BEG airport status
[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Aerodromi posebne namjene Dom Džona Travolte. Jumbolair u Floridi ima slogan: "Bring your Boeing" / Foto: Jumbolair

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Aerodromi posebne namjene

Prosječan čitatelj ove kolumne se sada pita „što ovaj brije“? Kakvi aerodromi posebne namjene? Zar nije dovoljno aerodroma u regiji? Zapravo zar ih nema puno previše?

I da ima ih. Regija ne treba više aerodroma. Posebno ne ovakvih kao što je Kraljevo (Morava) u kojeg se uložilo nekoliko desetaka milijuna EUR za puno prevelik terminal, ostalu infrastrukturu i svu opremu koju aerodrom nije imao pa ju je trebalo nabaviti, a onda „otkrilo“ da pista nema dovoljno nosivosti za uskotrupce iako je obnovljena i „produžena“. Zašto se potrošio novac u „produženje“ i obnovu ako i ovako može opsluživati samo avione koji trebaju tek 1.500 metara piste? I potom se najavila izgradnja nove piste koja će koštati stotinjak milijuna EUR i to ako se ozbiljno štedi, bez balkanske građevinske „rastrošnosti“. Odakle pobogu novac i zašto, za koji promet? Na koncu nije bilo najava zainteresiranih kompanija za pokretanje prometa iz Kraljeva, pa se upucalo još 5,6 milijuna EUR za tri godine, da bi aerodrom imao bar neki promet. Mnogo milijuna za tri leta tjedno cijele godine za Beč i još tri leta tjedno za Solun u ljetnoj sezoni. I zaposlilo se pedesetak radnika koji koštaju opako puno novaca. Za prosječno 4,5 letova tjedno, manje od jednog dnevno. Na stranu nelogičnost u kojoj se radi aerodrom na samo sat i pola vožnje od Aerodroma Beograd kad se uskoro autoput potpuno završi, ali čemu tolika megalomanija? Zar je stvarno moguće da tvorci ideje aerodroma u Kraljevu nisu mogli napraviti skroman terminalčić kapaciteta kao onaj Brački (ili čak manji), zaposliti 15 ljudi (kao na Braču) i na postojećoj pisti, uz investiciju od tek par milijuna EUR, održavati tih 3 do 6 letova tjedno, te pokušati motivirati druge kompanije da sa turbopropima i manjim jetovima održavaju regionalne linije (Aegean za Atenu i charteri za Grčku, Austrian za Beč, Alitalia za Rim, Croatia za Split i Dubrovnik, ČSA za Prag, LOT za Varšavu, TAROM za Bukurešt, Windrose za Kijev). Time bi se uz minimalni broj radnika i vrlo malim godišnjim troškovima i uz malo novaca uloženih u infrastrukturu iskoristila postojeća pista.

I nakon što se još nismo oporavili od megalomanije Kraljeva, eto još veće. Aerodrom Trebinje. Greenfield. I najavljuje se piste od 2500 metara, terminal za par stotina tisuća putnika, pripadajuća stajanka, kontrolni toranj i ostala infrastruktura, te oprema. Dakle investicija od bar 200 milijuna EUR. Predsjednik Vučić je najavio izgradnju aerodroma u čijem neposrednom okruženju živi tek 40.000 ljudi, koji na 45 minuta udaljenosti ima najsuvremeniji Dubrovnik (38 km), kojem se infrastrukturalno ne može konkurirati bez pola milijarde EUR, te u krugu od sat i pola ima još dva aerodroma, Tivat (62 km) i Mostar (116 km). Tko će letjeti iz Trebinja? Puno premalo i to siromašnog stanovništva. Čak ni Banja Luka ne uspijeva ostvariti dostatan promet za Beograd, a subvencioniraju se letovi Ryanaira Za 200 milijuna EUR investicije? I još tko zna koliko milijuna EUR godišnje za plaće djelatnika, potrošni materijal, komunalije, održavanje i subvencije. O tempora o mores!

Potencijali poslovnih zračnih luka i helidroma

Stoga ovaj članak ne govori o megalomanskim nonsensima već o postojećoj infrastrukturi koja stoji neiskorištena nakon napuštanja od strane vojske, a koja uz minimalne investicije može dobiti neku komercijalnu svrhu.

Prije tri godine sam pisao o poslovnim zračnim lukama koje su vrlo jeftine za dogradnju postojećih kapaciteta, ali i kasnije operiranje, te mogu biti komercijalne na malom broju putnika, uz kratku pistu, malu stajanku (apron), te mali broj zaposlenih. U Europi najpoznatije takve luke su Farnborough (London), Oxford (London), Biggin Hill (London), RAF Northold (London), Le Bourget (Paris), Aurel Vlaicu (Bucharest), Torrejón (Madrid), Mandelieu (Cannes), Braunschweig (Hannover), Myachkovo (Moskva), Ostafyevo (Moskva), Wiener Neustadt (Beč) idr. Ovi aerodromi osim business avijacije često imaju i generalnu avijaciju, te pilotske škole. Tako Oxford 35% prometa ima na pripadajućoj Oxford Aviation Academy, 10% na poslovnim letovima, te 55% na generalnoj, sportskoj, rekreativnoj i privatnoj avijaciji.

I u našoj regiji ima takvih aerodroma, pa su zračne luke koje se temelje na poslovnim i sportskim putnicima Mali Lošinj (Hrvatska) i Portorož (Slovenija). No, njihova je usluga tek osnovna, tj. da bi bile prave poslovne zračne luke morale bi imati daleko veću količinu luksuznijih usluga i kvalitetniju ponudu.

Još 2008. godine Varaždin je pokušao napraviti „hrvatski Oxford“, a isto bi vrlo lako mogao napraviti i Vršac nakon što se izgradi autoput iz Beograda. O ovome sam vrlo detaljno pisao u gore spomenutom članku, pa se sada neću ponavljati.

U regiji ima velik broj helidroma, koji prvenstveno služe zdravstvenim, policijskim i vojnim letovima. Helidromi su prvenstveno otvoreni uz bolnice, na manje pristupačnim mjestima (planinska mjesta, otoci, udaljena naseljena mjesta sa lošom cestovnom povezanosti). Na nekim hrvatskim otocima ima čak i nekoliko helidroma kako bi zdravstvena pomoć bila dostupnija i brža. Ogledni primjerak helidroma je uz bolnicu Dubrovnik u Medarevu. Većina hrvatskih helidroma bi se trebala podići na viši stupanj civilnog standarda posebno ako ih se uz interventne letove želi koristititi i za komercijalne svrhe, i to jest intencija hrvatske i županijskih vlasti, regulative i investicijskog ciklusa. U Srbiji je resorno ministarstvo poslalo okružnicu svim općinama sa zahtjevom da pronađu lokaciju kako bi se mogao pokrenuti investicijski ciklus otvaranje bitno većeg broja helidroma.

U nekim okolnostima i uz posebne dozvole privatni helikopteri se mogu spustiti na helidrome koji služe za interventne i zdravstvene letove. No, ipak komercijalno helikoptersko letenje je još uvijek na niskim granama. Daleko najbolje je u Srbiji koja ima zavidan broj privatnih helikoptera, a ostatak regije ozbiljno kaska. U regiji je vrlo malo helidroma koji se koriste za komercijalne svrhe ili su pak privatni helidromi.

U Hrvatskoj privatni helidrom je onaj u krugu tvornice Zvijezda koji je pripadao Agrokoru i kojeg je koristio vlasnik Agrokora Ivica Todorić za svoj privatni helikopter, te helidrom platforme „Ivana A“ u vlasništvu Ina-Agipa koja se nalazi u Sjevernom Jadranu 50 km zapadno od Pule. Hrvatska ima nekoliko desetaka helidroma ponajviše na obali i otocima za zdravstvene, policijske i vojne letove.

U Srbiji su poznati privatni helidromi Balkan Helikoptersa u Dobanovcima zapadno od nedalekog Aerodroma Beograda, te najsuvremeniji Kusturičin privatni helidrom na Mokroj Gori. U evidenciji helidroma sa suglasnošću za korištenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije je 9 helidroma.

U Crnoj Gori postoje dva privatna helidroma onaj u Porto Montenegro i na krovu hotela Splendid u Budvi (Bečići), a u postupku je certificiranje i trećeg u Portonovi u Kumboru. U Sloveniji ima nekoliko lokalnih helidroma za zdravstvene letove poglavito u planinama, a poznat mi je privatni helidrom u Loču blizu Maribora. Makedonija ima nekoliko helidroma za zdravstvene, vojne i policijske letove, no nije mi poznato da ima i jedan privatni ili komercijalni helidrom. Jednaka situacija je i u BiH. Kako god, svi ovi helidromi daleko su od onog kakav je primjerice u Monacu (Monte Carlu) koji ima redovnu helikoptersku liniju za aerodrom Nicu (svakih 15 minuta, 50 letova dnevno), te opslužuje stotine privatnih helikopterskih letova.

Posebni aerodromi

No, tema ovog članka nisu „klasični“ poslovni aerodromi, ni helidromi, već aerodromi posebne namjene, nešto što nije pretjerano poznato široj javnosti, a postoji diljem svijeta.

