BEG airport status
U Beogradu počeo sa radom prvi Centar za obuku vazduhoplovnih dispečera „Eagle Express“ "Kao vazduhoplovnom dispečeru sigurno vam nikada neće biti dosadno i to može biti jedno novo uzbudljivo poglavlje na vašem profesionalnom putu". / Foto: Embry Riddle

U Beogradu počeo sa radom prvi Centar za obuku vazduhoplovnih dispečera „Eagle Express“

Centar za obuku vazduhoplovnih disprečera „Eagle Express“ najmlađi je registrovani ATO u Srbiji. Pod šifrom odobrenja Direktorata civilnog vazduhoplovstva „SRB/ATO-91“ 9. decembra 2015 godine počela je sa radom jedina škola u regionu za ovu ne toliko zastupljenu ali izuzetno bitnu profesiju u vazdušnom saobraćaju.

Ime „Eagle Express“ poznato je domaćoj vazduhoplovnoj zajednici od ranije. Pod njim već nekoliko godina posluje biz-jet operacija koje je u jednom trenutku bila i prvi srpski operater aviona Falcon 900EX. Pored svoje osnovne delatnosti kompanija je prošlog decembra zakoračila u domen obuke vazduhoplovnog kadra oformivši Centar za obuku vazduhoplovnih dispečera koji je prvi ne samo u Srbiji, nego i na prostoru bivše Jugoslavije. Vazduhoplovni dispečeri su se do sada obučavali isključivo interno u okviru avio-kompanija:

– Naš centar nudi početne kurseve za obuku flajt dispečera kako za početnike tako i za iskusne vazduhoplovne profesionalce koji su u potrazi za promenom svoje sfere delovanja. Ovaj, u Srbiji donedavno nepokriven segment kada pričamo o nezavisnoj početnoj obuci kadrova, komplementaran je sa ICAO dokumentom 719-AN/857 Part D-3 i pravilima za licenciranje dispečera Republike Srbije. – rekao je za Tango Six Željko Gvozdenov, jedan od petoro instruktora novog centra.

Kurs za flajt dispečere podeljen je na teorijski i praktični deo. Da bi usvajanje teorije bilo uspešno praktični deo obuke obavlja se u realnom radnom okruženju. Od predmeta tu je većina onih koja je poznata polaznicima pilotskih kurseva: pravila i propisi, uopšteno poznavanje vazduhoplova i motora, principi letenja, performanse vazduhoplova sa planiranjem i nadziranjem leta, meteorologija, navigacija, menadžment operacija letenja i procedura, radio komunikacija i „dispatcher  resource management“. Prema rečima gospodina Gvozdenova, ulazni kriterijumi u svet flajt dispeča nisu restriktivni:

– Da biste upisali naš kurs morate biti stariji od 21 godine i posedovati diplomu srednje škole. Dobro poznavanje engleskog jezika je obavezno.

Kod nas ćete, po završetku obuke, odslušati ukupno 240 časova teorije za šest nedelja i obaviti pet praktičnih vežbi. Sve naše grupe biće sačinjene od najviše petoro polaznika. Instruktori teorijske i praktične obuke u našem centru profesionalci su sa višegodišnjim iskustvom i pod vođstvom su Bojana Nikolića, jednog od naših najiskusnijih instruktora u ovoj oblasti. –

Šta je to vazduhoplovni dispečer?

– Vazduhoplovni dispečeri su kao kopija pilota aviona, koji ipak ostaju na zemlji i mnogo puta se i nazivaju piloti na zemlji. Zbog čega su potrebni? Pa jednostavno – da bi piloti u vazduhu imali potpunu podršku. Vazduhoplovni dispečeri su kao oči, uši i mozak za pilota, međutim, pilot mora da preduzme ispravne poteze u zavisnosti od informacija koje mu pruža vazduhoplovni dispečer. Oni su tim koji mora savršeno da funkcioniše. Vazduhoplovni dispečeri su zvanično postali deo vazduhoplovne industrije u 1938. godini, međutim, oni su postojali i ranije, ali u različitim oblicima i ta vrsta rada nije bila ozvaničena legalno. Danas, vazduhoplovni dispečeri su deo operativnog tima u operativnom centru koji je mozak svake avio-kompanije, jer to je mesto gde se planiraju, počinju i završavaju sve avio-operacije. Operativni centar kontroliše i rukovodi svim operacijama jedne avio kompanije, kako na zemlji, tako i u vazduhu.

"Posao vazduhoplovnog dispečera je drugačiji svaki dan i svaki dan se nešto novo nauči. Bitno je brzo prilagođavanje novonastaloj sitaciji, brzo vreme reakcije te donošenje važnh odluka u visoko stresnom okruženju".
„Posao vazduhoplovnog dispečera je drugačiji svaki dan i svaki dan se nešto novo nauči. Bitno je brzo prilagođavanje novonastaloj sitaciji, brzo vreme reakcije te donošenje važnh odluka u visoko stresnom okruženju“.

