Samo tri i po godine nakon prvog leta prototipa prvi serijski primerci kineskog teškog transportnog aviona Y-20 (nazvan ’’Kunpeng’’ po mitskoj ptici drevne Kine) stigli su u jedinice vazduhoplovnih snaga NR Kine. Prva tri Y-20 sa evidencijskim brojevima 11051, 11052 i 11053 primećeni su 15. juna u vazduhoplovnoj bazi Chengdu-Qionglai gde su predati 12. puku 4. transportne avijacijske divizije.
Iako zvaničnih informacija o tome da je ovaj tip vazduhoplova isporučen RV-u još uvek nema, na osnovu prethodnih dostupnih informacija sa kineskih društvenih mreža i specijalizovanih vazduhoplovnih portala može se zaključiti da je započelo uvođenje u naoružanje prvog teškog transportera konstruisanog u NR Kini. Kao dokaz za ove tvrdnje pojavilo se mnoštvo fotografija a i poneki video snimak.
Da su započele isporuke se može zaključiti i na osnovu izjava pojedinih ljudi koji su bili uključeni u razvoj ovog aviona a koji su najavljivali završetak ispitivanja za kraj 2015. godine i isporuku serijskih primeraka u ovoj godini. Prvi prototip počeo je sa testovima na zemlji decembra 2012., poleteo je 26. januara 2013. a peti, poslednji prototip 14. jula prošle godine.
Za Y-20 Kinezi tvrde da je potpuno razvijen u domaćoj kompaniji Xi’an Aircraft Industrial Corporation mada mnogi strani vojni analitičari smatraju da su u konstruisanju ovog aviona pomogli ukrajinski i ruski stručnjaci koji su radili na projektu aviona An-70. Kineski transporter ima dosta sličnosti pre svega sa američkim C-17 ’’Globemaster III’’ kao i sovjetskim/ruskim Il-76. Zbog toga neki izvori tvrde da je bilo kopiranja pa čak i industrijske špijunaže.
Za ovako veoma brz razvoj aviona je, prema kineskim izvorima, zaslužna tehnologija izrade i način projektovanja. Navodno je Y-20 prvi transportni avion u čijem su se konstruisanju koristili 3D štampači izrade delova a primenjena je i tzv. MBD (Model-based definition) tehnologija. Prethodno je MBD primenjen samo još na putničkim avionima Boeing 787, Belouga XL i Airbus A350.
U konstrukciji Y-20 prisutan je veliki procenat kompozita koji su razvijeni u Kini, u 703. institutu korporacije CASC (China Aerospace Science and Technology Corporation) koji je formiran tek marta 2009. godine dok je projektni tim za Y-20 počeo sa radom oktobra iste godine. Još jedna od tehnologija koja je drastično skratila razvoj je i ADT (Associative Design Technology) koja je npr. ubrzala proces konstruisanja nosnog dela za čak 8 meseci.
I pored dosta nezvaničnih informacija i spekulacija o performansama aviona, kineski nacionalni mediji su ipak izneli neke podatke. Smatra se da je maksimalna nosivost 66 tona a da je dolet aviona sa teretom od 51 tone (sa maksimalnom količinom goriva) preko 5200 km. Pri tom, sa nosivošću od 66 tona maksimalna poletna masa aviona iznosi preko 200 tona. Maksimalna nosivost bi mogla da zadovolji potrebu da se ovim avionom mogu prevesti i najteži tovari, poput najtežeg kineskog tenka tipa Type 99A2 koji ima masu od 58 tona.
Prototipovi i prvi serijski avioni imaju ruske motore Solovjev D-30KP-2 koje koriste i ruski avioni Il-76 iste klase. Trenutno se radi na razvoju kineskog motora Shenyang WS-20 koji će u bliskoj budućnosti zameniti ruske motore a tek njihovom ugradnjom će Y-20 imati maksimalnu nosivost od 66 tona tereta. Moguća je i ugradnja i motora SF-A koji se smatra manje savremenim od WS-20 i koji se razvija od 2013. godine.