Jedan od najpoznatijih takvih aerodroma je Jumbolair, privatni aerodrom u Antonyu, 11 km od Ocale u Floridi, SAD. I što sad, privatni aerodrom? Ima ih mali milijun, zašto je ovaj poseban? E pa, ovo zapravo nije aerodrom nego stambeno naselje koje osim pristupa cestom do kuća vlasnika ima i pristup rulnica (taxiwaya) od uzletno-sletne staze do dvorišta vlasnika, pa oni osim garaža za automobile imaju i stajanke za svoje privatne avione. Aerodrom je organiziran na način da su posloženi cesta-kuća-rulnica-kuća-cesta-kuća-rulnica itd, a okomito na sve to sa desne strane je glavna prometnica na koju se vežu sve ceste, a sa lijeve uzletno-sletna staza na koju sve vežu sve rulnice. Jumbolair ima dvije uzletno-sletne staze asfaltnu 2301×64 metra i travnatu 1109×30 metara. Na Jumbolairu svoju vilu ima i John Travolta, koja izgleda kao aerodrom sa dva gatea. Do 2019. je tamo bio i njegov Boeing 707 u bojama Qantasa, kojeg je te godine poklonio Historical Aircraft Restoration Society, Wollongong, Australija. Jumbolair uz to ima i klub sa restoranom i barom, bazene, hangare, dvoranu za bankete, kongresni centar i ogromni skladišni prostor.

„Jumbolair ima dvije uzletno-sletne staze asfaltnu 2301×64 metra i travnatu 1109×30 metara.“ / Foto: Jumbolair

Tsuniah Lake Lodge u British Columbiji (SAD) nudi luksuznu kolibu sa nizom aktivnosti uz i na jezeru, te pistom od 1350 metara. Isto takav kompleks je i u Minam River Lodge u Oregonu (SAD).

Seeley Lake, Montana (SAD) ima sletište za hidroavione (250 operacija godišnje) sa hangarima i terminalom, te uz njega ima ekskluzivno turističko naselje.

Bar 10 Ranch, Arizona (SAD), ima pistu od 1370 metara uz koju je ranč na kojem se nudi jahanje, helikopterske ture, rafting, domaći restoran, barovi, večernji provod sa plesačicama i bendovima, smještaj u originalnoj atmosferi. Ranch naglašava da su odlična opcija nakon panoramskog leta kroz Grand Canyon.

Oasis at Death Valley u Kaliforniji (SAD), je kompleks od dva luksuzna hotela, igralištem za golf sa 18 rupa, saloonom, nizom restorana, ergelom konja i nizom drugih aktivnosti uz koje je i aerodrom sa pistom od 950 metara, stajankom, majušnim terminalčićem i hangarom za avione.

Lajitas Resort i Spa, Texas (SAD) nudi luksuzni smješta, golf (proglašen najljepšim golf terenom Texasa), fitnes, spa, muzej, zip-line, lov, jahanje i niz drugih aktivnosti, a kompleks za goste ima privatni Lajitas International Aerodrom sa pistom od 2300 metara, stajankom, terminalom, te policijskom, carinskom i imigracijskom uslugom za putnike iz inozemstva. Kompleks se hvali da može primiti „doslovce svaki avion“.

Horshoe Bay Resort, Hill County (SAD) također uz sebe ima aerodrom za goste sa pistom od 1800 metara. I ovaj resort ima AAA golf teren, luksuzni smještaj, restoran, spa, marinu, ribolov, tenis i niz drugih sadržaja.

Nemacolin Woodlands Resort blizu Pennsylvanije (SAD) je hotel sa nizom aktivnosti poput zip-liea, off roada, paintballa, akademije za preživljavanje, jahanja, safarija, a dio hotela je i privatni aerodrom za goste.

Grand Geneva Resort i Spa, Winsconsin (SAD) je ogromna resort sa velikim brojem objekata, hotela i sadržaja. Resort ima pistu od 1400 metara, koja ima i paralelnu rulnicu, veliku stajanku, terminal i hangare. Aerodrom se otvara sezonski od travnja (aprila) do zime.

Fox Harb’r Golf Resort i Spa, Nova Škotska, Kanada ima nagrađene golf terene, sportske sadržaje, luksuzni spa i hotelski kompleks, marinu, te 1900 metara privatnu uzletno-sletnu stazu sa stajankom i terminalom. Osim privatnih aviona Air Canada Jezz organizira chartere iz Montreala, Halifaxa, Ottawe i Toronta.

Las Alamandas u Meksiku je resort sa luksuznim smještajem, restoranima, wellnessom, sportskim terenima, četiri privatne pješčane plaže, te manjim aerodromom za svoje goste koji ima pistu od 1100 metara.

Meridian Club, Turks & Caicos, Karibi je luksuzni resort na privatnom otoku okružen prekrasnim pješčanim plažama. Resort ima privatni aerodrom na koji dolaze gosti, ostave avion i odlaze u jedan od luksuznih hotela.

Blancaneaux Lodge, Belize, u vlasništvu Francis Ford Coppole, holivudskog režisera je luksuzni resort u prirodnom raju. Resort na svom imanju ima privatni aerodrom za svoje goste.

Desroches Island, Seišeli je luksuzni restort na Amirante arhipelagu. Privatni aerodrom kojim dolaze gosti je okružen đunglom, a osim privatnih aviona, hotel ima i svoj avion kojim dovozi goste iz međunarodnih aerodroma.

The Brendo, Francuska Polinezija je luksuzni restor na privatnom arhipelagu Tetiaroa. Resort ima privatni aerodrom na koji gosti mogu sletjeti sami ili koristiti jedan od dva luksuzno uređena Britten Norman aviona za prijevoz od i do Faa Internacionalnog Aerodroma.

Laucale, Fiji, je jedan od najluksuznijih resortova na privatnom otoku, sa predivnim plažama. Laucala aerodrom ima pistu od 762 metra, nudi sve usluge aerodroma, uključujući sve međunarodne i imigracijske formalnosti za privatne avione. Avioni mogu slijetati čak i po noći. Northern Air ima i dvije redovne linije sa Britten Norman Islanderom (8 putnika) iz ovog privatnog aerodroma prema dva najveća međunarodna aerodroma na Fijiu, a koji dovode isključivo goste resorta, management i višu pozicionirane radnike.

Wakatobi, Indonezija, je luksuzni hotel sa 5***** i ekskluzivnim ronilačkim koraljnim poligonima. Hotel ima pistu od 1500 metara, sa stajankom i omanjim terminalčićem.

Amanpulo, Filipini je tropski raj, kojeg vodi Aman, najekskluzivniji svjetski hotelski brand. Resort ima privatni aerodrom isključivo za goste hotela.

Soneva Kiri, Tajland, je ultimativni luksuzni risort skriven u đungli, koji nudi autentično tajlandsko iskustvo, te organsku hranu. Resort ima vlastiti „skriveni“ aerodrom usred đungle na koji slijeću privatni avioni ili turisti dolaze avionom resorta iz Bangkoka.

Singita Boulders Lodge, Južna Afrika je jedan od najluksuznijih safari resortova, a koji ima privatni minijaturni aerodrom za goste.

Pratello Contry Resort, Toskana, Italija, zapravo je vila iz 17. stoljeća koja je pretvorena u luksuzni hotel. Imanje ima privatno uzletište za svoje goste.

Château De Monhoudou, Francuska, dvorac koji je već 19 generacija u vlasništvu grofova Monhoudou nudi vrhunski smještaj, bazen, jahanje, izuuzetan restoran i vlastito uzletište za privatne avione.

Aero Delahaye, Verchocq, blizu Le Touqueta, Francuska, je privatni aerodrom koji nudi pilotima i zrakoplovnim entuzijastima da posjeduju imanje unutar aerodroma te parkiraju svoj avion u hangaru uz koji je rustikalna kuća za odmor ili život. Već 23 obitelji su se odlučile na ovaj potez. Ako ne želite kupiti kuću uz uzletno-sletnu stazu, možete iznajmiti jednu od takvih kuća za kraći ili duži odmor na koji dolazite svojim avionom. Kompleks ima bazen i restoran.

Aero Delahaye kompleks / Foto: Aero Delahaye 

Plan za aerodrom Udbinu

Prije nekoliko godina Boško Matković, bivši CEO Zračne luke Zagreb, kandidirao se za mjesto vodećeg čovjeka ZTC – Zrakoplovno tehničkog centra u Velikoj Gorici. ZTC servisira i održava sve vojne avione i helikoptere Hrvatske vojske, ali i civilne avione. Kao dio ZTC-a trebao je biti i napušteni vojni aerodrom Udbina, te se tražilo od kandidata da daju svoj plan za ZTC ali i aerodrom u Udbini.

Aerodrom Udbina je koristila JNA, te je sagrađena uzletno-sletna pista dužine 2750 metara, manevarske površine i prateći objekti. Aerodrom je bio alternativa megalomanskom projektu podzemne zrakoplovne baze Željava. Tijekom Domovinskog rata RV i PVO Srpske Krajine u Udbini je imalo bazu za svoje avione i helikoptere. Po dovršetku rata Hrvatska vojska nije uporabljala Udbinu, no NATO ju je u nekoliko navrata koristio za svoje operacije. U to vrijeme se govorilo i da bi NATO tamo mogao otvoriti svoju bazu, no isto nikada nije bila ozbiljna opcija. Jedno kraće vrijeme je postojao i plan da se ljeti dio 93. zrakoplovne baze Zemunik (Zadar) dislocira na Udbinu, no isto je odbačeno kao nepotrebno i skupo. Kako aerodrom nije imao ni vojnu, ni civilnu uporabnu funkciju tražila se njegova namjena.

