BEG airport status
Šteti li Niš Beogradu, Skopju i Prištini? Jesu li to turisti, putnici preuzeti od automobila, autobusa i vlakova, ili Niš „krade“ i obližnjim aerodromima?/ Foto: Aerodrom "Konstantin Veliki"

Šteti li Niš Beogradu, Skopju i Prištini?

Iako je prije samo dvije godine niški aerodrom bio sablasno prazan, a broj putnika ravan seoskoj autobusnoj stanici, prošle godine doživjeli smo fenixovo rađanje iz pepela.

Aerodrom nije samo oživio, aerodrom je doslovce procvao. Četiri prijevoznika sa nevjerojatnih 11 linija, od čega je jedan legacy carrier, cargo linija, velik broj ad hoc cargo aviona. Aerodrom u 2017. godini planira opslužiti 350.000 putnika i nekoliko tisuća tona carga. Raste do te mjere da mora hitno ulagati u infrastrukturu. Neki bi rekli, „to je maksimum, ovakav rast se neće nastaviti, ni ovo nije realno“. No najave aerodroma su daleko optimističnije: 600.000 putnika godišnje do 2020. godine. Nerealno? Pa za pesimiste i prošlogodišnji promet je bio više nego nerealan. Godinama smo slušali o nepostojanju potencijalnih putnika, o tome da Niš nema perspektive, o tome da se u aerodrom ne treba ulagati.

No, istinsko pitanje je jesu li to samo novi putnici (turisti, češća putovanja dijaspore, domaće stanovništvo koje do sada nije putovalo), jesu li to putnici preuzeti od automobila, autobusa i vlakova, ili Niš „krade“ i obližnjim aerodromima?

Godinama je Niš zjapio prazan

Iako je još 1935. godine Aeroput letio iz Niša za Skopje i Beograd, sadašnja lokacija aerodroma je otvorena 1952. godine, no koristio se za potrebe vojske i povremene letove prema Jadranskoj obali. Aerodrom Niš je osnovan 1986. godine kada je i otvoren putnički terminal, uz prvi let Boeinga 737.

U ljeto 1989. JAT leti 3 linije sa 8 tjednih letova iz Niša: Dubrovnik (1x sa ATR-42), Split (2x sa DC-9 i 1x sa ATR-42), te Zagreb (2x sa DC-9 i 2x sa ATR-42). Zime 1990/91. godine JAT uvodi letove za Beograd (3 puta tjedno sa 737-300, od čega dva leta subotom i jedan nedjeljom), Ljubljanu (jednom tjedno sa 737-300), te London (jednom tjedno sa 737-300), no u ljeto 1991. godine JAT više ne leti za Niš nego ima redovnu autobusnu vezu iz Beograda.

Tijekom devedesetih aerodrom je bio bez značajnih letova, a osjetno je oštećen u bombardiranju NATO-a 1999. Nakon obnove 2003. godine koju je financijski pomogla Norveška vlada, Jat i Montenegro su otvarali i relativno brzo zatvarali linije za Zurich, Paris i Tivat. Windjet je 2010. godine otvorio „egzotičnu“ liniju bez ikakvih potencijala za Forli i ekspresno je ugasio. Pritom je dobio 917.000 EUR.

Prema podacima koje sam dobio od Bojana Avramovića, direktora Regionalne razvojne agencije „Jug“, lokalna vlast je subvencionirala i Montenegro sa oko 2,6 milijuna EUR (2010-2013.) za održavanje svakodnevne linije prema Podgorici koja se konektirala na većinu letova ove kompanije. Za taj ogroman iznos novaca Niš je dobio oko 25.000 putnika godišnje. Linija je trajala od 2010. do 2013. godine no malen broj P2P putnika, malen broj konekcija u Podgorici, ali i puno prevelik avion za tu liniju (Fokker 100), rezultiraki su financijskim krahom linije usprkos velikim subvencijama. Odlaskom Montenegra aerodrom je gotovo ostao bez letova i pao sa 22.000 godišnjih putnika (2013.) na samo 1.300 (2014.).

Capturealen 1

Procvat aerodroma

I potom ogromna promjena. Aerodrom je ekstremno spustio aerodromske takse i 2015. doveo prvog LCC prijevoznika Wizz Air koji je otvorio linije za Basel i Malmo. Taman kad je u proljeće prošle godine Wizz najavio liniju za Dortmund samo par dana kasnije oglasio se i Ryanair te najavio letove iz Niša. Tada je bilo jasno da će Rayanair rat koji vodi sa Wizzom u Sofiji, Bucharestu, Temisoari i drugih desetak aerodroma prebaciti i na Niš, naravno u manjem obujmu. Svima je bila jasno da prve najave neće biti i posljednje, tj. da Ryanair ima naviku objavljivati nove linije svakih par dana kako bi dodatno iskoristio medijsku pozornost. Wizz Air je odgovorio po oprobanom ključu iz Budimpešte i povećao broj linija. Na koncu u vrlo kratko vrijeme dobili smo 4 linije Ryanaira, te 5 linija Wizz Aira. I tu je Niš odradio odličan posao. Neovisno jesu li sami pokazali inicijativu i odigrali „igru“ sa „naivnim“ Wizz Airom ili su samo iskoristili Ryanair i tijekom pregovora „pročitali“ da će se desiti paneuropski rat Ryanaira i Wizza od prošlog ljeta, Niš je prigrabio ovu priliku po onoj narodnoj „dok se mačke tuku miševi kolo vode“.

No, management Niša i Regionalna razvojna agencija „Jug“ tu nisu stali. Paralelno su pregovarali sa nizom drugih kompanija. Pa su uspjeli dogovoriti i Germaniu koja od 23. 6. kreće letjeti za Zurich sa A319. Na isto je reagirao Swiss koji je, na iznenađenje svih, odlučio otvoriti letove kao konkurenciju Germaniji, ali skoro tri mjeseca ranije (2. 4.). Niš je time dobio vrlo potrebnog legacy carriera i velik broj konektiranih letova preko velikog europskog huba za svoje potencijalne putnike. Iako je Swiss prvotno najavio jedan let sa A320, a drugi sa CS100, ubrzo su oba leta promijenjena u A320. I na liniji za Zurich Niš je uspio iskoristiti borbu dva prijevoznika. U isto vrijeme management nas je iznenadio cargo linijom Turkish Carga za Istanbul, linijom kojeg rijetko koja zračna luka u regiji ima.

alen 2

Od 6. mjeseca 11 linija, 4 prijevoznika, sa 22 tjedna polaska (više od 3 dnevno) i jedna cargo linija i to sa širokotrupcem A310-300F. Fascinantno. No, tu nije kraj planovima aerodroma.

Zbog velike ekspanzije lokalne vlasti uz pomoć Republike Srbije najavili su obnovu i proširenje terminala, a SMATSA je najavila izgradnju novog kontrolnog tornja i investiciju u ILS.

Oslonac rada na cargo

alen 3

Najfascinantniji podatak sam dobio od Vladice Đurđanovića, direktora aerodroma, da će prema najavama, Niš u prva dva mjeseca ove godine imati 1.500 tona carga. Samo jučer (u ponedjeljak 30. 1.) niški aerodrom je imao 5 cargo aviona. Ovo je tek nešto manje nego što Beograd ima u prva dva mjeseca godine. Đurđanović mi je rekao da aerodrom svoj oslonac stavlja na cargo promet koji donosi daleko više prihoda nego putnički promet. Upravo zato Aerodrom Niš svoju priliku za profitabilnost vidi u cargu. Iznenađuje da dobar dio carga koji dalje nastavlja put avionom iz Niša dolazi iz Hrvatske i Bugarske, dakle iz Europske unije. Niš je ovdje pronašao svoju nichu koja mu donosi toliko potrebne razvojne prihode.

Posebna prednost Niškog aerodroma je činjenica da aerodrom upravlja i robno-carinskim terminalom (cestovnim) koji je u neposrednoj blizini aerodroma, a što je ogroman dodatak prihodima, ali i logičan potez lokalne vlasti koja je samo objedinila dva vrlo srodna businessa. Cestovni cargo sa avionskim cargom se izvrsno nadopunjuju, te je time lokalna vlast omogućila sinergiju ova dva cargo segmanta i daleko veću isplativost zajedničkog businessa. Na ovaj način aerodromu je omogućila ne samo iskorištavanje sinergije i niche, nego i dodatnu zaradu.

Koliko putnika Niš otima okolnim aerodromima?

Kada se postavljalo pitanje ima li Niš potencijalnih putnika u prvom redu smatralo se da će putnici biti dijaspora koja je do tada koristila Sofiju, Skopje i Beograd. I neosporno je da je Niš omogućio putnicima da putuju iz svog aerodroma, umjesto da putuju 2-3 sata do okolnih aerodroma.

alen 4

Jednako tako računalo se na putnike koji će zbog cijene i pogodnosti zračnog prijevoza (brže, manje zamorno, udobnije) putovanje autobusom, automobilom i vlakom zamijeniti putovanjem avionom. Ovo je uvijek slučaj sa LCC-ima koji mahom preuzimaju putnike vlaka i autobusa. Cijena je neznatno viša, udobnost jednaka (LCC imaju razmak sjedala kao u autobusu), no putovanje traje sat i pola umjesto 12 i više sati. Sam aerodrom je iznio da je tek 50,6% sadašnjih avio putnika prije putovalo avionom (iz okolnih aerodroma), a da je 36,5% sadašnjih avio putnika prije putovalo automobilom, dok je 12,9% njih prije putovalo autobusom. Niš Ekspres i druge autobusne kompanije bitno su smanjile broj polazaka autobusa iz Niša za inozemstvo. Svi ti putnici sada putuju avionom iz Niša.

Niš je stvorio i neke nove putnike. U prvom redu to je dijaspora koja sada češće putuje kući, pa umjesto da jednom ili dva puta godišnje dođe kući ona sada dolazi daleko češće, više puta godišnje. Jednostavno uz sat i pola putovanja do Niša i isto toliko nazad moguće je kod kuće biti 2-3 dana vikenda. I pritom osim obiteljskih razloga, obaviti liječničke pretrage, niz kozmetičkih i drugih usluga, shopping i ostale stvari koje su bitno jeftinije u Srbiji nego u zemlji gdje rade, a samim time i uštedjeti, pa čak i nakon što se plati avionska karta.

Niški aerodrom se i sam iznenadio koliko je turista iskoristilo novootvorene linije. Niz zapadnjaka koji su se odlučili na provod na jeftinom Jugu Srbije, prvenstveno motivirani jeftinim avionskim kartama. Samim time ove linije su pomogle razvijanje lokalne ekonomije, te širom otvorile vrata mogućnosti turističkog razvoja šire regije.

alen 5

Iznenađenje je bilo da Niš osim što je „zadržao“ svoje putnike, uspio je preuzeti i putnike drugih aerodroma. Najveće iznenađenje podataka od 6. mjeseca 2016. godine je da je preko 14% putnika Aerodroma Niš iz Kosova. Skoro 6% niških putnika je iz Beograda i okolice. A gotovo 5% je iz Makedonije. I dok bi ogromna većina, pa čak i stručnjaka, zanemarila Kosovsko tržište kao nerealno za potencijalne putnike Niša zbog delikatnosti političke situacije, bez obzira na konkurentne linije, pokrenuo je promotivno-reklamnu kampanju u Prištini i drugim dijelovima Kosova. Koja je, očito, urodila plodom.

alen 6

Putnici koji su došli iz inozemstva u prvom redu su turisti (80,4%, dok je 19,4% tih putnika putovalo radi posla).

Kako su ovi podaci obuhvatili putnike do 6. mjeseca 2016. godine, dok Ryanari još nije letio, svakako je dolazak Ryanaira u Niš još više privukao putnike iz Beograda, Makedonije i Kosova, poglavito što aerodromi u Beogradu, Skopju i Prištini nemaju letove Ryanaira. Tako je udio putnika iz Beograda, Skopja i Prištine koji lete iz Niša još povećan spram navedenih područja.

Ovdje je važno komparirati konkurentnost konkretne linije iz Niša:

alen 7

Jasno je da je Ryanair tu apsolutni magnet za putnike iz Beograda, Skopja i Prištine. Iz Beograda Ryanair ima konkurenciju tek na Berlinu i to Air Serbie koji teško može konkurirati LCC (bez obzira na konekcije koje preko Berlina radi sa Air Berlinom). Wizz Air iz Beograda pokriva sve linije iz Niša.

Iz Prištine tek dvije linije konkurira easyJet, jednu sezonski Adria, dok na 6 linija ljeti i 7 zimi Niš nema konkurencije u Prištini. Kako je Priština tek 123 km udaljena od Niša, ona je i najranjivija.

Skopje sve niške linije ima pokrivene Wizz Airom, osim Weeze, no i na pokrivenim linijama Ryanair je svakako konkurentan.

Sa linijom za Zurich svi ovi aerodromi su konkurentni Nišu gotovo istim prijevoznicima. Jasno da Niš ne preuzima samo dio putnika koji se nalaze između Niša i ovih aerodroma, nego i putnike samih tih aerodroma, posebno na linijama koje ti aerodromi nemaju.

Da bi privukao što više putnika aerodrom je franšizerski dao privatnom cestovnom prijevozniku da obnaša konekcije autobusima za veće gradove u široj okolici. Prijevoznik trenutno putnike prijevozi kombi vozilima i to prema Jagodini i Beogradu. Karta do Jagodine košta samo 7 EUR, a do Beograda tek 10 EUR. Putovanje iz Beograda traje 3 sata i 15 minuta, a iz Jagodine samo 70 minuta. Shuttle se idealno nadovezuje na sve letove iz i za Niš, bez nepotrebnog čekanja na aerodromu. Uz to moguć je prijevoz po narudžbi od kućnih vrata do aerodroma iz svih okolnih gradova prema narudžbi (VIP shuttle express). Ova usluga je moguća i iz Beograda uz garantirano vrijeme vožnje od samo 2 i pol sata. Sva vozila su brendirana kao „Transfer airport Niš“. Franšizer će u srijedu (1. 2.) dobiti prva dva suvremena minibusa iz Italije sa 15 mjesta koji će zamijeniti kombije. Ukupno će u idućih dvije godine flota narasti na 20 minibusa, te će, temeljem franšizerskog ugovora, povećati broj transfer linija i to prema Prištini, Skopju, Novom Sadu, Kraljevu, Zaječaru, Pirotu, Vranju. Već sada franšizer ima obvezu otvaranja poslovnice u Beogradu i Jagodini od minimalno 100 m2, a otvaranjem novih linija takve poslovnice će otvarati i u drugim gradovima. Ove poslovnice neće samo promovirati aerodrom Niš i prodavati transfere prema Nišu, nego će prodavati i avionske karte za zainteresirane prijevoznike (interes je već pokazala Germanija). Uz to franšizer je financijski odgovoran ako putnik ne stigne na aerodrom na vrijeme i kompenzira mu sve troškove karata u tom slučaju. U ovom poslu aerodrom nema nikakvog rizika, ni investicija, već sav rizik preuzima franšizer, a aerodrom ima dodatne putnike, te prihode. Tako je maleni aerodrom Niš napravio ono što ja već 10 godina uporno naglašavam da su morali napraviti Zagreb, Beograd i ostali daleko veći aerodromi.

16403068_800156006789967_5663081743109724208_o
Jedan od 5 cargo aviona na niškom aerodromu 30. 1. / Foto: „Konstantin Veliki“

Svi oni koji su skeptični nad beogradskim putnicima iz Niša moraju samo pogledati količinu putnika iz Zagreba koji potežu do udaljenijeg Zadra (300 km) radi Ryanairovih jeftinih letova. Shuttle linija Beograd-Aerodrom Niš svakako je dokaz količine putnika iz Beograda koji koriste niški aerodrom, jer da je taj broj zanemariv sigurno se linija ne bi održala.

Naravno, Niš svojim linijama privlači i putnike iz Istočne BiH, Zapadne Crne Gore, Jugoistočne Rumunjske i Zapadne Bugarske, pa čak i same Sofije. Zabilježen je niz turista koji dolaze do Sofije, potom cestom putuju do Niša i nakon toga se vračaju na svoje polazište (ili obrnuto).

Koja je budućnost Niša?

Sigurno je da će Wizz Air i Ryanair nastaviti svoj globalni rat i u Nišu, pa je za očekivati dalje povećanje linija, ali i moguće baziranje aviona jednog ili čak oba prijevoznika u Nišu, što bi značilo dalju ekspanziju linija i frekvencija. Niš je već objavio da je u pregovorima sa Norwegianom i easyJetom oko pokretanja letova. Od ostalih prijevoznika Niš bi trebao usmjeriti pozornost na Pegasus za Istanbul, Pobedu za Moskvu i Eurowings za Cologne i Stuttgart. Eurowings bi svakako privukao niz putnika prvenstveno iz Beograda i Skopja, a Pobeda i sa sva tri okolna aerodroma.

Dolazak Swissa pokazao je da Niš ima i putnika za legacy carriere. Nišu prvenstveni cilj mora biti povećanje Swissove linije na bar 5 puta tjedno, sa intencijom na svakodnevne letove, da bi potencijalni putnici mogli maksimalizirati konektiranost preko huba. Uz Swiss Niš bi svakako mogao uspostaviti legacy liniju za Istanbul (Turkish koji već ima cargo liniju), Munich (Luthansa, Adria), Atenu (Aegean), a nije nevjerojatna i linija Adrije za Ljubljanu. Niš bi morao imati i sezonsku liniju za Tivat, prvenstveno namijenjenu turistima, uz pokoju konekciju, te neku charter ili leisure liniju za Grčku, Tunis ili Antalyu (nakon što se političke prilike u Turskoj stabiliziraju).

Već sada Niš je oduzeo putnike aerodromima iz okolice prvenstveno na način da je zadržao svoje putnike u Nišu, tj. da oni više ne putuju iz okolnih aerodroma, ali pokretanjem linija prijevoznika koje okolni aerodromi nemaju (prvenstveno Ryanair) preuzeo je i putnike tih samih aerodroma. U svakom slučaju Niš prvenstveno mora dalji razvoj tražiti upravo u takvim kompanijama i postati alternativni aerodrom za prijevoznike kojima su okolni aerodromi preskupi ili iz drugih razloga neprihvatljivi. Ovo se u prvom redu odnosi na Beograd, kojem Niš može postati istinska LCC alternativa, kao što je Cherleroi Briselu, Hahn Frankfurtu ili Beauvais Parizu.

Velika kampanja sa desecima jumbo-plakata (bilborda) koji će idućih mjesec dana reklamirati jeftine letove iz Niša u široj regiji (u tridesetak gradova poput Kragujevca, Kruševca, Čačka, Jagodine, Zaječara, Kraljeva, Vranja, Paračina, Požarevca), kao i na Kosovu pokrenuta je 16. 1. Niš ne samo da ne staje, nego potpuno zanemaruje stereotipe i velikim koracima juri dalje.

Komentari

P

Dobra analiza.

Odgovori
d

Zaista me je obradovala ova vest. Nis i njegov aerodoom posle decenija ltargije i muka zasluzuju ovo.
Tim pre sto su to sami stvorili koristeci prilike u svetu.

Odgovori
A

Da, upravo tako. Ali ovi novi potezi (shuttle, bilbordi, cargo…) pokazuju da se nisu uljuljali i da ne staju. Kada razgovarate sa direktorima aerodroma i Razvojne agencije „Jug“ čujete oduševljenje u njihovim glasovima, satima su vam, sa raširenim očima, u stanju pričati o potencijalima, planovima… Na radnom mjestu ih možete dobiti i u 8 navečer, a nikakav problem nije nazvati ih na mobitel više puta tijekom vikenda. Nevjerovatno entuzijastična i sposobna ekipa.

L

Alene,veoma kvalitetan,razumljiv i afirmativan tekst.Svaka vam je na mestu.“Adrijin“ let LJU-INI bi bila divna stvar,mada nisam siguran da bi „Adria“ tek tako napravila samoj sebi konkurenciju,s obzirom da ima redovnu liniju LJU-PRN,mada ne znam sa kakvim „punjenjem“.Da pričekamo još malo na razvoj privrede i turizma juga Srbije,pa će to biti normalna stvar.Aerodromu „Konstantin Veliki“ želim puno uspeha u ovoj poslovnoj godini.Pozdrav…

Odgovori
H

Ljubo, pa možda sa CRJ700 bi nekako išlo. Ovaj avion je „dovoljno malen“ sa 70 sedišta. Adria jih ima sada u floti več 3 i mora ih nekako održati u zraku. Sa dobrim cenama i konekcijama iz Ljubljane bi možda išlo.

Pozdrav!

L

Haplek,

najlepša hvala za odgovor.Upam da se bo uresničilo čim prej.Pošiljam ti lep slovenski pozdrav s juga.

A

Ljubo, hvala puno.

I ja smatram da bi Adrija prije razvijala svoju bazu u PRN (novim linijama i frekvencijama), te liniju za Ljubljanu. No, uz pretpostavku da se ta linija PRN-LJU poveča na 14 tjednih frekvencija tj. da pokrije sve valove, te da Adria sredi svoju unutarnju situaciju i postane razvojno profitabilna, nije nevjerojatno da otvori i letove ka Nišu.

H

Ljubo,

hvala za pozdrave. Prav lepo ze pozdravljam nazaj. Se strinjam, da bi bila ta linija Adrie zelo zanimiva.

A

Jos jedna odlicna analiza. Bravo Alene!

Odgovori
A

Hvala puno Aca.

H

Poštovani g. Šćuric.
Odličan članak i analiza. Sada još bolje znamo situaciju na Niškom aerodromu.
Ogromne čestitke tako i ljudima, koji rade na aerodromu. Svakako fenomenalno.

Slovenski pozdrav iz Avstrije avtoru i čitateljima ovog portala!

Odgovori
A

Hvala puno Haplek.

H

Nema na čemu. :)

G

Srbija mora da iskoristi svaki resurs koji ima, jer to poboljsava ekonomiju i olaksava ljudima zivot.

Odgovori
A

Upravo te riječi je u razgovoru upotrijebio direktor Regionalne razvojne agencije „Jug“ Bojan Avramović, uz jedan dodatak (citiram): „u Srbiji ima novca i potencijala, samo treba taj novac kvalitetno utrošiti na te potencijale. Spojiti to dvoje znači da uspjeh ne može izostati“.

B

Kao i do sada, vrlo dobar clanak/analiza.

Ovo je dobar primer kako se sve moze za par meseci promeniti i koliko faktora ima koji uticaju na zbivanja koja menjaju buducnost!

Odgovori
A

Hvala puno Beli.

m

smem da se opkladim da bi Ponikve bile bolje od Niša. Zlatibor i Tara imaju više turista od Niša 10 puta

Odgovori
V

Opkladu bi dobio da se opkladiš. Zlatibor sada ima godišnje skoro pola miliona noćenja. Na prvom je mestu u Srbiji. Samo slepi ne vide.

A

Pa bolje ne bi bile, jer, bez obzira na turizam, svakako nemaju ni izbliza tolike potencijale. Ali da bi Ponikve uspjele to sigurno. I drago mi je bilo vidjeti da direktori Niša i Ponikva surađuju, imaju nevjerojatno prijateljske odnose i da Ponikve dobivaju know-how podršku od Niša.

Iako, realno, Niš dio putnika dobija i iz tog dijela Srbije i otvaranjem bi Ponikve preuzele neki postotak niških putnika. No, upravo to dokazuje širinu ovog managementa i istinsku želju da se nešto napravi.

I

Ne slazem se…grad sa okolinom ima 350 000 stanovnika, Univerzitet sa 18 fakulteta …strane studente dijasporu auto putem povezan sa Pirotom…Vranjem, Leskovcom …Prokupljem. I tu dodajte jos najmanje 350 000 stanovnika i na kraju krajeva Grad elekrtonike u proslom veku treba napokon da dobije drugu sansu. Samo napred

N

Meni je drago što je Niš uspeo da uspostavi do sada najveći uspeh po pitanju broja destinacija. Ljudi koji su radili na tome su bili posvećeni i trudili se iako nisu iz vazduhoplovne industrije. Niš je sjajan grad čiji stanovnici su dosta izgubili u tranziciji i zaslužuju da imaju međunarodni aerodrom.

Kod Niša me brine održivost… Država (AB, DCV, SMATSA) i grad troše dosta sredstava na Aerodrom Niš i niko ne računa koji je povraćaj na investiciju. U momentu je postojala politička volja za razvoj ovog aerodroma i Niš je to odlično iskoristio. Mislim da je tome došao kraj i sada aerodrom mora da posluje sa dobitkom i da sam finansira dalji razvoj. To će biti veliki test za menadžment i u nekom momentu će morati da revidira cenovnik.

Dalji razvoj aerodroma u Nišu, na Ponikvama i Lađevcima će značajno zavisiti od koncesije Aerodroma Beograd. ANT trenutno ne vodi agresivnu politiku dovođenja novih avio kompanija zbog toga što štiti interese Er Srbije. Privatni operator ANT to sigurno neće činiti, i pokušaće da Nišu oduzme i putnički i kargo saobraćaj. Ovo će takođe biti veliki test za menadžment u Nišu…

A Ponikve neće uskoro uspostaviti komercijalni saobraćaj jer država nema para da investira u njega. Postoje važniji projekti koji zahtevaju finansiranje. Ja sam za to da Užice stave aerodrom na prodaju, pa neka ga kupi neko ko ima para da u njega investira.

A

Pa, ako aerodrom uspije preči 500.000 putnika, još malo povečati broj legacy carriera, nastaviti sa rastom carga (koji donosi ozbiljan novac), i dalje nastaviti sa neletačkim prihodima (poput ove franšize za autobusni prijevoz) onda bi vrlo brzo mogao postati profitabilan. No, i da ne postane benefite koje donosi lokalnoj zajednici svakako treba podržati. I zato investicija lokalne zajednice i te kako ima smisla, pa i ekonomske opravdanosti.

J

Prepotentno
Pročitaj članak dobro
A Zlatibor ste pretvorili u pljeskavdzinicu

A

Što je prepotentno? Koji dio kojeg komentara?

Ne slažem se da se Zlatibor pretovrio u pljeskavdžinicu! Ja sam na Zlatiboru vidio:
– 7 hotela sa 4**** koji nude vrhunsku prehranu, odličan welness, visok nivo i daleko su od pljeskavdžinice
– ogroman broj vrlo luksznih vila
– uz to niz hotela, hostela i vila niže kategorije koji imaju dobar nivo
– velik broj izvanrednih restorana
– vrlo ukusne trgovine, pa i specijalizirane trgovine domaćih proizvoda (posebno me fascinirao butik kajmaka)
– planove za nove hotele visoke kvalitete, pa čak i hotel sa 5***** koji je već skoro gotov

Sve to je vrlo daleko od mjesta koje se pretvara u pljeskavdžinicu.

V

Alene, sa ovim tekstom si postavio standard za sve buduće analize i analitičare. Skidam kapu.

Odgovori
A

Hvala Vladimire.

A

Ne verujem bas u cifru od 350.000 putnika u 2017. god. To bi znacio load-factor od 99 odsto (sve operativne i najavljene linije). Mislim da su 330.000 putnika realni (90 odsto CLF)

Odgovori
A

Pa brojke bi bile ovakve:

Wizzair
5 linija tjedno x 2 polaska x 2 leta = 20 letova tjedno x 180 putnika x cijela godina = 187.704 sjedalo
x 82% procjenjen LF = 153.917 putnika

Ryanair
4 linije tjedno x 2 polaska x 2 leta = 16 letova tjedno
x 180 putnika x cijela godina = 157.671 sjedalo
x 86% procjenjeni LF = 135.597 putnika

Swiss
1 linija tjedno x 2 polaska x 2 leta = 4 leta tjedno
x 180 putnika x 40 tjedana = 28.800 sjedala
x 74% procjenjeni LF = 21.312 putnika

Germania
1 linija tjedno x 2 polaska x 2 leta = 4 leta tjedno
x 150 putnika x 28 tjedana = 16.800 sjedala
x 70% procjenjeni LF = 11.760 putnika

Sveukupno 322,586 putnika
+ na to treba dodati neki charter, business letove i pokoji rerutirani avion Air Serbie (jučer je bilo nekih rerutiranja na Niš)

No, to još uvijek nije više od 330.000. Očito je da aerodrom ima još nekih objava novih linija koje nam predstoje, ako planiraju 350.000 putnika.

D

Postovani,

Moram se malo umesati u ovoj Vasoj diskusiji. Sto se tice Skopskog Aerodroma, Aleksandar Veliki, Nisko aerodrom uopste, ama bas uopste mu nije nikakva konkurencija. Jer tokom leta na Skopski aerodrom je mnogo tesko naci kartu i sediste viska. Moj prijatelj je morao platiti 850 eura Adriji i to sa presijedanjem u Ljubljani na relaciji
Frankfurt – Skopje, a za informaciju air Serbia mu je trazila 1005 eura ( dobro ste procitali, hiljadu i pet eura). Nevjerujem toliku platu ni piloti njihovi da uzimaju. Ali nema veze. Ovih odprilike 5% Makedonskih putnika su dosli u Nisu jer nisu mogli naci kartu viska za Skopski aerodrom i to u toku leta.
Ujedno zelim napomjenuti da se slazem sa Gospodinom Mile, Ponikve ima DALEKO, ali bas daleko mnogo vise potencijala od Niskog erodroma. Posebno napomenuci okrug Novog Pazara, sjevera Kosova, zapadne Crne Gore kojima mnogo odgovara taj aerodrom. Jedan podatak, dnevno iz Novog Pazara za Frankfurt polaze po 7 autobusa punih putnika. A da negovorim o ostalim gradovima koji gravitiraju oko ovog aerodroma.

Pozdrav

Odgovori
D

Poštovani,

Putnici iz Makedonije i Bugarske lete sa niškog aerodroma dominantno zbog, za sada, povoljnijih cena karata. I još nešto, rečca „ne“ piše se odvojeno od glagola, npr. „ne verujem“.

d

Kopiloti oko 2-2,5 hiljade, kapetani oko 4 hiljade

A

Kao što rekoh Ponikve sigurno nemaju veće perspektve od Niša. Imaju šanse, ali nikako ni izbliza kao Niš.

Putnika iz Makedonije ima. To jest činjenica. Putnik se može odlučiti za Niš radi:
1. Jeftinijih karata
2. Dana u tjednu koji mu odgovara za let (SKP npr. ne leti u dan koji mu odgovara, a INI leti).
3. Kompanija koja mu više odgovara (poglavito Ryanair).
4. Linije koja Skopje nema (Weeze).

Trenutno Niš nije velika konkurencija Skopju. Govorimo o nekih 6.000 putnika iz Makedonije koje su privukli iz Makedonije, dodatnih 5.000 putnika koji bi korstili Skopje iz Kosova da ne koriste Niš, no o bar 40.000 putnika koji su prije nego su se otvorile linije iz Niša letjeli iz Skopja. Dakle, to je nekih 50.000 putnika koji su od Skopje prešli na Niš. Nije zanemarivo.

No, Niš svakako odvlači velik dio cargo prometa iz Makedonije, a daljim povećanjem broja linija u budućnosti privlačit će još veći broj putnika iz Skopja.

o

bas malo znate o Nišu….(steta) savet:procitajte knjigu „konstantinovo raskrsce“.pozzz

A

A eto, baš malo znam o Nišu. Zasigurno je to tako kada Vi tako kažete. Bit će da općenito malo znam o zračnom prometu regije. Što ćete, kad mediji daju medijski prostor ljudima koji toliko malo znaju. A i direktori raznih zračnih luka i zrakoplovnih kompanija, pa čak i ministarstva prometa u regiji me angažiraju da im radim analize i dajem podatke. Zamislite koliko tek oni malo znaju kad mene neznalicu anagažiraju. Užasno!

Na sreću ima znalaca poput Vas, koji znaju bitno više, pa se nadam pročitati daleko kvalietniji članak sa Vaše strane. Iskreno bih to volio, pa da i ja (a i drugi entuzijasti) naučim više o Nišu. Unaprijed hvala.

D

Postovani,

Drug: Tacno je da je mozda za djelimicno mali broj putnika, eto nesto povoljnija cijena karte. Jer je iz Skoplja bila mozda 600 eura jer nije bilo mjesta. I hvala na ukazu za NE namjernoj pravopisnoj greski :) Al obicno sam zauzet oko posla pa… ponekad se i pogresi :)

Dass: Hvala na informaciji :) Malo sam se nasalio ali… lijepe su to pare za nase podneblje :)

Alen: Uglavnom se slazem sa Vama, ali ponovo vam napomjenjujem da vidite u koji vremenski interval je to bilo. Dakle dal je to najvjeci broj bio u letu ili i druge periode. A za kargo prevoz se slazem u podpunosti.
A za buduce odvlacenje broja putnika… nevjerujem da ce to dozvoliti koncesioneri TAV-a .

obren be: Iskreno tako reci uopste neznam nista o Nisu i prihvatam Vas savjet. Ako je budem nasao ovu gore knjigu bar cu je kupiti pa kada mi se bude dalo vremena procitat cu je. Jer momentalno spremam strucni trud pa… malo majne imam slobodnog vremena.

Hvala Vam na sugestije i nadam se da nisam nekoga od Vas nesta uvrijedio. Ako jesam (posebno Nislije :) ) neka prime moje izvinjenje :)
Srdacan Pozdrav iz Skoplja :)

A

Dakle analiza je rađena do 6. mjeseca, dakle podaci nisu iz top sezone, nego je dobar dio ih mrtve sezone.

D

Odličan tekst! Hvala na podršci i pozdrav svim dobrim ljudima iz Srbije i regiona iz Niša.

Odgovori
A

Hvala na pohvalama.

N

Sjajan tekst. Jel znate mozda zasto s7 ne leti iz regiona za rus i ima li ikakvih najava?
Pozdrav

Odgovori
A

Hvala na pohvalama.

S7 leti u regiji
Dubrovnik-Moskva – sezonska
Pula-Moskva – sezonska
Tivat-Moskva – cjelogodišnja

Prije su letjeli i za Split i Zadar, ali su te linije ukinuli.

i

Postovani Alene zbog vasih clanaka postacu ljubitej civilne avijacije! Ako je i pola istina za Nis i onda je sjajno!

Odgovori
A

Hvala, ovo je ogromna pohvala. Iskreno ću biti sretan ako u Vama pobudim žar za civilnu avijaciju kakvu neki od nas imamo. No, upozoravam Vas to je droga, opaka droga. Navučete se i više nema vam. Čuvajte se.

Kako to mislite ako je pola istina za Niš???? Pa ne mislite valjda da fabriciram podatke ili da pišem podatke koji nisu višekratno provjereni? Vjerujte sve je istina što tu piše.

i

Podaci naravno nelazu i ja vam verujem ali prosto sam bio deo dve kompanije koje su bile super, opevane u medijima a napravljene na trulim nogama, opterecene losim kreditima pogresnim ulaganjima neopevanom pljackom i slicnim. Tako da kad je u pitanju Srbija ja sam uvek pomalo skeptican. Prosto su mi dojadili jeftini losi clanci po medijima koje se sire nasim prostorima, dosadili mi i ostrasceni losi komentatori na forumima te su mi zato vasi clanci izuzetno interesantni! Mozda neki clanci da vidimo kako stoje i ovi nasi manji prevoznici poput Montenegra ili Adria ?

A

Ivane išle su analize trenutnih redova letenja Montenegra i Adrije

http://tangosix.rs/2016/27/09/analiza-reda-letenja-regije-4-dio-adria-montenegro/

S

Komsijama jos ovoliko linija zelim, ali i da se otvore Centar Srbije Morava i Zapad Ponikve. Ne verujete? Nisu verovali ni za Nis.

Odgovori
A

Nisu, naravno.

Ali iskreno ovo što se dešava i sa Ponikvama i sa Moravom je prestrašno. Zapravo ogromna sramota. Utrošit toliko novaca, imati skoro pa gotove aerodrome (posebno Ponikve), te sve zaustaviti. Strašno! Potpuno nepotrebno rasbacivanje novaca i resursa. Ako se nije imalo novaca ili želje da se ti projekti završe, nisu se trebali ni započinjati. Ovako imamo prekrasne terminale koji propadaju. Uz Maribor i još par primjera u Europi ova dva aerodroma su najveća sramota u Europi. Blamaža nad blamažama.

J

Voli Alan ovaj niski Aerodrom kao da je on iz Nisa a ne ja. Jedino da ljudi zaposleni na Aerodromu strucno i odgovorno obavljaju svoj posao uz sprecavanje stranackog zaposljavanja i slicnih marifetluka jer avio biznis ne trpi propuste vec sve mora da se uradi po procedurama.

Odgovori
A

Cijenim ja bilo koji aerodrom u svijetu, posebno u regiji, koji ima dobre rezultate i gdje rukovodstvo pametno koristi sredstava i upravlja potencijalima.

O stranačkom zapošljavanju stvarno ne znam ništa. Jednostavno ne poznajem lokalnu situaciju. No, volio bih da napišete koje to propuste radi aerodrom i što se to ne radi po procedurama, kako bi se i mi ostali upoznali sa time.

J

Alane, kako kod nas tako i bilo gde u regionu obavljaju se poslovi struke uz pomoc politike na stetu same struke i firme. Da bih ovaj komentar bio objavljen a vi informisani o stvarima koje zelim da vam saopstim najbolje bi bilo da odete na sajt Juznih Vesti i tamo u pretragu upisete ime direktora. Pojavice se pregrst informacija na ovu temu.
Aktuelno rukovodstvo jeste ozivelo aerodrom ali sve to pada u vodu ako se lose gazduje.

J

Alene, izvinjavam se zbog pogresno navedenog Vaseg imena. Vise mi se ova greska nece ponavljati.

S
J

Nisam mislio samo na taj clanak ima toga koliko hoces a sve to baca senku na dobar poslovni rezultat koji Aerodrom moze da ostvari.
Npr cene parkinga za vozila koja ostavljaju gradjani koji ispracaju/docekuju svoje najblize. Sat parkinga kosta 120 din, dok u Beogradu kosta 100 din. Ova poslednja stvar je donekle razumljiva jer Aerodrom nastoji da na sve moguce nacine sakupi novac jer je cena aerodromske takse snizena i da je potrebno nahraniti svu stranacku decu.

A

Jason hvala puno na informacijama. Radmila je profesorica tjelesnog? Moram priznati da to nisam primjetio u dugim razgovorima o struci koje smo imali. Iskreno ne znam kakva je sistematizacija potreban za to konkretno radno mjesto, ali da se radi o ekstremno vrijednoj, elokventnoj, sposobnoj i osobni sa širokim znanjem u struci to Vam mogu potvrditi. No, moja opservacija je nebitna u kontekstu formalnih kvalifikacija koje se možebitno traže za to radno mjesto. A ta informacija i konkretne formalne kondicije mi nisu poznata. Jednako tako nije mi poznat ovaj slučaj sa neobjavom informacija o sistematizaciji i razlozima neobjave iste. Eto, prvom prilikom ću managementu aerodroma postaviti i ovo pitanje.

B

Super tekst, super posao entuzijasta iz Niša koji su našli nišu…

Ali vidim i životinjski (ali i ljudski) instikt: dugo godina su svi u širokom luku zaobilazili aerodrom, govorili kako se ne isplati, kako nema ekonomske opravdanosti a sad se otimaju za svakog putnika, jedni drugima konkurišu, dupliraju linije…
Očekujem svakog dana sa počne „otimačina“ oko Ponikvi ili BNX ili nekog drugog „skrivenog talenta“ :-)

Odgovori
A

Hvala puno na pohvalama.

Na žalost ovo o ne isplativosti i ekonomskoj neopravdanosti nisu govorili ljudi iz Niša, nego domaći stručnjaci koji su trebali iznači snage (financija) da financiraju zamašnjak, tj. početak ekspanzije. Uz promet koji Niš ima danas on još uvijek nije isplativa zračna luka. No, sa razvojem carga i daljim povečanjem broja putnika na odličnom je putu da bude samoodrživ i donosi profit lokalnoj zajednici. No, čak i sa daljim subvencioniranjem od lokalne zajednice od donosi vrlo mnogo sekundarnih benefita (hoteli, prijevoznici, restorani, trgovina, business…).

