Mornarički patrolni ATR 72MPA, nova sposobna višenamenska platforma

Kao osnova za razvoj specijalizovanih vojnih platformi, već decenijama se koriste civilni putnički avioni iz kojih su izvedeni vazduhoplovi koji su služili kao leteći radarski sistemi, avio-cisterne, za elektronsko ratovanje ili kao mornarički patrolni avioni. U nekim slučajevima vojne verzije su razvijane paralelno sa civilnim a negde su velike mogućnosti nadgradnje sagledane nešto kasnije.

Najbolji primer za to je američki Boeing 707 na čijoj bazi je razvijena čitava familija aviona različite namene poput RC-135 (EI i PED), E-6 (leteći relej), E-3 i E-8 (radarski sistemi). Najpoznatiji mornarički patrolni avioni u svetu koji lete i danas, američki P-3 i sovjetski Il-38 nastali su na osnovu putničkih L-188 ’’Electra’’ odnosno Il-18.

Konstruktori proizvođača francusko-italijanskog regionalnog putničkog aviona ATR 42 (i ATR 72) takođe su uvideli potencijal ovog vazduhoplova pa je odlučeno da se, osim vojnih transportnih i putničkih, napravi i višenamenska mornarička varijanta. I dok su verzije za prevoz putnika i tereta već uvedene u upotrebu, razvoj pojedinih patrolnih aviona još uvek traje ili je njihov razvoj pri kraju.

Trenutno aktuelan model proizvodi se na bazi aviona ATR 72-600 a prethodno je mornaričke patrolne ATR 42MP (Maritime Patrol) nazvan “Surveyor“ nabavila italijanska Obalska straža (dva ATR 42-420MP i jedan ATR 42-500MP), italijanska Finansijka garda (4 ATR 42-400MP), libijska vlada (jedan ATR 42-500MP) i Ratno Vazduhoplovstvo Nigerije (dva ATR 42-500MP).

Prvi naručilac ATR 72-600 u mornaričkoj patrolnoj varijanti bilo je Ratno Vazduhoplovstvo Italije koje je decembra 2008. godine potpisalo ugovor za 4 primerka koji će u toj nameni zameniti avione Atlantique. Razvoj ove verzije trajao je nešto duže od očekivanog pa je kompanija Leonardo Finmeccanica prva dva aviona sa italijanskom vojnom oznakom P-72A isporučila tek sredinom decembra 2016. dok će preostala dva stići ove godine.

Novi italijanski P-72A neće moći zameniti avione Atlantique kada je u pitanju protivpodmornička borba ali će se ipak ostaviti mogućnost njihove nadogradnje ako se to u budućnosti bude zahtevalo. Iako su oni uvršteni u sastav Ratnog Vazduhoplovstva, naređenja za izvršavanje zadataka primaće Mornarica a avionima će upravljati mešovite posade RV-a i Mornarice.

Još 2001. godine turski podsekretarijat za odbrambenu industriju (SSM) raspisao je tender za nabavku novog patrolnog aviona za Rаtnu Mornaricu. 2005.  je kao polazna osnova za razvoj izabran ATR 72 a jula iste godine je sa kompanijom Alenia Aermacchi potpisan ugovor za 10 aviona ATR 72-500 ASW/ASuW (anti ship warfare/anti submarine warfare) koji su trebali biti modifikovani po turskim specifikacijama u programu Meltem III.

Međutim kako je varijanta ATR 72-500 u međuvremenu prestala da se proizvodi jula 2012. potpisan je novi ugovor za isporuku dva višenamenska mornarička aviona ATR 72-600 TMUA (Turkish Maritime Utility Aircraft, isporučeni 2013) i 6 mornaričkih patrolnih ATR 72-600 TMPA (Turkish Maritime Patrol Aircraft). Njihova modifikacija, u okviru programa Meltem III odvija se u pogonima kompanije TAI u Ankari. Prvi potpuno opremljen avion, na kome su radovi počeli još aprila 2013,  poleteo je u 4. januara ove godine. Prethodno su njegova letna ispitivanja započeta u novembru prošle godine. Planirano je da prvi avion stigne u jedinicu tokom ove a poslednji šesti 2018. godine.

Potencijalnim kupcima nude se različiti paketi avionike i opreme u skladu sa njihovim zahtevima a vazduhoplov odlikuje modularnost i prilagodljivost raznim potrebama i namenama. Osim za patroliranje i osmatranje mogu se dobiti naoružani avioni za protivbrodsku i protivpodmorničku borbu a moguće je izabrati i da to bude višenamenska verzija za sve nabrojane zadatke.

Tako je izvršavanje širokog spektra misija na italijanskim P-72A omogućeno ugradnjom tri glavna senzora, prvi je turela sa elektro-optičkom opremom visoke rezolucije Star Safire, sistem za samozaštitu (ESM) Electronica ELT800V2 i osmatrački AESA radar Leonardo Seaspray 7300 koji radi u X opsegu, pokriva 360 stepeni po azimutu i istovremeno može pratiti do 100 ciljeva. Oni su integrisani u sistem misije Airborne Tactical Observation and Surveillance koji je razvila kompanija Leonardo i koji između ostalog obuhvata i četiri radne stanice operatora od kojih svaka ima 22-inčni HD touch-screeen monitor. Tu je zatim automatski sistem za identifikaciju (AIS) i V/UHF sistem za otkrivanje položaja radio zračenja na frekvencijama između 30 i 470 MHz sa uglom pokrivanja od 360 stepeni.

Pomenuta oprema omogućuje i upotrebu aviona u zadacima prikupljanja podataka ELINT (Electronic Inteligence), razmena informacija u realnom vremenu omogućena je primenom data linkova Link 11 i Link 16 a tu je i sistem satelitske navigacije. Odbrambeni sistem poseduje signalizatore radarskog i laserskog ozračenja (RWR i LWR) kao i sistem za upozorenje o nadolazećoj raketi (MAWS).

Otkrivanje i praćenje podmornica vrši se preko detektora magnetnih anomalija (MAD) uz korišćenje lansera radiohidroakustičnih plutača. Turski avioni mogu poneti do dva torpeda Mk 46 ili Mk 54 i to na dva bočna podtrupna nosača.

Kokpit je vrlo moderno opremljen, na instrument tabli se nalazi pet višenamenskih širokougaonih LCD pokazivača a piloti na raspolaganju imaju automarski sistem za kontrolu leta – AFCS (Automated Flight Control System), sistem FMS220 (Flight Managment System) i višenamenski računar (MPC).

Vođeno je računa i o materijalma pa je tako u konstrukciji prisutan visok procenat kompozita kako bi se obezbedila zaštita od korozije. Na zadnjem delu trupa nalaze se bočna vrata kroz koja se mogu desantirati padobranci a tu su i specijalni izbočeni tzv. bubble prozori koji olakšavaju vizuelno osmatranje.

Pogonsku grupu čine dva turboelisna motora Pratt&Whitney PW127M snage po 2750 KS koji pokreću šestokrake elise Hamilton Standard 568F a motori letelici pružaju dobre performanse i u uslovima visoke nadmorske visine i toplije klime. Proizvođač tvrdi da je maksimalna krstareća brzina 510 km/h, vrhunac leta je 7620 m, maksimalni dolet 1530 km, avion može ostati u vazduhu do 11 sati i poneti maksimalni teret od 5 tona. Avion poseduje i STOL (short take of and landing) karakteristike, za poletanje mu je potrebno samo 1170 metara piste a za sletanje 630 metara.