Stoga je Matković ponudio istinski originalan plan. Prema tom planu Udbina bi bila stacionar za privatne poslovne avione. Naime, Split je u to vrijeme bio pretrpan i nije imao dovoljno kapaciteta (a i danas oskudijeva sa kapacitetima za poslovno zrakoplovstvo poglavito vikendom), Zagreb također nije dobro stajao sa kapacitetima, te su obije zračne luke, uz obližnji Zadar vrlo skupe. Stoga je Matković predložio da poslovni avioni nakon što iskrcaju svoje poslovne putnike u Zagrebu, Splitu ili Zadru, nastave svoj put prema Udbini gdje bi bili stacionirani onoliko vremena koliko poslovnjaku treba da završi posao, nakon čega bi ponovo došao po njega. Istime bi se jedan vojni objekt pretvorio u kvalitetan smještajni objekt za posade avione, kako bi se iste odmorile do povratnog leta. Unutar objekta bi bio i restoran za prehranu posada. Na aerodromu bi ZTC nudio i održavanje, te line maintenace tih aviona. Naravno, sve to uz bitno niže cijene nego za Zagrebu, Zadru i Splitu, dočim bi se prelet na Udbinu i te kako isplatio korisnicima privatnih aviona.

Uz to na aerodromu bi se nudila i duža stacioniranja svih vrsta letjelica za bitno nižu svotu novaca. Prema tom planu za očekivati je bilo da vlasnici letjelica koje bi više dana, tjedana, pa čak i mjeseci trebale biti stacionirane budu motivirani cijenom i uvjetima da tako što učine u Udbini. Velika prednost aerodroma je i autoput A1 Zagreb-Split koji prolazi blizu Udbine.

Kako je sada u Udbini otvorena Središte za razvoj vođa „Marko Babić“ (specijalna obuka) u vojarni „Josip Jović“ upravo uz sam aerodrom ovakav plan se vjerojatno više ne bi mogao realizirati.

No plan je bio istinski interesantan, čak bi rekao i realan, a poglavito što infrastruktura već postoji, a potrebna ulaganja u prenamjenu prostora i potrebnu modernizaciju bila bi vrlo mala i mogla bi se vratiti u doglednoj budućnosti. O ovako nećem bi mogli razmisliti i brojni aerodromi sa asfaltnim li betonskim pistama koji su napušteni ili ih koriste vojske država u regiji u manjem dijelu obujmu od kapaciteta.

Mogu li se iskoristiti Šepurine?

Šepurine su bile još jedna vojna baza JNA, koja je tijekom Domovinskog rata, 1994. pretvorena u Središte gardijsko za specijalističku obuku. Unutar Šepurina je uzletno-sletna staza dugačka 1160 metara x 30 metara, rulnica, te stajanka dimenzije 80×100 metara. U kompleksu je niz betonskih površina, cesta, te niz vrlo devastiranih objekata, hangara i skladišta. Vojarna je uz more na površini od 1,5 x 1,5 km, a sama uzletno-sletna staza je od mora udaljena tek 120 do 520 metara.

Kao nepopravljivi zrakoplovni entuzijasta koji mora upoznati sve zrakoplovne resurse, u posljednjih dvije godine sam više puta bio u Šepurinama, oduševljen veličinom i organizacijom kompleksa, morskim zaleđem i gustom borovom šumom. No, istovremeno ekstremno razočaran i deprimiran devastacijom koja je napravljena nakon napuštanja vojarne 2000. godine. Hangari i objekti su urušeni i ogoljeni, čak su i osuđeni „poduzetnici“ koji su nelegalno rezali glomazne metalne konstrukcije za prodaju u sekundarne sirovine. Uzletno-sletna staza je u dobrom stanju, prije par mjeseci je očišćena od šute i otpada, no i ona je ogoljena od opreme koja je na njoj bila. Cijeli kompleks je okružen ogradom što je bitno za sigurnost možebitnog budućeg aerodroma, a i interne prometnice su dobrom stanju te trebaju tek neznatne komunalne radove da se potpuno urede. Šepurine danas služe samo za šetače sa psima, rekreativce koji po prometnicama i uzletno-sletnoj stazi trče ili voze bicikle, pokojim ljubavnom parom koji za svoj auto traži skriveni kutak, te mlađariji koja se nelegalno utrkuje automobilima.

Od sjevernog praga piste do turističkog naselja Zaton je tek 1,4 km, a od južnog praga piste do ekskluzivnog turističkog naselja Petričane je tek 1,3 km. Turističko naselje Zaton ima 319 apartmana sa 4**** kao i preko 700 ostalih smještajnih jedinica, kapacitet svih objekata je 5.000 kreveta, kao i ogroman broj turističkih sadržaja (bazenski kompleks, velik broj restorana, barova, trgovina i uslužnih objekata). Plan Zatona je da uz objekte sa 4**** izgradi i objekte sa 5***** u vrlo skoroj budućnosti. U Petričanima je kompleks jednog od najpoznatijih svjetskih hotelskih brendova Falkensteinera sa 5***** koji ima hotel Iadera, Diadora, te premium apartmane Senia. Uz to u Petričanima je još nekoliko hotela i turističkih naselja sa 4****.

Stoga bi se uzletno-sletna staza i manevarske površine Šepurina mogli koristiti kao aerodrom za poslovne avione gostiju Falkensteinera i/ili Zatona kao jedinstvena usluga, po uzoru na slične modele u svijetu. Putnik tako dolazi svojim privatnim avionom na godišnji odmor (sat do dva sata bilo gdje iz cijele Europe), sleti u Šepurine, stacionira avion, te odlazi direktno u hotel. Tijekom boravka u hotelu može višekratno avionom odletjeti na izlet na atraktivne destinacije (Dubrovnik, Split, Pula, Lošinj, Brač, Zagreb, Osijek, Sarajevo, Beograd, Ljubljana, Beč, Budimpešta, Venecija, Milano, Piza, Firenca, Rim i dr.). Takav gost, poglavito ako ima svoju vikendicu na aerodromu može dolaziti i više puta godišnje, jer poletjeti može u petak nakon radnog vremena, a vratiti se u nedjelju navečer. Naosporno je koliko bi takvi gosti, vrlo dubokog džepa, donijeli, gradovima Ninu (na čijem su području Šepurine) i Zadru (obližnji Petričani su dio Zadra), Zadarskoj županiji i cijeloj Hrvatskoj.

Ako Falkensteiner ili Zaton nemaju interesa za takvu uslugu, na toliko velikoj neiskorištenoj površini može se dati zainteresiranom hotelijeru da izgradi ekskluzivni resort uz more koji bi imao ovu ekskluzivnu uslugu. Planovi za izgradnju hotelskog kompleksa u Šepurinama postoje, no bilo bi krajnje nerazborito da planovi ne uvjetuju korištenje piste upravo za gore opisanu nakanu. Uz to trebala bi se dozvoliti i izgradnja ekskluzivnih objekata, luksuznih vikendica za vlasnike aviona po uzoru na američki Jumbolair ili francuski Aero Delahaye, koje bi uz dvorištu vikendice (ili hangaru uz vikendicu) imale i parkirne pozicije za avione sa rulnicom direktno na uzletno-sletnu stazu. Ekskluzivne i veće vile bile bi lijevo od uzletno-sletne staze uz samo more, a one manje koje bi imale i manje parkirne pozicije za manje avione postavile bi se desno od uzletno-sletne staze. Naravno, u prvoj fazi dovoljno bi bilo tek neznatno obnoviti i modernizirati postojeću infrastrukturu i postojeću rulnicu, te dodati manji hangar i terminal, a vikendice i hotel graditi u fazama. Kako bi korisnici kupovali ili dugoročno unajmljivali nekretnine, tako bi se aerodrom širio prema jugu novim rulnicama i cestama, uz povećanje stajanke, hangara, parkirališta i ostalih objekata.

U svakom slučaju uzletno-sletna staza je u relativno dobrom stanju, i za istu nisu potrebna velik sredstva za obnovu. Stajanka (apron) je premalena i ona bi se trebao povećati. Takav aerodrom bi trebao i hangare za avione kao dodatnu uslugu, osnovni maintenance, minijaturni terminal sa udobnim salonom, restoran i operativne prostore. Kontrolu takvog aerodroma, naravno, preuzela bi kontrola Zračne luke Zadar, a operativne procedure bi bile koordinirane sa prilazima obije piste Zadra. Policija, carina i vatrogasci na takvim aerodromima izlaze tek po potrebi (najavama), kao što je to bilo regulirano u Varaždinu po pokretanju projekta poslovne zračne luke. Istime bi takav poseban aerodrom trebao tak par radnika, manje od Brača (koji ih ima 18), tj. njih tek 8-9. Zbog svega toga aerodrom bi imao niske troškove poslovanja, a bogata klijentela osigurala bi mu značajne prihode čak i sa par desetaka korisnika, koji bi u prvom redu bili neletačkog karaktera (skupe dodatne usluge).

