Analiza: Perspektive i dalji razvoj taktičke avijacije Ratnog Vazduhoplovstva SAD

Sa oko 13700 aktivnih vazduhoplova, vojna avijacija svih vidova i rodova u SAD predstavlja po brojnosti čak 26 procenata svetske vojne flote a američki tipovi vojnih vazduhoplova su i najbrojniji u svetu. Kada je reč o borbenim avionima, SAD poseduje oko 3200 ovakvih letelica od čega se oko 2120 nalazi u sastavu Vazduhoplovnih snaga (USAF, United States Air Force) koje po mnogima predstavlja trenutno najjaču svetsku vojnu vazduhoplovnu silu.

I pored toga što su u poslednjih 25 godina brojno stanje i formacijski sastav konstantno redukovani, procesom modernizacije koji se redovno provodi to je delimično nadoknađeno. O kolikom smanjenju broja borbenih eskadrila USAF je reč dovoljno govori podatak da je od 1991. taj broj smanjen za više od 70 procenata.

Ovom prilikom analiziraćemo taktičke borbene avione koji čine preko 90 procenata inventara eskadrila borbenih aviona u RV SAD. Američka Vlada je 2012. godine donela dokumet „Defence Strategic Guidance“ koji do 2022. godine nalaže uštedu u oružanim snagama od oko 487 milijardi dolara. Ovo se naravno odnosilo i na USAF koje je bilo prinuđeno na reorganizaciju koja je podrazumevala smanjenje flote vazduhoplova, gašenje pojedinih jedinica a jedno vreme su čak i aktivne jedinice manje letele ili je bilo perioda kada uopšte nije bilo letenja. Planovi za potpuno povlačenje pojedinih tipova aviona, poput jurišnika A-10 ili bombardera B-1B za sada nisu realizovani.

Trenutni plan, kada su borbeni avioni u pitanju, je 1100 aviona u statusu PMAI – Primary Mission Aircraft Inventory i 1900 aviona kao deo ukupnog aktivnog inventara (TAI – Total Aircraft Inventory). Trenutne brojke su oko 1235 aviona u aktivnoj floti, 585 u jedinicama Nacionalne garde i 104 aviona u rezervi što čini ukupnu flotu od oko 1924 aviona. Pored aviona tu je i oko 250 borbenih bespilotnih letelica. USAF ima problema i sa starošću borbenih aviona pa je tako prosek starosti, ako ne računamo avione F-22, čak 28,3 godine. Usled neblagovremene zamene pojedinih tipova i kašnjenja razvoja novih borbenih aviona, SAD su prinuđene na produžetak životnog veka i stalnu modernizaciju kako bi avioni ostali savremeni. Ipak u narednih nekoliko godina usled istrošenosti resursa veliki broj aviona će biti povučen iz upotrebe a obnova flote novim avionima će kasniti.

Kada je reč o nabavkama novih borbenih aviona, USAF će u budućnosti nastojati da se u njegovom inventaru nađe 1763 aviona F-35A ’’Lighting II’’. Trenutno se u upotrebi nalazi 38 aviona, u 2016. u naoružanje će ući još 44 F-35A a početna operativna sposobnost bi trebalo da se postigne u trećem tromesečju ove godine. Do kraja 2020. će po sadašnjem planu stići još 199 aviona dok će maksimalna serijska proizvodnja aviona biti dostignuta 2019. sa godišnjom proizvodnjom od 60 aviona da bi već 2021. to bilo 80 aviona godišnje.

Što se tiče trenutne upotrebe USAF-a, iako su SAD u proteklih nekoliko godina imale planove da uglavnom obrate pažnju na Pacifik, situacija u Ukrajni i na Bliskom istoku ih je naterala da te planove revidiraju. Tako su u podršci svojim evropskim NATO saveznicima usled građanskog rata u Ukrajni i ruske intervencije na Krimu, pokrenuli operaciju ’’Atlantic Resolve’’ sa redovnim detašmanima borbenih aviona u okviru. tzv. Theatre Security Packages u vazduhoplovnim bazama širom Evrope. Gotovo istovremeno nad Sirijom i Irakom započeta je i vazdušna operacija ’’Inherent Resolve’’ kao deo napora u borbi protiv tzv. Islamske države pa je određen broj borbenih aviona stacioniran u pojedine savezničke bliskoistočne države.