Da i ja se nadam da će se niški scenarij ponoviti i na drugim aerodromima. No, za razliku od Ponikva, Niš je imao podršku svoje lokalne zajednice.

B

Odličan tekst, svaka čast. Redovno Vas pratim i sve analize su zaista savršeno odrađene. Niš će svakako preći brojku od 350 000 u ovoj godini. A pravi potezi bi bili otvaranje linija ka Malti, Parizu, Oslu, Barseloni, svakako Moskva i Istanbul, sezonske linije ka Grčkog, Crnoj Gori, Tunisu i Egiptu. Sve najbolje, veliki pozdrav

Odgovori
A

Hvala na pohvalama.

V

Ajmo sad i liniju do Malte. Mnogo ljudi iz Nisa i okoline leti nactoj relaciji.

Kao Nislija, kome je ovo bolna tema godinama, iskreno ti se zahvaljujem na ovako afirmativnom tekstu.
I ne samo to, analiza je potkovana izuzetno preciznim podacima. Svaka cast. Vodimo na pljeskavicu :D

Odgovori
A

Hvala puno Dušan.

Čujte, ja sam u dvije godine skinuo 25 kg i muku mućim da ostanem na tome. A toliko ljudi mi se najavilo za čašćenje da kad dođem u Niš da se naprosto bojim i pomisliti doći dolje. :-)

P

Pre svega da pohvalim sjajan tekst, i da zahvalim na svim informacijama.

Hteo bih da iskomentarisem nesto vezano za druge pomenute aerodorome…

Mislim da „Morava“ mora da uspe u buducnosti, jednostavno nema logike da se to ne desi, jer joj mnoge okolnosti idu na ruku.
Pre svega, gotovo potpuno kompletirana infrastruktura, na visokom nivou, te relativna blizina turistickih centara Zlatibor, Kopaonik i Tara… dalje … veliki gradovi centralne Srbije koji su u okolini koji generisu veliki broj potencijalnih korisnika … Takodje, moze se desiti da low-cost kompanije polako ’emigriraju’ sa beogradskog aerodorma jer su vec bili u klincu sa rukovodstvom aerodorma zbog povecanja taksi, koje je za posledicu imalo ukidanje jednog broja linija … A najlogicniji ‘rezervni’ aerodorm za njih bi bila upravo ‘Morava’ koja je udaljena oko 150 km, sto je novoizgradjenim autoputem oko sat vremena voznje od Beograda. Taj autoput je nekako i najnovija okolnost koja ide na ruku ovom aerodromu.

Alene, kao neko ko je ocigledno upucen u tematiku, sta ti mislis o buducnosti ovog aerodorma i njegovim potencijalima?

Hvala i veliki pozdrav

Odgovori
V

Već odavno postoji interesovanje velikih LCC kompanija i za Moravu i za Ponikve. Ozbiljno interesovanje. Neke od njih su rekle da su spremne početi redovni saobraćaj istog momenta kada Aerodromi budu operativni.
I da razjasnimo jednom zauvek. Svaki nivo vlasti u Republici Srbiji zna da postoji ta namere.
Da li je opstrukcija ili nešto drugo, ostavljam svakom da sam proceni.

A

Hvla puno PS. O tome sam pisao u jednom od članaka na Tango 6:

http://tangosix.rs/2016/01/11/zasto-politika-koci-aerodrom-ponikve/

Morava ne može uspjeti u klinču Beograd-Ponikve. No, da postane alternativni LCC aerodrom Beogradu, tj. neposredna konkurencija onda bi šanse imala. Ali za to je potrebno puno novaca, netko voljan mnogo riskirati i biti dovoljno jak da ratuje sa Beogradom. Konačno trenutno je vlasnik Morave država (vojska), a ona ne može imati interesa da sama stvori konkurenciju svom strateškom infrastrukturalnom objektu, poglavito pred zaključenjem koncesije. Čak i da postoji igrač koji bi se mogao pohrvati sa Beogradom, pitam se koliko kruha tu može biti u kontekstu činjenice da su pred bankrotom čak i aerodromi sa 3 milijuna LCC putnika, poput Hahna za kojeg se hitno traži kupac, u protivnom će postati business centar.

P

Licno ne verujem da bi se ti aerodromi pustili surovoj trzisnoj borbi.
To je stratesko pitanje, u koje bi drzava de fakto umesala prste, i verovatno pokusala na ovaj ili onaj nacin utice na migraciju LCC sa beogradskog na odredjeni alternativni aerodorm.

Pitam se kako su Pariz i Francuska utical ida se LCC pomere sa Pariskih aerodroma na pomocni Buve?
Zar ne moze Morava da bude srpski ‘Buve’ da tako kazem? :)

Pitam se zar nije mnogo logicnije razviti Moravu, a ne Ponikve…
Zar nije bolja infrastruktura na Moravi?
Blizina autoputa, geografski polozaj na tromedji Kragujevca, Kraljeva, Cacka … U uzoj regiji oko pola miliona stanovnika, u siroj verovatno i milion … Zar nisu sve to ubedljivi argumenti?

Znam da verovatno sve ovo opet nije dovoljno da aerodorm od pocetka bude isplativ, ali sa druge strane to ni Nis nije bio, pa se upornoscu i dobrim menadzmentom i to polako okrece.

Nazalost mislim da ce od volje drzava, na kraju mnogo znaciti, dali ce ova jaerodorm uspeti ili ne, ili ce one desetine miliona evra spucane u izgradnju onog lepog terminala, polako propadati.

A

To što vi govorite su različite stvari. Situacija u Francuskoj nije identična ovoj u Srbiji, jer su tamo vlasnici drugačiji, a samim time se radi o tržišnoj utakmici, konkurenciji. I svejedno CDG i ORY imaju neusporedivo više LCC nego BVA.

Da država odluči da na BEG više ne bude LCC luka, nego ih sve iseli onda je Morava savršena, tj. postala bi LCC aerodrom Beograda. No, bojim se da takva odluka ne postoji. I zašto bi, dovraga postojala. LCC u BEG donose putnike, zaradu, pridonose čak i konektiranosti. I tu svaka dalja priča prestaje.

Ponikve imaju daleko više perspektive upravo zato što su toliko daleko da ne budu konkurencija Beogradu, a put od Beograda je doslovce dugotrajan pakao. Stoga bi se Ponikve razvijale kao turističko-dijasporna destinacija neovisno o Beogradu.

Свака част Алене на анализи!
Ретко одлична анализа.

Ниш је иначе раскрсница путева,али нико од Нишлија није веровао иако је Ниш велики град.
Похвала за Аеродром, критика за успаване Нишлије.
….

+ Следећи авио-бум је аеродром Морава на триангли (Краљева-Чачка-Крагујевца),..

+ Лисичји Јарак -Бг-Банат(за лоукостере)

Odgovori

Да додам, .. аеродром Лисичји Јарак би био ОК и за бизнис авијацију…

+ Аеродром Требиње би био јак…

B

Ja sam stava da Trebinjr već ima aerodrom…
Za hidro avione ima dva…
;-)

A

Hvala na pohvalama.

Morava, teško. Guši to Beograd. Nema tu logike. Preblizu je Beogradu, jedino ako želi ući u rat za LCC prijevoznike sa Beogradom. A to će teško iću u sadašnjoj situaciji vlasnika oba aerodroma, te u kontekstu činjenice da je Beograd financijsku vrlo jak.

Aerodrom Trebinje, e ovo vam je odlična šala! :-)

Не знам, али Морава има одличну аеродромску зграду, залеђе …и зашто неби могли у перспективи да буде мањи исплатив аеродром,сезонски,карго(има заинтересованих.

