BEG airport status
LYBE 2605:00 Z 030°03KT CAVOK 21/18 Q1020 NOSIG=
Zašto politika koči aerodrom Ponikve? Zar stvarno jedan tako perspektivan i egzistencijalno nužan projekt za razvoj cijele regije smije zapeti na 2 milijuna eura državnog novca i „inerciji“ gradonačelnika Užica?

Zašto politika koči aerodrom Ponikve?

Tijekom konferencije „Aerodrom Ponikve – strateški cilj Zapadne Srbije“ na Zlatiboru razgovarao sam sa mnogo osoba bitnih za razvoj Ponikava i došao do jednostavnog zaključka: aerodrom Ponikve je potreban svima, osim političarima.

U zlatiborskom okrugu živi tek 300.000 stanovnika, a gravitira mu još toliko stanovnika iz okolnih orkuga, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Tijekom konferencije svi sudionici bili su ujedinjeni u stavu da je aerodrom Ponikve potreban i da ima budućnost. Stručnjaci su mahom iznosili podatke koji govore da je aerodrom ne samo potreban, nego egzistencijalno nužan.

Ponikve danas

Ponikve su danas aerodrom koji opslužuje generalnu avijaciju. Aerodrom u prvom redu opslužuje sportske avione, no ima i manji broj poslovnih aviona, te ostvario je i nekoliko turističkih letova (do 12 putnika). Već danas aerodrom ima mogućnost policijske i carinske kontrole, tj. slijetanje letjelica iz inozemstva, što mogu osigurati u svega par sati od najave. U prošloj godini aerodrom je imao 90 operacija.

Aerodrom ima stazu od 3.400 metara, ozbiljno oštećenu tijekom NATO bombardiranja. Do sada je obavljena rekonstrukcija manjeg dijela uzletno-sletne staze, te je uz pomoć donacije Aerodroma Beograd u visini od 500.000 evra od jednog kaponira napravljen nevjerojatno ugodan terminal, koji je potpuno izgrađen i uređen. Djelatnici aerodroma su razminirali cjelokupni aerodrom, te uredili dio objekata nužnih za funkcioniranje aerodroma, tako da je isti potpuno operativan za avione do 12 mjesta. Na aerodromu svoj poslovni avion ima baziran i Emir Kusturica koji i sam želi pomoći razvitak aerodroma.

Turizam u Zapadnoj Srbiji

Prvenstveno, aerodrom je potreban turizmu. Samo Zlatibor kao turistički biser je 2015. imao 148.000 turista i 556.700 noćenja. Po broju noćenja on je dostigao trećinu noćenja prvoplasiranog Beograda. Skoro svako deseto noćenje u Srbiji ostvari se na Zlatiboru. To je četvrta turistička destinacija u Srbiji. No, rapidno raste i u prošloj godini imao je 31% turista više nego prošle godine. Usprkos tome tek 19% turista su stranci koji ostvare samo 18% noćenja. Ako od te brojke oduzmemo turiste iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore koji su na tek par kilometara od Zlatibora, brojka je još bitno skromnija. Zašto? Nedostatak kapaciteta svakako nije obzirom da Zlatibor ima gomilu hotela, hostela i vila, te čak 7 hotela sa 4 zvezdice. Uz to Zlatibor je ogromno gradilište na kojem se trenutno gradi nekoliko hotela, među kojima i hotel „Tornik“ poznatog lanca A-hoteli. Obzirom da sam bio gost njihovog hotela „Izvor“, definitivno najboljeg hotela u Srbiji, znam da je za očekivati je vrlo luksuzan objekt. Upravo ovi hoteli vape za aerodromom koji će dovesti strane turiste toliko potrebne na Zlatiboru.

Naime, Zlatibor je udaljen tek 220 km od Beograda, no cestovna veza je toliko loša da je meni trebalo više od 4 sata od beogradskog aerodroma i to tijekom noći, što znači da uz dnevnu gužvu treba i 5 sati do Zlatibora. Potpuno demotivirajuće za potencijalne turiste. Ozbiljnog turizma bez aerodroma neće biti. A sa aerodromom Zlatibor bi u vrlo kratko vrijeme, ne više od dvije godine, mogao dostići 500.000 turista, od čega bi većina bili stranci. Već sada je veliki upit grupa iz Rusije, Cipra, Njemačke, pa čak i arapskih zemalja, no svi odmahuju glavom kada čuju da je Zlatibor udaljen 5 sati vožnje od Beogradskog aerodroma.

Ovdje se ne radi samo o činjenici da su turisti razmaženi i ne žele satima putovati do destinacije, a što jesu, već i o činjenici da danas postoje dvije nove vrste turista koji su i najbrojnija turistička podgrupa. Prva skupina su tzv. „yuppie“ – mlađi i srednje stari tehno-menađeri i eksperti koji vrlo mnogo rade i imaju ekstremno stresan posao, pa nemaju vremena za dugačke godišnje odmora. Zbog stresnosti posla ova skupina traži kraće odmore trajanja 3-5 dana i ona ne želi trošiti mnogo vremena na putovanje, već što više vremena želi potrošiti u luksuznom smještaju. Upravo ta skupina je zbog ovog specifičnog načina odmora voljna potrošiti enormne količine novaca za intenzivan i kratak, te vrlo luksuzan provod.

Druga skupina su turisti iz Zapadne i Sjeverne Europe koji mahom kupuju ili dugotrajno iznajmljuju nekretnine u zemljama nižeg standarda i cijena. Tako državljani Velike Britanije, Francuske, Njemačke i Skandinavskih zemalja mahom imaju nekretnine u Portugalu, Španjolskoj, Hrvatskoj i Grčkoj te vrlo često odlaze u te svoje nekretnine. Naime, oni i kad plate avionsku kartu uštede na boravku u svojoj drugoj rezidenciji zbog niskih cijena života u tim područjima. A uz to izbjegnu svoje tmurne, hladne i zagađene sredine. Takav putnik putuje vrlo česti, nekoliko puta mjesečno, a neki i svakog tjedna. I oni ne žele trošiti sate na putovanje jer u svoju alternativnu rezidenciju odlaze na par dana, nakon čega se vrate u domicilnu rezidenciju na posao i druge obveze.

Imam prijatelja u Francuskoj koji je iznajmio kuću u Portugalu i iz 30-tak kilometara udaljenog aerodroma Ryanarom svaki četvrtak odlazi u Portugal gdje ima i tajnicu koja mu obavlja dio poslova, da bi se u ponedjeljak ponovo vratio na managerski posao u Francusku. Uvjerava me da u ova tri dana na životnim troškovima uštedi za avionsku kartu i dobar provod.

Uz Zlatibor Ponikvama gravitiraju i ostala turistička središta Mokra Gora sa poznatom povijesnom željeznicom „Ćiro“ i Kustiričinim Drvengrdom, Tara, Drina, Bajna Bašta, Zlatar, Užice. U Zapadnoj Srbiji, koja gravitira Ponikvama ima skoro 300.000 turista godišnje. Štoviše konferenciji su nazočili i visoki predstavnici Ministarstva turizma iz Republike Srpske, koji su elaborirali velik interes za aerodrom Ponikve kao motor turističkog i drugog razvoja Istočnog dijela Bosne i Hercegovine. Ogromnu ulogu aerodroma Ponikve istakao je i dr Edvard Jakopin, voditelj projekta Podrinje, koji je istakao da taj projekt ima mogućnosti i interesa financijski podržati aerodrom Ponikve.

alen-ponikve-1

Dijaspora

Ništa manje bitan razlog otvaranja Ponikva nije i ogromna dijaspora. Prema istraživanjima čak 68,4% zrakoplovnih putnika iz Zapadne Srbije su vezani uz dijasporu. Prvi cilj svake odgovorne vlasti trebao bi biti motivacija dijaspore na što češći dolazak kući. Prvenstveno tako dijaspora donosi novac koji troši u svojoj domovini. Ukoliko dijaspora ima avionske veze sa kojima može jeftino i brzo stizati kući ona će često dolaziti, ovdje izgraditi kuće što će biti motivacija za povratak, zadržati će veze, pa će samim time i biti motivirana da se vrati, te ulaže novac u business u domovini.

No, dijasporu ne treba odvajati od turista. Isti prijevoznici, prvenstveno LCC (low cost carrieri) će istovremeno dovoditi i dijasporu i turiste. Ista su to tržišta: Njemačka, Austrija, Švicarska, Francuska, Britanija, Skandinavija, Rusija. Znači ovdje treba koristiti metodu „jednim udarcem dvije muhe“.