Lovačka avijacija

Već više od 40 godina osnovni lovački avion USAF-a za postizanje prevlastu u vazdušnom prostoru je dvomotorni srednjekrilni lovac McDonell Douglas (sada Boeing) F-15 ’’Eagle’’. Danas se u naoružanju nalazi 213 aviona F-15C i 36 dvoseda F-15D koji imaju borbene sposobnosti jednoseda. Avioni su raspoređeni u 10 aktivnih i 4 eskadrile za testiranje i obuku. Od toga dve eskadrile se nalaze u Japanu a jedna u Ujedinjenom Kraljevstvu. USAF su od početka 1974. do 1985. u naoružanje primile čak 905 aviona F-15 u varijantama A/B/C/D a 2009. godine iz upotrebe je povučen i poslednji avion varijanti F-15A/B. Prosečna starost flote F-15C/D je preko 30 godina a trenutna operativnost aktivne flote je oko 70 procenata.

Trenutni plan podrazumeva upotrebu aviona F-15C/D bar do 2040. godine a u programe modernizacije planirano je da se potroši 1,7 milijardi dolara. Najveći i najskuplji program modernizacije je planirana zamena radara na 179 aviona F-15C koja je započela 2010. godine. U pitanju je ugradnja AESA radara AN/APG-63(v)3 koja će značajno poboljšati sposobnosti pre svega u dometu, rezoluciji i otpornosti na elektronsko ometanje a tu je i bolja pouzdanost kao i lakše održavanje. Potpisani ugovori do sada podrazumevaju zamenu radara na 127 aviona.

Sledeća stavka u paketu modernizacije je infracrveni senzor za traganje i praćenje (IRST) koji će zajedno sa radarom činiti integrisan sistem za kontrolu vatre koji će biti efiasniji u uslovima ometanja. Tu je zatim i novi kolor displej visoke rezolucije i novi procesor ADCP II (Advanced Display Core Processor), potom novi kompjuter misije koji će omogućiti dalje nadogradnje sistema. Novi robusniji i moćniji data link značajno će poboljšati razmenu podataka sa savremenijim borbenim avionima tipa F-22A i F-35A. Postojeći sistem za elektronsku borbu zameniće sistem EPAWSS (Eagle Passive/Active Warning Survivability System) firme BAE Systems koji se satoji iz digitalnog signalizatora radarskog ozračenja, digitalnog ometača radio frekvencija i naprednog dispenzera AN/ALE-58 BOL. Sa svim navedenim modifikacijama započeće se 2018. godine.

Što se tiče životnog veka strukture aviona F-15, proizvođač je propisao 9000 sati naleta ali će u ovoj godini biti završena ispitivanja koja će pokazati koliko će on moći biti produžen. Boeing razmatra produženje na 13500 pa čak i na 33000 sati. Ujedno proizvođač nudi dalje modifikacije i modernizacije aviona, tu je pre svega program 2040C Eagle Upgrade koji predstavlja dalji razvoj varijante Silent Eagle. Ova varijanta poseduje određena poboljšanja koje smanjuju radarsku vidljivost ali je akcenat pre svega dat na dupliranju borbenog kompleta raketa vazduh-vazduh pa umesto 8 avion može poneti čak 16 raketa.

Još jedna od novosti je kontejner Talon HATE koji u sebi sadrži link za prenos podataka IFDL (Intra-Flight Data Link) sa aviona F-22. Ovaj sistem poseduje višenamenski sistem za distribuciju podataka tzv. MIDS-J (Multifunctional Information Distribution System-Joint Tactical Radio System). Testiranje ovog sistema na avionu F-15 je u toku, a akcenat je dat na sposobnosti brze reakcije (Quick Reaction Capability) koji je osmišljen kako bi se poboljšala interakcija između aviona 4. i 5. generacije.