Kada je reč o potrebama RV NR Kine za ovakvim avionima u medijima se u protekle dve godine pojavilo mnogo netačnih i odokativnih procena kao i pogrešnih tumačenja izjava pojedinih kineskih zvaničnika. Prvo je 2014. Nacionalni odbrameni univerzitet RV NR Kine u svom saopštenju izneo podatak da Kina ima potrebu za oko 400 aviona Y-20. Potom su od početka do sredine juna ove godine kineski državni mediji i predstavnici firme AVIC (Aviation Industry Corporation of China) izjavili kako će se za domaće potrebe nabaviti čak više od 1000 aviona.
Ipak, domaći i strani vojni stručnjaci su poslednjih dana davali mnogo umerenije brojke. Oni smatraju da će se nabaviti oko 100 Y-20 a da će pored toga biti proizvedeno još oko 50-60 aviona u varijantama letećeg tankera, aviona za elektronsko ratovanje i letećeg radarskog sistema.
Kina se do sada, kada je reč o teškim transporterima, oslanjala na sovjetske/ruske Il-76 koje je nabavljala uglavnom kao polovne iz Rusije gde ih je takođe remontovala a takve poslove radila je i u Ukrajini. Nabavila je ukupno oko 20 Il-76 uključujući i leteće tankere Il-78. Takođe još 4 aviona Il-76 je modifikovala u leteće radarske sisteme (AWACS) sa oznakom KJ-2000.
Pored Y-20 vazduhoplovna industrija NR Kine ima u planu i razvoj teških transportera maksimalne mase od 300, 400 pa i čak 600 tona što odgovara najvećim avionima sveta, poput transportera An-225 Mrija i putničkog Airbus A380.
126LAE-Delta
Odlicno napisano, Zivojine, bez ikakve greske. Necu ulaziti u polemiku da li su ovo Kinezi sami napravili ili je bilo kopiranja, jer je moje misljenje vec poznato iz jednog od ranijih tekstova.
Sto se tice planova razvoja transportera od 300, 400 i 600 tona, da li oni realno imaju potrebe za takvim transporterom? Jeste da postoji samo jedan primerak An-225, ali da li postoji traznja za takvim tipovima aviona?
Dead1
Bolje kopirati nesto sto radi nego izmisliti nesto sto ne radi poput A400M. Stara poslovica je „don’t reinvent the wheel“ to jest zasto izmisliti nesto ako vec postoji. :P
Cak kao napredna kopija Il-76 , ovo je veliki korak za Kinesku avio industriju. Do sada jedini tezi transportni avion sto su proizvodili su kopije An-12 (Y-8/-9) i An-24/-26 (Y-7/MA-60). Y-9 je prva velika modifikacija osnovnog An-12/Y-8 (sto se tice starosti ovog modela, trebamo se podsijetiti da Amerikanci jos proizvode C-130!)
Sto se tice teskog transportera, Kina ima sve vece invesitcije u Africi i Juznoj Americi.
Kako raste utijecaj, tako ce im trebati sve veci transportni avion kao sto je trebao Amerikancima (C-141/C-17/C-5) i Rusima (prvo Il-76 a onda An-124 i An-225).
Udaloy
Кинези се не шале.
Andrija Ekmedžić
Netačno je da je na A380 korišćen „model based definition“. Prvi Erbasov avion na kome se ovo koristi je Beluga XL za strukturu i sisteme i A350 samo delimično na sistemima. Erbas ovaj proces zove „Full 3D“.
Živojin Banković
Хвала на исправци.
Drago
Jako mi je zanimljiv razvoj Shenyang WS-20 motora … nekako me podseca na zapadne za razliku od ranijih modela WS-10 . Ako uzmemo u obzir da razvoj ide preko 25. god nekako mi se cini da su dobili vetar u ledja – da li spijunazom ili mozda saradnjom sa nekim zapadnim kompanijama ili kompanijom … U svakom slucaju ako ga uspesno savladaju i proizvedu eto mozda i nekog Y-22 u putnickoj verziji .