I tu je velika prednost Ponikva spram Niša, koji prvenstveno računa na dijasporu jer turizam u Nišu nije razvijen, te nije niti prioritet u razvoju linija sa niškog aerodroma.

Poslovni putnici i cargo

Tijekom kongresa mogli smo čuti da nije primaran cilj aerodroma Ponikve cargo i odvoženje robe iz Zapadne Srbije, već dovođenje poslovnih ljudi preko aerodroma i samim time omogućavanje poslova. No, ipak je istaknuta jedna posebna grana proizvodnje koja je razvijana u Zapadnoj Srbiji, a to je proizvodnja malina. Kako se maline mahom izvoze mogućnost cargo prijevoza malina i samim time dostavljanje svježih malina na tržišta Europe, a što je nemoguće bez avio-prijevoza, svakako bi dodatno potakla ovu gospodarstvenu granu.

Interes prijevoznika

Već danas aerodrom Ponikve ima interes jednog ogromnog LCC koji želi pokrenuti letove iz Ponikva i to odmah, a o čemu je već imao nekoliko sastanaka sa rukovodstvom aerodroma. Osim ovog respektabilnog prijevoznika koji bi doveo nekoliko desetaka tisuća putnika uvjeren sam da bi otvaranjem aerodroma došli i drugi prijevoznici, a i pokoji charter let iz Rusije, Cipra i Grčke. Osim ovih tržišta za Ponikve je svakako interesantno tržište Njemačke, Francuske, Velike Britanije, Skandinavije, Švicarske i Austrije. Mogući su i pojedini cargo letovi, posebno u sezoni malina.

No, ovaj veliki prijevoznik svakako računa i na putnike iz Sarajeva (200 km) sa kojim trenutno ne može postići sporazum o pokretanju letova. I upravo sam tu istakao najveću opasnost budućnosti Ponikva. Onog momenta kada se Sarajevo otvori za LCC, Ponikve će bitno teže pokrenuti letove i osigurati svoju budućnost.

Entuzijazam malobrojnih djelatnika

Ponikve zapošljavaju tek par djelatnika koji zrače nevjerojatnim entuzijazmom iako je osjetno vidljiv umor od ogromnih problema i nerazumijevanja okoline. Proučavanjem uspjeha aerodroma u Nišu i Tuzli ustanovio sam da se taj uspjeh temelji na dva faktura: podršci lokalne zajednice i entuzijazmu rukovodstva aerodroma. Bez jednog od ova dva aerodrom nema budućnosti.

I Ponikve imaju neviđen entuzijazam, volju da se danonoćno radi na izgradnji aerodroma, no nemaju ono drugo, podršku lokalne zajednice. Tim ljudi koji vodi aerodrom predvodi Saša Savić, direktor aerodroma. U višesatnom razgovoru uspio sam „izvući“ od ovog skromnog i povučenog poslovnog čovjeka da je sa skromnim sredstvima napravio ogroman posao prvenstveno na način da je uspijevao izmoliti sredstva na razno raznim adresama. Tako je za razminiravanje aerodroma i uklanjanje vojnih ostataka iz kaponira i ostalih objekata aerodorma uspio namoliti donaciju kineske ambasade za kamion i bager. Usprkos nekoliko odbijanaca upornošću je iskamčio ovu vrijednu opremu. Na jednak način direktor Savić je dobio ponude nevjerojatno niskih cijena izgradnje i opremanja aerodroma, pa čak i donacija za skupu i neophodnu opremu. I svi ti popusti i donacije čekaju političku odluku.

Političari nerazumno koče projekt

Direktor Niškog aerodroma Vladica Đurđanović je rekao da ne bi danas bilo „Konstantina Velikog“ i 350.000 putnika (koliko se predviđa u idućoj godini) da nisu imali jaku podršku grada Niša. Jednako tako je direktor Mostarskog aerodroma, Marin Raspudić, svjedočio kako je posao sa Wizz airom doživio fijasko nakon što je lokalna zajednica odustala od podrške svom aerodromu, te je već dogovoren dolazaka ove kompanije otišao u nepovrat.

I upravo sam u Zlatiboru doživio nešto što nisam mogao povjerovati. Zapravo sam doživio jedan ogroman šok. Aerodrom ima podršku struke, ima obećanja jedne ogromne kompanije koja samoinicijativno želi početi letjeti, ima podršku hotela i turističkih radnika, ima podršku institucija, poslovnih ljudi, no, nema podršku političara.

Što je potrebno da bi se aerodrom doveo u funkciju? Iako je po projektnoj dokumentaciji potrebno 3,5 milijuna eura da se postavi nužna ograda oko aerodroma, sanira pista u nužnih 2.800 metara, te aerodrom opremi za operacije aviona veličine A320 obitelji, što bi dovelo LCC i toliko potrebne linije za turiste i dijasporu, direktor Savić smatra da kroz donacije i popuste može sve dogovoriti sa 2,3 milijuna. Pomoć je obećala Republika Srbija u visini od 2 milijuna eura, no nakon prošlogodišnjih obećanja pred medijima, koje je osobno podržao i premijer Vučić, više nema nikakvih naznaka da će se to stvarno i ostvariti. I tu je, zapravo, glavna kočnica razvoja Ponikva.

Jedan toliko perspektivni aerodrom zapeo je na simboličnih 2,3 milijuna eura.

No, problem nije čak ni u novcu. Iako sadašnji vlasnik, Grad Užice, nije u mogućnosti financirati aerodrom sa par stotina tisuća eura godišnje (prošle godine izdvojili su za financiranje aerodroma samo 67.000 eura), gradonačelnik majušne općine Čajetina, Milan Stamanović, dao je hvale vrijedan prijedlog kako financirati aerodrom Ponikve. Kako se na području Čajetine nalazi turistički resort Zlatibor koji bi akumulirao ogromnu većinu putnika, Stamanović je predložio osnivanje regionalnog poduzeća u kojem bi udio imale svih 10 općina Zlatiborskog okruga. Stamanović predlaže da 30% financiranja aerodroma preuzme Čajetina, 20% Užice, a 50% ostalih 8 općina, od kojih bi one najmanje imale tek 4% obveza. I sad se postavlja pitanje, ako Užice nije u stanju samo financirati ovaj projekt, zašto, odbijaju sufinanciranje onih koji to mogu i žele. A gradonačelnik Užica se nije ni pojavio na konferenciji. Nevjerojatno!

Štoviše, kasnije je po kuloaru Stamanović rekao, ako oni ne žele ili ne mogu sufinancirati aerodrom, neka daju aerodrom Čajetini, pa će oni preuzeti kompletno financiranje i ostatak investicije. Turistički djelatnici Zlatibora su jedinstveni u stavu: ako nećemo investirati u infrastrukturu nećemo ni imati dalji turistički razvoj. Svim silnim hotelima i investitorima u vile ne može se samo uzimati porez, nego treba od tog novca i nešto dati za dalji razvoj turizma.

Iskreno bio sam oduševljen nad tim i takvim riječima turističkih radnika, a potom nisam mogao vjerovati da je projekt zapeo na prepucavanjima lokalnih političara koji ne vide dalje od svog malenog interesa. Meni sa strane nikako ne može biti jasno zašto i kako se odbija ovakav projekt od strane pojedinih lokalnih političara. Koji razlog tako nečega može biti?

Zar stvarno jedan tako perspektivan i egzistencijalno nužan projekt za razvoj cijele regije smije zapeti na 2 milijuna eura državnog novca i „inerciji“ gradonačelnika Užica? Misle li političari da će ogromna LCC čekati dok se oni dogovore? Misle da oni imaju razumijevanja za balkanska sitna prepucavanja? Konačno, shvaćaju li političari da su djelatnici aerodroma demotivirani i mentalno ubijeni od borbe sa vjetrenjačama? Direktor Savić je u šali, nadam se, rekao da će radije raditi kao portir u nekoj firmi, bez brige i stresa, nego da se dalje bori sa vjetrenjačama!

Još jednom naglašavam da ovaj projekt ima ozbiljnu budućnost, ali je ima sada, ne za par mjeseci. Sada je sve na političarima da ne uprskaju još jedan projekt i još jednu šansu za budućnost jednog područja sa ozbiljnom perspektivom.

Pretplatite se na nedeljni pregled vesti Tango Six portala. Svakog petka u vašem inboxu.

* indicates required





 


Komentari

V

Sjajan kao i uvek!
Svaka ti je kao u Vladike Rada Tomova!

Odgovori
A

Hvala Vlado.

Ja cekam u Londonu, saljem poruke, al….