Najmlađi borbeni avion u operativnoj upotrebi USAF je dvomotorni srednjekrilni višenameski borbeni avion Lockheed Martin/Boeing F-22 ’’Raptor’’. To je ujedno prvi i za sada jedini operativni avion poslednje (pete) generacije borbenih aviona. Prvi serijski primerci ovog aviona stigli su u jedinice septembra 2003., puna operativna sposobnost je dostignuta decembra 2007. a poslednji avion isporučen je maja 2012. Prvobitni planovi za nabavku 648 F-22A smanjeni su prvo na 339 aviona ali je zatim odlučeno da to bude samo 195 aviona uključujući i prototipove. Trenutno je u upotrebi 186 aviona koji su raspoređeni u 12 aktivnih i 5 eskadrila za obuku, trenažu i testiranje. Prosečna starost je 7,7 godina a operativnost oko 67 procenata.

Iako je osnovna namena aviona postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru i delimična zamena aviona F-15 u lovačkoj nameni, F-22A poseduje i sposobnosti za napade na ciljeve na zemlji. Do 2009. godine svi avioni koji su bili sposobni samo za dejstva vazduh-vazduh, dobili su i modifikacije koji su ih učinili višenamenskim. Te modifikacije (Increment 3.1) obuhvatale su integraciju inercijalno i GPS vođenih projektila vazduh-zemlja GBU-31 (nosi do dva projektila), radar AN/APG-77 je dobio modove vazduh-zemlja unapređen je link za prenos podataka IFDL kao i mogućnost bolje povezanosti sa drugim avionima istog tipa.

Dodatno mogućnosti radara su proširene tako što su unapređene sposobnosti elektronskog ratovanja i otkrivanja geolokacije potencijalne pretnje što olakšava otkrivanje neprijateljskih radara. F-22 takođe sada može poneti i do 8 malogabaritnih vođenih jedrećih bombi GBU-39/B SDB (Small Diameter Bomb) mase od po 110 kg.

Dalje modifikacije (Increment 3.2) podrazumevaju poboljšanje pre svega softvera. Increment 3.2A je paket modernizacije koji će započeti u oktobru 2017. a obuhvatiće naprednu elektronsku zaštitu i integraciju moda za prenos podataka Link 16, poboljšanje identifikacije u borbi i sposobnosti nišanjenja. U 2018. započeće i Increment 3.2B sa dodatnim modernizacijama kada je elektronska oprema u pitanju ali i naoružanja koje će obuhvatitit integraciju raketa vazduh-vazduh AIM-9X i AIM-120D. Sve ovo je planirano da se uradi na 152 aviona i to do kraja 2020. godine. Ujedno USAF planira da u istom periodu integriše i sistem na kacigi pilota tzv. Helmet-Mounted Display and Cueing System (HMDCS).

Lovačko-bombarderska i jurišna avijacija

Najbrojniji borbeni avion RV SAD je jednomotorni srednjekrilni General Dynamics (sada Lockheed Martin) F-16 ’’Fighting Falcon’’. Prvi serijski avioni jednosed F-16A isporučeni su avgusta 1978., 1983. počeo je da se proizvodi F-16C da bi svoj prvi avion USAF dobilo jula 1984. Do 2004. godine SAD je isporučeno 2231 avion svih verzija. Danas je u upotrebi oko 970 aviona F-16C/D od čega 157 dvoseda. 57 aviona je u rezervi, Pprosečna starost je preko 24 godine a operativnost oko 72 procenta.

Avioni su raspoređeni u 34 aktivne eskadrile i 10 eskadrila za obuku, trenažu i testiranje. Dve eskadrile nalaze se u Italiji, jedna u Nemačkoj, dve u Japanu i tri u Južnoj Koreji. U aktivnim jedinicama RV SAD lete avioni verzija Block 40/50/52 dok u Nacionalnog gardi i Rezervi lete avioni Block 30, 40, 42 i 50. U opitnim i centrima za obuku lete sve varijante, od verzije Block 25 do Block 52. U upotrebi su i posebne varijante Block 50D i Block 52D koji imaju integrisane protivradarske rakete AGM-88 HARM i koji se koriste za tzv. SEAD (Supression of Enemy Air defence) misije.

Planirani program modifikacije CAPES (Combat Avionics Programmed Extension Suite) koji je podrazumevao i ugradnju AESA radara otkazan je prošle godine. Ipak USAF namerava da narednih godina uloži preko milijardu dolara na modernizaciju i produžetak životnog veka na oko 300 aviona F-16. Ovaj program podrazumeva, pored modernizacije elektronske opreme, produžetak propisanog životnog veka sa trenutnih 8000 na 10000 sati naleta što bi omogućilo da F-16 ostane u naoružanju bar do 2025. godine.

