Ukrajina razvija PVO sistem “Dnjepar“

Promenom vlasti u Ukrajini 2014. godine došlo je do zaokreta u spoljnoj politici te države koja se okrenula pre svega ka zapadu. Ubrzo nakon toga Krim je postao deo Rusije a na istoku zemlje su izbili oružani sukobi između, sa jedne strane ukrajinske vojske i paravojnih formacija i proruskih pobunjenika sa druge.

To je sve uticalo da se odnosi Ukrajine i Rusije drastično pogoršaju što je pre svega pogodilo Ukrajinu, s obzirom na to da je sa Rusijom postojala veoma razvijena  vojna i ekonomska saradnja.

Naročito su bile povezane vojne industrije dve zemlje a Ukrajina je većinu svojih proizvoda plasirala u Rusiju koja intenzivno radi na zameni tehnike koju više ne može da uvozi iz Ukrajine.

Sa druge strane ukrajinska industrija naoružanja i vojne opreme sigurno neće više imati tržište kao što je bilo rusko i obim proizvodnje će značajno opasti. Nije u pitanju samo rusko tržište jer su ruski proizvodi izvoženi i sa različitim elementima koji su proizvedeni u ukrajinskim fabrikama. Problemi će nastati i u ukrajinskoj vojsci jer se naoružanje nasleđeno od bivšeg SSSR-a neće moći remontovati niti modernizovati u Rusiji.

Takav je slučaj i sa PVO sistemima svih tipova i namena koji su u Rusiji doživeli niz modifikacija a na osnovu kojih su razvijeni i novi sistemi koji se uspešno prodaju u svetu. Ukrajina je zbog toga prinuđena da u veoma teškim ekonomskim uslovima u kojoj se nalazi, pronalazi rešenja za rešavanje problema opremanja svojih oružanih snaga, među njima i jedinica za protivvazduhoplovnu odbranu. Jedna od takvih inicijativa je i razvoj PVO raketnog sistema srednjeg dometa poznatog po radnom nazivu ‘’Dnjepar’’.

Okosnicu protivvazduhoplovne odbrane Ukrajine danas čine srednji mobilni raketni sistemi srednjeg dometa Buk i teški mobilni raketni sistemi velikog dometa S-300. Ipak u naoružanju se nalaze starije verzije ovih sistema, kao što su Buk-M1 i S-300PS i PM a za njih je tek 2013. usvojen postupak i tehnologija remonta.

Deklarisani životni vek nakon remonta koji su propisali zavodi u kojima su izvršeni radovi, je svega 7 godina pa će zbog toga Ukrajina morati ozbiljno da radi na definisanju zamene ovih sistema.

Treba reći da su Ukrajinci u razvoj ‘’Dnjepra’’ krenuli i zbog potencijalnog izvoza jer bi to bio sistem koji bi na tržištu bio jeftinija alternativa sličnim zapadnim (Aster-15) i ruskim sistemima (Buk M2). Stoga je nosilac razvoja državna kompanija ‘’Ukroboronoservis’’ a u posao će biti uključeni gotovo svi kapaciteti i resursi koji su na raspolaganju.

U zemlji se nalaze firme koje imaju dovoljno iskustva u razvoju i proizvodnji elemenata jednog raketnog sistema pa tako kompanija ‘’Iskra’’ proizvodi radare, rakete vazduh-vazduh proizvodi ‘’Luč’’, stanice za borbeno upravljanje ’’Aerotehnika’’, glave za samonavođenje zavod NIRI iz Lavova,  ‘’KrAZ’’ motorna vozila. Posedovanje velikih količina raketa sistema Buk i S-300 može da omogući da se određena rešenja iskopiraju i primene na budućim konstrukcijama.

Prve ozbiljnije informacije o razvoju sistema pojavile su se početkom 2014. da bi u septembru 2015. vlada izdala naređenje za razradu modernizacije postojećih raketnih sistema kao i razvoj novih sistema srednjeg dometa koji uključuje i razvoj njihovih raketa.

Dnjepar bi značajno trebao da unapredi mogućnosti PVO Ukrajine jer bi njegove rakete trebale da budu sposobne da uništavaju širok spektar ciljeva, počevši od različitih tipova aviona i helikoptera, bespilotnih letelica i krstarećih raketa na malim i srednjim daljinama. Osim kopnene naložen je i razvoj brodske varijante koja bi se instalirala na korvete.

Planirano je da sistem funkcioniše u složenim meteo-uslovima i pri izvođenju različitih protivmera neprijatelja poput npr. protivelektronskog dejstva. Sastav Dnjepra će činiti borbeno komandno mesto, višenamenski osmatrački radar sa antenom koja ima aktivnu faznu rešetku (AESA) kao i vozila sa lanserima raketa. Komandno mesto imaće dva odseka, u prvom će se nalaziti automatizovane radne stanice operatera u sistemu upravljanja vatrom i sredstva veze a u drugom odseku dva dizel agregata od čega će jedan biti rezervni.

Višenamenski osmatrački radar (verovatno modernizovani radar tipa Iskra 1L220U-KC) će biti baziran na tehnologiji AESA, moći će da otkriva cilj veličine lovca koji leti na visini od 7 km na daljini od 150 km. Ako isti cilj leti na visini od 150 m onda je daljina otkrivanja 50 km. Digitalizacija signala vršiće se na srednjim frekvencijama, dalja obrada podataka (određivanje koordinata, detekcija i filtracija) vrši se programski sa specijalnim matematičkim softverom a radar će moći istovremeno pratiti oko 100 ciljeva. Dnjepar će biti šestokanalan po cilju i dvokanalan po raketi odnosno moći će da istovremeno dejstvuje sa maksimalno 12 raketa na najviše 6 ciljeva.

Što se tiče navođenja raketa predviđene su dve verzije sa kombinovanim vođenjem. Prva će u početnom i srednjem delu trajektorije imati komandno vođenje dok će u završnoj fazi imati aktivno samonavođenje uz pomoć radarske glave koja radi u milimetarskom opsegu. Druga modifikacija podrazumeva inercijalno vođenje sa radiokorekcijom u početnom i srednjem delu trajektorije dok bi u terminalnoj fazi to bilo takođe aktivno radarsko samonavođenje.

Kao najčešće rešenje za raketu spominjala se radikalno modifikovana i modernizovana raketa vazduh-vazduh R-27 sa oznakom ZR-27. Takođe spominje se i da će R-27 biti samo polazna osnova za dalji razvoj. Međutim krajem maja 2015. na pojedinim stručnim internet blogovima i forumima mogla se videti vest da će raketa ipak biti strane proizvodnje a da bi saradnja na tom polju mogla biti ostvarena sa Turskom i UAE.

Na sistemu bi trebala da bude realizovana radiolinija navođenja i linija korekcije praćenja cilja. Rakete će moći uništavati ciljeve koji se kreću do 1000 m/s u dolasku (susretu) i 600 m/s u odlasku, na visinama od 0,015 do 25 km i na daljinama od 7 do 60 km. Prelazak sa ručnog na automatsko praćenje cilja iznosi 2,5 do 3 sekunde a vreme potrebno za početak borbenog rada kompleksa je ne više od 4 minute.

Do sada su informacije o toku razvoja “Dnjepra“ bile veoma retke a one koje su se pojavljivale su bile dosta neprecizne i površne. Više puta je objavljivano da su aktivnosti na ovom poslu zamrznutu ali je pre desetak dana u zvaničnom vojnom glasilu “Narodna armija“ objavljeno da je razvoj sistema u završnoj fazi.