M

Sjajno Alene, ali sta je resenje ? Mozda lokalci moraju biti uporniji. To je vredan i posten narod u tom kraj, samo sto u pojedinim opstinama predsednici opstina drze jos titovu sliku, duh Kadinjace i Krcuna je jaci od njih.

Odgovori
V

Nažalost ovu priču koči Gradonačelnik Užica. Da li drži Titovu sliku ne znam, ali znam da mu nije ni do kolena.
Da nije bilo Krcuna, ne bi bilo Valjaonice Bakra u Sevojnu. No mrtve ostavimo nebesima ili podzemlju, gde god da su. Okrenimo se živima.
Jedan nečovek koči i sabotira ovu ideju, a on ima obavezu da o njoj razmišlja i razvija je. Ko mu daje za pravo da sprečava dobrobit stotina hiljada građana Srbije?

A

Gledajte ja u politickim igrama ne mogu i ne zelim sudjelovat, pa Vam ne mogu reci ni rjesenje.

Ali ovako nesto je krajnje sokantno i neprihvatljivo!

Pozdrav iz Londona

B

napraviti turizam od srušenih kaponira i onog Mig-a u ruševinama. A u jednom kaponiru otvoriti restoran gdje za svako slijetanje ima jedan besplatan ručak. Napraviti Aero -Kafe/restoran i na taj način popularizovati destinaciju za sportske i poslovne avione.

Predložio bih i manje avione ali ne znam ko ima normalne manje avione (gore rečenih 12 sjedišta, faktički leteći minibus) a da to nije neki krš ili da nije preskupi biz jet.

kad geldam avione izgleda da postoje samo dvosjedi i sljedeća je stepenica stosjedi (u nekim prihvatljivim godištima, sigurnosti i cijenama).

recimo nešto ovako http://www.evektor.cz/en/ev-55-outback a čini mi se da se sprema i neki Tecnam…

Odgovori
A

Avioni manji od 70 sjedala (a vrlo vrlo skoro i 100 sjedala) jednostavno nisu isplativi. Za turiste (LCC ili leasure) nisu dostatni ni ovi, nego barem 135 mjesta.

Naravno pritom ne mislim na business jetove.

N

Kao i obicno, vrlo dobar, odlican tekst sa zanimljivom analizom.
Ipak, nakon citanja ostala je jedna nedoumica. Nakon citanja teksta „Analiza: Imaju li minijaturni aerodromi u Ex-Yu regiji budućnosti?“ stekao sam utisak da Alen nije bas sklon da veruje u uspeh aerodroma Ponikve. U pomenutom tekstu izneo je validne argumente zbog kojih bi ovaj aerodrom mogao postati komercijalno neodrziv.

Nakon citanja ovog teksta, deluje mi optimisticnije, skoro da je potpuno siguran da bi uz pravo aktiviranje i upravljanje aerodrom mogao biti samoodrziv. Da li me utisak vara, ili autor zaista veruje da sada ima vise argumenata zasto bi trebalo istrajati na ovom aerodromu?

Takodje, pitao bih autora, da li misli da je novi auto put koji nasi politicari zovu „koridor 11“ (u finalnoj verziji) od Beograda do Pozege moze imati pozitivan ili negativan uticaj na aerodrom, i koliko prilicno losa povezanost aerodroma sa okolinom moze biti ogranicavajuci faktor?

Imam ja jos tu nekih nedoumica, kao na primer – pratece usluge za sve te strance – javni prevoz do okolnih mesta, parking za putnike koji kolima dolaze iz okoline, rent a car agencije i slicno, bez cega je po meni aerodrom koji iole zeli da bude turisticki nezamisliv.

I na kraju pitanje, ako ovaj aerodrom ozivi, da li to znaci da je novac ulozen u aerodrom „Morava“ uludo bacen, jer nema sansu da prezivi izmedju Nisa i Ponikvi

Odgovori
A

U članku koji spominjete, ja sam rekao da od svih minijaturnih aerodroma Ponikve jedine imaju šansu i da naglasio sam da ako se Ponikve uspiju pozicionirati, da Morava nema baš nikavkve, ali nikave šanse (nema ona šanse ni bez Ponikva, a sa pozicioniranjem Ponikva još manje). Podsjetio bih Vas na rečenicu iz teksta:

„U svakom slučaju Ponikve nisu promašaj kao što je Morava, a ako se ovaj aerodrom uspije pozicionirati, što je upitno, onda Morava nema baš nikakva budućnosti između Niša i Ponikva.“

U tadašnjem članku sam postavio pitanje:

„I sada je pitanje benefita koje donosi aerodrom lokalnoj zajednici i granice do koje bi ta zajednica trebala investirati da bi postigla benefite, a da investicija nije toliko velika da premaši te benefite.“

U ovom slučaju investicija je zanemarivo mala spram benfita kojeg bi isto donosilo. Nakon razgovora sa glavnim akterima aerodroma Ponikve ustanovi sam slijedeće:

1. Za projekt nije potrebno 19 milijuna EUR kako se prije govorilo, niti 3,5 milijuna kako se donedavno spominjalo, nego 2,3 milijuna. Naglašavam da niti 3,5 ne bi bilo mnogo, a čak ni 19 milijuna ne bi bila neisplativa investicija. No, sa bitno manje ovaj aerodrom svakako ima daleko veće šanse za uspjeh.

2. Postoji zainteresiran financijer za aerodrom, a to je općina Čajetina (čitajte Zlatibor). Ova općina vidi aerodrom kao conditio sine qua non razvoja turizma na Zlatiboru, i bogu hvala da je tako. A ovo cijelu priču stavlja u potpuno drugi kontekst.

3. Postoji tim entuzijastičnih ljudi koji su voljni potegnuti ko konji i koji će ni iz čega nešto napraviti.

4. Postoji zainteresiran veliki prijevoznika, što također bitno mijenja početnu poziciju nego da se prvo mora postaviti aerodrom, a potom motivirati prijevoznike da dođu (gomila dodatnog novaca).

A

Sorry, nisam odgovorio i na ostatak pitanja:

1. Autoput koji približava Beograd na samo 2,5 sati vožnje svakako je demotivirajuć faktor. No taj autoput do Uživa/Zlatibora neće doći tako skoro. Otvara se tek dio autoputa. U svakom slučaju ako se aerodrom pozicionira prije nego što autoput dođe do njega, prijevoznici će već dovesti turiste, navikuti ih na direktne veze, naviknuti i agencije, a onda bi prije bilo za očekivati da će Ponikve uzimati LCC putnike Beogradu nego obrnuto. Budite sigurni u to. Kao što i Zadar (Rijeka, Pula) uzima Zagrebu.

2. Sve ostalo je stvar otvaranja aerodroma. Kada aerodrom krene sa linijama i putnicima brzo će doći i oni koji će „pokupiti novac“ tj. i autobusni prijevoznici do Užica, Zlatibora i drugdje. Nebojte se. Pojave se oni iste sekunde. Ista je stvar i sa taxijima, rent’a’carom, ugostiteljskim objektima, mjenjačnicama, trgovinama… To nije ni najmanji problem. Kad imate putnika ima i poslovnjaka koji pokrenu side buisness.

g

Koristeći iste argumente kao u tekstu možemo isto tako utvrditi da je u Vrnjačkoj Banji i Kopaoniku tj. turističkim centrima u blizini a. Morava ostvareno u 2015. godini 277.345 dolazaka (175.153 + 102.192) tj. punih 86,93% više nego na Zlatibor. U noćenjima, odnos je 990.245 vs. 556.751 tj. 77,86% više u regionu koji gravitira a.Morava. Što se tiče stranaca ta prednost regiona a. Morava je 28.96% u dolascima i 45.29% u noćenjima.

Sve to ne znači ništa osim lepih brojki koje ste i vi tako lepo izneli u tekstu plus oduševljenje nekim srpskim hotelima i entuzijazmom radnika aerodroma.

Kad se već dotičemo prethodnog teksta o perspektivi malih aerodroma tamo ste izrazili stav da je potrebno ove aerodrome prepustiti privatnoj inicijativi. Mnogi su primeri u svetu gde lokalne zajednice upravljaju aerodromima, no iz sijaset razloga nisam uveren da bi taj model bilo moguće primeniti u regionu. Stoga, za sve te investitore i sadašnje privredne entitete u sektoru turizma na Zlatiboru zar nije bolje da oni učestvuju u investiranju u Ponikve? Lokalne zajednice svakako mogu pomoći u skladu sa mogućnostima.

A

S tom razlikom da je Vrnjačka Banja bliže i autoputu, Beogradu i Nišu, a aerodrom treba daleko veću investiciju nego u Ponikvama.