Osim produžetka životnog veka avioni će dobiti i novi modularni računar misije (MMC), zatim PDG (programmable display generator), kao i modifikaciju sistema MIDS – Multifunctional Information Distribution System. Novi softverski paket će omogućiti integrisanje novih tipova naoružanja, avionike i nišanskih kontejnera. Za avione u varijanti Block 30 koji se nalazi u naoružanju Nacionalne garde USAF trenutno razmatra modernizaciju AESA radarima a na zahtev Severne Komande kako bi se unapredile mogućnosti aviona koje brane kontinentalni deo SAD.

Prethodni paket modernizacije aviona koji je sproveden između 2002. i 2011. godine u okviru programa CCIP – Common Configuration Implementation Program, obuhvatio je radove na preko 420 aviona u verzijama Block 40/42 i preko 200 aviona Block 50/52. Avioni su dobili nove kolor pokazivače, novi modularni računar misije, signalizator nadolazeće protivavionske rakete, Data link, napredni sistem za identifikaciju svoj-tuđ (IFF), kao i sistem na kacigi pilota JHMCS (Joint Helmet-Mounted Cueing System).

Najznačajniji i borbeno najmoćniji taktički avion USAF predstavlja lovac-bombarder McDonell Douglas (Boeing) F-15E ‘’Strike Eagle’’. Nakon studije o mogućnostima za prilagođavanje lovca F-15 za misije vazduh-zemlja, McDonell Douglas je još krajem 70.tih započeo sa ispitivanjem modifikovanog dvoseda F-15B koji je prvi put poleteo jula 1980. Pozitivna iskustva sa testiranja dovela su do daljeg razvoja aviona koji je započeo maja 1984. da bi avion sa oznakom F-15E prvi put poleteo decembra 1986. a prvi serijski avion isporučen je aprila 1988.

Do 2004. kada je prestala proizvodnja za USAF isporučeno je 236 aviona iako je prvobitno planirano da u naoružanje uđe 392 aviona. Trenutno se u USAF nalazi 219 aviona koji su raspoređeni u 9 aktivnih eskadrila i 5 eskadrila za obuku i ispitivanja a dve eskadrile se nalaze van SAD u Ujedinjenom Kraljevstvu. Prosečna starost aviona je preko 25 godina a operativnost je oko 70 procenata.

I ovaj avion bio je predmet konstantne višegodišnje modernizacije a jedna od najznačajnijih je bila zamena kontejnera AN/AAQ-13 i AN/AAQ-14 koji čine sistem LANTIRN (Low-Altitude Navigation and Targeting Infrared for Night) savremenijim kontejnerima sistema AN/AAQ-33 Sniper i AN/AAQ-28(V)3/4 Litening.

U dalje modernizacije flote aviona F-15E USAF u budućnosti namerava da potroši oko 2,2 milijarde dolara a avion će sigurno ostati u naoružanju do 2040. godine. Kao i flota aviona F-15C i F-15E će dobiti novi procesor ADCP II (Advanced Display Core Processor) zatim sistem EPAWSS (Eagle Passive/Active Warning Survivability System) firme BAE Systems koji se sastoji iz digitalnog signalizatora radarskog ozračenja, digitalnog ometača radio frekvencija i naprednog dispenzera AN/ALE-58 BOL. Sve ove modifikacije će započeti takođe kao i kod F-15C 2018. godine.

Pored navedenog najznačajnija modernizacija aviona je zamena radara AN/APG-70 i to AESA radarom AN/APG-82(v)1 koja je već započela jer je prvi modifikovani avion predat jedinicama još juna 2014. Razvijen u saradnji firmi Boeing i Raytheon radar je počeo da se ispituje januara 2011. da bi već u septembru iste godine započela početna proizvodnja. Do novembra 2015. potpisani su ugovori za ukupno 47 radara a plan je da se 217 aviona opremi sa AN/APG-82(v)1.

