Kontrole na aerodromima – bezbednost ili udobnost?

Gotovo dva i po meseca nakon terorističkih napada u Briselu, aerodrom u ovom gradu ponovo je počeo da koristi svoje pune kapacite. Vest o teroristističkom napadu po pravilu nije ostala bez odjeka i na lokalnom nivou. Teško da je bilo putnika koji se žalio na iscrpne bezbednosne kontrole, i umesto uobičajenog nezadovoljstva redovima i procesom kontrole putnika, diskurs se pomerio na suprotnu stranu – javnost se pita zašto kontrole nisu sveobuhvatnije.

Veliki broj aerodroma na kontinentu i šire revidirao je stepen bezbednosti i uveo dodatne kontrole (Izrael je čak privremeno zabranio letove iz Evrope) delom zbog dezorijentacije o procenjom bezbednosnom riziku, a delom zbog pojačanog pritiska javnosti.

ACI Europe dao je izjavu povodom odluke pojedinih aerodroma i državnih organa da pojačaju kontrole. U njoj se kaže da su aerodromi sa stanovišta bezbednosti među najregulisanijim i kontrolisanim prostorima. Air side, od 2001. godine regulisan je na nivou EU; land side – nacionalnom politikom svake države ponaosob u skladu sa bezbednosnim pretnjama sa kojima se svaka od njih suočava.

Land side nije ništa drugačiji od bilo kog drugog javnog prostora. Iako se čini da aerodromi proizvoljno biraju sisteme kontrole, zapravo su državne institucije te koje diktiraju način i stepen bezbednosnih kontrola. Izraelski aerodrom Ben Gurion smatra se najkontrolinsanijim na svetu (zbog visokog stepena pretnje terorističkim napadima), a poseban je i po tome što se oslanja na bihejvioristički pristup, što znači da se iscrpnost kontrole ogleda u intervjuima koje osoblje obavlja sa svim putnicima.

Po pravilu, sa svakim novim terorističkim incidentom u avijaciji uvode se novi načini i nivoi kontrole, otvaraju se nove službe, institucije, donose novi propisi. SAD su, nakon 11. septembra 2001, bezbednosne procese poverile novoformiranoj TSA (Transportation Security Administration), koja je nedavno posetila i aerodrom Nikola Tesla, ispitujući mogućnosti za uspostavljanje direktne linije do Amerike. Razvijen je novi sistem kontrole, tzv. „LPD“ (last point of departure extra screening), na svim aerodromima koje imaju direktan let do bilo kog Američkog grada. To znači da pre nego što naš avion sleti na američko tlo, imigracione vlasti su već dobile spisak putnika (pax manifest) i krenule da upoređuju podatke. Pre nego što avion dotakne tlo, imigracione vlasti već znaju koga dočekuju. Mera je proizvod činjenice da vlasti na dolaznim aerodromima mogu da kontrolišu svoje bezbednosne mere, ali ne mogu i na drugim aerodromima odakle im putnici dolaze.

Kontrole su sveobuhvatnije, a aerodromi su postali ranjivi po pitanju zadovoljstva putnika. U vreme kada nema incidenata, kontrole im gotovo deluju besmislene. U svim anketama istraživanja zadovoljstva putnika, bezbednosni skrining je deo procesa avio-putovanja koji kod putnika izaziva najnegativnije emocije, a nije retko ni da se aspekt kontrole ispita sa stanovišta poštovanja privatnosti. Takva preispitivanja će biti sve glasnija kako aerodromi počnu da koriste sofisticiranije metode kontrole, poput obrade biometrijskih podataka.

Slaba tačka opsežnih kontrola su i dugački redovi putnika koji nekad dovode i do kašnjenja letova. Tako su avio-kompanije u Americi, izražavajući nezadovoljstvo, pozvali putnike da pod hashtagom #TSAlines objavljuju fotografije redova pred aerodromskim kontrolama. Posebno su nezadovoljni putnici koji na transfernim letovima moraju i po nekoliko puta da prolaze kontrole.

Regulatori su svesni problema. Evropska komisija je u novoj evropskoj strategiji za avijaciju predložila koncept “One Stop Security”. Ideja je da se bezbednosne mere izjednačene na takvom nivou da je za putnike potrebno samo jednom da prođu kontrolu na polaznom aerodromu, i dalje kontrole nisu potrebne. Organizacije IATA i ACI su, kao odgovor na predviđeno značajno povećanje broja putnika u narednim decenijama, rastuće bezbednosne pretnje, nezadovoljstvo putnika i kapacitete svih igrača u avio-industriji, osmislili program Smart Security.

– Postoji dva načina na koji putnici mogu da smatraju da su podloženi nametljivim bezbednosnim kontrolama – prvo preko skrininga osoba i drugo preko skrininga njihovih stvari. Verovatno se skrining osobe smatra najnametljivim. – kaže za Tango Six David Trembaczowski-Ryder, Šef bezbednosti u avijaciji, ACI Europe. Zato se pod okriljem Smart Security programa preporučuje skrining skenerima umesto metaldetektorskih vrata (WTMD).

– Treba obratiti pažnju na to da su iscrpne probe vršene na aerodromu u Mančesteru, i da smo pronašli da je nivo satisfakcije korisnika aerodroma u Mančesteru najviši u svojoj grupi među evropskim aerodromima. U vreme probe, Mančester je iskontrolisao 2.7 miliona putnika koristeći skenere. Reakcije putnika koji su prolazili kroz skenere bile su vrlo pozitivne u istraživanjima i u regionu pokazuju nivo podrške od 95%. – rekao nam je David koji napominje da je najveća prepreka aerodromima da pređu na skenere – budžet. Koštaju deset puta više od metaldetektorskih vrata.

Bezbednosne pretnje se povećavaju, kontrole se zaoštravaju, pa tako i putnici koji žele udobnost. U isto vreme, čini se da se kompromis između bezbednosti i udobnosti nalazi na različitim tačkama od incidenta do incidenta, i da je iluzorno očekivati da će on jednom zauvek biti dostignut. Kako bi putnici bili zadovoljniji i dobili vrednost za cenu koju plaćaju, državama predstoji naporan posao usaglašavanja mera koje koriste u bezbednosti, a aerodromima velika ulaganja u savremenu opremu i optimizaciju procesa.