Ja i dalje mislim da bi najbolje rješenje bilo te minijaturne aerodrome prepustiti privatnoj inicijativi. No, osim puno pričanja od strane resornog ministarstva o prodaji aerodroma u Srbiji, ja ne vidim da se daleko od toga odmaklo. A ovdje imamo inicijativu jednog grada kojem je taj aerodrom potreban. Zašto to kočiti?

Investicija hotelijera i ostalih poslovnjaka u aerodrom? Zašto da ne ako u tome vide interesa? Vide li ga? To ja ipak ne znam. Interes nije pokazan na konferenciji, no koliko znam nitko nije ni pokušao mobilizirati hotelijere oko toga.

Konačno ako Vrnjačkoj Banji treba aerodrom jer ima viziju razvoja turizma, i imaju za to novac, a bože mili… Ili postoji privatnik (vlasnik hotela, operater aerodroma, agencija…) koji bi u to investirao, još bolje.

g

1. Opština Čajetina sa nekih 13 miliona evra ukupnog budžeta pored svoje najbolje volje nije u stanju biti ni investitor ni upravitelj aerodroma Ponikve. Tačka. Takav budžet je u deficitu i pored svih ovih dolazaka gostiju i noćenja i prihoda od turizma.

2. 550.000 noćenja nije neka cifra. Toliko ima recimo Novi Vinodolski u RH ili pak Pakoštane.

3. Osim srpskim, BH i vrlo malim delom ruskim turistima Zlatibor ne predstavlja nikakvu zanimljivu ponudu bez ozbiljne promene pristupa i ponude.

4. Ozbiljna kompanija želi da leti i ja se slažem da joj treba omogućiti.

A

1. Ja ne bih ulazio u to je li Čajetina u stanju izdvajati 5% svog budžeta za bi se operiralo aerodrom i motiviralo LCC na letove (subvencije). To je pitanje za gradonačelnika koji je iznio takve podatke. No, da se prihvati njegov model u kome bi Čajtina izdvajala 30% sredstava za aerodrom, to bi značilo da bi za to trošila tek 2% svog proračuna. Otvaranje aerodroma svakako bi se povečao broj turista, a istime i prihodi dočim bi se smanjio i postotak izdvajanja za aerodrom. Konačno, povečanje broja putnika značilo bi i smanjenje potrebnih sredstava za sam aerodrom jer bi isti donosio veće prihode.

No, kada sam govorio na konferenciji dao sam model „udruženog oglašavanja“ koji ima Hrvatska i iz kojeg financira LCC linije:

50% daje Hrvatska turistička zajednica (dakle svi mi zajedno)
50% županijska turistička zajednica koja dio daje iz vlastitih sredstava, dio daju lokalne turističke zajednice, a dio hotelijeri koji imaju obvezu izdvajati nekoliko desetaka tisuća EUR za te linije (ovisno i kategoriji hotela i količini kreveta).

Takav model krajnjeg financiranja aerodroma svakako bi bio više nego izvediv za Zlatiborski okrug.

2. Naravno da je mnogo. Cijela Zadarsko županija ima 7.817.000 noćenja, dakle Pakoštane u njoj sudjeluju sa cca 7% noćenja. Zadarska županija ima aerodrom koji ima preko 500.000 putnika iako je na 130 km Split (sa više od 2 milijuna putnika), na 290 km Zagreb (sa više od 2,5 milijuna putnika) i na 220 km Rijeka (sa 0,2 milijuna putnika).

3. U pravu ste. No, ono što je tamo prezentirano od turističkih radnika upravo je to: pšromjena pristupa i ponude. A za to je potreban aerodrom. I da ne ulazimo sada u raspravu „što je prije kokoš ili jaje“. U svakom slučaju to je projekt koji MORA saživiti zajedno. Nema aerodroma bez bitne primjene pristupa turizma u Zlaboru i regiji, nema promjene pristupa turizmu u Zlatiboru i regiji bez aerodroma.

4. Upravo tako.

d

Slazem se da ima buducnosti,ali tu je i Morava… Koji aeodrom ce imati buducnost od ta dva? ili za koji se odabrati? Previse su blizu da bi oba imala buducnost,a ubistveno bi bilo i da oba prorade… jedan drugog bi ja mislim ugasila…

Odgovori
A

Morava nema ni najmanje šanse. Morava bi mogla živjeti na Kragujevcu, no isti je na samo 120 km od Beograda i to autoputom, dakle potencijalni putnik bi odabrao prvenstveno Beograd. U tom kontekstu i Kraljevo i Vrnjačka Banja preblizu su Beogradu. Sama Morava je perblizu Beogradu (140 km) i Nišu (150 km). Potpuni je nonsens otvarati aerodrom koji je toliko blizu dva establirana aerodroma.

Otvore li se Ponikve svi putnici će koristiti Ponikve, Niš ili Beograd koji gravitiraju tim aerodromima, a tu Morava nema ni najmanje šanse.

P

Alene, drago mi je da si posetio Zlatibor i Ponikve i potpuno promenio misljenje o ulaganju u ovaj aerodrom.

Odgovori
A

Nisam uopće promijenio mišljenje, a ponajmanje potpuno promijenio mišljenje.

Moj prvi članak o tom aerodromu nije imao negativno mišljenje, samo sam bio skeptičan za možebitno pozicioniranje, tj. realizaciju projekta. Nakon što sam posjetio Ponikve, nažalost, još sam više razočaran i još sam veći skeptik. Tu prepreka nisu potencijali, nego lokalni političari (a bojim se i država koja, imam osječaj, diže ruke od Ponikva).

P

Hmm, u aprilu ove godine si ipak drugačije govorio o Ponikvama:
„U svakom slučaju četiri aerodroma toliko blizu su glupost na 90. potenciju, a aerodrom koji je na samo 3 sata od petmilijunskog Beograda sa tolikim linijama je još veća glupost. Toviše što će uskoro biti dovršen i autoput A2 pa će to biti još bliže. A vjerovatno su investitori u aerodrom upoznati da se gradi autoput i da će doči na samo par kilometara od Užica (Čačak) već ove godine, pa je pitanje koji klinac su investirali nešto što će kod otvaranja biti daleko manjeg potencijala, a za par godina dok autoput dođe i do Užica biti bez potencijala uopće (tada će se do Beograda doći za samo sat i pola).

Ako treba par milijuna da se aerodrom opremi + par sto tisuća za toškove, zašto onda netko to ide raditi znavši da neće biti ni izbliza profitabilan. Što će reči netko će investirati u prvoj godini cca 7-8 milijuna EUR koje neće nikada vratiti, a onda još po bar milju EUR svake godine. Zašto?

Tu se još pare ni nisu krenule davat. Najamanja star je zidove napravit. Što misliš koliko će koštati
– opremanje aerodroma sigurnosnom i operativnom opermom
– namirivanje radnika (najmanje 40 operativaca, uprave, vatrogasaca, policajaca, carinika, a prema iskustvima iz Srbije biti će ih preko 100, uzmemo li da je Niš dok nije imao ni jednog jedinog putnika imao 180 zaposlenika)
– režije i hladni pogon aerodroma.“

A

O da, u travnju (je i u kolovozu kada sam pisao o minijaturnim aerodromima) sam bio tog stava u prvom redu radi:
– nepotrebne investicije u terminal
– nije bilo zaintresiranog prijevoznika
– govorilo se o 19 milijuna EUR potrebnih da se dogotovi projekt

No, u međuvremenu
– terminal je napravljen (novac je potrošen) dakle sad je stvar gotova, napravljen je dobar dio sanacije

– postoji zainteresirani lokalni financijer (dakle trošak nije prebačen na državu i budžet)

– postoji ogroman prijevoznik koji želi početi letjeti

– turizam na Zlatiboru je povečan za 31%, grade se novi luksuzni hoteli

– trošak više nije toliko velik, nego se radi o samo 2,3 milijuna EUR

– Morava ne da nije pred otvaranjem, nego aerodromu treba mnogo novaca da se dogotovi

Situacija danas i u travnju je bitno različita.

P

Pristanisna zgrada je bila gotova jos u aprilu kada smo i polemisali na tu temu. Naravno, to su bili predizborni dani pa se olako obecavalo sve i svasta pa i da ce svi radovi biti gotovi do avgusta. Mene zanima, kako neko moze da pravi konferenciju o budućnosti (mogucnosti) aerodroma, bez najbitnijih učesnika? Ko je ta velika kompanija koja je spremna da otpocne sa letovima i pod kojim uslovima?

A

Da zgrada je bila ekspresno završena, na iznenađenje svih, te uz ogroman angažman zaposlenika aerodroma. I da, tada se postavljalo pitanje opravdanosti te investicije. Ona jest glupost na 30. potenciju ako se istovremeno nije imao plan i garancije za realizaciju istog za potpuni dovršetak aerodroma. Jer čemu zgrada i potrošenih pola milijuna EUR ako ona stoji prazna i propada? To je tada bačen novac, notorna glupost. I to treba kritizirati.

No, sada je ona tamo i što sad? Investirati još 4 puta toliko i napraviti aerodrom operativnim? Ili ostaviti tu zgradu da trune i pustiti sve do vraga? Uz interes velikog prijevoznika i potencijale. Te, zapravo, vrlo malu dodatnu investiciju od tek 2,3 milijuna EUR?

Koliko sam ja razumio ti učesnici su pozvani, ali se nisu odazvali. I to jest indikativno. Zapravo to pokazuje njihovu nezainteresiranost (i/ili inerciju) i to jest tema ovog članka.

Ime kompanije ne mogu odati jer ona sama traži da se ne iznosi dok posao nije ugovoren i dok oni sami ne najave letove. No, uvjeravam vas da se radi o mega-igraču. I da je ponuda ozbiljna. Konkretne uvjete ne znam, naravno da ih se ne iznosi javno niti sa jedne strane (a razgovarao sam sa obije, tj. i aerodromom i predstavnikom prijevoznika), no mogu samo prepostaviti kakve uvjete traže obzirom na iskustva u regiji. U svakom slučaju, ako je vjerovati iskustvima iz regije, Zlatiborski okrug si to može priuštiti.

P

Alene, mislim da je cela organizacija panel diskusije uradjena vrlo traljavo. Razgovarati o buducnosti aerodroma naravno moze svako, ali svaka ozbiljna diskusija trazi ucesce najbitnijih ljudi za razvoj vazdusnog saobracaja kao i onoga koji gazduje aerodromom. Sta znaci, „poslate su im pozivnice ali se oni nisu odazvali“? Zasto se onda panel uopste i odrzao? Po meni to znaci da ozbiljne panel diskusije nije ni moglo da bude nego je to vise bio neki neformalni skup poput ove nase diskusije ovde. Kako vidim, predsednik opstine Cajetina ima i ozbiljnije politicke ambicije, sto naravno nije nista sporno ali daje celoj prici poseban ton. Tako da si iz prve ruke ucestvovao u jednoj maloj poltikanskoj predstavi.

A

Pedja a Vi ste bili tamo?

Znate tko su bili učesnici?

Bojim se da na oba ova pitanja odgovor jest „ne“. Samim time ostatak Vašeg komentara potpuno je irelevantan. Ukoliko želite ja ću Vam reći tko su sve bili učesnici.

P

Moj komentar mozda i jeste irelevantan ali bojim se nista manje nego panel na kome si ucestvovao. Koliko je relevantan skup na kome ne prisustvuju najbitniji cinioci za buducnost aerodroma, predstavnik opstine Uzice, koja je vlasnik aerodroma, predstavnici ministarstava saobraćaja i trgovine? Niti te kritikujem niti osudjujem nego iznosim svoje misljenje. U krajnjem slucaju otkud si mogao da znas da ce se raditi o panelu bla, bla, bla…

A

Jasno da smo bili razočarani činjenicom da ove dvije pozvane i najavljene osobe nisu došle. No, jednako tako na konferenciji je bilo vrlo mnogo ljudi, bili su tamo predstavnici ministarstva trgovine i turizma Republike Srpske, Ministarstva privrede Srbije , profesor Ekonomskog fakultata u Beogradu, nekoliko gradonačelnika i predsjednika skupština gradova Zlatiborskog okruga, direktori turističkih ogranizacija i hotela i to ne samo iz Zlatibora nego i iz drugih turističkih središta Zapadne Srbije, generalni sekretar Privredne komore Užica, poslanica u Skupštini Srbije (koja je vrlo emotivno i žustro najavila podršku ovom projektu), direktori nekoliko aerodroma u regiji, pomoćnik ministra unutarnjih poslova, velik broj privrednika iz Zlatiborskog okruga…

A to što ove dvije pozvane osobe nisu došle i jest tema ovog članka, zar ne?

P

Jasna politicka poruka, u prevodu. Posto je u Srbiji sve politika pa i panel o razvoju lokalnog aerodroma. Tako se verovatno nekome ne dopada da skup organizuje predsednik opstine Cajetina koji ima „malo vece“ politicke ambicije koje se kose sa planovima ljudi na vlasti.

g

Politike tu ima sa obe strane čini mi se, možda više od strane predsedničkog kandidata i gradonačelnika Čajetine, jer kako ozbilno shvatiti tvrdnju:

„Naš plan je da u dogledno vreme imamo deset miliona noćenja i milion turista godišnje na Zlatiboru….“

Da ilustrujem, 10 miliona noćenja sad ima cijela Crna Gora sa obalom…

Sa druge strane, ponavljam da ako postoji namera kompanije da leti i interesovanje u obliku LoI ili MoU onda treba odmah osposobiti aerodrom.

P

@gorkov Osposobice ga „Oni“, ali kada to bude „Njjima“ odgovaralo a ne ambicioznom predsedniku opstine Cajetina. On bi u medjuvremenu trebalo da se osim svoje politicke kampanje pozabavi nelegalnom gradnjom i infrastrukturom a ne „pregovorima sa jednom velikom“ avio kompanijom.

A

Da upravo tako. I intencija cijelog članka i jest da je tu politika ta koja odlučuje, a trenutno nije sklona aerodromu.

Kada je gradonačlenik Čajetine rekao ovu brojku, ja sam se ozbiljno nasmijao i rekao da je to bitno više od Dubrovnika, a kasnije u kuloarima smo raspravu okončali nakon 2-3 minute, dobro se nasmijavši i rekavši da se radi isključivo o političkoj izjavi bez ikakve realne osnove.

Zato sa gramom soli treba uzeti i drugu izjavu kako će Čajetina sama preuzeti i financirati aerodroma ako druge općine to neće htjeti.

I upravo tako, gorkov, ako postoji interes, a obije strane (i prijevoznik i aerodrom) me uvjeravaju da bi letovi krenuli odmah po otvaranju, onda treba aerodrom osposobiti. I tada je taj iznos od 2,3 milijuna za aerodrom zapravo smješan i o njemu ne bi trebalo raspravljati, dok bi se trošak od cca 700.000 EUR godišnje (250.000 koliko je procjena lokalnih aktera je ipak preoptimistično mala) trebao namaknuti iz raznih izvora (postojećih 70.000 Užica, financiranje svih općina Zlatiborskog okruga, znači i više od Užica, a najviše od Čajetine, financiranje od strane hotelijera i turističke organizacije, te financiranje od strane države, prvenstveno projekta Podrinje, ali i drugih možebitnih institucija, pa čak i Europske unije).

Najteže je početi jer morate sve isfinancirati bez prihoda, trošite velik novac na pregovaranja sa prijevoznicima, uvjeravanja ugostitelja i drugih da će biti putnika i da oni trebaju uzeti prostor u najam, na nabavu opreme, nepoznavanje strukutre troškva tj. neracionalno trošenje radi „neznanja“…

Dolaskom putnika, došli bi i rent’a’carovi, mjenjačnice, ugostitelji, trgovci, autobusni prijevoznici, naplačivalo bi se parkiranje, bilo bi prihoda i od aerodromskih taksi, cateringa, goriva, čišćenja… I u idućim godinama bi taj iznos potreban za financiranje padao jer bi i prohodi rasli (više unajmljivača prostora, više putnika, kompanija, racionalizacija poslovanja, pribavljena oprema…)

Dakle, to nije nerealno, no za tako što je potrebna u prvom redu politička volja i politička odluka.

V

Voleo bih da svi pobornici otvaranja aerodroma kod Uzica i Cacka potpisu obavezu o solidarnom ucescu u nadoknadjivanju potencijalnih (a vrlo izvesnih) gubitaka koje ce ti aerodromi napraviti ukoliko otpocnu sa radom.
Na taj nacin bi se lokalni patriotski entuzijazam brzo doveo u normalu, a analize ekonomske isplativosti bi znatno dobile na kvalitetu.

Odgovori
A

Ja bih iste stotinke uložio svoj osobni novac u taj aerodrom. Da netko ponudi dionice Ponikva ja bih bez razmišljanja investirao u isti.