+У вези аеродрома Требиње, шта би фалило да се направи мањи аеродром, лоукост,бизнис…алтернатива Ћилипима,Тивту, па ЕрСрбија, Бањалука,…значи причам о мањем одрживом аеродрому, …

Али добро, не разумем се превише…поздрав;)

A

Danas postoji nekoliko vrsta aerodroma (vrlo pojednostavljeno)
– minijaturni aerodromi za sportske i business letove i jednu-dvije linije sa malim avionom = za to Morava nije potreban ni izblizu tolik terminal i tolika pista, dakle Morava bi za ovu fukciju bila puno preskupa u hladnom pogonu (redovnom poslovanju)

– meleni aerodromi koji traže svoju nišu (do 300.000 putnika) i najčešće dovlače LCC = oni su neisplativi i traže financiranje lokalne zajednice koja za to ima interes (turizam, prometna izoliranost kao npr. otoci, konkurencija velikom aerodromu u blizini kada su različiti vlasnici takvog velikog aerodroma i aerodroma u blizini = sve to Morava nije i ne postoji lokalna zajednica koja je u stanju tako nešto financirati)

– komercijalni aerodromi sa preko 300.000 putnika ako je većina legacy carriera, chartera i leisure carriera, ili bitno više ako se radi o isključivo LCC = to Morava nema šanse potići

Dakle, ovaj projekt nema ekonomske opravdanosti. Posebno u kontekstu istog vlasnika koji nema logike financirati neprofitabilni projekt i istovremeno smanjiti prihod i globalnu konkuretnost svog glavnog aerodroma.

Trebnje uz Dubrovnik i Tivat jednostavno nema nikakve šanse privući ni legacy carriera, ni chartere, ni leisure carriere, ni LCC. Čak i da spusti cijenu ispod svake ekonomske isplativosti ne može biti konkurentan zbog neatraktivnosti lokacije, cestovne nepovezanosti sa potencijalnom turističkom lokacijom (Hrvatska, Crna Gora), te problemi sa granicom. Uz to promet bi u dogledno vrijeme trebao vratiti investiciju. Znači 100-njak milijuna EUR (mi govorimo o poljani koja nema ni pistu, ni terminal, ni opremu, ni toranj, ni navigaciju…) uz ekstremno nisu cijenu da privuće putnike od afirmiranih aerodroma. Uz to lokalnih potencijalnih putnika gotovo da i nema, tj. toliko je mali broj tih putnika da je zanemariv. Ako se radi manji aerodrom onda ne može biti konkurentan DBV i TIV. I konačno i manji aerodrom košta par desetaka milijuna EUR, samo još je manja šansa njegove profitabilnosti.

N

Odličan tekst.
Hvala na informacijama.
Pozdrav iz Niša.

Odgovori
A

Hvala Nex na pohvalama.

J

Odličan tekst Alene!

Sa završetkom autoputa od Niša do bugarske granice može se očekivati veći dolazak putnika iz Bugarske. To je svega 150 km.

Što se tiče Ponikvi i Morave, njihov razvoj će zavisiti i od dinamike izgradnje puteva po Srbiji. U ovom trenutku je Morava u prednosti, jer će završetkom autoputa Beograd – Preljina biti udaljena od autoputa svega dvadesetak kilometara, a od Beograda manje od 150 km. Šabac će biti ispod 200 km, Valjevo ispod 150, Novi Pazar ispod 120, Užice ispod 100. Naravno, tu su i tri grada oko aerodroma (Kragujevac, Čačak, Kraljevo).

Ponikve su saobraćajno loše povezane. Međutim, ukoliko se napravi taj autoput Preljina-Sarajevo, o kome se sada pregovara, situacija će se izmeniti. Ponikve će biti 60 km od Preljine, znači ispod 200 km od Beograda, ali će biti oko 180 km od Sarajeva.

Odgovori
V

Tako je J.
Ima ljudi koji znaju da vide dalje od svog nosa i drago mi je da ste Vi jedan od tih. Sve ste tačno naveli. A svi ti putevi su obaveza Srbije prema EU, ali najviše prema svojim građanima.

A

Hvala na pohvalama.

Iskreno je se ne bih puno previše uzdao u Bugarske putnike. Sofija je ogroman LCC aerodrom. Tamo i Wizzair i Ryanair imaju enormno puno linija i baziranih aviona. Ryanair ima 21 liniju, Wizzair 32 linija, ostali LCC još 8 linija. Uz to legacy carrieri i leisure carrieri imaju još 63 linije. Teško tome Niš može konkurirati. OK, Niš je vratio svoje putnike koji su putovali preko Sofije (naravno ne sve, ali dio jest), ali teško će privuči putnike iz Sofije, pa i one koji su na pola puta između Niša i Sofije.

F

Nislije su od ,,nista,, napravili ,,nesto,,.Svaka im cast.Mozgom i radom. Dobar primer za ova vremena kad se vise cene druge vrednosti.
Sve pohvale i za clanak.

Odgovori
A

Hvala FlyKu na pohvalama.

V

Alene, kako se stoji sa letovima za Rusiju? Hoće li ih biti u budućnosti sa Niškog aerodroma, i da li će biti povećanje aerodromskog kapaciteta? Deluje maleno za ovolike poslove…pozzz

Odgovori
A

Pa u tekstu sam napisao da bi linija za Rusiju bila puno pogodak, posebno ako se uspije dovuči LCC Pobeda. Bilo koji ruski prijevoznik bi privukao putnike iz Skopja i Prištine koji nemaju letove za Moskvu i sada putuju preko Sofije, Soluna, Beograda ili konektiranim letovima. Pobeda bi privukla i putnike iz Beograda kao LCC alternativa Air Serbiji i Aerofotu.

Aerodrom je najavio obnovu zgrade i proširenje kapaciteta, no postoji plan razvoja i sa proširenjem i bez njega (u drugom slučaju bitno slabiji rast i bitno menje linija).

z

Veliko iznenadjenje za mene, mada sam citao da permanentno raste broj putnika na niskom aerodromu, ali nisam ocekivao takvu ekspanziju.

Odgovori
A

Da, to je definitivno jedna od najvećih ekspanzija u povijesti regije.

D

Mozda pitanje da li Nis steti nekome, treba preformulisati – da li koristi putnicima? A korsiti, jer to brojke pokazuju. Licno sam iz znatizelje leteo jesenas do Bratislave, koja je zapravo rezerva Becu, i ispred terminalne zgrade ima bus koji vozi pravo u Bec, ali sam ja isao vozom (za Alena VLAKOM :-), koji ide na svakih sat vremena, i povratna karta staje 14 evra. Moj utisak je da su u samom Nisu iznenadjeni uspehom i sto pre treba malo da uljude zgradu, na cemu se radi, a posebno izlazni gejt koji je samo jedan izbetonirana staza, sa nesto stolica, pokrivena nekom plastikom, bez naravno grejanja, jer je to prostor van zgrade. Znam da za to treba vremena, ali mislim da bi to trebalo da bude prioritet. A konkurentnost cena je razlog zbog kojeg ljudi i iz BG, NS i drugih delova Srbije, ali i sire lete iz NIŠ, posto linije koje nudi Wizz, imamo u BG, ali su mnogo skluplje! Alena, kakve su vaše informacije – postoji li ideja da WIzz ili Rajan polete iz NIŠ za BOVE, tj, Pariz?

Odgovori
V

Ryanair iz Bovea za Niš ne. Letovi Ryanair se obavljaju samo iz baza. Bove nije baza.
Za sada je ovakva kompanijska politika. Da li će se menjati, ne znam.

A

Vjerujte mi u Nišu nisu nimalo iznenađeni prometom, nego je sve to pomno planirano. Investicija u zgradu je planirana.

Ne znam postoji li ideja da Wizz ili Ryan polete za Boeauvais. Vlado nije istina da Ryan leti samo iz baza. Iz Boeuvaisa lete za Beziers, Nador, Oujdu, Rabat, Tangier, Treviso, Zaragozu, … koji nisu baze Ryanaira. I Ryan i Wizz imaju velik broj letove iz Boeavaisa i nije nevjerojatno da polete iz Niša za tu lokalciju.

D

Alene, dobra analiza. Jos da dodam ono sto je uglavnom poznato. INI je uz sam auto put a pocev od Kragujevca pa juznije isti je blizi puntnicima nego li BEG. Uz to, ta regija je poznata po velikom broju radnika u inostranstvu. Oko 4m ljudi gravitira tom aerodromu. Zbog same pozicije a sada i dobre uprave, Nisu se smesi lepa buducnost.

