BEG airport status
Vlaisavljević: Uvek može bolje da se upravlja „Nikolom Teslom“; Minimum ulaganja koncesionara biće 750 miliona evra "Što se mene tiče, ja sigurno neću ostati i to je moj izbor" / Foto: Nemanja Stojanović, Tango Six

Vlaisavljević: Uvek može bolje da se upravlja „Nikolom Teslom“; Minimum ulaganja koncesionara biće 750 miliona evra

U protekle tri godine Aerodrom „Nikola Tesla“ povećao je profit, podigao vrednost akcija, investirao u beogradsku vazdušnu luku i uplatio u budžet Republike Srbije više novca nego što je bilo predviđeno, ali uvek može bolje da se upravlja, zaključio je v.d. generalni direktor Aerodroma „Nikola Tesla“, Saša Vlaisavljević, gostujući u jutarnjem programu na televiziji Pink.

Vlaisavljevic navodi da će minimum ulaganja koncesionara biti 750 miliona evra u narednih 25 godina.

– Interesovanje je pokazalo preko 40 kuća, 27 je u predkvalifikaciji i idemo dalje u proces. Sredinom godine ćemo znati koje su obavezujuće ponude i posle toga će naš većinski vlasnik, Vlada, odlučiti. Za to vreme mi postižemo jako dobre poslovne rezultate i trudimo se da budemo prisutni.-

Dodao je i da nakon koncesije neće ostati na beogradskom aerodromu:

– Što se mene tiče, ja sigurno neću ostati i to je moj izbor, a što se tiče menadžmenta oni su najviši profesionalci i meni je čast što sam imao prilike da saradjujem sa njima. –

Na pitanje da li će koncesionar dovesti svoj menadžment ili to zavisi od budućeg sklopljenog ugovora, Vlaisavljević odgovara:

– U svakom slučaju ljudi koji su na rukovodećim pozicijama u ovom trenutku na beogradskom aerodromu su visoki profesionalci, operativci i oni nose naše poslovne rezultate – redovnost preko 90% . To je na nivou najjačih 10 svetskih aerodroma u našoj kategoriji. –

On navodi da još uvek nije odlučeno da će biti druge piste.

– Da li umetnuta ili nova pista – to je upravo ono što ću sada sa ekipom inženjera da razmatram nakon dolaska ponuda. Da vidim kako oni vide beogradski aerodrom i ulaganja. Imate Getwick sa 40 miliona putnika sa jednom pistom, ali isto tako postoje i drugi primeri. – naveo je Vlaisavljević i dodao:

– Budimpešta i Bukurešt imaju preko 10 miliona putnika, beogradski aerodrom ima oko 5 miliona što je nivo Soluna ili Sofije. Tih 27 kompanija verovatno misli, na krilima Er Srbije prvenstveno koja je u najvećoj meri zaslužna za rast, da mi možemo biti više nego regionalni lider. Da možemo biti centar ovog dela Evrope – hab. –

Vlaisavljević je izjavio i da je koncesija „win-win kombinacija“ za sve.

– Konkurencija uvek donosi bolje cene i u svakom slučaju dobijate, ne gubite time. Pogledajte malo i oko nas, pogledajte Niš kako se diže. Isto tako će i putnici da dobijaju. Mi imamo u zimskom redu letenja 25 kompanija u letnjem redu letenja čak i do 35 kompanija. Znači imamo konkurenciju, samim tim se i spuštaju cene. U svakom slučaju, i za putnike i za sve mislim da je ovo win-win kombinacija. – naveo je Vlaisavljević.

Govoreći o radu aerodroma u prethodne tri godine on je naveo da je zadatak menadžmenta bio da podigne cenu beogradske vazdušne luke.

– Ja sam se kao menadžer sa svojim timom trudio ove tri godine da dignem vrednost aerodroma. To je bio moj zadatak. Država se brine dalje iznad toga. Ja mislim da je država zadovoljna sa ovim što smo mi uradili. Što se mene tiče, uvek može bolje upravljanje. Bolji menadžment, bolji poslovni rezultati.

Vrednost akcija beogradskog aerodroma 2012. godine bila je 360 dinara, danas imamo preko 1300. Profit beogradskog aerodroma je 2013. godine bio 120.000 evra, sad imamo profit preko 25 miliona evra i sad mogu da vam kažem i okvirno za 2016. – oko 3 milijarde dinara neto profita. Imamo između 35-40 % profitnu stopu, ali imamo veći profit nego svi regionalni aerodromi bivše Jugoslavije zajedno.- navodi Vlaisavljević i dodaje da su podizanje nivoa investicija i uplaćivanje novca u budžet Republike Srbije takođe bili zadaci menadžmenta:

– Meni su investicije izuzetno važne. Ako su 2008, 2009, 2010. godina bile u proseku oko 500 miliona investicija u beogradski aerodrom, mi imamo u ovom investicionom ciklusu od 3 godine investicije preko 4 milijarde. Samo u 2016. godine 2,3 milijarde investicija.