V

Alene, lepa je vasa izjava, ali praksa pokazuje da bi bili los investitor. Ponikve su vec radile i to katastrofalno, o gubicima niskog aerodroma da i ne govorimo.
A sad malo i konkretno:
– finansijski potencijal eventualnih poslovnih i turistickih putnika iz tih krajeva je zanemarljiv
– kompletna turisticka ponuda zlatiborskog kraja, ukljucujuci i nacin razmisljanja, mora da se redefinise iz temelja da bi tek pocela da postaje zanimljiva ozbiljnijim stranim turistima u iole znacajnijem broju i to je jasno svakom ko je za svoj novac makar jednom bio u nekom od inostranih turistickih centara (depresivno bi bilo videti tacne brojke koliko je „stranaca“ iz Bosne i Crne Gore u prikazanom malom procentu stranaca).
– konkretno aerodrom Ponikve je na poprilicnoj nadmorskoj visini sto i nije bas popularno u avio kompanijama, ne pominjuci mikroklimatske planinske uslove, troskove opremanja i odrzavanja samog aerodroma, vreme eventualnog povracaja investicija itd.
Recju – losa investicija i dobra prilika za udomljavanje kumova, snajki, … dodati po zelji.

Odgovori
A

Pa obzirom da sam do sada uvijek dobro investirao i da sam iz ničega napravio jedan od najpoznatijih zagrebačkih brendova prepoznatih u Europi, te da moja kompanija zaposljava poprilično ljudi, mislim da malo smisla za ulaganja ipak imam.

Kompletna turisička ponuda zlatiborskog kraja se mijenja. Na kongresu su turistički radnici (i to ne iz turističke organizacije, nego manageri hotela) jasno naglasili da žele daleko više stranaca i bogatijih turista. Uz to na Zlatiboru se uz sadašnjih 7 hotela sa 4**** i velikog broja ekskluzivnih vila, grade i još eksluzivniji hoteli za bogatiju klijantelu nego što je prosječan srpski, crnogorski i bosanski turista. No, tim turističkim radnicima je jasno da ništa od toga biti neće ako putnik treba putovati satima iz Beograda.

Nadmorsaka visina ne čini popularnost kod avio kompanija. Još jednom naglašavam da je jedna ogromna kompanija već odradila nekoliko sastanaka i da želi krenuti letjeti na Ponikve sada i odmah.

Hoće li to biti prilika za udomljavanje kumova, snajki isl. u to ja ne ulazim, niti me se tiće. No, ako je premisa da svaki potencijalni posao u Srbiji mora propasti samo zato što postoji mogućnost nepotizma i da je baš svaki budući posao leglo kriminala i nemoralnosti, onda je najbolje sve u Srbiji zatvoriti, svi se trebaju iseliti i Srbiju pokloniti strancima. Ja ovdje ne raspravljam o mogućem kriminalu, nelegalnostima i nemoralnostima koji bilo koji business može inkubirati, nego govorim o potencijalima posla pod legalnim uvjetima i bez nemoralnih poslova.

Pozdrav iz Amsterdama

V

Vićentije, jednom rečju jako loše odradjena vaša analiza. Više verujem profesionalnoj analizi jedne od najvećih LCC, nego vašem rekla kazala. Šta znači velika nadmorska visina? Jeste li pogledali Kito, Adis Abebu ili neki drugi aerodrom sa visokom nadmorskom visinom?

D

Turizam kao neproizvodna grana privrede luksuzne potrebe nije primarna u drzavama koje su zavisne i koje nemaju razvijenu privredu . Zar nije bolje tih 68,4% vazduhoplovnih putnika zapadne Srbije iz dijaspore preusmeriti na druge destinacije nego im olaksati dolazak i boravak u Srbiji ? Zar nije bolje razvijati svoj sektor usluga nego tamo neke balkanske zemlje cija je uloga limitaran ekonomski razvoj ,izvor jeftine radne snage , izvlacenje sirovina i solidno dodatno trziste …

Odgovori
A

Da je to tako ne bi bilo turizma u Bugarskoj, Rumunjskoj, Crnoj Gori, Albaniji… Upravo suprotno. Danas zapadnjaci masovno odlaze u Estoniju i druge jeftine zemlje na short break, tj. na jeftin provod od par dana.

Ne razumijem kako to mislite „dijaporu preusmjeriti na druge destinacije nego im olakšati dolazak i boravak u Srbiju“? Tko bi to trebao preusmjeriti? Čiji bi to trebao biti zadatak?

D

Kolonijalnih vlasti koje postavljaju kolonijalne upravnike kao izvrsioce , opet sam se fokusirao samo na Srbiju nigde nisam pominjao gore nabrojane zemlje o Estoniji tek nemam nikakve podatke . Zemlje koje ste nabrojali u okruzenju su zemlje koje imaju izlaz na more Bugarska i Crna gora imaju znacajne prihode od turizma o Albaniji stvarno ne bih polemisao … Ti prihodi se u ukupnoj raspodeli izmedju ostalog raspodeljuju i na vracanje dugova drzave , sto je poveriocima jako bitno . Akcenat opet stavljam na limitiran ekonomski razvoj zasto razvijati turizam u Srbiji kad on vec postoji u okruzenju , a kad gledamo okruzenje – ovo su vasi podaci — Mislim da je najbilji pokazatelj činjenica da je Varna imala

2005. 1,6 milijuna putnika (posljednja godina prije preuzimanja)
2011. 1,2 milijuna putnika
2015. 1,4 milijuna putnika

U 10 godina koncesije promet nikada nije dostigao brojku od prije preuzimanja i danas je za 0,2 milijuna manja nego tada

Dakle limitiran ekonoski razvoj je za mene razvoj koji je odredjen kao takav za podcinjene i zavisne drzave .
Znam da je malo crno vidjenje stvari ali za mene je to realnost vidjenja stvari i funkcionisanja privrede u Srbiji . Pozz

A

Da, o Varni sam pisao i ja nekoliko puta. I ona je posebna priča, ipak izuzetak. Isti koncesionar drži i Burgs, također u Bugarskoj, koji je imao

2005. 1,6 milijuna
2011. 2,2 milijuna
2015. 2,4 milijuna

A volio bih sa vama podijeliti još jedan idikativniji podatak – Zadarski aerodrom:
2005. 87.000
2011. 285.000
2015. 488.000

Turizam nije samo odlika država na moru (Švicarska, Austrija, Njemačka, Mađarska, Češka…), niti samo bogatih država (Crna Gora, Albanija, Bugarska, Rumunjska, Češka, Mađarska…). Ne kažem ja da Srbija mora postaviti turizam kao stratešku gospodarsku granu, bože me sačuvaj, no da je on tu jest, da on ima perspektivu u Beogradu, Zlatiboru, Vrnjačkoj Banji, Kopaoniku… ima. I zašto to ne iskoristiti? Hoće li on ikada biti blizu Hrvatskog, Bugarskog, Crnogorskog? Naravno da ne. Ali to ne znači da on ne može biti profitabilan, i donositi prihod regijima i državi.

D

Pazite vase pitanje iz naslova stoji – Zašto politika koči aerodrom Ponikve? , druga pitanja koja postavljate u textu su Što je potrebno da bi se aerodrom doveo u funkciju? pa ide odgovor vas – Jedan toliko perspektivni aerodrom zapeo je na simboličnih 2,3 milijuna eura. Tu se cudite cenim :) kao i Zar stvarno jedan tako perspektivan i egzistencijalno nužan projekt za razvoj cijele regije smije zapeti na 2 milijuna eura državnog novca i „inerciji“ gradonačelnika Užica? Misle li političari da će ogromna LCC čekati dok se oni dogovore? Misle da oni imaju razumijevanja za balkanska sitna prepucavanja? Konačno, shvaćaju li političari da su djelatnici aerodroma demotivirani i mentalno ubijeni od borbe sa vjetrenjačama? I ide kraj texta .
Ja sam vam izneo tezu da je to zato sto je Srbija zavisna drzava , kolonija , rob,globalizacija,neokolonizacija …. kako god to zovu ljudi danas- Ovo sto sam izneo nema veze sa strukom vise sa politikom ali i sam naslov Vas pominje politiku . Za kolonije imate sisteme limitiranog privrednog razvoja i zato sam rekao da za Srbiju nije predvidjeno da se razvija turisticki izasao sam iz okvira ubacivanjem Varne pokusavajuci da nesto dokazem vazduhoplovnim statistikama ali sam pogresio prave statistike idu ovako :
Dug Hrvatske:
2005. 25,5 mlrd
2011. 44,9 mlrd
2015. 50,88 mlrd
Imate i sajt koji otkucava kad sam usao pre nekih pola sata kucao je na 57,3 mlrd evra , koliko je to relevantan podatak ne znam )
Bugarska :
2005. – nisam dosao do podatka
2011. 38,1mlrd
2015. 42,5 mlrd (po nekim izvorima 43 )
Te zemlje moraju nesto da rade kako bi sanirale te dugove malo bolje poznajem privredu Bugarske od Hrvatske – rasprodato je sve medjunarodnim kompanijama od elektroditribucije do vodovoda … nuklearka je zbog bezbednosti zatvorila 4 od 6 blokova a druga Belene je zaustavljena 2012. Dakle nesto cemo da pustimo da se razvije uz nasu korist opet nesto cemo da zatvorimo , limiti se postavljaju izvlaci se najbolje .
Ajd da vidimo Srbiju :
2005. 7 mlrd ( neka vas ne zavarava jednocifren broj u to vreme je bilo dosta privatizacija a i otpisa dugova koji su se nakupili kamatama za vreme sankcija)
2011. 14,4 mlrd
2015. 25 mlrd oko 75,5% BDP
Slazem se da turizam nije odlika drzava na moru i ja bih voleo da vidim kako se obaraju rekordi u Nisu i Ponikve koje rade i dovlace turiste npr na Zaovinsko jezero koje je magnet za ronioce zbog potopljene varosi ispod njega kao i velike dubine . Pa cak i Nis da dovlaci turiste do recimo Sokobanje sto da ne …. a kad smo kod Nisa sto se cekalo toliko god. od 2003 naovamo ? Moja teza je da je onom ko vuce konce u Srbiji tako odgovaralo ..
Da bi neki projekat bio profitabilan moraju da se zasucu rukavi i da se radi + mogucnost samostalnog donosenja odluka i eto radosti.

