Vazdušna konjica Ministarstva unutrašnjih poslova – Vatrogasci iz helikoptera

Na kraju leta 2012. godine Srbija je izgubila preko 10.000 hektara šuma. Tada je ugašeno više od stotinu požara koristeći združene državne kapacitete koji, naravno, nisu dovoljni.

Načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Predrag Marić, sumirao je tada za „Vreme“ izazove sa kojim se naša zemlja suočava kada su u pitanju požari:

– Srbija ima 3000 vatrogasaca, a po normama EU, prema broju stanovnika treba da ih ima oko 7000. Mi smo država koja je stalno u nedostatku novca, a možda smo i država koja lakše opredeljuje novac za naknadu štete nego za ulaganje u preventivu. I to je tako unazad desetak godina.

Ovo što sada govorim, ne činim sa pozicije protivnika ili poštovaoca bilo koje političke opcije, nego prosto mislim – takav smo narod: ‘neće to nama da se desi’. O svemu ovome o čemu sada pričamo, pričaće se još nekoliko dana i posle će se to zaboraviti. To je tako. Ali ono što bih voleo da doživim jeste da Srbija ima sopstvene kapacitete. Ne mislim na avione, nego na helikoptere malo veće nosivosti. Prava preventiva je kad imate barem 4000 vatrogasaca, a ne 3000; kada imate bar dva velika helikoptera uz ove postojeće; kada pravite protivpožarne puteve u šumama van sezone, a ne kada požar izbije. – govorio je tada Marić.

Svedoci smo da se u kapacitete, barem u vazduhoplovnom segmentu, od tada nije značajno uložilo. Sa druge strane svedoci smo i da kada dođe do potrebe za masovnom evakuacijom i prirodnim nepogodama kapaciteti moraju da postoje.

Za to vreme tehnika stari, stranci pomažu, i državni sistem po pravilu improvizuje u većini slučajeva.

Ipak, ako je potrebno objektivno izdvojiti najprofesionalniju i (civilno) regulisanu vazduhoplovnu službu koja se bez obzira na izazove zaista pridržava najviših standarda onda je to Helikopterska jedinica Direkcije Policije.

Vojska u malom

Kompletan letački sastav jedinice čine nekadašnji vojni piloti. Od trenutka kada uđete u najsređeniji hangar u državi svedoci ste kolektiva, procedura i svesti koji odišu stabilnošću i redom.

Činjenica da je komandant Helikopterske jedinice odbio da pošalje svoje ljude u rizičnu i po, za njihove minumime, nelegalnu misiju hitnog medicinskog transporta vazduhom 13. marta ove godine nije neobična kada se prošeta njihovim hangarom:

Veća plata, bezbednije letenje, zdravije profesionalno okruženje? Razlozi za prelazak vojnih pilota helikoptera u MUP su raznovrsni ali predstavljaju konstantu u prethodne dve decenije.

Misije jedinice mogu biti raznovrsne: kontrola drumskog saobraćaja, obezbeđenje državne graanice, rad sa specijalnim jedinicama SAJ-a i Žandarmerije, pružanje pomoći prilikom obezbeđenja sportskih manifestacija, pronalaženje i hvatanje begunaca i drugi zadaci koji zahevaju vertikalni transport ili prisustvo.

Za non-stop raspoloživost njihovih helikoptera tipa Bell 206B/L, AB-212, SA-341/342 i S-76B brine se (na baznom i linijskom nivou) Part 145 organizacija (vazduhoplovna radionica) uz Part 147 CAMO osposobljenje (Continuing Airworthiness Management Organization).

Helikopterska jedinca MUP-a takođe sama i obučava svoj letački kadar kroz sopstveni ATO – školu letenja. Kako su nam rekli, ulaganje u osposobljavanje pilota jedan je od prioriteta i uskoro će početi nov ciklus školovanja kako za IFR ovlašćenja tako i ATPL dozvole.

Za vreme NATO bombardovanja 1999. godine hangar jedinice je potpuno uništen ali ne pre nego što su letelice i sva sredstva dislocirana.

Sadašnja organizaciona struktura datira od 2002. godine kada je tadašnja Helikopterska jedinica RJB (Resora javne bezbednosti) spojena sa Vazduhoplovnom jedinicom RDB (Resora Državne Bezbednosti).

Mil-ovi 17 i 24 predati su ratnom vazduhoplovstvu a jedinica je pored Belova i Gazela operater i helikoptera Sikorski S-76 u VIP konfiguraciji. Ova letelica izuzetnih performansi ponovo će posle dužeg prizemljenja biti u vazduhu za nekoliko meseci.

Gašenje požara

Uprkos činjenici da je Republika Srbija deo evropskog sistema reagovanja na vanredne situacije, da nema Rusa naši kapaciteti za borbu protiv požara iz vazduha uvek bi bili nedovoljni u ključnoj, poodmakloj fazi većih vatrenih stihija.

Tako je bilo i 2012. godine kada su piloti i tehničari Helikopterske jedinice bili domaćini najbrojnijoj ruskoj vazduhoplovnoj ekspediciji u novijoj istoriji naše zemlje.

Tada su svojim kolegama iz МЧС-а pomаgаli prilikom najave letova, obezebeđivanjа vazduhoplovnih karata i druge neophodne letačke logistike. Uz sve to imali su retku privilegiju da iz prvih redova dožive gašenje požara pod punom snagom motora na nestandarno niskim visinama u avionima Il-76, Be-200 i helikopteru tipa Kamov.

Tadašnje, gotovo herojske, misije gašenje požara RV i PVO (Mi-8 i Gazele) i Helikopterske jedinice MUP-a u sadejstvu sa Rusima sprečile su veće posledice po imovinu i živote ugroženih ljudi.

Za gašenje požara u Srbiji nadležan je Sektor za vanredne situacije. Po njihovoj proceni, u saglasju sa lokalnim organima, aktivira se Helikopterska jedinica po zakonskom ustrojstvu i procedurama koje su maksimalno pojednostavljene i samim tim brze.

Sa „Nikole Tesle“ obično tada poleću laki helikopteri, Belovi 206 ili Gazele, koji izviđaju situaciju, koordinišu veći paket letelica i neretko na terenu provedu nekoliko dana.

Jedinica trenutno raspolaže sa četiri vedra za gašenje požara, dva starija modela i dva nova – „Bambi bucket“ kapaciteta 1.200 litara vode. Uz novu opremu za letače, moderan, fleksibilan i autonoman sistem za gašenje požara, može se reći da je MUP, u sadašnjim uslovima, adekvatno opremljen.

Međutim, kao što nam je komandant jedinice i posvedočio, tehnika je sve starija, združeni državni kapaciteti za ovu vrstu misija su jednocifreni i potrebno je što skorije ulaganje u nabavku novih letelica.

Kako su izgledale vazdušne operacije gašenja požara sa 7 helikoptera i aviona u istom reonu, kako izgleda jedan radni dan jedinice, kako izgleda nova letačka i oprema za gašenje požara, pogledajte u našoj ekskluzivnoj reportaži: