Jedan od načina da se istorijski događaji koji su značajni za jedan narod nikada ne zaborave jeste da se oni ovekoveče pisanim delima koje mogu stvoriti sami akteri čime se budućim generacijama ostavlja podsećanje na istinu koja bi trebala da ih stalno prati.
Takvo delo je i knjiga “Pad noćnog sokola“ koja na autentičan način svedoči o borbi naše protivvazduhoplovne odbrane tokom agresija NATO-a 1999. godine.
Autor knjige je pukovnik Slaviša Golubović, još uvek aktivni oficir Vojske Srbije koji je bio pripadnik čuvenog 3. raketnog diviziona, 250. raketne brigade koja je nosilac Ordena narodnog heroja.
Pukovnik Golubović je kao učesnik zbivanja u kojima se njegova jedinica proslavila odlučio da vrlo temeljno opiše njene uspehe, pre svega obaranja aviona F-117A i F-16CG. Prikupljanje činjenica je trajalo godinama uz veliku i neprolaznu želju da se ratni uspesi osvetle na objektivan način.
Ova tema je do sada više puta obrađivana, kako u knjigama i časopisima tako i na televiziji ali je sada pred nama verovatno najobimnija, najpreciznija i najdetaljnija studija koja i ne može biti drugačija s obzirom na impresivnu literaturu i broj ljudi koji je učestvovao u njenom stvaranju.
Priča o najslavnijem divizionu PVO Vojske Srbije je dramatična, uzbudljiva a istovremeno i veoma stručna što doprinosi tome da se može smatrati za jedan vrlo važan istorijski dokument sa oko 40 kazivanja učesnika svih značajnih događaja koji su pratili ratni put jedinice.
U knjizi govore skoro svi pripadnici diviziona kao i oficiri iz komande brigade a tu su i generali tadašnjeg Generalštaba. Pisana je vrlo jednostavnim i lako razumljivim jezikom uz objašnjenje stručnih skraćenica i termina.
Stranice knjige su obogaćene zanimljivim kolor fotografijama čiji je autor uglavnom pukovnik Golubović, a mnoge od njih se mogu videti po prvi put. Tu su i crteži, grafici i mape koje pomažu u razumevanju onoga što se dešavalo. Autor je čak imao i objavio kraći intervju sa pilotom oborenog aviona F-117A.
Koliko je ovo štivo ozbiljno dovoljno govori o tome i što su recenzenti general-potpukovnik Jovica Draganić, sada zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije, naš poznati vojni istoričar Bojan Dimitrijević i komentator, novinar i bivši vojni oficir Ljubodrag Stojadinović.
Knjiga, koju je izdao Medija centar “Odbrana“, formata B5 ima 370 strana, prvi put se pojavila na ovogodišnjem Sajmu knjiga gde je imala i predstavljanje, a zvanična promocija biće organizovana 14. decembra u 14 časova, u Centralnom domu Vojske Srbije.
![[POSAO] Wizz Air regrutuje u Beogradu: Otvoreni dan za pilote sa srpskim državljanstvom i srpskim ICAO dozvolama u ponedeljak 16. decembra](https://media.tangosix.rs/2024/12/IMG_6899-1600x900-1-262x130.jpg)
anonimus
Mislim da ce se ova knjiga dosta prodavati i imam jedan predlog za autora knjige da ako prodaja ide dobro na srpskom jeziku kao sto verujem da hoce i ako zarada bude dobra da knjigu prevede na ruski jezik i da se prodaje u Rusiji to ima da bude pravim bum.
Northrop Grumman
Veće šanse ima da se prevede na Kineski, Arapski i Persijski jer Rusi imaju negativan stav o Srbima tako da ta knjiga ne bi kod njih imala mnogo uspeha
Саша
Требало би је превести.
Путиновац
@Northrop Grumman
Да баш је тако :) . Немају Руси негативан став о Србима.Баш супротно.Ја сам имао прилике да се срећем са Русима па говорим из искуства.
Међутим постоје Руси који немају став о Србима.Нити су им Срби на крају памети.То је углавном малограђански сталеж.
Зато ја када говорим о Русима мислим на освешћене људе.
Ти стварно намерно тролујеш.Жао ми је што то радиш на овом порталу.Који је врхунски у својој области.И овде није место никаквом троловању.
Stefan
Izvinite gde moze da se naruci?
