Nove informacije o udesu Pajpera srpske „STS Avijacije“ u Bosni i Hercegovini i problemi u odnosima dve države koji mogu produžiti istragu

Ministarstvo komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine objavilo je 13. decembra da je imenovana četvoročlana komisija za istraživanje udesa srpskog aviona kompanije „STS Avijacija“ koji se dogodio prošlog petka i u kojem je poginulo dvoje ljudi. Tango Six otkriva nove detalje o dešavanjima na dan udesa kao i pozitivne i negativne aspekte koji će uticati na rasvetljavanje okolnosti ove tragedije.

Formalna objava ministarstva sadržala je i ime glavnog istražitelja Salka Begića. Begiću će ovo biti druga istraga udesa kompanije „STS Avijacija“ u Bosni i Hercegovini budući da je bio Glavni istražitelj i potpisnik završnog izveštaja udesa dvomotornog aviona Cesna 421B „Golden Eagle“ YU-BSW ove kompanije koji se dogodio 24. septembra 2015. godine. Tada je u nesreći poginuo pilot aviona a kopilot i mehaničar su preživeli. Udes se dogodio na planini Ozren i kao zaključak veoma kvalitetnog i metodičnog završnog izveštaja navodi se letačka nedisciplina posade kako u pripremi tako i u izvršenju samog leta.

Paralele sa prošlonedeljnim udesom su više nego zabrinjavajuće, u izveštaju udesa 2015. godine konstatuje se nesaradnja i arogancija „zemlje registra aviona“ (Srbije) prema komisiji koja je istraživala nesreću.

Pad Pajpera

Nakon nekoliko dana protokolarne nekrofilije najnižih poriva, a bez ikakve potrebe, mediji u Srbiji identifikovali su da je operater mašine za izbacivanje mamaca sa vakcinama u avionu YU-DCX bio Igor Ivanović. Kako Tango Six saznaje, pilot aviona bila je Irina Perciuleac, nakadašnja stjuardesa.

Kako saznajemo iz više izvora iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, potraga za mestom udesa trajala je 24 sata. Udar letelice o tlo dogodio se, prema nekim navodima, gotovo vertikalno (sudeći po oštećenjima drveća).

Meteo uslovi neposredno nakon udesa su, kako saznajemo od osoba uključenih u potragu, bili „ekstremno nepovoljni“. ELT (Emergency Locator Transmitter) unutar letelice se aktivirao, kako smo već izvestili, ali nije pružio sve potrebne informacije. Lokacija pada je aproksimativno bila poznata ali je najveći problem bio izrazito nepristupačan teren koji je bio u potpunoj magli. Jedan izvor nam je rekao da su pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Republike Srpske u poslednjim fazama prilaska morali da „puzaju po zemlji“ i da „ništa nisu videli“.

Flota „STS Avijacije“ u BiH prošle nedelje brojala je ukupno 13 aviona a naši izvori komentarišu da je bilo i „drugih problema“ sa njima pre udesa.

Paralele i „srpska arogancija“

Više interesantnih i zabrinjavajućih detalja o tužnoj činjenici da je ista kompanija ponovo imala sličan udes (najverovatnije posredno uzrokovan lošom meteo situacijom) mogu se naći u završnom izveštaju udesa „STS-a“ koji se dogodio 2015. godine. Prema tom dokumentu, „STS Avijacija“ imala je AWC (Aerial Work Certificate) limitiran za operacije isključivo tokom obdanice i samo u VMC uslovima. Udes dvomotorne Cesne 2015. godine dogodio se, prema izveštaju, zbog loše organizacije letenja kompanije:

– Prije donošenja odluke o preletu nisu sagledani svi elementi složenosti izvođenja ovakve vrste letenja prije svega sa organizacijskog i bezbjednosnog aspekta. Priprema posade za let nije bila adekvatna u odnosu na karakter i uslove izvođenja leta. Priprema se bazirala na rutini i iskustvu ranijih izvođenih letova po odobrenoj ruti a ne na složenosti i stvarnim uslovima izvršenja zadatka. Nema dokaza o postojanju prethodne pripreme posade niti dokaza da je urađena bilo kakva procjena rizika u odnosu na meteo uslove koji su vladali na planiranoj ruti. Odabrani nivo ili visina leta,u planu leta, nije osiguravao nadvišavanje prepreka za slučaj zanosa i skretanja sa linije puta. Let nije planiran, izveden i nadgledan u skladu sa kompanijskim Operativnim priručnikom. – stoji u izveštaju.