Treći naš zadatak na kome smo radili – u decembru 2015. od Vlade kao većinskog vlasnika smo dobili zadatak da u budžet Republike Srbije u toku godine uplatimo milijardu i pet stotina miliona dinara. Mi smo kao akcionarsko društvo ne samo ispunili taj zadatak nego uplatili milijadru i sedamsto trideset. Dali smo više jer smo u mogućnosti da to uradimo. Dakle, sva tri zadatka smo uradili, ali opet kažem, može i bolje upravljanje. –

Vlaisavljević je podsetio i na nadavnu rekonstrukciju Terminala 1:

– Mi imamo 35 kompanija, Er Srbija čini 50-55% saobraćaja i oni polako prelaze u levi, Terminal 2, na Terminal 1 idu ostale kompanije. U ovom trenutku je 20% saobraćaja u starom terminalu T1, 80% u novom. To će se u narednom periodu vrlo brzo izjednačiti na 50-50%. Imamo 28 novih check in šaltera, 5 kioska za self check in, novi transportni sistem, novu sortirnicu, i mi dižemo kapacitet na 7 do 7,5 miliona putnika. To je završetak trogodišnjeg ulaganja mog tima – dižemo kapacitet i ostavljamo aerodrom koncesionaru u odličnom stanju. –

On je podsetio i da je svih 600 radnika koji su godinama radili preko uslužnih agencija ove godine dobilo ugovore za stalno. Iznete su i najznačajnije brojke aerodroma u protekloj godini:

– 4,92 miliona putnika
– 58,633 poletanja i sletanja
– direktni letovi na 66 destinacija
– porast robnog transporta za 7%
– 18,5 miliona evra investicija

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters="1" counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Autor:

Dina Đorđević Novinarka, Zamenica glavnog i odgovornog urednika dina.djordjevic@tangosix.rs

Komentari

Al

Da puno toga je dvojbenog rečeno u ovom intervjuu:

1. Za što investicija od 750 milijuna EUR? Nakon ovih investicija u T1 podignut je kapacitet aerodroma sa 5,5 na 7 milijuna putnika, dakle u idućih 25 godina BEG treba:

– obnovu gateova A6-A10, nadogradnju novih long-haul gateova C7-C10, 10-tak novih bus gateova u prizemlju, osuvremenjenu sortitnicu, treći kat sa novih trgovinama, restoranima, uslužnim i drugim objektima, facelfiting. Za sve to dostatno je 25 miiljuna EUR, a isto diže kapacitet na preko 10 milijuna putnika

– novi D konkurs ili 3. terminal, gdje sa investicijom od 100 milijuna EUR mogu popesti broj putnika na 20 milijuna

– ne treba nova pista još daleko nakon 25-godišnje koncesije

– sve ostale investicije (hotel, uslužne djelatnosti, transfer prema BEG i okolnim gradovima bus linijom ili vlakom…) vjerojatno će se raditi po načelu investicije treće osobe (investitora, u slučaju željeznice Republike Srbije), to nije corni business koncesionara

2. Brojke su u godinu dana ozbiljno porasle
– prvo smo imali 250 milijuna odmah i 150 milijuna naknade bez investicija = 0,4 milijarde
– pa 300 milijuna odmah i 200 naknade + 200 milijuna investicija = 0,7 milijardi
– nedavno je bilo 350 milijuna odmah i 250 milijuna naknade + 400 milijuna investicija = 1,0 milijarda
– prije par dana pa 350 milijuna odmah + 250 naknade + 700 investicija = 1,3 milijarde
– sada je to 400 miljuna odmah + 250 milijuna naknade + 750 milijuna investicija = 1,4 milijarde EUR

Bojim se da su posljednje brojke vrlo nerealne. Daleko iznad vrijednosti koncesija sličnih zračnih luka u prošlosti. Debelo preko onog što traži veća i potencijalima kvalitetnija SOF. Pravo pitanje je zašto? Nadam se da scenarij neće biti kao zagrebački gdje će biti „nepovoljni uvjeti“ koji će otjerati ostale, a potom će koncesionar potpisivati anexe ugovora.

3. Hoće li se investicija nametnuti koncesionaru kao obveza, ili će to biti u ugovoru definirano sa „ako“. U prvom slučaju nikakva je šansa da netko uzme BEG uz obvezu plačanja 1,4 milijardi EUR (400 milijuna odmah, 250 milijuna koncesijske naknade, 750 milijuna investicija). U drugom slučaju „ako“ se nikad neće desiti, nego će se koncesionar iz toga izvlačiti, kao što je to slučaj i u Zagrebu (duplo manji terminal, ozbiljno manja stajanka, gubitak staklenog krova…), ali i na gotovo svim drugim aerodromima.

4. „Profit je veći nego u svim ostalim zračnim lukama regije“. Ovo je očito šablona koju koristi i premijer koji je neoprezno i netoćno izjavio kako je „Air Serbija po broju putnika veća od svih oslalih kompanija regije zajedno“ što ni izblizu nije točno. Prema rasploživim podacima (onih koji imaju obvezu objavljivanja podataka) podatak da je BEG profitabilniji od svih oslih zračnih luka zajedno nije istinit, a pri čemu za 8 zračnih luka regije podaci nisu dostupni, znači ako je za pretpostaviti da je i dio njih profitabilan taj potakat nije ni izbliza točan.