Голуб
Продавница Медија центра „Одбрана“
уч. Васе Чарапића 22
(близу Студентског трга)
Београд
Рајко М
Браво момци за све што сте урадили на понос својој домовини. Ви сте наши Новак Ђоковић
Jovo K.
Uz svo postovanje i divljenje nasim vojnicima koju su ucestovali u ratu 99 i prethodnim ratovima treba biti realan. Sta smo mi to oborili 2, 3 aviona mozda. Mogli su celu zemlju da nam poruse totalno da su hteli.Cak smo i makete poceli da pravimo tek kada je rat poceo, sto to nismo ranije odradili. Nasa vojska uz svu hrabrost nije bila na nivou zadatka da odbrani zemlju. Nama je na zemlji unisteno preko 200 aviona. Treba da pomognemo invalidima, da izvucemo zakljucke na bazi cinjenice da nista nismo odradili.Sad svi pisu neke knjige hvalospeva. Da smo mi mozda bili dobri 99-te , mozda ne bi bilo ni Iraka, ni Avganistana, pa ni Sirije.
zoran
Nismo bili dobri 99-te jer su nas uništili ratovi koje smo pre toga vodili i slavno izgubili te sankcije. Glavni razlog se ipak nalazi u konstataciji onog vazduhoplovnog oficira koji je rekao da mu se čini kao da nas napadaju Marsovci. Razlika u tehnologiji je bila jedno 25-30 godina, a sada je još veća. Čast jedinici koja je oborila F-117 ali nakon toliko ispaljenih Neva, Bukova i sl. red je bio da padne bar jedan pa makar bio i F-35 (budući, naravno).
Pavle
nema veze, bio upucen ili ne, u prilici da popljuje, uz svo divljenje i postovanje, mozda.
neko pise, neko i ne procita, meni najdrazi su oni koji nemaju o cemu, ne procitaju ali umeju da pljunu. a da ne pricam da su najjaci kritizeri upravo oni koji nisu videli uniformu, o borbenom(ne daj boze opet) dejstvu da ne govorimo.
SRBIJA
Prijatelju 200 aviona gde si to procitao majke ti jer si ti lud kojih 200 aviona covece boziji.Bas si me lepo nasmejao svojim ne znanjem ,izgubili bi oni rat i poceli su da ga gube na kosovu kada su poceli da gube gadjali su vozove,bolnice,skole,pijacu,ulice pune ljudi,stabene kuce,zgrade…Kada je potpisan Kumanovski sporazum u njemu se grantuje suverenitet SRJ i kosovo u njenom sastavu ali Amerikanci su 9 godina kasnije kada je Srbija bila u dubiozi i njihovi ljudi u nasoj vlasti jednostavno priznala nezavisnost kosova .Siptari su bili samo pijuni ,kao i u ratu topvsko meso kao sto znamo Kosvo je priznato 2008 godine tako da amerikanci i 19 zemlja nisu dobili rata to svuda gde se to pominje da niko nije dobio rat,Milosevic nije hteo da pusti amere na kosovo da izgrade bazu siptari su to hteli tako da su se oni okrenuli njima u Americi je jak siptarski lobi to svi znaju tako da je i to jedna od presudnih stvari slede ce je valika Albanija.
opet ja
Jovo K@ izgleda da nisi baš najbolje upućen u dešavanja. Najvažnije od svega što su naša RV i PVO uradili jeste da nisu dozvolili NATO avijaciji da se spusti nisko i tako krene da uništava trupe I tehniku koju smo čuvali za eventualnu kopnenu ofanzivu, kao i to da NATO nikako nije mogao da ostvari apsolutnu prevlast u vazduhu jer su naši uspešno pratili situaciju u vazduhu, pogađali, obarali avione, ali i često svojim dejstvima razbijali borbene grupe i time sprečavali izvršenje zadataka. Inače mnogo je aviona bilo pogođeno, a time su za izvesno vreme bili isključivani iz operacija. Kao potvrda tome je da su napad započeli sa 700 letelica, a na kraju agresije je bilo angažovano 1200. U svakom slučaju hvala im za sve što su uradili sa zastarelom i brojno nedovoljnom tehnikom. Ne bih sad o odgovrnosti tadašnje vlasti za odustajanje od nabavke još 2 eskadrile MiG-29 i sistema S-300 na ime duga SSSRa prema Jugoslaviji od neke 2 mlrd $…
22201
Ma naravno, samo sam još čekao da napišeš da smo pobedili!