Konstatuje se da je osoba koja je preživela i koja se nalazila na desnom sedištu stariji i „iskusan“ pilot koji je u kompaniji imao položaj „odgovorne osobe za letačke operacije“. On tokom leta Cesne nije bio PIC (Pilot In Command). Jedna od poslednjih rečenica njegove izjave date istražiteljima a koja se u celosti nalazi kao prilog izveštaju najbolje ilustruje ovaj udes:

– Znali smo da je vreme loše ali smo ipak odradili let. –

Treba napomenuti da je predmetni let bio grupni let prebaziranja cele flote na drugi aerodrom. Dakle kontekst nije bio pritisak da se let obavi zbog poslovnih razloga po svaku cenu već isključivo nemar u praćenju pilotažnih i kompanijskih standarda baziran na „letačkom iskustvu“ i rutini. Pilot koji je poginuo imao je CPL i MEP ali ne Instrument Rating. Udes je bio klasičan CFIT incident (Controlled Flight Into Terrain) i još klasičniji ulazak VFR leta i pilota u IFR uslove. Jedna od najčešćih kombinacija kada se radi o udesima sa fatalnim ishodom u generalnoj avijaciji.

Predstavnik sprskog Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju biće prisutan u istrazi Pajpera kao što je bio prisutan pre pet godina u udesu Cesne. Momenat u završnom izveštaju udesa iz 2015. godine koji je formulisan na neuobičajeno direktan način ilustruje da će možda ponovo biti problema u koordinaciji Srbije i Bosne i Hercegovine i da će to, moguće je, produžiti istragu. Izveštaj je kompletiran tek nakon dve godine od udesa (sa urednim formalnim obaveštenjem produžetka istrage, za razliku od prakse u Srbiji):

– U cilju osiguranja efikasne, objektivne i neovisne istrage nesreća, potrebno je definisati međusobne odnose između istražnih tijela u vazduhoplovstvu Bosne i Hercegovine i Republike Srbije, jer tokom istrage ove nesreće, Komisija koja je provodila istragu nije mogla dobiti određene tražene podatke niti provesti neposredne intervjue sa pojedincima i organizacijama koje su učestvovale ili na bilo koji način povezane sa nesrećom. Ovakav odnos zemlje registra vazduhoplova prema zemlji u kojoj se desila nesreća (u ovoj slučaju prema Komisiji koja je ispitivala uzroke nesreće) je neučinkovit, nefleksibilan i previše anahron i on ne doprinosi provođenju potpune i na dokazima zasnovane istrage. U cilju prevažilženja ovoga problema a u skladu sa odredbama Aneksa 13 ICAO, preporučuje se nadležnom ministarstvu BiH da razmotri potpisivanje sporazuma ili nekog drugog akta, kojim bi se uredilo ili olakšalo sprovođenje istražnih postupaka na teritoriji druge države. – stoji u završnom izveštaju.

Pet godina kasnije, u istoj državi i entitetu, ista kompanija, ponovo je izgubila avion i ljudi su ponovo poginuli. Nadajmo se da je savetovani sporazum o saradnji između nadležnih tela ili ministarstava dve države potpisan.

Zbog čega nismo cenzurisali komentare?

U izjavi pomenutog „iskusnog pilota“, kopilota na letu Cesne, i senior flight ops figure u „STS Avijaciji“ stoji da je nakon udesa urađena „analiza sa sastavom kompanije“. Analiza je možda zaista i urađena ali, očigledno, bez rezultata.

Jedna druga, mnogo sirovija i većinom anonimna analiza prakse i istorijata letačkih operacija „STS Avijacije“ dogodila se na Tango Six portalu u komentarima ispod našeg posta o udesu Pajpera ove kompanije prošlog petka. Više od petoro pilota i osoba koje su radile ili rade u ovoj kompaniji neuobičajeno direktno su izneli komentare o njenom odnosu prema letačkim operacijama, bezbednosti letenja i radu.

Tango Six nema način da proveri tačnost ili istinitost komentara koje su pomenute osobe napisale. Svaki komentar na našem sajtu se predmoderiše (odobri se ili odbije pre objavljivanja) i u gotovo svim slučajevima ne objavljujemo ovakvu vrstu komentara (kada neko anoniman direktno i konkretno optužuje osobu ili organizaciju). Međutim, ovoga puta smo se odlučili da komentare objavimo budući da je u razmaku od tri sata došlo više ovakvih komentara sa različitih IP adresa (naše jedine mogućnosti utvrđivanja ne identifikacije komentatora već njihove jedinstvenosti) koji su govorili o istoj temi, na gotovo isti način. Smatramo da je u interesu javnosti i istrage da se ova svedočenja objave isključivo zbog njihove frekvencije i sličnih kritika.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.