Dispečer brine o svakom letu od njegovog planiranja, pa do momenta povratka letačke posade u operativni centar avio-kompanije, a nakon izvršenog leta. Sve počinje sa planiranjem rute koja uključuje proveru vremena, čitanjem NOTAM-a, najavom letova, izradom alternativnih ruta, proračunima performansi aviona, zatim praćenjem aviona u letu, odžava se kontakt i pruža se pomoć avionu u letu, biraju se nove destinacije ili alternacije, alternativne rute i odobrenja ukoliko je to potrebno. Jednostavno, dispečer je tu da pomogne pilotima da reše problem sa kojim se mogu suočiti tokom leta i da im pomogne da bezbedno i efikasno izvrše let. Ovo je ne samo vrlo odgovoran već i veoma stresan posao. – priča gospodin Gvozdenov za naš portal i naglašava:

– Obuka za vazduhoplovnog dispečera nije duga, ali je veoma intenzivna i ona se promenila tokom godina, jer su se pravila i propisi menjali. Danas je obuka vazduhoplovnih dispečera u potpunosti regulisana i kod nas se izvršava po najvišim standardima, a u skladu sa medunarodnom ICAO regulativom i regulativom vaduhoplovnih vlasti republike Srbije.

Posao vazduhoplovnog dispečera je drugačiji svaki dan i svaki dan se nešto novo nauči. Bitno je brzo prilagođavanje novonastaloj sitaciji, brzo vreme reakcije te donošenje važnh odluka u visoko stresnom okruženju. Ipak, na raznim forumima možete pročitati da je posao vazduhoplovnog dispečera veoma interesantan i dobro plaćen posao. Čak i oni ljudi koji nikada nisu imali veze sa avijacijom zaljubili su se u ovaj posao nakon izvesnog vremena.

Vazduhoplovni dispečeri, baš kao i piloti najpotrebniji su u regionima u kojima je avijacija u ekspanziji. To definitivno uključuje većinu Azije i Bliskog istoka, Veliku Britaniju, Nemačku i Španiju. Sve u svemu, očekuje se da će ovo zanimanje doživeti stopu rasta od 11% do 20% do 2020. godine.

Avijacija ima mnogo izazova i postoje brojne mogućnosti da razvijete svoju karijeru i da postanete deo ove brzorastuće industrije. Kao vazduhoplovnom dispečeru sigurno vam nikada neće biti dosadno i to može biti jedno novo uzbudljivo poglavlje na vašem profesionalnom putu. – završava Gvozdenov.

Više detalja o obuci u ovom centru možete naći na njihovom sajtu www.eagleexpress.rs, preko e-mail adrese: fdtc.office@eagleexpress.rs ili broja telefona: +381 11 3173049.

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Komentari

I

Jel ovo ATC ili nešto drugo?

Odgovori
Г

Које су реалне шансе да се запослиш са овим занимањем??

Odgovori
C

Gotovo nikakve u Srbiji napolju moze ali moras imati iskustvo///zacarani krug..

l

Odlično pitanje.

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Srbofil na: [ANALIZA] Okršaji azerbejdžanskih dronova i sistema PVO Jermenije: Koje su lekcije za Srbiju?

Koliko ja znam, ni jedan Pancir novije generacije nije unisten, iako ih Sirija npr. poseduje. Samo prve generacije sa starom jednostranom antenom radara su unistene u Libiji i Siriji. Sto znaci da je softver i nacin rada druge generacije radara kod sistema Pancir znatno unapredjen te da se 1. teze otkriva 2. verovatno unisti BPL…

20. Oct 2020.Pogledaj

Miloš77 na: Vučić: Potrudiću se da nabavim još bespilotnih letelica iz još jedne problematične zemlje

Treba kupiti Bajraktare dok možemo i dok dolaze sa kanadskom optoelektronikom. To može da stane zaista i na duže. I Grci in Kinezi bi nam bili zahvalni da ih imamo. Kombinacija tog turskog sistema i sa pancirom S1 je idealno za nas da imamo. Sa Kinom nećemo gubiti kontakt dogod nismo u EU ili natu.…

20. Oct 2020.Pogledaj

Vlad na: [ANALIZA] Okršaji azerbejdžanskih dronova i sistema PVO Jermenije: Koje su lekcije za Srbiju?

Boža M Da nije 10 miliona malo previše za Haron kamikaza dron? Pa Yak 130 košta 15 miliona. Uz sve to noviji PVO sistemi imaju i bolju zaštitu. Ne isplati se kupiti neki skupi noviji PVO sistem bez par Pancira i Tor-ova pored njega. Realno, natovariš namensku varijantu Pegaza sa 40 kg. eksploziva i udri...

20. Oct 2020.Pogledaj

Wolfgang na: [ANALIZA] Okršaji azerbejdžanskih dronova i sistema PVO Jermenije: Koje su lekcije za Srbiju?

>> Sistem može raditi u ručnom ili automatskom režimu rada i u veoma širokom frekventnom opsegu od 400 MHz do 6 GHz. Sistem je opremljen i podsistemom raspoznavanja “svoj-tuđi” tako da ometanja neće vršiti na frekvencijama koje su unapred unesene u program kao “svoje”, a za to vreme može vršiti “blokadu” 11 različitih frekventnih talasnih…

20. Oct 2020.Pogledaj

Srbofil na: [ANALIZA] Okršaji azerbejdžanskih dronova i sistema PVO Jermenije: Koje su lekcije za Srbiju?

@Vlad Vojska odredi TTK i uslove koje zeli, raspise se tender i izaberu od ponudjenog sta im najvise odgovara. Ne bi im ja nista nametao. @дане @Smoke Bice sigurno mnogo opravdanja, ali razmislite kako se percipira cela ova stvar, ali dobro razmislite? Ja bih licno voleo da Rusija moze tj. zeli projektovati silu mnogo aktivnije…

20. Oct 2020.Pogledaj

Send this to a friend