opet ja
Zaboravih da dodam da knjiga vredi kao svedočanstvo o jednoj neravnopravnoj borbi (sa na žalost nekako tužnim krajem) i pozdravljam autore i sve koji su pomogli njeno izdavanje.
beduin
a kad si ti vidio ravnopravne borbe?
prvo i osnovno pravilo borbenih djelovanja jest udaraj kad si najjaci a neprijatelj najslabiji. e sad, sto se podrazumjeva pod pojmom njjaci i najslabiji….ne misli se samo na broj cijevi.
opet ja
–Ma naravno, samo sam još čekao da napišeš da smo pobedili!–
Zamolio bih prisutne da ne komentarišu oblast koju ne poznaju. O uspesima naše odbrane postoje i analize zapadnih novinara i analitičara. Da smo pobedili napisao bih, ali to je opet bilo do onih na vlasti koji su proglasili Kumanovski sporazum pobedom.
opet ti?
@opet ja
On je rekao ovo, a ja sam rekao ono… Bilo bi zanimljivo g-dine „opet ja“ da nama, koji sa pažnjom čitamo komentare, razjasnite šta je to što Vama (ponavljam, Vama) daje za pravo da se smatrate kompetentnim da komentarišete oblast koji drugi „ne poznaju“? Dakle, nije u pitanju nikakav maliciozni ili „troll“ komentar već čista radoznalost jer ni Vi, ni drugi ničim argumentovanim niste dokazali svoju „ekspertizu“, već pominjete i koristite analize stranih novinara i analitičara. Zbog čega ste skloni da svoju „ekspertizu“ stavlajte u istu ravan sa izveštajima ljudi koji (možda) nisu prisustvovali i nisu učestvovali u dešavanjima tih godina već su podatke, kao i svi ostali dobijali sa vojnih brifinga i press konferencija? Svaka strana ima svoje viđenje i analize, pa je logično zaključiti da niko neće otkrivati stvarne razmere učinjenog, ili stvarne gubitke. Sa ličnog stanovišta, ispodprosečnog poznavaoca dešavanja tih ratnih godina, mišljenja sam da je subjetivno odlučivati ko od prisutnih ovde na portalu ima bolju „priču“, a kao što je neko već napomenuo, zaključivanje se svodi na „više mi ili manje prija, tj. manje ili više mi pogađa sujetu“, „razbili su nas“ ili „razbili smo ih“. Ljudi koji stoje iza nečeg, što se može nazvati argument, obično stavljaju ime i prezime, a ne pseudonime.
Ja samo postavljam pitanje, tako da ćete mi oprostiti potpis pseudonimom. Još jednom, bez ikakve namere da nekog uvredim ili omalovažavam, tražim realan način da shvatim šta se tih godina dešavalo na ovim prostorima…
opet ja
Treba sagledati celokupnu situaciju i ono što smo ostvarili u ratu, a to je da je vojska bila sačuvana jer NATO avijacija nije mogla da se spusti na male visine i istu gađa što je preduslov u vazdušno-kopnenoj bitci za kopnenu ofanzivu. U Iraku 1991. avijacija je imala potpunu prevlast u vazduhu i slobodu da pre kopnene ofanzive uništava oklop i drugu tehniku. Kod nas to nisu uspeli i jedino što su gađali su stacionarni ciljevi. O nemoći svedoče i dupla bombardovanja zgrada SUPa i Generalštaba npr. Sve vreme naša RV PVO je pratila situaciju u vazduhu, ometala napade uključivanjem pojedinih sistema i time remetila vazduhoplovne opercije NATO, koje su opet ponavljam, preduslov za kopneni rat. Pročitajte malo o doktrini, izvođenju operacija kako vazduhoplovnih tako i kopnenih i shvatićete da NATO nije stvorio preduslove za pobedu na kopnu. Očekivali su velike gubitke na terenu jer su naše kopnene snage praktično bile netaknute.
Голуб
Констатовали сте једну веома важну чињеницу, а то је да је све време наше РВ и ПВО пратило ситуацију у ваздуху, ометало нападе укључивањем појединих система и тиме реметило ваздушне операције НАТО.
Систем ПВО тадашње СР Југославије супротставио се вишеструко надмоћнијем непријатељу (коалиционим снагама) са оружјем и системима који су били на располагању. Да ли смо могли боље!? Вераоватно да!