Jedini jurišni avion trenutno u RV SAD je dobro poznati Fairchild Republic A-10 ’’Thunderbolt II’’  koji je konstruisan oko najmoćnijeg avionskog topa današnjice, sedmocevnog rotirajućeg GAU-8/A ’’Avenger’’ kalibra 30 mm. Kompanija Fairchild je sa svojim koceptom novog jurišnog aviona za USAF pobedila na konkursu A-X još 1967. godine da bi prototip YA-10 poleteo maja 1972. Serijska proizvodnja započela je 1975., A-10 je uveden u naoružanje marta 1977 a do kraja proizvodnje 1984. godine isporučeno je 715 aviona uključujući i dva prototipa. Od 1991. i borbenih dejstava iznad Kuvajta i Iraka učestvovao je u gotovo svim vazdušnim akcijama u kojima je USAF bio angažovan.

U jeku Hladnog rata u Evropi je bilo stacionirano gotovo 150 aviona A-10A a danas USAF poseduje oko 297 aviona A-10C koji se nalaze u naoružanju 13 borbenih eskadrila i još 5 eskadrila za obuku i ispitivanje. Prosečna starost aviona je 33 godine, ali je operativnost čak 77 procenata. Za sada je izbegnuto njegovo, od strane USAF, planirano povlačenje iz upotrebe radi ušteda u budžetu a poslednja informacija govori o tome da će avion će ostati u naoružanju do 2022. godine.

Za proteklih 25 godina avioni A-10 bili su podvrgnuti velikom broju programa modernizacija ali te modifikacije uglavnom nisu bile većeg obima. U prvoj polovini 90-tih prva modifikacija u programu LASTE (Low Altitude Safety and Targeting Enhancements) podrazumevala je poboljšanje bezbednosti letenja na malim visinama kao i povećanje preciznosti nišanjenja. Sredinom 90-tih više od 370 aviona dobilo je opremu za noćna dejstva (Night vision) a 1999. je započeta integracija satelitskog GPS navigacijskog sistema.

Na standard A-10A+ modifikovano je, počevši od 2007. oko 100 aviona a modifikacija je obuhvatala zamenu televizijskog monitora savremenim višenamenskim kolor pokazivačem, potom ugradnju linka za prenos podataka SADL – Situational Awareness Data Link, kontejnera sa nišansko-navigacijskom opremom AN/AAQ-28 Litening AT za koji su avioni bili spremni još 2003. godine.

Danas se u upotrebi nalazi samo varijanta A-10C koja je počela da se razvija februara 2001. Prvi avion je bio prikazan januara 2005. dok su prvi primerci počeli da stižu u jedinice avgusta 2006. Poslednji avion A-10C isporučen je juna 2011. Radikalnija modifikacija obuhvatala je redizajniranu glavnu instrument tablu sa dva višenamenska kolor pokazivača, novi elektrooptički gornji pokazivač (HUD), novi sistem za upravljanje u kokpitu, magistralu podataka MIL-STD-1760 za integraiju naoružanja kao i kontejnere sa nišanskom opremom AN/AAQ-28 Litening i AN/AAQ-33 Sniper.

Od novog naoružanja avion je dobio vođene projektile vazduh-zemlja GBU-31 JDAM, GBU-38 SDB, CBU-103/104 WCMD, GBU-54 LJDAM, laserski vođena nevođena raketna zrna Hydra APKWS kalibra 70 mm. Dalja modernizacija obuhvatala je radio uređaje AN/ARC-210 kao i signalizator nadolazeće protivavionske rakete AN/AAR-47. Od jula 2010. A-10C su dobili i sistem na kacigi pilota Gentex Scorpion HMCS (Helmet-Mounted Cueing System).

Marta 2014. započeta je zamena avionskog sistema tečnog kiseonika sistemom OBOGS (Onboard Oxygen Generating System) koji je poboljšao operativnost aviona na udaljenim lokacijama. Prošle godine je kao deo programa OFP – Operational Flight Program software Suite 8 integrisan i novi Mode 5 sistem svoj tuđ (IFF) kao i sistem LARS (Lightweight Airborne Radio System). Modifikacije aviona koji su stacionirani u Nemačkoj izvršila je kompanijq SABCA u Belgiji i a one koji se nalaze u Južnoj Koreji južnokorejska firma Korean Air’s Aerospace Division. Ukupno je modernizovano oko 40 aviona koji se nalaze stacionirani van SAD.

Letelica je originalno projektovana za 6000 sati naleta da bi na kasnije proizvedenim A-10 to bilo povećano na 8000 sati a zatim je kroz programe produžetka životnog veka, tzv SLEP (Servise Life Extension Programmes) i to dodatno produženo na 16000 sati. Na starijim avionima je 2007. godine započeo program zamene krila koji bi mogao doprineti da avion ostane u naoružanju do 2030. Prvobitno su planirana 233 seta krila ali je to zatim redukovano na svega 173. Ispitivanje prvog aviona sa novim krilima započeto je marta 2011. a prvi avioni su predati jedinicama 2012. Ceo program zamene krila bi trebalo da bude gotov u 2017. godini.

Osnovni borbeni avion USAF prve linije u narednim decenijama biće višenamenski borbeni avion Lockheed Martin F-35A ’’Lighting II’’. To je drugi operativni borbeni avion poslednje, pete generacije aviona a osim toga što će zajedno sa avionom F-22 u lovačkim zadacima upotpunjavati taktičku borbenu avijaciju RV SAD, F-35A će služiti i za prodiranje PVO neprijatelja i dejstvo po ciljevima na zemlji. U toj ulozi delimično će zameniti lovce-bombardere F-16 i jurišnike A-10 koji bi trebali biti povučeni iz naoružanja u narednih 5-15 godina. Prvi od 4 razvojna aviona F-35A poleteo je novembra 2009. godine, prvi avion iz početne serijske proizvodnje je poleteo februara 2011. da bi Trenažnom centru u bazi Eglin bio predat jula iste godine.

Od tada je USAF predato 80 F-35A a početna operativna sposobnost bi trebala biti dostignuta u trećem ili eventualno četvrtom tromesečju ove godine. RV SAD namerava da nabavi 1763 aviona, po sadašnjim planovima do kraja 2020. jedinicama će biti predato još 243 aviona. Maksimalna serijska proizvodnja dostići će 60 aviona F-35A u 2019. godini da bi se to povećalo na 80 u 2021. Trenutno je avionom opremljena jedna borbena eskadrila a F-35A se nalazi u još 7 eskadrila za obuku, trenažu i testiranje.

F-35A poseduje veoma savremenu elektronsku opremu a najvažniji senzori su AESA radar AN/APG-81, zatim eletrooptički nišanski sistem AN/AAQ-40 (EOTS), elektrooptički sistem AN/AAQ-37 DAS (Distributed Aperture System) koji ima i ulogu infracrvenog sistema za osmatranje prednje polusfere a omogućuje pilotu da, putem 6 infracrvenih kamera bukvalno ’’vidi’’ situaciju ispred i iza aviona. Osim toga DAS služi i za upozorenje o nadolazećoj protivavionskoj raketi, definiše odakle je lansirana a pomaže i u navigaciji. U kokpitu dominira panoramski pokazivač PCD (panoramic cockpit display) a na kacigi pilota se nalazi sistem HMDS (Helmet Mounted Display Sistem).

Sistem za elektronska dejstva AN/ASQ-239 koji je razvijen iz sličnog sistema aviona F-22, ima nekoliko funkcija a neke od njih su signalizacija radarskog ozračenja, lociranje izvora emisije elektromagnetnog zračenja, navigacija i protivelektronska borba. U avionu se nalaze tri linka za prenos podataka kojima se informacije razmenjuju sa drugim vazduhoplovima a tu je i sistem MADL – Multifunction Advanced Data Link koji služi za razmenu podataka sa drugim avionima F-35A dobijenih sa senzora aviona.

U dva spremišta u trupu, na 6 potkrilnih i jednom podtrupnom nosaču F-35A može poneti do 8165 kg naoružanja – širok spektar ubojnih sredstava počevši od raketa vazduh-vazduh do vođenih projektila vazduh-zemlja. Topovsko naoružanje čini jedan četvorocevni rotirajući top GAU-22/A kalibra 25 mm sa 180 granata.

Trenutna verzija u upotrebi je Block 3 a prvi operativni avioni trebalo bi da budu u standardu Block 3I. Puna borbena sposobnost u varijanti Block 3F sa svim zahtevanim karakteristikama kada je reč o elektronskoj opremi i naoružanju ali i obuci trebalo bi biti dostignuta 2017. godine.

