Armijska Komanda za ugovaranje – Redstone (Army Contracting Command – ACC Redstone), podređena Komandi za ugovaranje američke vojske sa sedištem u mestu Redstone Arsenal, Alabama, objavila je 31. jula nabavku koja je, noseći vojni identifikacioni broj PANRSA-20-P-0000013348 kroz program prodaje Foreign Military Sales (FMS) najavilo zahtev za bespilotne letelice Puma i pripadajući softver za Ministarstvo odbrane Albanije kao krajnjeg korisnika.
Očekivani sistemi Puma treba da se nabave iz jednog izvora, ugovora fiksne cene čijom će realizacijom Oružane snage Albanije biti opremljene sa 6 malih bespilotnih sistema RQ-20B Puma Block AE (oznaka AE – All Environment), tri data link sistema Commercial Code (C-Code) International Digital Data Link (IDDL) (non-U.S. Government interoperable) M3/M4/M6, 6 početnih paketa rezervnih delova, 7 kompleta RSTA (Reconnaissance, Surveillance and Target Acquisition) sa softverom i dvogodišnju logističku podršku (Contractor Logistic Support) u obliku paketa Push Package i učionice za novu opremu OCONUS (Outside Continental United States).
Očekuje se da će ugovor biti dodeljen američkoj kompaniji AeroVironment (AV) sa sedištem u gradu Simi Valley, Kalifornija koja je proizvođač bespilotnog sistema RQ-20B Puma i koja se pre svega bavi konstruisanjem i proizvodnjom različitih bespilotnih sistema, taktičkih raketnih sistema i solarnim rešenjima pseudo satelika HAPS (High-Altitude Pseudo Satellite) za upotrebu u širokopojasnim telekomunikacijama. Napori ACC-Redstone imaju za cilj postizanje sporazuma do 30. decembra ove godine a isporuke zahtevane opreme albanskim Oružanim snagama biće završene u roku od 24 meseca tj. do kraja 2022. godine.
Prva ozbiljnija investicija u izgradnji sposobnosti albanskih Oružanih snaga u rukovanju bespilotnim sistemima trebala bi da rezultira opremanjem vojske malim bespilotnim sistemom koji se napaja baterijom i lansira iz ruke, koji je primarno namenjen za zadatke prikupljanja obaveštajnih podataka, osmatranja, izviđanja i otkrivanja ciljeva (ISRT – Intelligence, Surveillance, Reconnaissance and Target acquisitions) kroz upotrebu uvlačeće opreme koju čini optoelektronska i infracrvena kamera. Može se takođe koristiti za procenu rezultata borbenih dejstava, pomorsku patrolu, traganje i spasavanje i zadatke borbe protiv krijumčarenja narkotika.
Sisteme koje bi Albanija trebala da dobije je komanda ACC-Redstone označila kao RQ-20B Puma Block AE a kako ‘’Block’’ nije preciziran, najverovatnije je da će bespilotni sisteme biti u najnovijem proizvodnom standardu treće generacije „Block III“ koji je u potpunosti vodootporan RQ-20B opremljen moćnom gimbalnom opremom Mantis i45 mase 1,4 kg koja sadrži optoelektronske kamere visoke rezolucije od 15 megapiksela i zumom 50x, senzore za noćne operacije LWIR (Long Wavelength IR) i Low Light Sensor i laserski iluminator velike snage koji omogućava upotrebu u dnevnim, noćnim i uslovima slabe vidljivosti kao i za operacije iznad kopna i mora. Opciono je dostupno i potkrilno uklonivo spremište za jednostavnu integraciju dodatne opreme za primenu različitih aplikacija.
Albanski RB-20B bi trebalo da imaju niz komunikacijskih frekvencija (M3/4/6) zaštićenih snažnom AES 256-bitnom enkripcijom. Uz mogućnost ručne i autonomne navigacije, novi unapređeni pogonski sistem Pume III AE čini ga znatno efikasnijim i lakšim za ručno lansiranje. Autonomna ili ručna sposobnost tzv. deep-stall sletanja omogućava veoma jednostavan i precizan povratak letelice na kopnu ili u vodi.