PS. Jako me je pozitivno iznenadio podatak za Zadar .

A

Drago, kada raspravljamo o globalizmu kao neokolonijalizmu, „poslovnom liberalizmu“ kao neoimperijalističkom alatu i dužničkom ropstvu, naišli ste na vrlo plodno tlo. Ja se u potpunosti i aposlutno slažem sa Vama. Vjerujte mi, mogao bih napisati kilometarske tekstove o tome.

No, i usprkos svega mislim da se globalni igrači ne bave tako sitnim stvarima kao što je jedan minijaturni aerodromčić i turistički resorti Zapadne Srbije koji zajedno imaju 300.000 turista.

Iskreno Srbija vrlo dobro pliva između Europske unije, Rusije, Arapa i Kine. I zato uspjeva neke stvari koje recimo Bugarska i Hrvatska ne mogu. U tom kontekstu treba gledati i Air Serbiju, projekt na koji ne gledaju blagonaklono sa tog „globalističkog liberalnog“ zapada. U tom kontekstu i aerodrom Ponikve jest moguć.

Zadarske podatke (naravno u drugim veličinama) ima i velik broj ostalih hrvatskih aerodroma:

Split
2005. 934.040
2015. 1.955.400

Dubrovnik
2005. 1.008.240
2015. 1.693.937

Zagreb
2005. 1.551.519
2015. 2.587.798

Pula
2005. 209.412
2015. 412.510

B

Mozda i prevoznicki lobi ucestvuje u kocenju projekta.Ne znam ko je glavni operater za tu regiju ako neko zna neka malo istrazi. Ja sam u vozu za Temisvar via Vrsac saznao od osoblja zeleznice da autoprevoznik „sabotira“ red voznje verovatno uz pomoc ljudi iz same zeleznice.

Odgovori
i

zasto na Ponikvama neizgraditi hladnjacu zbog nadmorske visine ?

Odgovori
V

Ima i ta ponuda. Pogodi ko blokira strano ulaganje? Imas pravo tri puta.

B

@Vladimir

Ako premoste hladnjacare, onda vrhnje nece ostati ni za kavu.

Odgovori
V

Ovo bi se dalo uporediti sa jednim aerodromom u Hrvatskoj, to je Rijeka koja je odmah pored Opatije koja je puna hotela, vila, najstarije mesto na Jadranu što se tiče turzima. A eto, potencijal postoji a prometa baš i nema. Poređenje Ponikve – Sarajevo dođe skoro ko Rijeka – Zagreb. Strah me da je isto i ovde!

Odgovori
A

Problem Rijeke je:
– Aerodrom Zagreb (2,5 milijuna putnika) na samo 145 km (malo više od sat vremena vožnje)
– Aerodrom Pula (0,5 milijuna putnika) na samo 98 km (i manje od Opatije)
– Aerodrom Ljubljana (1,5 milijuna putnika) na samo 118 km
– Aerodrom Trst (0,7 milijuna putnika) na samo 78 km
– Aerodrom Venecija (9 milijuna putnika) na samo 228 km
– Aerodrom Zadar (0,5 milijuna punika) na samo 220 km

Svi ti aerodromi povezani su autoputima od Rijeke i preuzimaju dobar dio putnika iz Županije.

No, Rijeka svejedno ima 134.000 putnika i raste.

Dakle to ni na koji način usporedivo. Ponikve u okolini imaju tek 3 aerodroma koji su svi preko 200 km udaljeni, ali su zapravo udaljeni 5 i više sati vožnje.

V

Vladimire, nije to nikakva moja analiza, samo sturo iznosenje nekoliko cinjenica, a o izazovima poslovanja turistickih aerodroma na vecim nadmorskim visinama bih ipak polemisao sa nekime ko je boravio na Ponikvama vise zima i bar priblizno zna cenu odrzavanja planinskog aerodroma u zimskim uslovima.

Alene, prica poput ove, kao i „garantovanog“ interesovanja sam se naslusao u proteklim decenijama, kako o Nisu, tako i o Ponikvama.
Turisticku ponudu ne cine hoteli sa zvezdicama, oni su samo jedan od brojnih preduslova. S obzirom na to da ste i uspesan poslovni covek, a vase mi se analize generalno dopadaju, pokusajte obracunati broj kvalitetnih hotelskih lezajeva koje pominjete i projektujte broj poletanja/sletanja na godisnjem nivou, cak i da je sve neprekidno rasprodato unapred, tome oduzmite troskove opremanja i odrzavanja aerodroma, a onda pogledajte ROI, Mislim da tu prestaje svaka prica.
Uostalom, to potvrdjuje i vasa prica da je u Nisu „izostala pomoc lokalne zajednice“ sto je tragikomicni eufemizam za odustajanje od pokrivanja dugova.
Moram da napomenem da bih veoma voleo da nisam u pravu.

Odgovori
A

Nisam rekao da je u Nišu izostala pomoć lokalne zajednice, nego da je upravo pomoć lokalne zajednice napravila to da će aerodrom iduće godine imati 350.000 putnika i jednu cargo liniju, te biti financijski samoodrživ, nakon samo godinu dana od pomoći. Pomoć nije dobio Mostarski aerodrom (i nije se radilo o pokrivanju gubitaka, jer ih Mostarski aerodrom nema, on svoj hladni pogon pokriva sadašnjim prometom, nego o ekpanziji i „dovlačenju“ Wizzaria u Mostar).

Mislim da Vam upravo Niš izbija svaki argument u startu. Koliki je broj kreveta u Nišu? I kakvog utjecaja to ima? Tamo linije popunjava dijaspora, ne kreveti. A u Zlatiborskom okrugu UZ VELIKU DIJASPORU postoje JOŠ I kreveti.

I ponovo:
– aerodorom je tu, ne treba ga graditi od početka, on ima pistu, stajanke, novi terminal, dovoljno površine i praznih objekata za rast i razvoj

– ima zainteresiranog velikog prijevoznika

– ima potencijala (turizam, dijaspora)

– ima logičan i prihvatljiv način financiranja (regionalni aerodrom)

V

Ako želiš da polemišeš sa nekim ko ima isto mišljenje kao što imaš ti, onda je to gubljenje vremena.
Šta ja imam da ponudim za raspravu stručnjacima za aerodrome visokih nadmorskih visina? Skoro pa ništa. O zimskoj eksploataciji Aerodroma još manje.
E Vićentije, samo mogu da ti kažem da nisi u pravu, a koliko nisi u pravu otkrij to sam.

V

U redu, nemam ni volje ni vremena da ponavljam ono sto sam od pre par decenija povremeno spominjao. Upravo sam memorisao ovu stranicu, za godinu dana cemo podeliti info o rezultatima Nisa, Ponikava i cega god hocete. Opravdanja ce sigurno biti – kao i uvek do sada.
Kao sto sam vec rekao, voleo bih da nisam u pravu.

Odgovori
A

Za godinu dana Niš će imati 350.000 putnika, a plan im je do 2020. imati 600.000 putnika (malo preoptimističan).