Naravno postavlja se opravdano pitanje zašto još jedna pista ako je Zračna luka Zadar, sa svoje dvije piste, velikom stajankom i kvalitetnim VIP terminalom na samo 23 kilometara od Šepurina. Vrlo jednostavno, vlasnici aviona i te kako bi dodatno platili, ali i bili bitno više motivirani ako bi imali vikendicu uz more, a da im je avion uz nju. Kao što bi i radije koristili hotel visoke kategorije ako bi uz njega mogli parkirati avion. Za tako nešto Zemunik (ZL Zadar) koji je udaljen od mora nikako nije opcija. Samim time Zračna luka Zadar ne bi izgubila korisnike, obzirom da je ovo potpuno nova kategorija turista koja sada ne koristi Zračnu luku Zadar.

I možda ovako nešto jest preoptimistično, ali upravo takvi objekti daju ekskluzivnost destinaciji, te privlače najbogatiju klijentelu. Masovni turizam donosi manji novac i veliku devastaciju okoliša. Ekskluzivni turizam donosi ogroman novac i bitno manju devastaciju okoliša spram financijskog benefita. Istime on je daleko prihvatljiviji za zajednicu sa svih aspekata.

Komentari

I

Mislim da je Udbina postala vojni poligon za zračno desantne vježbe, doduše više NATO snaga (čitaj USA) nego HV-a.

Odgovori
A

Kao što piše u tekstu ona je Središte za razvoj vođa „Marko Babić“ (specijalna obuka) tj. ono što su prije bile Šepurine. NATO je koristio Udbinu kao poligon za vježbanje desanta, no to je ipak izuzetak. Kako god, mislim da ovaj plan više nije realan.

Helidrom Balkan Helikoptersa je u Dobanovcima a ne Dobrinovcima.
I molim Vas prestanite koristiti: „puno prevelik“ i „puno premali“. Nešto je preveliko ili premalo. Dodati reč „puno“ ispred preveliko ili premalo je totalno nepravilno.

Odgovori
A

Hvala na ispravci za Balkan Helikopters.

Slažem se da nešto ne može biti najprvije, niti najoptimalnije, niti da može biti druga alternativa. I to kod mene niste nikada pročitali. No da nešto može biti premalo (npr. meni cipele 41) i puno premalo (npr. meni cipele 38) može.

P.S.
A nešto može biti nepravilno i „totalno“ nepravilno?

@Alen
Verovali ili ne namerno sam napisao da vidim hoćete li me ispraviti i nisam pogrešio u pretpostavci. Nešto može biti pravilno, nepravilno ali i delimično pravilno/nepravilno pa se reč totalno (potpuno) može staviti ispred reči nepravilno da definiše da nije uopšte pravilno.
Cipele veličinom mogu biti male, manje i najmanje. Ali ako su premale (ne odgovaraju veličinom za Vašu nogu), onda Vam ne odgovaraju nikako/u potpunosti, dodali Vi prilog „puno“ ispred (i pogrešili) ili ne.

A

Znate kad kod moj Drum line ide na svirku imam slijedeći problem: koje ti čizme trebaju? 43, ok al imamo samo 49. A odogovr je to mi je puno preveliko, istpadat će mi noga iz toga, daj mi 46, one su mi prevelike, ali u njima ću nekako moći hodati. Jednako tako je i sa manjim brojevima. Ako neko ima 43, obući će na silu premale čizme npr. 42, ili čak 41, žuljat će ga, ali preživjat će, ali puno premale čizme 38 ne može navući ni da se na trebavice postavi.

A ovo sa totalno nepravilnim je samo paralela sa gore napisanim. To je bio razlog moje P.S. opaske.

@Alen
Nepravilno je kako god Vi to pokušali da objasnite.
U svakom slučaju nastavite sa Vašim tekstovima, uživanje ih je čitati.
Pozdrav.

A

Hvala.

Pozdrav i Vama.

I

Rade je u pravu puno premali i puno preveliki ne postoji ni u hrvatskom pravopisu, čak novokomponovanom. Kao ni onda otkrilo. Tu ide se, onda se otkrilo. To postoji i kod vas. Malo kritike zašto ne?
Pitanje za Alena i ostale, Da li se ova besmislena megalomanija gradnje aerodroma može ikako objasniti ,osim da se prave za one koji imaju avione registracije YU-SEX,YU-TUC (Air Pink)i slične sramote. Kao da je neko drogiran smišljao.
Ja bih ukinuo dotacije za sve aerodrome,ako ima inters postojaće.Ljudi ovo će se završiti takvom ekonomskom kataklizmom, da će to čudo biti.

A

Kako se ne bi moglo objasniti?

1. U 200 milijuna EUR se puno ljudi može „ugraditi“ sa jako puno novaca. Na 2 milijuna EUR investicije bogami ne može toliko.

2. Na aerodromu se moža zaposliti 50 i više rođa, stranačkih kolega, prijatelja…

3. Nakon otvaranja treba stalno davati multimilijunske subvencije, a te subvencije znače trajni izvor prihoda kroz „ugrađivanje“. O konstantnim natječajima za novu opremu, osuvremenjivanju opreme i infrastrukture… da i ne govorimo.

4. Onih 2-3 budžovana koji muzu cijelo stanovništvo će imati gdje slijetati sa svojim privatnim avionom. A to je već ozbiljan luksuz, ogroman benefit za njih 2-3.

5. I još će domaća raja glasati za one koji su joj u njihovom malom selu otvorili aerodrom. Jel eto „sad imamo aerodrom, sad smo važni, preko noći više nismo malo selo“.

Svi sretni i zadovoljni. A bolnice, škole, plaće i penzije? Ma kao da je to bitno, pa ima se aerodroma… na koncu taman će se imati razloga da se može kvocari i zanovijetati. Naravno bez uzročno-posljednične veze.

I

Tačke 1 i 5 su presudne.
Prosto ja ne mogu da verujem da se niko ne buni. Kakvo bacanje para, a skupljaju se sredstva za lečenje dece. Osobe sa invaliditetom nemaju proteze, ratni invalidi imaju nadoknade ponižavajućeg iznosa, domovi za decu su ,mahom, u užasnom stanju. Zaista kakva katastrofa. Ja ovde stalno pominjem i liniju za Njujork i najam A330 kao suludo bacanje para. Da ne širim priču na dotiranje Air Serbia.
U svakom slučaju, slažemo se da nema veze sa mozgom graditi ove aerodrome i ni jedan jedini logičan razlog za. Osim, rekao je on.

A

Bojim se da je apatija došla do te granice da su ljudi počeli prihvaćati potpune nonsense.

Nema se za proteze, ali ima za aerodrom 200 mijiuna. Neka je nama aerodrom. I to ne jedan nepotreban nego dva, uskoro i tri, četiri… Sad smo face! Živjeli!

m

Ovo se Šepurinama je zaista prvoklasna ideja (naravno nerealna u Hr), nekoliko gostiju dubokog džepa je dovoljno da cijela ideja bude profitabilna. Za usporedbu, primjerice, megajahte u HR mogu primiti samo Zadar i Split od komercijalnih marina. A u Zadru Tankerkomerc više zaradi od nekolicine takvih megajahti nego od cijele vojske jedrilica i motornjaka. To su gosti koje treba privuči – a Hrvatska ima čime.

Odgovori
B

Zašto nerealno…

Vrlo mali novci trebaju da se započne ralizacija ideje, a kasnije nek se gradi u etapama prema potrebi. Nije Rim napravljen za jedan dan (kao što naši imperatori misle).

m

@BB realno trebaju jako veliki novci i prvoklasno uređenje da bi se privukli takvi gosti. A zašto je nerealno? Jer da dođe takav investitor odmah bi se pronašli politički poslušnici na poziciji koji bi to blokirali sa idejom da to napravi njihov rođo (koji zna ziđati ciglu) ili jer očekuju nerealnu pinku. U istom trenutku investitor okreće leđa i žali što je trošio svoje vrijeme na Balkance te o svojem iskustvu priča drugima.

A

Max, upravo tako, upravo tako. I nije to nerealno zato što ne bi bilo potražnje, nego zato što ćemo mi napraviti sve da to bude nerealno. Pa pobogu, nama i Kupari propadaju i potpuno su devastirani, a gdje neće Šepurine?

d

Sepurine su izgradjene u 2 mjeseca u ratno doba , mislim da nemaju nikakve dozvole niti su u prostornoj planu.

A

Iskreno ne znam. Ali činjenica je da su tu, zar ne?

m

Išao sam provjeriti. Šepurine su (parcijalno) pod sudskim postupkom povrata nacionaliziranog zemljišta. Drugim riječima dok se ne okonča sudski postupak ništa. U realnosti hrvatskog sudstva – 35 godina postupka. Ako se netko pitao zašto nema investicija, zna sudstvo.

A

Je i ja sam se raspitao i tu postoji „bivši“ vlasnik (problem je još od nacionalizacije koju je provela JNA). No, za tako što se vrlo lako nađe kompromis:

1. Inicijativa lokalne turističke zajednice i grada Nina, stavi se za stol bivši vlasnik, RH kao sadašnji „posjednik“, potencijalni investitor i lokalna zajednica.