RQ-20B Puma Block III AE ima dolet od 20 km i može ostati u vazduhu do 2,5 časa. Međutim, dolet letelice mase 6,8 kg koja je dugačka 1,4 m i ima razmah krila od 2,8 m može se značajno povećati na 60 km pomoću antene LRTA (Long Range Tracking Antenna) koju takođe proizvodi AeroVironment. Sistem je lako prenosiv a u tu svrhu se rastavlja i odlaže u poseban kofer u koji se takođe postavlja nadograđena zemaljska upravljačka stanica koja koristi ručni upravljač za letenje vazduhoplova a tu je zatim i robusni laptop Panasonic Toughbook CF 33 sa velikim ekranom i prenosivom tastaturom.
Nakon što je imao prvi let 2007. godine, RQ-20 je već proizveden u preko 1000 primeraka i trenutno je u različitim varijantama u službi američke vojske (United States Army, United States Marine Corps i United States Air Force) kao i u Belgiji, Egiptu, Estoniji, Nemačkoj, Letoniji i Ujedinjenom Kraljevstvu.
Medo
„Opravdano naoruzavanje“ ,a mi moramo da vodimo racuna da ne uvredimo Americke partnere!
Srbija sto pre da nabavi FK-3 ili S -300 PMU 2 ,da dokupi odredjeni broj Pancira i Mi-35M
AL-41F1
Sa tim stavom malo ce nam biti i S-400….
Aleksandar I
Medo, moramo imati mnooogo vise razuma i lukavosti. Veliki nemaju osecaj za male i kad im se nadju na putu oni ih jednostavno pregaze.To rade i Rusi i Ameri.Moramo se posyepeno naoruzavati,kupovati novo oruzije, ulagati u znanje.Prosla su vremena jurisa,nemamo vise sinoca za bacanje!
Amater
Ako se Srbija brani od Amerike, treba da kupi… Nešto američko! Kako je moguće da niko u Srbiji to ne želi da shvati već 30 godina?
Primer iz doba kada su deca učila i odrastala bez nadzora odraslih:
opcija A: postaneš drugar / saveznik problematičnom klincu
opcija B: preventivno nosiš kamen, praćku, nož, drugi nož, nunčake kojima ćeš da mlatneš samog sebe i plastični pištolj
Mi smo do pre godinu dana bili saveznici Rusije. Iskreno, ne razumem zašto, pošto nas deli najmanje 2 pojasa država koje nisu saveznici Rusije, a sada smo saveznici Kine?! komunističke diktature koja pokušava (uspešno) da od prevrtljive Evrope napravi svoje podanike. I mi hrlimo u tu diktaturu?! I opet smo nečiji tumor koji se širi kroz kompaktno tkivo.
Istočna EU, zbog geografije, mora da bude USA dvorište, da bi držala Rusiju na oku. Naše inaćenje niti koristi Rusiji niti šteti Americi. Samo šteti nama.
Aleksa Radojičić
@Amater
Ono što ti predlažeš je već rađeno od 2000. do 2008. i završilo se neslavno.
Naše inaćenjenje je isključivo proizvod spoljne politike SAD na ovim prostorima i takva će situacija i ostati dok SAD ne promene tu politiku.
Andrija
@Amater
Mi nismo ničiji saveznik, niti smo bili bilo čiji saveznik do pre koju godinu. Mi saveznika nemamo od 1975. kada nam je ,,istekao“ balkanski pakt sa Turskom i Grčkom. Pre toga, imali smo saveznike u drugom svetskom ratu, i SSSR do 1948. Između 1948. i 1956. smo išli ka tome da nam SAD budu saveznik, ali nismo nikad tamo stigli i od te putanje odustali. Posle 1956. smo se približili opet Sovjetima, ali nismo postali opet njihov saveznik. I tako u krug. Kamo sreće da smo 90tih bar bili saveznik Rusije, možda bi nam od njih i stigla neka konkretna pomoć kada nam je stvarno trebala. Zato smo i tu gde smo – nigde.
@Aleska Radojičić
Naše ,,inaćenje“ je 90% proizvod našeg neshavatanja promena u svetu krajem 80ih i početkom 90ih i našeg potpuno katastrofalnog postavljanja prema Zapadu u periodu 1989.-1992. Mi možemo sasvim opravdano da budemo ljuti što su Amerikanci i Evropljani prema nama prvo nefer pa na kraju i okrutni i što ne reći i zli i možemo da ukazujemo na nepravdu i da je se sećamo, ali moramo isto tako da uvidimo koliko smo mi bili glupi i nesnađeni. Zapad nije 90tih uzeo u obzir naše interese ali nismo mi uzeli u obzir njihove. Štaviše, njima se činilo (sa dobrom dozom opravdanosti) da radimo sve suprotno njihovim interesima. A nismo morali tako.