Јасно је да је број оборених НАТО авиона важан показатељ успешности супротстављања, али не треба сметнути са ума да је систем ПВО остао активан све време рата и да је укључивање сваког елемента система током непријатељског налета било реметилачки фактор несметаној активности НАТО авијације. Свако укључивање радара ракетних система уносило је немир међу пилоте и отежавало откривање циља, а често и потпуно онемогућавало његово проналажење, након чега би смртоносни терети „истоварени“ на за то предвиђене локације, ради безбедног слетања. Свака њихова прекинута активност или неуспешно извршен задатак резултат је дејства система ПВО.
С тога сматрам да смо били много бољи него што се могло очекивати узимајући у обзир технолошку инфериорност са једне и надмоћ са друге стране.
Gorenjak Milan
Autor knjige „Pad noćnog sokola“, gospodin pukovnik Slaviša Golubović, prenosi zbivanja i dešavanja iz vremena agresije NATO na SRJ. Čini to na sebi svojstven način i istovremeno stručno i jednostavno, univerzalno i razumljivo najširem auditorijumu čitalaca. Neću pogrešiti ako kažem da bi ovo delo – remekdelo, moglo da posluži i kao udžbenik.
Zbog porodičnih obaveza I prirode posla, uspevao sam da je čitam samo u noćnoj smeni, u nekom intervalu od 02h do 05h ujutru, kad je slabiji intezitet posla. Možda ovo ne bih ni spomenuo, ali, činim to u pokušaju da dočaram svoje oduševljenje knjigom, koja me je definitivno održala budnim i ornim. Lakše sam prevazilazio umor, pospanost. Čitajući je doživeo sam požrtvovanost, voljnost, euforičnost, kao da sam i sam proveo te dragocene i uzbudljive momente (koji su ujedno i za izbegavanje) sa posadama raketnih diviziona na terenu.
F-117/A u ono vreme bio je najsavremeniji taktički bombarder „stealth“ tehnologije – nevidljivi. Ipak uspešno je otkriven i zahvaćen nišanskim radarom NEVA u trećem pokušaju. Iako je zahvat druge rakete izostao, prva ga je pogodila. Sve se odigralo u vremenskom intervalu, koji je na mene ostavio snažan utisak, iz razloga što nije trajao duže od Đokovićevog tapkanja teniske loptice pred servis! IMPRESIVNO!!! Setimo se, to vreme je po pravilima međunarodne teniske federacije (ITF) ograničeno na 25 sekundi.
F-16CG, takođe jedan od najuspešnijih mlaznih lovačko-bombarderskih aviona, drugi je oboreni avion od strane 3. rd PVO. U noći kada je oboren bio je u akciji pronalaženja i uništavanja 3. rd PVO. Vukao je za sobom radarski mamac „AN/ALE-50“ koji je imao ulogu „pecanja“ srpske PVO, ali pripadnici 3. rd nisu „naseli“ na varku. Uočili su ga, pa iako je „šljaštio“ na ekranu operatora, odbačen je zbog sumnje da bi pažnja bila usmerena na avion, koji je zahvaćen i uništen takođe prvom lansiranom NEVA raketom. Druga je i ovog puta zatajila i odletela „kosim hicem“ kako PVO raketaši to kažu. I ovaj put je cilj pronađen, zahvaćen i uništen veoma brzo. Radilo se o sekundama. Svaka sledeća sekunda bila je sve veća i veća opsnost od kontra napada iz vazduha protivradarskim raketama tipa HARM ili ALARM američke, odnosno britanske proizvodnje.
Treba napomenuti i to da su, prilikom svakog pokušaja naše PVO, da locira, zahvati i uništi cilj, salve protivradarskih raketa padale unaokolo, nekad preozbiljno blizu, nekad malo dalje, ali ne zbog njihove nepreciznosti, već zbog lukavstva, brzine, uigranosti i odlučnosti pripadnika 3.rd PVO. „Naši momci“ su u frtalju minuta sve rešavali itekako znajući da duže od toga ne smeju. Danonoćno su simulirali zračenje radara imitatorom radarskog zračenja (IRZ). Njihova spretnost da u najkraćem vremenskom periodu popakuju svu „aparaturu“, što je sve samo ne lak posao, i prebace se na sledeću „sigurnu“ lokaciju, vredna je divljenja i poštovanja.