2. Dogovore se međusobni odnosi (udio u vlasništvu).

3. Napravi se kompromis (to je svima bolja opcija nego 35 godina čekanja sa upitnim rezultatom), potpiše ugovor i krene u realizaciju.

m

„lako nađe kompromis“? Alene Vi i ja kao da živimo u drugoj državi – još nisam naišao na nekretninski spor u kojem se „lako“ nađe kompromis, ljudi su spremni zbog 7m2 zemljišta biti 4 generacije na sudu i potrošiti na odvjetnike 100x vecu vrijednost, nema tu razumnog dogovora.
Ali da ne ispadne da je sve tako crno, baš sam uzeo nekretninu u onoj državi iza Učke i na gruntovnici je predan zahtjev u 10:12h, a u 14:18h isti dan je prijedlog riješen i plomba skinuta – šokiralo me!

A

No, pa nije baš tako. Od kada se može nacionalizirati zemlja brzo i efikasno ljudi su dosta fleksibiliniji. Konačno treba im samo objasniti da 30+ godina nikome ništa neće dobro donijeti.

E sada, treba pokušati. Razumno pokušati. I ponuditi racionalne uvjete koji će zadovoljiti drugu stranu. A ako neće, onda se tu ništa desit neće još godinama. Ni prvi ni zadnji put.

J

Ovo u sepurinama dobro izgleda.

Odgovori
A

Ma to u Šepurinama trenutno izgleda strašno, jadno i krajnje depresivno. Nažalost.

P

Stara dobra Juga je imala vise pameti i u odabiru mesta gde treba graditi aerodrom i u odabiru velicine i namene. Oligarsi ovog novog doba od raspada pa do danas ne samo da nemaju sluha ,nego teze da ubede sve oko sebe da je 2+2 uvek jednako 5. Tako da ćemo imati „Rat aerodroma -epizoda 1“ uskoro na pomolu na prostoru bivse nam države. Autor nije ispratio i najavu i pocetak izgradnje aerodroma u Pranjanima (na vr’ brda) -koji je pre 7 dana najavila ministarka u odlazećoj Vladi Srbije? Kako stvari stoje bice tu jos turbulencija.

Odgovori
J

Прањани су спортски аеродром и део меморијалног комплеска Халијард. нема везе са комерцијалним аеродромима

A

Pisao sam ja o svim „propalim“ aerodromima prije tri i pol godine. Evo i link, iako za taj Pranjani nisam čak ni ja čuo:

https://tangosix.rs/2017/14/03/propali-projekti-aerodroma-u-regiji/

J

@Alen

као што сам рекао горе, то је спортски аеродром и део меморијалног комплекса. тај аеродром би могао да уђе у ову причу о аеродромима посебне намене

A

Stvarno ne znam ništa o tome. Ako netko ima bliže informacije, istinski bi bilo dobro podijeliti ih. Memorijalni centar koji bi imao aerodrom? E to bi bila još jedna „balkanska umotvorina“

J

укратко, у Прањанима је била импровизована писта где су слетали Савезнички транспортери по оборене америчке пилоте током 1944 године. операција за зове Operation Halyard, а Прањани су коришћени јер су били под контролом Дражиних Четника. због тога је он после и одликован од Трумана са Legion of Merit. има неколико књига на ту тему, а ова је најпознатија: Freeman, Gregory A. The Forgotten 500: The Untold Story of the Men Who Risked All For the Greatest Rescue Mission of World War II

d

Iz sela Pranjani 1944 godine saveznici su transportovali pilote koji su pali na području kraljevine jugoslavije, a koje je opet spasila Jugoslovenska vojska u otadžbini.

A

hvala na pojašnjenju. Ako sam shvatio sad se tamo radi neki memorijalni centar i travnata pista tog centra?

J

тако је Алене, травната писта, мислим да је 1.200 метара и меморијални центар

A

Da, hvala…

B

Šepurine za šepurenje 👍✈️👍

Odgovori
A

Izvrstan slogan, hehehehe :-)

M

Za Udbinu Alene mislim da je sad gotova stvar. Svakako je aerodrom mogao da se iskoristi jer nije imao prevelika oštećenja. Nato ga je gađao i pogodio pistu, sećam se jer su moji sa Udbine. Generalno, u pravu ste, takvi bogom dati aerodromi treba da imaju namenu. Sećam se pre par godina u Francuskoj, Kuršavel, ljudi su bukvalno parkirali avion, obuli pancerice i skijali. Ja iskeno nisam mogao da se načudim kako su se dosetili nečega takvog. Inače par godina sam kao klinac letovao u Zatonu. Ima jedna mala uvala sa divljnom plažom odmah pored piste. Veliki pozdrav

Odgovori
A

Da, slažemo se za Udbinu. A ovih primjera pista uz turističke risorte ima još jako puno, nisu ove sve koje sam nabrojio, te su samo veće…

A

Aerodrom je obnovljen posle rata i svremena na vreme.se koristi za NATO vežbe.

A

S vremena na vrijeme? Ja znam za dvije vježbe NATO-a od 1995, dakle u 25 godina. Znate li vi za više od toga?

A

@Alen Šćurić Purger

Tako sam razumeo. Navodno služi i za padobranske skokove i slične misije za obuku.

A

Kome?

M

Aleksa, nema tu nikakvih misija na Udbini. Retko, bas retko se desi neko dešavanje tamo. A imao je potencijala poprilično. Udbina je inače posle Hvara ja mislim mesto u Cro sa najviše sunčanih dana. A znamo šta to znači za jedan aerodrom. Nema magle, nema niske oblačnosti. Sa druge strane poprilično zaštićen od vetrova jer je uz planinu Plješevicu, ima dosta šume okolo itd… I da, kao što je Alen naglasio, bilo je puno priča, biće ovo, biće ono. Na kraju skoro ništa.

A

Upravo tako, to su i moje informacije, a dobio sam ih od vrlo važnih osoba iz Hrvatske vojske.

B

Poštovani g. Šćuriću !
Hvala za još jedan u nizu sjajnih tekstova i analiza. Imam jedno pitanje za Vas.
Već neki tri ili četri godine aktuelna je izgradnja aerodroma u Bihaću. Dinamika izgradnje je „neće, neće, pa stane“, ali već je potrošeno nekoliko miliona €. Ove godine trebalo bi da se potroši desetak M€, ali korona čini svoje, pa je dotok novca obustavljen.

Lično sam vrlo skeptičan prema svemu tome, ali bih volio da čujem glas eksperta.
Moja skepsa proizlazi iz tri činjenice.
– Planirani aerodrom je u dubokoj sjeni zagrebačkog i banjalučkog.
– Slaba ekonomija regije
– Najveći dio putnika na koje se računa je dijaspora u obližnjoj Austriji, a ‘kačica kupusa’ daje prednost autu i autobusu u odnosu na avion.

Molio bih Vas da u par rečenica procijenite šanse tog aerodroma, koji već guta novac siromašnih građana. Bojim se da će u konačnici sve završiti protestima zaposlenih na budućem aerodromu, pred bihaćkom opštinom zbog dugova od 2, 5 ili 7 neisplaćenih a zarađenih plata.
Hvala unaprijed

Odgovori
A

Poštovani g. Bongo,
puno hvala na pohvalama. Sve za Vas!!!!!

O propalim idejama za aerodrome sam pisao prije tri i pol godine:

https://tangosix.rs/2017/14/03/propali-projekti-aerodroma-u-regiji/

Bihać je jedan od njih. Iako ima više rezona nego Trebinje, još uvijek spada u tu kategoriju „notornih nonsensa“. Ne grade se aerodromi u svakom selu, kao što se u svakom gradiću ne grade bolnice, nacionalna kazališta, koncertne dvorane, sveučilišta… Iako bi to sve imalo benefita za lokalnu zajednicu, ali, pobogu…

M

Ako smem samo da se nadovežem. Aerodrom Željava je svojevremeno bio vrhunac izgradnje. Sa druge strane jedan vrlo specifičan kompleks. Najveći deo aerodroma je bio pod zemljom (piste su naravno iznad zemlje). Problem je taj što je tokom rata, a i posle njega maltene sve devastirano. I nije najveći problem što su zatrpani ulazi u kompleks. Veći problem je to što su počupane instalacije (elektro, voda, odvod, ventilacija, hemijska i biološka zaštita). Aerodrom se nije održavao, piste su ruinirane. Radar na Plješevici ne radi, “izgubljena“ projektna i tehnička dokumentacija… puno toga što nije u funkciji. Pazite, pristup svim delovima aerodroma u vreme dok je radio je imao jako mali broj ljudi. Ok, možda bi moglo da se isčupa neka varijanta za male poslovne ili poljoprivredne avione ali kome to treba u Bihaću. Sa druge strane još jedna loša okolnost. Željava je imala popriličan problem što se tiče magle zbog reke Une koja je u blizini tako da možete i sami da zamislite kolika bi ulaganja bila potrebna.

A

Upravo tako. O tome sam pisao prije više od tri godine.

b

Poštovanje,
vidim da se komentira o tim projektima, koji su kakvi takvi i o njima se priča. Pitao bih vas nešto: ovih dana je aktuelna priča da je lokalni aerodklub u Bihaću dobio dio prostora bivšeg vojnog aerodroma Željava u Bihaću, koji pripada BiH i Gradu Bihać, na korištenje i da će pokušati registrirati sportsko letjelište na tom prostoru. Šta vi mislite o toj ideji i o tom projektu, ako uspije zaživjeti.
Pozdrav,

I

Najveći problem Željave je da se dijelom nalazi u HR a dijelom u BIH, tako da od toga ništa.

b

Možete li mi objasniti koliko je od tog prostora u RH a koliko u BiH.
I ako je to podijeljen teritorij (između dvije države) kakav je problem da svatko na teritoriji koja mu pripada radi što hoće ili što može. Ne znam zašto ovi komentari apriori, u stilu „može – ne može“ ili crno – bijelo. Zna li itko podrobnije o ovoj tematici više.
Unaprijed se zahvaljujem.

