Poslednji pozdrav Bulatu

Ako neku kategoriju tekstova koju pišem na portalu ne volim to je ova. Poslednji pozdravi. Nekad zbog neizbežnih odlazaka, nekad zbog onih koji su mogli biti izbegnuti.

Današnja pogibija Vladimira Bulata svakako je nešto što se moglo izbeći. Da je Vlada ignorisao sebe, da nije bio veći od života, da nije bio verovatno jedan od najvećih vazduhoplovnih entizijasta koji je hodao i leteo Srbijom. Srećom po sve koji su ga poznavali bio je takav. Nesrećom, da nije, možda bi danas bio živ.

Ovaj tekst pre svega pišem zbog njegovog sina Lakija. Da ostane zabeleženo, da ostane rečeno i da on jednom i verovatno više puta pročita i razume da je od gore navedenog odnosa sreće i nesreće bila sačinjena jedna neverovatna ličnost. Izvanredan otac (čemu sam više puta svedočio), prijatelj i avijatičar.

Ne pišem iz pijeteta, ne pominjem uvijeno jer to moram zbog prirode ovakvog sećanja. Vladimir Bulat imao je ozbiljne planove, hiljade ozbiljnih planova. Često ste od njega mogli čuti: „…ne sme da umre ova vrsta letenja, evo ja ću platiti školovanje nekom klincu, ne mora ništa da plati, neka samo dođe da leti, ja ću ga naučiti“. Kao što je Cakan njega naučio. To je bio Bulat. Očaran, gotovo zaražen onim davnim vremenima. Hteo je da obezbedi. Da pruži. I to na način koji je jako bitan za generalnu avijaciju u današnje vreme – besplatno.

Vladu sam upoznao pre ne znam ni sam koliko godina i odmah sam prepoznao da moram biti blizu njega jer je imao neverovatnu energiju. Nebrojano ideja bez kojih bi srpska avijacija i moj portal sigurno bili prazniji. Pomagali smo se međusobno, iz entuzijazma, bez interesa. Dušan i ja smo ga satima slušali i zajedno sa njim fantazirali o air race nastupima, srpskim jet-acro timovima. Mi fantazirali, on radio na tome.

Planovi su počeli da se materijalizuju, imao je sa Pavlom velike planove za Ečku i nakon jednog od naših poslednjih „zvaničnih sastanaka“ ostali smo mu dužni vizuelnih i marketing usluga za vrhunac nad projektima. Kad stignemo, nema ništa sad od toga ali ako uspemo biće, za sve.

Zbog toga sam mu pomagao, Da raspametimo Kineze, da organizujemo jedno, smislimo drugo, nekada slikamo i snimimo treće. Njegovi snovi su rasli. Poslednji put smo se videli na Buržeu i Partneru. Ja sam bio u gužvi i neviđenom stresu zbog količine posla koji sam morao da odradim u dve nedelje i nisam imao vremena da duže pričamo taj poslednji put.

Možda je samo prema sinu Lakiju imao veću ljubav i brižniji odnos nego prema avionima. Kao nekome ko je lišen očinske figure to mi je uvek bilo interesantno, iako uvek primećeno kraičkom oka registrovao sam to. Što uživo, što putem društvenih mreža. Pravu ljubav prema nekome, posebno prema detetu nije moguće odigrati. Bilo je zadovoljstvo gledati Vladu sve ove godine kako se nesebično troši prema Lakiju. Možda jedina vredna lekcija Vladine zaostavštine ako se izuzme sva ova priča oko avijacije.

Njegovi legendarni, nekad neartikulisani ali bezgranično zabavni izlivi energije uvek su počinjali nekom velikodušnošću, nekom akcijom. Nekim pozivom da se „leti Galeb“, da se odradi nešto. Nema šanse da se Iron Maiden pojavi u Srbiji a da im Bulat ne pokloni akro rutinu. Da organizujemo letački dan. Sledeće godine ćemo aero-miting. Aerodrom je sad naš. Šta god vam treba. Samo kaži. Otvoreni bioskop na Ečkoj noću, konačno da gledamo Top Gan kako valja.

„Jebeš avion“ kad je poginuo Super Deka. „Može“ kada smo došli na ideju da za Suada preleti Galebom preko groblja prilikom sahrane (zbog zone zabranjenog leta odustali smo od ideje). „Jednog dana“ svaki put kada je pomenuo da više nema akro-letenja, pravog letenja, da moramo da mu pomognemo da oformi „Galeb tim“ i da se takmičimo.

Ako smem da presudim kao neko ko mora da piše ovakve tekstove gotovo svake letačke sezone, znam da je voleo Lakija i avijaciju do kraja. Divlje, zabavno, nesputano. Nemam lepši i bolji način da završim poslednji pozdrav Bulatu. Na kraju, ovakvim povodima, to je jedino što je bitno.

Ne želim ti plavo ni mirno nebo ni bilo kakav sličan kliše. Želim ti da zauvek letiš iznad Rinoa u Nevadi, brzo, glasno i naravno unlimited.