U 2021. godini u naoružanje će ući operativni F-35A u varijanti Block 4 koja će imati unapređeni elektrooptički nišanski sistem koji će dobiti dodatne mogućnosti kao što su novi infracrveni i televizijski modovi, novi infracrveni marker sa povećanom rezolucijom što će povećati domete raspoznavanja i detekcije. Block 4 će imati i novo naoružanje kao što su malogabaritni projektili GBU-53/B SDB II, norveško-američki projektil Kongsberg/Raytheon JSM (Joint Strike Missile), kao i vođena nuklearna bomba B61-12 koja je trenutno u razvoju.

Borbene bespilotne letelice

SAD su danas jedna od retkih država koje sa svoje teritorije mogu kontrolisati i borbeno upotrebljavati bespilotne letelice skoro bilo gde u svetu. Osim toga i veliki broj sistema za upravljanje borbenim bespilotnim letelicama (tzv. Mission Control Element) je stacioniran na bezbednim lokacijama dok se sistemi za lansiranje (tzv. Launch and Recovery Element) nalaze blizu ratišta ili u oblastima koje su interesantne za izviđanje i dejstvo. Trenutno je od borbenih bespilotnih letelica (BPL) u USAF u upotrebi oko 140 letelica MQ-1B ’’Predator’’ kao i oko 110 MQ-9A ’’Reaper’’.

MQ-1B je razvijen iz izviđačke BPL RQ-1A ’’Predator’’ koja je prvi put upotrebljena iznad Bosne i Hercegovine jula 1995. Testiranje naoružane verzije MQ-1A započete su 2001. a u borbi je prvi put upotrebljena 2002. godine. Daljim razvojem nastao je MQ-1B a zatim je pažnja usmerena na veći i moćniji model Predator B koji je kasnije označen kao MQ-9A ’’Reaper’’. Prvi let MQ-9A imao je još februara 2001. ali je ova BPL uvedena u naoružanje tek na samom početku maja 2007.

Iako je BPL MQ-1B u upotrebi u 12 aktivnih i u jednoj eskadrili za testiranje, ova letelica će biti u naoružanju samo do 2018. godine. U naoružanju če ostati MQ-9A koji je veća i sposobnija letelica, sa većim doletom, većim vrhuncem i autonomijom leta, jačim motorom, modernizovanom elektronskom opremom, ali koja sa MQ-1B deli istu osnovnu avioniku i kontrolnu stanicu. MQ-9 upotrebljava 10 borbenih i jedna eskadrila za testiranje.

Osnovna oprema MQ-9A se sastoji od višenamenskog nišanskog sistema MTS-B (Multi Spectral Targeting System-B) koja integriše infracrveni senzor, dnevnu monohromatsku kolor TV kameru, TV kameru sa pojačivačem signala, laserskim daljinomerom i obeleživačem. Tu je zatim i radar AN/APY-8 Lynx II koji ima dva osnovna moda, prvi je SAR mod (Syhthetic Aperture Radar) a drugi GMTI/DMTI (Ground/Dismount Moving Target Indicator).

Dok je MQ-1B nosio samo dve laserski samonavođene protivoklopne rakete AGM-114 ’’Hellfire’’ na dva potkrilna nosača, MQ-9A je mnogo bolje naoružan. Na svoja 4 potkrilna nosača može poneti do 1361 kg naoružanja koje obuhvata takođe rakete AGM-114 ’’Hellfire’’, laserski vođene bombe GBU-12 Paveway II, kao i vođene projektile vazduh-zemlja GBU-38 JDAM i GBU-54 LJDAM.

USAF je prošle godine započeo sa ispitivanjem i korišćenjem varijante Extended Range Reaper koja je sposobna za nošenje dodatnih spoljašnjih tankova, koja ima ojačan stajni trap, propeler sa 4 kraka i novi sistem za kontrolu trošenja goriva. Tako je autonomija leta povećana sa 27 na 33-35 sati. Trenutno je u proizvodnji varijanta Block 5 koja osim svih ovih unapređenja ima još i nadograđen električni sistem, dodatni zaštićeni link za prenos podataka, redizajnirani prostor za elektroniku, digitalni elektronski kontrolni sistem motora, nove lake nosače bombi i nove video senzore visoke rezolucije.