A

I ja znam da je dio kompleksa na hrvatskoj, a dio na BiH strani i da je to osnovni problem. Koliko ja znam dvije USS su na hrvatskoj stani a dvije su djelomično na hrvatskoj, a djelomično na BiH strani. Ne vjerujem da su operacije moguće na taj način. Uz to je ozbiljno devastiran.

Ako netko zna točnije…

D
A

I prema toj snimci je ovako kako sam ja rekao. A ako im ni jedna uzlatno-sletna staza nije samo u BiH kako će onda lokalni aeroklub letjeti odavde?

b

Jedno je kako to crta Google, a drugo je na terenu. U BiH su 2 kompletne poletne staze, poznate ko dvojka i petica. Bio je i ulaz 4, zadnji od sela L.P. Selo i kasarne Željava. Još tu nije definitvno uređena granična crta.
Zavisi koju kartu gledate vidjet ćete i različite pozicija granice. Uzmite kartu na Sky vectoru, tamo je granica drugačije prikazana.
Kako sam informiran, dobili su dijelove tih staza u dužini od 1650 i 1000 m, „duboko“ u teritoriji BiH , tako da ne ulaze u zračni prostor RH ni u jednom dijelu.
Za letenje manjih, sportskih letjelica je i to dovoljno.
Staza je devastirana od miniranja 92., ali nije ništa puno teško za sanirati.
Dečki su krenuli i već su počeli sa sanacijom i čišćenjem. Naravno, sve u BiH.

A

Ok, ako je tako onda nema baš nikakvih problema. Zašto ne iskoristiti tako što. I hvala bogu da je netko odlučio nešto napraviti na tom mastodontu.

No, ako je to tako onda mi nije jasno zašto Bihać koji tako želi aerodrom, ne otvori minijaturni aerodromčić tamo. Staza već postoji, dostatna je, eto za turboprope i manje jetove, napraviti minijaturni terminalčić za 70 putnika… bitno manje novaca nego što se sad planira. A govorimo o samo 10 km, više nego prihvatljivo za aerodrom.

b

O tom prostoru aerodroma Željava kod Bihaća i dan danas su prisutne raznorazne predrasude, koje sežu u vrijeme njegove gradnje, njegove uporabe pa do danas.
U pravu ste, tu se mogao napraviti jedan manji lokalni aerodrom, pa krenuti sa radom te ako se vidi da treba veći aerodrom onda se moglo krenuti sa projektom tamo gdje je sada započet. Ali, kao i uvijek, politika je ispred struke i tako je kako je.
A da su se oni toga sjetili onda se ne bi moglo pokrenuti ovo, jer bi politika stavila šapu na to, nikad ga ne bi završila jer nema dovoljno novca i to bi bila još jedna priča za povijest.
Ovako, ide se u manju investiciju, u manje troškove i nadam se da će ta ekipa to pametno iskoristiti.
A mislim da potencijala ima.

A

Iskreno to je i logičan tijek stvari:
1. Iskoristi pistu i manevarske površine – napravi sportski aerodrom

2. Kreni sa sportskim letovima. Napravi minimalne objekte, financiraj ih od restorana koji je u mjemu, hangara koji unajmljuju vlasnici letjelica…

3. Nadogradi manji terminalčić (15 putnika) i stajanku za poslovnu avijaciju – minialna investicija. Infrastruktura kao Lošinj.

4. Pokušaj privući manje kompanije da krenu sa letovima (kao Silver Air na Lošinju).

5. Dogradi terminalčić na kapacitet od 70 putnika i pokušaj privući avio kompanije za redovne letove.

Sve to skupa na postojećoj infrastrukturi ne bi koštalo puno. I vratilo bi investiciju.

No, ono što se bojim da će se desiti:
1. Utoršit će se lova za Željavu
2. Paralelno će se graditi još jedan aerodrom uz Bihać u koji se već upucala stravična lova, a nije napravljeno ništa osim projekta „testne piste“ koja je zapravo par metara fantomskog nečega, zapravo ničega.

WTF????

b

Upravo se i ide u tom nekakvom pravcu, prema mojim informacijama. Cilj je napraviti letjelište (airfield), a ne aerodrom (airport), gdje bi mogli dolaziti sportski, manji poslovni i uslovno rečeno „turistički“ zrakoplovi. kojih je sve više.
Što se tiče izgradnje „aerodroma“ u Bihaću mislim da je to samo priča pred svake izbore i da je to samo bacanje prašine i magle u oči. Nešto poznato, pred svake izbore???
Mišljenja sam da se taj aerodrom neće završiti u narednih 20 godina (prema dinamici priliva novca) što ostavlja sasvim dovoljno prostora za ovaj način rada.
A ako i počne sa radom, u šta sumnjam, svugdje postoje aerodromi i letjelišta, koji nisu nikakva konkurencija jedni drugima. Kao naprimjer Lučko i Pleso, zar ne? A takvih primjera ima puno.

A

Prašina u oči ili ne, ali potrošeno je već jako puno para za taj aerodrom, a i ove godine su izvojena sredstva iz budžeta za tu nakanu.

Ne postoje svugdje? Postoje samo u velikim gradovima, u Zagrebu (Lučko) i Beogradu (Lisičji Jarak). To nema ni Split, ni Dubrovnik, ni Ljubljana…

f

Nije mi jasna logika ulaganja u Trebinje. Investicija u jedan takav aerodrom logiku moze imati samo ako misli egzistirati na putnicima koji dolaze u Dubrovnik. Medjutim aerodrom je u drugoj drzavi i Hrvatska sigurno ne bi dopustila da joj ugrozava investiciju u aerodrom Dubrovnik od nekoliko stotina milijuna eura neki tamo aerodrom Trebinje koji bi parazitirao na turistickoj ponudi Dubrovnika. Dovoljno bi bilo s vremena na vrijeme poostriti kontrole na granicnom prelazu da se napravi guzva od sat dva i nikome da ne padne na pamet u Dubrovnik dolaziti preko Trebinja. Stoga mi suludo djeluje logika da se investira u takav aerodrom.

Odgovori
J

Level i logika konobara koji parazitira na povijesti Dubrovnika sa digitanom urom na zvoniku. Pametnom dosta!

A

Frane upravo tako. Takav projekt ne bi mogao biti komercijalno isplativ ni u ludilu. Da on već postoji, pa da konkurira cijenom (kao Tivat) ajde de. Ali investicija od 200 milijuna, a onda skinuti takse da budu konkurentne, neće nikada vratiti tih 200 milijuna, ni za 200 godina. Skidanjem taksi aerodrom je neisplativ za poslovanje (pogledajte primjer Niša), a kako će onda vratiti tih 200 milijuna? Novac koji si ne mogu dozvoliti ni najveće države svijeta, a kamoli najsiromašnije države Europe.

Konačno potencijalni turist doživljava BiH (koja je izvan Europske Unije i u kojoj misle da još uvijek vlada rat) kao afričku zemlju. Zašto bi on iz EU, slijetao u nonEU da ponovo dođe u EU? Za koji novac? Na kraju i tu je Trebinje nekonkurentno, jer EU kompanija ima benefit pretporeza u EU, dakle Dubrovnik mu je jeftiniji, a Trebnje bi moralo biti i još jeftinije od tog benefita.

I na koncu Hrvatska bi štitila svoje interese, kao što kažete. Pooštriti kontrolu i ubili ste svaku mogućnost razvoja Trebinja, samo bi lokalno stanovništvo pritom bilo kolateralna žrtva. Eto primjer Slovenije. Kada moja grupa ide na turneju, najčešće idemo preko Rijeke i na Pasjek, dodatnih 200 km kroz Hrvatsku. Na Pasjaku nas uvijek izbace iz autobusa, provjeravaju tahograf, detaljno provjeravaju dokumente grupe, pregledavaju prtljagu, trošimo preko sat vremena i vrlo su bezobrazni. No, ako idemo na Breganu (10 km od Zagreba) nema pregleda, sve je kulturno, brzo i efikasno. Nikad nam nisu izbacivali prtljagu. Jer tada prođemo 200 km kroz Sloveniju, jednom stanemo, grupa jede, pije na stajankama, kupe se drangulije, plati se slovenska cestarina, autobus toči u Sloveniji… I da, radi toga svaki puta idemo na Breganu, a više neidemo preko Pasjaka.

f

Pametnom dosta?? Tipicna uzrecica nekog tko nema sta pametno da doda pa se krije iza te otrcane fraze. Ako ima neko da doda neki razlog za gradnju trebinjskog aerodroma, a da nije oslanjanje na tudje povijesno naslijedje neka doda argument. Ove otrcane fraze nek cuva za one koji ga vole.

A

Slažem se.

T

Bojim se da je sada izlišno raspravljati o tome dali ili ne Trebinje aerodrom. Odluka je pala. Samo je pitanje kada će se završiti i kako će poslovati?