I napomene:
1. Nakon ove obnove sada imamo potvrdu da se ostali sele iz T2 na T1. Kompanije sa time nisu zadovoljne. No, to nije glup potez, upravo suprotno, bez obzira na njihovo nezadovoljstvo.

2. Očito je da je aerodrom imamo kapacitet od oko 5,5 milijuna kako je i navodio, te da je sa ovom obnovom povečan kapacitet za oko 1,5 milijuna putnika. Indikativno je da će se promet odvijati 50:50 sa oba terminala, što znači da je T1 obziljno povečao kapacitete.

Odgovori
Go

Poštovanje g. Šćuric,

Tačno tako – kao što sam u nekom komentaru već pisao, ovako kako nam predstavljaju, koncesionar preuzima rizik za minimalan ili nikakav profit, što znači da računica nije u redu, a da mi možemo samo da nagađamo gde će se praviti kompromisi na štetu Srbije…

go

Koliko je onda veliki, ili mali rizik da će poslovanje ANT u sledećih 25 godina da teče onako kako ga vi sad predviđate, čak i da ne bude koncesije? Ko vama garantuje taj profit od 25 miliona godišnje? Ima li država tu bilo kakav rizik? Naravno da ima, i taj rizik se koncesijom deli sa koncesionarom. I tu mašite čitavu poentu koncesije jer ce koncentrišete samo na postojeća predviđanja i smatrate da su ona nepromenjiva konstanta.

Poenta koncesije je inicijativa koncesionara/investitora da se makne iz tih okvira, da ih prevaziđe i nadmaši. Koncesija se, u bilo kojoj oblasti, ne pravi da se zadrži postojeće stanje (sa postojećim predviđanjima rasta) već da se napravi iskorak napred u odnosu na to.

Naravno da, kao i svakom drugom biznisu, i ovde postoji velika siva zona i brojne kontraverze. No, govorimo o teoriji koncesija kao oblika javno-privatnog partnerstva gde se rizik deli, a ne prebacuje.

Vl

Sad je vreme za branioce lika i dela.
Uzeo sam kolu i kokice i seo u prvi red, da se rukujem sa glumcima i da skupljam čaure.

Odgovori
Dr

Prazne priče, aerodrom je preživljavao samostalno i u vreme sankcija i ratova. Da nije pokraden bio bi to i dalje gigant srpske privrede. Mene samo čudi zašto nema još više zainteresovanih. Do 2004. smo bili najjači aerodrom u široj regiji. Osamdesetih smo bili opremljeni za prijem džambo džeta, Đorđe Lukić renoviranjem poletno sletne staze pripremio sve za IIIb kategoriju. Kompletno servisirali samit nesvrstanih sve sa Gadafijevim zahtevima. Ovo su vrlo proverljivi podaci za razliku od floskularnog teksta koji komentarišemo. A menadžment je samo za tri godine koštao budžet koliko su ga oštetili svi ovi iz Plutona zajedno.

Odgovori
go

Ko je pokrao aerodrom Dragane? Kinezi, Francuzi, Rusi, Nemci? Ili pak mi?

Vi očigledno radite ili ste radili na ANT pa imate tu romansiranu verziju istorije poslovanja ( što je dobro) ali firma koja pravi 80 miliona nije gigant čak ni u Srbiji, a samit nesvrstanih svaki dan prolazi kroz velike evropske aerodrome (po broju operacija) pa sve funkcioniše besprekorno.

U jednom ste veoma u pravu a to je potencijal ANT i ta vizija, koja se ne zaustavlja na tih famoznih 25 miliona profita godišnje je u umovima ovih koji bi a uzmu koncesiju. JA sam uveren u potencijal, ali sam isto tako uveren da naša lopovska bratija taj potencijal neće izneti i iskorisitti kako treba.

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Trap na: Hrvatskoj odobrena nabavka artiljerijskih raketnih sistema HIMARS: Kupovina kojom će doći do pomeranja odnosa snaga na Balkanu

Vidim ovdje neke komentare da se Hrvatskoj neće dozvoliti kupnja ATCMS ili Prsm ili Meteora ili Scalpa ili čega li već ne. Vjerujete li vi da kad bi Hrvatska iskrcala milijarde eura na stol za bilo koje oružje da bi Ameri li Francuzi rekli ne?

07. Sep 2024.Pogledaj

Petrovic Dusan na: Hrvatskoj odobrena nabavka artiljerijskih raketnih sistema HIMARS: Kupovina kojom će doći do pomeranja odnosa snaga na Balkanu

@Vladimir I Himars i atacms su se sjajno pokazali u Ukrajini, o cemu ima dosta foto i video dokaza. Situacija u Rusiji i jeste sve gora. Raketnih napada na gradove Ukrajine u 2023 je znacajno manje nego u 2022, a u 2024 manje nego u 2023. Front pokazuje sve slabiji polozaj Rusije od marta 2022,…

06. Sep 2024.Pogledaj