A inače
– nisu nam Amerikanci nametnuli komunizam 1945.
– nisu nam Amerikanci i Evropljani crtali unutrašnje granice SFRJ
– nisu nam Amerikanci i Evropljani usvajali nove ustave koji su progresivno razgrađivali saveznu državu
– nisu nam Amerikanci i Evropljani birali nacionalističko-komunističkog hibrida Miloševića koji je još uvek živeo u nekom hladnoratovskom svetu dok su ostale republike vikale ,,Evropa zdaj!“
Politika 2000. – 2008. je jednostavno bila previše opterećena nasleđem 90tih. Zapad je hteo da se potpuno priznaju i ,,sprovedu“ srpski porazi iz 90tih kako bi Srbija dokazala da se promenila, Srbija opravdano na to nije htela da pristane, i došli smo tu gde smo. Ako mislimo da sedimo u toj pat poziciji dok Amerika ne promeni svoju politiku, nećemo daleko dogurati.
AL-41
@Andrija
Dodatno, politika vodjena 2000-2008 uopste nije bila toliko “pro Americka” koliko se plasira. Vise je bila fasada, a drzavu je vodio zesce tvrdoglav i nestrucan lik koga je nalsedio malo manje tvrdoglav, ali podjednako nestrucan….Pomenucemo samo prEdaju naftne industrije Rusima sto je poprilicno razbesnelo Amere, ima i mnogih drugih stvari
Strela
@Amater
Da ne odemo previse u off ali ta komunisticna diktatoru je u ovom trenutku jedino sposobna, da ti da pare koliko ti treba ako si iskreni prijatelj. To sta je novcano bila Amerika 20. veka sa Englezima, u 21. veku je Kina. Pogledas razvoj drzave od zeleznice, putefa, infrastrukture itd., jasno ti je u cemu se radi, brez love to nije moguce. Ako zatrazimo, dobicemo i znanje za raketu Sumadiju. Sa Rusima je to stalno neko kalkuliranje. Lovu bas i nemaju, ko jedna Kina.
mexo
@Strela pa što onda uzimte pare od trulog zapada ako Vam Kina daje tolike pare?
Amater
> da ti da pare koliko ti treba ako si iskreni prijatelj
> Pogledas razvoj drzave od zeleznice, putefa, infrastrukture itd., jasno ti je u cemu se radi, brez love to nije moguce.
U prethodnih 30 godina, koliko puta su naši imali pametnu investiciju?
I pametnu odluku, onako, generalno pametnu, što vojnu što privrednu?
Recimo poslati kolonu tenkova Trpinjskom jedno 5x, sa istim rezultatom?
Brze pruge, zajam za preporod Srbije, pa 34546 studije o tome kako u Beogradu napraviti metro, pa recimo sportska hala kod mene u Prokuplju koju su zamislili da stave na močvari, pa je potonula još dok su je gradili, pa 4513 primera nekvalitetnih puteva, pa zgrada Direkcije koja je pukla na pola…
Kina je odličan partner, a bogme i prijatelj – onima koji su na vlasti.
Nema baš ništa protiv da pozajmi pare, uz kamatu, za propali projekat i usput uvali 10 drugih proizvoda i dobije koncesije.
Oni na vlasti – dobiće proviziju
Oni koji nisu na vlasti – dobiće još propalih projekata
Sa druge strane, zašto drugi neće da nam daju investicije?
Ponovo, dve su opcije:
– naš biznis plan je sulud, ili neisplativ ili jednostavno lošiji od drugih
– mi smo najgenijalniji, ali to ne kapira ama baš niko (scena iz Tesne kože, pre 40 godina, imamo kadrovi, imamo projekti, imamo zgrade, samo nemamo pare, oooo Singapurćani). A taktika ubedjivanja ostaje ista, kafana, večera, pevaljka i korupcija
Tako da ne, Kina nama koji se ovde dokuckavamo, prijatelj ne može da bude nikako.