A

Još samo da se pronađe sitnica od 200 milijuna EUR za gradnju piste, rulnica, stajanke, terminala, cargo hangara, komunalne infrastrukture, prilaznih cesta, parkirališta, kontrolnog tornja, hangara za vozila i drugu opremu, hangara i baze vatrogasaca, nabave skupe i raznolike aeroromske opreme, navigacijskih uređaja… pa onda još par milijuna godišnje za plaće, komunalije, održavanje, potrošni materijal… Kao da je to neka lova. Beograd se prodao za 500 milja što je bio „posao stoljeća“, a ima se 200 za Trebinje… how yes no.

P

Alen,začuđen sam činjenicom da podržavate stav da je normalno napraviti gužvu provođenjem „pojačane kontrole“ i namjernim pravljenjem zastoja vršiti zaštitu interesa države?Kako se to uklapa u demokratske principe EU o slobodnom protoku ljudi,robe i kapitala?To je dvosmjerna ulica,zar ne?Lokalno stanovništvo sa obje strane bi bilo GLAVNA,a ne kolateralna žrtva.Bogu hvala da je „projekt Trebinje “ vrlo daleko od realizacije,pa nikako nećemo gledati taj film o „zaštiti“ interesa jedne članice EU na taj način.Pustite ih neka grade ako misle da će uspjeti,njihova stvar.Više puta ste dali informaciju da je to potpuno bez smisla,na njima je da li će to razumjeti ili ne.I to je više nego dovoljno sa Vaše strane.Uostalom,nedavno je jedan gospodin ovdje isticao kako HR ima čak šest međunarodnih zračnih luka,a odavno znamo iz Vašeg pisanja da je to nonsens,da su neke konstantno nerentabilne itd.Na taj komentar uopće niste reagirali.A što se tiče Vaše usporedbe graničnih prijelaza Pasjak i Bregana,oprostite,razlika je velika u svakom smislu,od opremljenosti,pa nadalje.Mislio sam da to ipak kao svjetski putnik bolje primjećujete.Ne drži objašnjenje koje ste dali u vezi sa tim.Ulaskom HR u zonu Schengena,stvar će se promijeniti na bolje.Pozdravljam Vas.

P

Sa strane profitabilnosti smatram da gradnja aerodroma Trebinje nije isplativa. To je cinjenica.

Sa druge strane narod u toj oblasti se ne nalazi u vrlo prijateljskom okruzenju. I to je cinjenica. To su pokazala vremena jos iz gradjanskog rata na teritoriji bivse Jugoslavije i trebaju ostati kao opomena srpskom narodu u tom delu Republike Srpske.

Mi imamo situaciju da ljudi iz Trebinja sad moraju ici ili u Dubrovnik (i to samo u letnjem redu letenja) ili u Tivat da bi leteli za Beograd. Ljudi koji zive u toj oblasti ne bi smeli biti taoci odluka kako hrvatskih tako ni crnogoskih vlasti i njihove dobre volje da li ce pustiti putnike iz te oblasti da lete preko Tivta odnosno Dubrovnika.

Sadasnja situacija blokiranja granica usled pandemije je jos i najbolji primer za to. Slazem se, pandemija se javlja jednom u sto godina, ali politicke krize i previranja su nazalost na balkanskom trusnom tlu daleko cesce. Pa pogledajte cak se i u ovoj diskusiji govori o tome kako bi Hrvatska mogla da zloupotrebi granicni prelaz stvarajuci vestacke zastoje da bi ostvarila svoje interese makar i na stetu drugih. Vas citat „Pooštriti kontrolu i ubili ste svaku mogućnost razvoja Trebinja, samo bi lokalno stanovništvo pritom bilo kolateralna žrtva.“. E pa bas zato da se ne bi svakom komsiji koji smatra da su mu interesi ugrozeni davala mogucnost ucenjivanja Trebinje treba da, po cenu nerentabilnosti, dobije svoj aerodrom jer samo putovanje kolima do Beograda iznosi predugih 7,5 sati.

A kome smeta moze da pise kolumne na tu temu.

A

POW/LPZ:
Pobogu gdje ste Vi pročitali da ja to podržavam? Ne podržavam! Samo konstatiram da je to činjenica i da to države čine da bi zaštitile svoje vlasništvo (RH je većinski vlasnik ZL Dubrovnik) i svoje resurse. I da je to realan problem za investiciju u Trebinje.

Slobodnog protoka ljudi i kapitala ima unutar EU. Izvan EU je upravo suprotno. EU se štiti prema „vanjskom svijetu“ na niz načina, ograničenja, administrativnih odluka, propisa… Na taj način štiti svoje kompaktno tržište, štiti se od nelojalne konkurencije (npr. financijske podrše države svojim kompanijama izvan EU), te „motivira“ države da moljakakju za ulazak i pristaju doslovce na sve da bi postale dio tog zajedničkog tržišta. Ne zanosite se sa činjenicom da je slobodni protok ljudi i kapitala smišljen da nekome pomogne, i da se isti princip poštuje izvan EU.

Hrvatska ima 9 (a ne 6) međunarodnih zračnih luka, 8 kao rudiment SFRJ i jednu koja je nastala devedesetih radi izoliranosti otkoka Brač, novcem lokalne zajednice i loklane turističke organizacije (privatni kapital). Dvije male zračne luke koje su imale redovan promet i bile neisplative Hrvatska je zatvorila jer ih je imala previše (Ploče i Vrsar). O tome sam više puta pisao, uvijek reagirao i nije istina da sam ignorirao takve komentare.

Jedno je tražiti svrhu onoga što ste naslijedili, drugo je nepotrebno utući novac poreznih obveznika preko svake mjere u 21. stoljeću.

Opremljenost Pasjaka i Bragane je potpuno identična! Manje je službenih osoba na Pasjaku, no srazmjerno dovoljno za promet koji tamo prolazi. Razlika u ponašanju i procedurama nema veze ni sa opremom, ni sa količinom ljudi.

Predrag:
OK, ako postoji geostrateški razlog ili politički interes onda to jasno treba reči. Ali to ne opravdava nonsens da za 40.000 ljudi netko radi pistu od 2500 metara i terminal od 300.000 ljudi. Geostrateški je dosta pista 1000×30 metara i minijaturni terminalčić za 70 ljudi, kao onaj u Varaždinu i Lošinju, sa redovnim letovima za Banja Luku i Beograd, te pokojim turističkim charterom. I tada bi se potrošilo 80-100 milijuna EUR, što je još uvijek puno previše čak i za geostrateške razloge malobrojnog lokalnog življa. Znači li to da Makedonija iz istih razloga „ugorze“ treba raditi jedan aerodrom u Gevgeliji i jedan u Delčevu, Hrvatska jedan na Visu, Lastovu u Pločama, i jedan u Savudriji, Slovenija u Črnomelju, BiH u Bihaću, Crna Gora u Bjelo Polju, Srbija u Novom Pazaru, Vranju, Vršcu, Subotici, Apatinu, Kikindi…

Sve je stvar matematike: broj ljudi + ugroza + strateški interesi u usporedbi sa veličinom investicije. Lastovo je potencijalno ugroženo od Italije. Je. Ali jel to opravdava ogromnu investiciju za aerodrom radi nekolicine ljudi? Jel važniji aerodrom ili bolnice, škole, ceste… Ali čak i to ne bi opravdalo aerodrom od 2.500 metara piste i terminal od 300.000 putnika na Lastovu.

P

Ne vidim zasto ikome treba obrazlagati ili objasnjavati zasto gradite aerodrom na odredjenoj teritoriji koja Vam po Dejtonskom sporazumu pripada. Vasa zemlja, vasa investicija, ako propadne vas problem. A da geostrateski interes postoji to je valjda vidljivo i iz aviona.

Znate postoji prica da je gradonacelnik Beograda pokojni Branko Pesic odlucio da gradi most „Gazela“ u Beogradu i po njegovoj viziji sezdesetih godina proslog veka taj most je trebao u oba pravca da ima 6 traka. Mnogi savremenici tog vremena su se toliko glasno bunili kako preteruje sa troskovima da je morao biti donesen „lex specialis“ za finansiranje tog mosta.

Sta bi danas dali da Beograd ima pored postojecih 6 bar jos po jednu traku u oba pravca na tom mostu!

Ne poredim u ovom slucaju Trebinje sa glavnim gradom SFRJ
vec samo govorim da stednja ne mora uvek biti pozitivan faktor pogotovo ako sem geostrateskih razloga postoje i neki drugi, za sad neobelodanjeni.

Sa svim ovim aerodromima koje ste pomenuli ste ocigledno preterali, ali mislim da je to bio i razlog Vaseg karikiranja. Niti je bilo rata devedesetih izmedju Srba i Crnogoraca u Bijelom Polju, niti izmedju Srba i Rumuna u Vrscu kao sto ga nije bilo ni izmedju Srba i Madjara u Subotici.
Poredjenje Lastova i njegove navodne ugorozenosti od strane druge NATO clanice a koje nema ni 800 stanovnika i nije imalo ratnih dejstava od 1945 sa sirom oblasti Trebinja koje ima oko 50.000 stanovnika i gorka ratna iskustva sa svojim okruzenjem od pre 30 godina je u najmanju ruku neprimereno.