Treći avion, koji god da je bio, a sumnja se na B-2A Spirit, definitivno je pogođen. Pogođen je sa obe NEVA rakete, jer je u međuvremenu kvar otklonjen. Baš zato što se veruje (verujemo) da je to bio, upravo B-2A, zbog svoje masivnosti, oblika (oblik aviona zvani „krilo“, omogućava letelicama duže jedrenje) zatim izuzetno jakih i izdržljivih mlaznih motora, uspeo je da se „dotetura“ do preko prve najbliže granice i surva se u Spačvanske šume u Hrvatskoj. Opšta frka, haos i metež, koji su nastali te večeri u tom reonu, dokazuju da je nešto ozbiljno tu palo. Sama činjenica, da su Amerikanci iz sastava SFOR-a, iz susedne Bosne, munjevito doleteli na „ground zero“, područije u pomenutim Spačvanskim šumama, takođe bezuslovno dokazuje ozbiljnost situacije, koja može da bude samo u slučaju da je palo to što mi verujemo/znamo, a oni i dan danas osporavaju – strateški bombarder, takođe stealth tehnologije, avion B-2A.
Dugo mi je trebalo da pročitam knjigu. Stalno sam u nekim obavezama, kako kući tako i na poslu (ovo drugo se podrazumeva). Kući imam dvoje male dece, moja dva sina, dva anđela, Vasilija (3 godine) i Uroša (1. godinu). Kažu: „mala deca, mali problemi, velika deca, veliki problemi“. OK, stoji. Ali mnogo više vremena maloj deci moraš posvetiti.
Čitajući ovu dragocenu knjigu, a nije me sramota reći da sam je čitao oko 2 meseca, sretao sam se sa više različitih ljudi, kojima bih spomenuo šta čitam. Tada mi postaje jasno, jedan, ali bitniji, od mnogih razloga, zašto nam je, ustvaru, gospodin pukovnik Slaviša Golubović, napisao ovu knjigu na ovakav način. Naime, kome god da sam rekao šta čitam, reakcije su bile, u najmanju ruku, iznenađujuće. Pojedini bi rekli: „ma bez veze, pusti to, ko zna šta se tu desilo i da li se uopšte išta i desilo“, “puka sreća, us*alo nas“, „izrešetan je protivavionskim topovima, spustio se previše nisko u sremsko-mačvansku dolinu“, jer je, tobože, nevidljiv, a naši ga, nadomestivši visinu sa Fruške Gore ili Cera, po zvuku pratili, i pred njega otvorili protivavionsku vatru, tzv. „zavesu“, u koju je on uleteo, pa ga izbušiše kao sito“. Drugi su govorili: „uletele ruske „aždaje“ Suhoji ili Migovi, pa ga skinuli“, „jurila ga i oborila naša 29ka“. Omiljena mi je ona konstatacija koju sam upravo pre par dana čuo: „neki francuski oficir, je srpskoj vojsci i obaveštajcima, poslao tačne koordinate, tj. putanju leta F-117A, pa su ga naši dočekali i napravili mu zasedu“!
Eto koliko je naš narod upućen, tj. neupućen. Najgore od svega što i pored toga, da sam nekima i pokazao knjigu i pokušavao da ih razuverim, odnosno, da ih lišim njihovog pogrešnog mišljenja i saznanja, nije uspevalo. Ponekad i do te mere, da su neki bili radi i da se posvađaju, pritom govoreći: „ti ćeš mene da učiš, a ja bio u tom ratu“.
Rezime: knjiga je suva logika i veoma jednostavnim jezikom opisuje tako tešku i komplikovanu situaciju – ratni dvoboj neravnopravnih. Autor knjige, gospodin pukovnik Slaviša Golubović, poklonio je čitaocima kvalitetan i vredan analitički deo koji potpuno objašnjava uzroke i posledice. Učinio je i pravu stvar, time što je događaje prikazao i kroz izjave prisutnih i odsutnih (onih koji su svakako doprineli celoj akciji, zvanoj odbrana otadžbine). Pa iako se jedna, ali samo jedna izjava, jednog čoveka – učesnika, ne uklapa u celu priču, ovih 15-ak ostalih se savršeno poklapaju i time demantuju tu jednu izjavu. Na taj način se pokušaj opstruiranja tog čitavog istorijskog događaja, od strane jednog čoveka, poništava, jer tako i treba da bude. Potrebna nam je istina i samo istina, a ne lično nezadovoljstvo pojedinca zbog neostvarenih ambicija! Sa druge strane, ubeđen sam, nažalost, da ova knjiga, ne može pojedine razuveriti od svojih nakaradnih misljenja. Oni se izgleda istine boje, pa ne žele knjigu ni da čitaju.
BRAVO gospodine pukovniče, pun pogodak!!!
Hvala!