Za godinu dana od Ponikva neće biti ništa, nažalost, a nisam optimističan ni da će se ostvariti u idućem dugoročnom periodu, nažalost.

V

Ovde Vićentije nije poenta dokazivanja ko ima veći i ko je/će biti u pravu.
Ovde je poenta animirati javnost da prepozna kako se jedan potencijalno dobar poslovni model uništava u startu političkim podelama ljudi koji su izabrani i plaćeni da razvijaju ovakve i slične ideje i mogućnosti.
Jedino što ti radiš ovde je negativno širenje demagogije i urušavanje pokušaja da se ponovi uspešan recept za početak razvoja Aerodroma Niš na Aerodromu Ponikve.
A Ja ti evo sada priznajem, u pravu si. Za šta god želiš da budeš u pravu. Jer to da li si ti u pravu ili nisi je beznačajno za ovu priču.
Razlika izmedju tebe i nekih drugih ovde je da ti drugi pokušavaju’ Iako su šanse veoma male jer je političko-lopovski lobi veoma snažan. No u duhu ljudi je da se ne predaju. Nadam se da razumeš. (Odgovor nije neophodan)

R

Budzet opstine Cajetina je najveci po glavi stanovnika- u Srbiji-preko 20 miliona evra.Finnasiraju sami izgradnju najduze gondole na svetu vrednosti 13 miliona e.Gospodin gore je, da li slucajno, da li namerno, permutovao ove cifre.Nije zgoreg napomenuti i da sama izgradnja gondole trpi slicne opstrukcije vec 5 godina, a o novcanoj pomoci drzave za ovaj kapitalni projekat da ne govorimo.Oprema je u potpunosti isplacena i ona je zimus pristigla na Zlatibor, montaza opreme ne moze da krene jer ministarstvo ne izdaje dozvolu zbog neresenih imovinski odnosa(jednostavno se ne zna cija je drzavna zemlja!).Takodje, ona se delom finansira iz kredita i budzet nije u toj meri opterecen istim koliko neko pokusava da prikaze.Tako da pouceni iskustvom gondole, ni od aerodroma, nema nista.Poslednja informacija koja je stigla do nas jeste da ce ga prodati Arapima.

Odgovori
A

Da i ja sam se naslušao žalopojki na administrativne kočnice oko gondole. Kažu ljudi da je to bilo tragikomično na što su nailazili i koliko je sve trajalo.

Pa ako Arapi hoće kupiti aerodrom, neka im se proda. Glavno da će biti prometa, da će se dovlačiti dijaspora i turisti, zar ne? No, treba se pitati odakle Arapi vide financijski interes, koji neki drugi konstantno osporavaju.

Samo se bojim da ona priča o Aerodromima Srbije neće baš blagonaklono gledati da se jedan od aerodroma u toj portfelji proda individualno (bog te pitaj kakav oni megalomanski plan imaju sa tim aerodromima objedinjenim u mega-kompaniju). A onda će tek biti kočnica, zar ne? Tako da bi prodaja Arapima mogla ići bitno sporije nego regionalna kompanija.

g

Poštovana Radmila,

1. Na sledećoj internet stranici imate celokupan budžet opštine Čajetina za 2016. godinu. http://www.cajetina.org.rs/sites/default/files/budzet2016.pdf

Ako igde nađete preko 20 miliona evra svaka čast. =) Lepo piše da je budžet u deficitu.

2. No ni to nije važno, možete da imate u Čajetini budžet od 100 miliona evra, da da pri tom prihodujete 13 miliona i uzmete u kredit 98.7 miliona. Vaš budžet će te godine biti 100 miliona, ali će vaša deca vraćati ovih 98.7.

Odgovori
B

Vi izgleda niste upuceni , poslednja stanica gondole je trebala da bude „Ponikve-Mačkat“, u povratku bi se izvozile prsute za UAE čajetinci ce dici bunu i izgradice gondolu nece nikoga pitati, a prsute im nece dati jer nema dovoljno prsute u Mačkatu.

V

Alene, preduzeće Aerodromo Srbije je pobačeno nedonošče u kome rade dva i slovima radnika, od kojih nema vajde ni za šta i ne pitaju se ni za šta.
Priča o prodaji Arapima je već došla do ušiju Amerima i Izraelcima, tako da od toga nema ništa sem da se minira razvoj Aerodroma iz sopstvenih sredstava.
Arape su uveli u priču Opštinari Užica kao bacanje prašine u oči. Šarena laža.

Odgovori
A

Ovo je sve bolje i bolje.

M

Poštovani Alene

Drago mi je da ste stali na moju stranu kao autoru studije Ekonomski uticaj konverzije vojnog aerodroma Ponikve u civilni na Zlatiborski region iz 2008 godine. Naravno niko me nije pozvao na skup.
Verovatno je potrebno dodatno objasniti nepoznavaocima jednu veoma prostu aerodromsku maksimu: tri kilometra autoputa ne vode nigde a tri kilometra piste vode u celi svet. Ako uzmemo da je tek otvorena deonica autoputa Ljig (čitaj Dičina) – Čačak (čitaj Preljina) košta prosečno 5 mio evra kilometar, šta bi se moglo uraditi na Ponikvama za 15 mio evra (što piše u studiji) a ako bi gore pomenuti autoput bio kraći 3 km to nebi niko osetio. Borba putarskog lobija sa slabim aerodromskim lobijem (Užičani se boje letenja). A što se tiče „firme“ Aerodromi Srbije to su pomešane kruške i jabuke, čisto zamajavanje.

Pozdrav Milan

Odgovori
V

Kao sto napisah, posle godinu dana vratio sam se na ovu stranicu da sumiramo ISPLATIVOST srpskih manjih aerodroma. Ne zelim da ulazim u aktuelne populisticko politicke igre oko upravljanja aerodromom u Nisu, ali se i na medjunarodnoj vazduhoplovnoj konferenciji pokazalo da niski aerodrom nije profitabilan, a nemuste verbalne akrobacije samo su ucvrstile los utisak (osim ako se ne misli da je profitabilnost kada se iz prihoda obezbedi novac za plate – sve ostalo se dobija kroz dotacije, a da se plate racunaju kao jedini operativni troskovi, sto je nonsens svoje vrste).
@Alen Scuric: Vasa recenica sa konferencije kojom postavljate prvo pitanje o aerodromu Morava, kao i cinjenice koje ste naveli o Zadru, demantuje sve sto ste ovde napisali o Ponikvama. Sustinsko pitanje koje ja sve vreme postavljam, postavili ste i Vi: KO CE TO PLATITI ?!!!

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Miloš77 na: Američka vojska kupuje raketni sistem Iron Dome

Po meni je ovo pametan i logičan korak. Ne razumem zašto toliko polemike oko toga. Lično mislim da je sistem veoma sposoban i specifičan u onome što najbolje radi. Idealan je za američku vojsku rasporedjenu po bazama na Srednjem Istoku pa i u Južnoj Koreji. Čudi me jedino da do sada nisu uveli ID za…

25. Aug 2019.Pogledaj

Vlad na: Američka vojska kupuje raketni sistem Iron Dome

Ed, pa zašto onda kupuju taj sistem od Izraelaca a ne od svoje firme?

25. Aug 2019.Pogledaj

Vlad na: Američka vojska kupuje raketni sistem Iron Dome

"У сваком случају добар је за заштиту војни јединица које су у сукобу са непријатељом који је на ниском технолошком нивоу и који нема велику ватрену моћ" Uloga i uspešnost ID sistema predstavljeni u jednoj rečenici. Bravo Dane. Pored Pancira, ovaj sistem nam danas uopšte nije potreban. Na šta su spali Ameri kada kupuju ovakav…

25. Aug 2019.Pogledaj

Vojislav na: Er Srbija ovog leta 140 čarter letova više nego prošle godine; Aviolet ponovo do Hurgade

Svaka pohvala za posadu i uslugu,leteli smo do Bodruma i nazad sa njima neki dan,13.8-23.8.Najbolji ste!!!

25. Aug 2019.Pogledaj

Oddball na: Američka vojska kupuje raketni sistem Iron Dome

Iron Dome je samo dio višeslojnog izraelskog sistema PVO koji ide od Dome-a, Barak-a, Arrow-a do Davidove praćke. O uspješnosti do sada ne vrijedi pričati, sistem osmatranja, javljanja, dejstva (kao i sistem obavještavanja i evakuacije civila i naselja) im je među najboljim u svijetu, šta god mi pisali. Jedino što ovaj sistem može ugroziti je…

25. Aug 2019.Pogledaj

Send this to a friend