Sto se tice drugih aerodroma u regiji, ne zaboravite da je turska donacija usmerena na aerodrom Morava koji je najblizi raskoj regiji. Novi Pazar je od Morave na 80km. Ako bi tom logikom Turkish uveo dva leta dnevno sa Morave, a moze da ide sa dumpingom iako je legacy prevoznik, to jemci Moravi opstanak.

Ostalo zavisi od davanja koncesije za ANT.

Odgovori
A

Da i u tekstu piše da Niš akumulira putnike iz Središnje, Zapadne, Istočne, a ponajviše Južne Srbije (te iz Kosova, Sjeverne Makedonije, Zapadne Crne Gore i Jugozapadne Rumunjske).

Ta turska donascija je vrlo dvojbena u kojoj je mjeri realizirana, no da i jest, i da Turkish uvede let za Moravu (a budite sigurni da neće uvesti dva dnevna leta) to nikako ne može učiniti aerodrom samoodrživim niti iole isplativim. Konačno zašto bi vlasnik koji je vlasnik BEG dozvolio konkurenciju svom strateškom aerodromu. Eventualno otvaranje Turkisheve linije (a koje uopće nije realno) smanjilo bi broj putnika te linije iz Beograda. A svi vidimo da Air Serbija na toj liniji nema baš dobre rezultate i da često na nju stavlja čak i neprimjeren ATR 72. Uz to za Istanbul lete i Turksih i Pegasus iz BEG. Zašto bi isti vlasnik Moravom naštetio BEG i dozvolio otvaranje takve linije (sa Turskom ne postoji open sky, dakle linije se odobravaju). Ali još jednom naglašavam linija Turkisha iz Morave je krajnje nerealna, bitno je realniji Pegasus, a frekvencija od 14 tjednih letova je još manje realna.

D

Koliko mi je poznato, turska vlada je vec neke pare ulozila a putnici uz oblasti Novog Pazara bi se primarno rerutirali sa pristinskog aerodroma koji ima dobru povezanost sa Istanbulom. Naime od NP do PR je svega 80ak km a do BG znacajno vise. Pored toga ta linija bi imala i siri znacaj.
Ne verujem da se pare doniraju u taj aerodrom bez nekog valjanog i dobro isplaniranog osnova. Rec je o vise miliona evra donacije . Kao sto vam je poznato, Turkish uglavnom planira dva leta dnevno u nasem regionu, sem TGD.

Da li ce to zaziveti i sa koliko frekfencija ostaje da se vidi. Poenta je veliki broj tranzitnih linija preko IST po povoljnim cenama sto moze popuniti jedan ili dva leta dnevno.

Putnici AS i Turkisha na liniji IST-BEG ne mogu se svrstati u istu grupu. Prvi prevoze p2p dok je kod drugog rec o tranzitnim putnicima.

No, kao sto rekoh prethodno, glavno pitanje je pitanje koncesije za ANT.

A

Neki izvori kažu da je nešto od novaca došlo, ali ne sve, no večina izvora kaže da su Turci odustali od investicije. Iskreno ne znam što je istina, niti gdje to provjeriti.

Nije istina da Turkish leti dva leta dnevno. Turkisheva strategije ja da krene sa 3 do 7 tjednih letova. Ubrzo liniju poveća na svakodnevnu. Potom poveća liniju na 10 tjedno, pa na 14. Turkish to čini sa glavnim aerodromima (glavnim gradovima) drževe. Nakon 14 tjednih letova u glavnom gradu paralelno kreće razvijati novu desinaciju sa 7 tjednih letova i taj glavni aerodrom. Nakon 4 dnevna leta na glavnom aerodromu 5 otvara sa Sabihe.

U regiji Turkish trenuto uz glavne gradove leti jedino za Dubrovnik i to 3 tjedna leta. Mislim da Dubrovnik i Morava nisu usporedivi, zar ne?

Kao što rekoh Morava nije realna sa Turkishem, eventulno Pegasus, a dva put dnevno budite sigurni da se neće desiti.

Naravno da se putnici Air Serbije i Turkisha ne mogu svrstati u iste kategorije. No, ne slažem se da JU nema tranzitnih putnika. Tranzitiraju putnici iz Banja Luke, Tivta, Splita, Pule… za IST. Naravno, to nije usporedivo. No, svejedno zašto bi vlasnik Morave i Beograda (Vlada RS) odlučila naštetiti svojoj vlastitoj kompaniji Air Serbiji dodanim letovima iz Morave uz već postojeće letove Turkisha i Pegasusa iz Beograda? Koji rezon bi tu mogla imati Vlada Srbije?

Naravno da je glavno pitanje koncesija BEG. I dok se ona ne rješi sigurno Serbija neće oslabljivati BEG dodanom konkurencijom na sat vremena vožnje. Nakon koncesije koncesionar će politikom cijena uništiti svaku mogućnost pokretanja letova iz Morave.

Поштовање свима.
Драго ми је за Нишки аеродром. Коначно да чујемо лепе вести и да је почело и овде нешто позитивно да се дешава. Уз још мало труда верујем да ће постићи још више путника. Добро сви знамо шта се десило 1999 године.
Иако су порилично удаљени, аеродром у Темишвару је озбиљна конкуренција Београду и Нишу. Ryanair рецимо има повољније цене из Темишара, има седам дестинација, између осталих и за Берлин, Милано, Лондон, Брисел. Из Новог Сада до Темишавара има око 155 км, доста људи из овог дела Србије одлазе на тај аеродром. Лично сам и сам путовао у децембру месецу у Берлин, цену повратне карте сам платио 10 евра. Скупље ме је изашао пут до аеродрома, али и поред свега повратна карта у том моменту преко AirSerbia је била 250 евра. Извињавам се ако је проблем што сам упоредио цене, немам намеру никога да рекламирам нити да кудим, једноставно износим моје искуство. Било је путника из Вуковара и Осијека. Разумем да су то две потпуно различите компаније, два потпуно различита концепта. Али разлика у цени је велика.
Наравно и WizzAir је присутан са својом понудом, рецимо може да се нађе повратна карта до Париза за 72 евра.
Срдачан поздрав.
https://www.ryanair.com/gb/en/
https://wizzair.com/sr-cyrl-cs/main-page#/

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Miloš1977 na: Makedonija i Bugarska unapređuju vojnu saradnju, Srbija želi da dokaže sposobnost remonta helikoptera Mi-17

Nisam siguran da razumem. Da li Moma trenutno radi (po prvi put) remont makedonskih Mi-17, ili trenutno radimo (pregovaramo) na tome da ih u bliskoj buducnosti remontujemo u Momi uz rusko odobrenje i dodatni trening naravno? Izvinjavam se al mi stvarno nije jasno posle ovog clanka i Vulinove izjave. Hvala unapred.

26. Sep 2017.Pogledaj

Voja na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] U Europi ostaje tek par kompanija

Nadam se da se ovaj scenario neće obistiniti u skorije vreme. Bojim se da ako do ovoga dođe da će dovesti do pada konkurencije i da će cene u avionskom prevozu početi da rastu i da će avio prevoz ponovo biti samo privilegija bogatih.

26. Sep 2017.Pogledaj

Golub na: Postavljen simulator letenja Boinga 737-800 u putničkoj zgradi Aerodroma Nikola Tesla

Veoma interesantno. Moracu da probam kada sledeci put budem leteo negde. Jedino, gorak ukus u ustima ostavlja cinjenica da poznajem profesora na Saobracajnom fakultetu u Beogradu, koji je godinama (mozda i duze) od svojih sredstava, troseci svoje slobodno vreme, sklapao i pravio simulator za svoje studente, posto fakultet nije imao para za nesto takvo. A,…

26. Sep 2017.Pogledaj

ix na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Imaju li aerodromi regije LCC, cargo ili business alternativu?

Ako će ti aerodromi da poguraju regionalne ekonomije (a hoće) onda profitabilnost stvarno ne bi trebalo da nam bude zvezda vodilja. Mali regionalni aerodromi treba da predstavljaju neku vrstu državne pomoći svojim regionima a ne tobož mašine za pravljenje novca. U tome je sva mudrost. Jedini aerodrom u Srbiji koji ima smisla pominjati u kontekstu…

26. Sep 2017.Pogledaj