P

Alen,pročitajte malo svoje odgovore u ovoj „rundi“,pa ćete naći gdje ste to praktički izravno podržali.Izvan EU nema slobodnog protoka ljudi,robe i kapitala?!Ma,bravo!Bogu hvala,još imam malo soli u glavi,tako da se ne zanosim kao što kažete i nemam nikakvih iluzija.Stvari su ustvari jednostavne,Vi to dobro znate:pravo koje daješ sebi,ne uskraćuj drugom isto to pravo.Ili tako nekako.Znam i ja da HR ima DEVET međunarodnih aerodroma,citirao sam dio jednog nedavnog komentara kojem sam se čudio,a na koji niste uopće reagirali.Dakle,slažete se da toliki broj aerodroma i nije baš za neku veliku pohvalu.A vi ste sigurni da su ti granični prijelazi jednako vrijedni i opremljeni?Od davnina je poznato da ne priznajete svoje nedosljednosti,pa je tako i ovog puta.Kolumne koje pišete vrijedne su svakog poštovanja Vašeg truda i vremena,što ne znači da ste uvijek u pravu.Nisam napisao komentar da bih sa vama vodio diskusiju od metar dana,tako da ću,poštivajući Vaše i svoje vrijeme,ovim i završiti.Pozdravljam Vas…

A

Predrag:
Ovo je strukovni portal koji prati regiju. Ni jedan političar nije aboliran za svoje odluke i „ne može raditi što hoće“. Posao novinara je da mu to ne dozvoli.

Moj Predrag ako je Vama geostrateška ugroza ono što se dešavalo prije 30 godina, ali nije ono što se dešava danas ili bi se moglo dešavati u budućnosti, onda stvarno ne treba dalje razgovarati.

Poredjenje otoka koji je udaljenj od matice i ugrozom od prije 75 godina je apsolutno jednako legitimo kao i minijaturnog gradića sa ugrozom od pola manjeg proteka vremena, prije 30 godina. Sve je to daleka povijest. No „historia est magistra mitea“, zar ne?

POW:
Ne nisam to podržao, to od mene pročitali niste.

Da ti prijelazi su jednako opremljeni. Korisio sam oba više stotina puta. A Vi?

f

Predrag16:08, 19. avg. 2020.

Ne vidim zasto ikome treba obrazlagati ili objasnjavati zasto gradite aerodrom na odredjenoj teritoriji koja Vam po Dejtonskom sporazumu pripada. Vasa zemlja, vasa investicija, ako propadne vas problem. A da geostrateski interes postoji to je valjda vidljivo i iz aviona.

Nitko ovdje ne govori da treba obrazlagati i objasnjavati nekome u drugoj zemlji. Ako vam se bacaju pare, naprijed, niko vas ne sprijecava. Postavljalo se pitanje ima li taj koji odlucuje o toj investiciji svoje glasace i smatra li da njima treba obrazlagati i objasnjavati?? Ako propadne investicija kazete njegov problem. Nije, vec je problem upravo poreznih obaveznika i glasaca. Da taj neko smatra da ce gradjanima odgovarati i objasnjavati ako investicija ne uspije, ne bi se tako olako ni upustao u to. Ali ocito tamo vazi ona dok je ovaca bit ce i vune. A u pravu ste da svako ima pravo da gradi i investira u sto hoce na svojoj zemlji. Isto tako ne treba se cuditi kako se pojedini ovdje sablazne da Hrvatska stiti svoju investiciju na teritoriji koja joj isto tako pripada? Jesu se ti ljudi probudili iz stare drzave i shvatili da zive u kapitalizmu. Citaju li Alenove kolumne kako se aviokompanije bore jedna protiv druge i kakvim trikovima se sluze. Zar neko zaista misli da ce Hrvatska dopustiti da joj neki aerodrom uzima profit. Pa ljudi, nece, ucinit ce sve da ga satre. Iako smatram da to nece ni biti posebno potrebno jer je ta investicija unaprijed osudjena na propast. Ali ponavljam ako se nekom bacaju pare niko ga ne sprijecava.

A

Upravo tako.

Koje metode može koristiti Dubrovnik:

1. Dumping, snižavanje cijena bitno ispod cijena Trebinja. To mogu jer imaju kapacitete i opremu za idućih 10 godina porasta. Na koncu na to bi potrošili samo mali dio svog ogromnog profita koji trenutno imaju. Znači profit će im biti malo niži, a Trebinje će gomilati gubitke. A Trebinje treba u sve investirati. A ako će imati cijene ispod Trebinja zašto bi netko, pobogu, letio za Trebinje.

2. Imaju vrhunski know-how, koje Trebinje nema. I koristit će ga, poglavito u kombinaciji sa izuzetno jakom opremom.

3. Koristit će svoju ogromnu prednost Europske Unije.

4. Koristit će svoj image. Dubrovnik je u svjetskom vrhu, za Trebinje nitko nije čuo, i još je u BiH, dok je Dubrovnik u Europskoj Uniji.

5. Izlobirati kod vlasti da ozbiljno zakomplicira prelazak granice prema Trebinju.

6. Zakomplicirat će ili onemogućit Trebinju operativne procedure, prilaz, separaciju, prolazak kroz teritorij Republike Hrvatske.

Ali kao što kaže Frane, za svime time neće biti potrebe jer ova investicija u unaprijed osuđena na propast i desit će joj se isto kao i prethodnoj na istom terenu. Slupat će se par milijuna za plaće, projekte i uzaludnu papirologiju, a neće se ni jedna lopata zakopat. Ne mogu vjerovati da stanovništvo na tom prostoru već treći puta puši istu glupost i svaki puta ne pita koliko je milijuna do sada otišlo u vjetar.

Y

Logika ulaganja u ovaj aerodrom je sledeća: ceo istočni deo RS je poprilično siromašan infrastrukturom ali sa strateške strane se oslanja na Srbiju pa to i nije tako strasno, osim Trebinja i okoline. Planirana je izgradnja dva autoputa kojim će se istočni deo RS povezati sa koridorima 10 i 11 ali to i dalje obilazi Trebinje. Autoput kroz centralnu BiH od Jadrana preko Banja Luke za Zagreb će biti još dugo kočen od strane HR jer može odvući promet sa hrvatskih autoputeva. Kako god okreneš taj deo Hercegovine koji pripada RS ostaje izolovan. Pravo rešenje bi bilo gradnja autoputa ili brze saobraćajnice do buduće veze Sarajevo-Koridor 11 ali to verovatno košta mnogo više od aerodroma. E sad, strateški ste u pravu, duplo jeftiniji aerodrom bi ispunio tu svrhu ali tu se javlja još jedan argument koji sam ja čuo od lokalnih političara u Trebinju, Dubrovnik i Tivat imaju često problem sa vetrom i Trebinje bi im bilo dobar rezervni aerodrom ako bi imalo kapacitet da prihvata veće putničke avione, a dok se eventualni aerodrom izgradi možda BIH i Srbija i postanu deo EU, pa onda perspektive aerodroma postaju malo bolje. Svi ovi argumenti su na dugom štapu, znam, samo to je ono što sam načuo od nekih ljudi. Dobra brza saobraćajnica bi bila bolje rešenje ali mnogo skuplje pa zato političari posežu za ovim.

A

Skuplje? Kako skuplje? Aerodrom je 200 milijuna EUR. Za te novce se može prilično cesta izgraditi.

Plus, aerodrom će godišnje lokalnom proračunu trošiti bar 3 miiljuna EUR za subvencije kompanijama, plaće radnika, komunalije, potrošni materijal, nabavu opreme…

I to za samo par tisuća probranih ljudi koji će imati novaca da plate avionsku kartu. Jer jako malo ljudi sa tog prostora ima novaca za kartu.

Ako je logika da se gradi aerodrom koji će biti alternativa za desetak dana godišnje kada je jaka bura na Dubrovniku, a to je uvijek zimi kada ima tek 4-5 letova dnevno, onda je to totalna budalaština jer je to puno premalo prometa. A konačno Hrvatska ne koristi ni Tivat kao alternativu (radi granice) nego Split.

BiH i Srbija u EU? Ajmo realno, koje godine će se to desiti? I ako je to conditio sine qua non, zašto ga onda grade sada, a ne neposredno prije ulaska u EU? Tko će plačati prazan aerodrom to tada?

P

Gospodine Scuric,

Ideja o Trebinju nije od juce. Ona postoji vec niz godina. Cak i pored toga sto se u pojedinim vazduhoplovnim krugovima smatra za pogresnu isti oni koji je uprkos velikim troskovima propagiraju i dalje dobijaju na izborima. Dakle, legitimitet imaju.

Istorija je uciteljica zivota i mislim da se toga drze u Republici Srpskoj i to sa dobrim razlogom. Dovoljno je pogledati sta se dogadjalo na tim prostorima 1941-1945 i onda videti da 45 godina zajednickog zivota to nije izbrisalo razloge ratovanja vec su demoni proslosti opet izasli na svetlost dana dok Vi ovde govorite da ne treba gledati prethodnih 30 godina zbog „sadasnjosti i buducnosti“. To su fraze ciju praznjikavost su generacije u toj regiji na svojoj kozi osetile i ta tradicija ne sme da se nastavlja vec „u se i u svoje kljuse“.

Znate, ja sam tokom postojanja Jugoslavije putovao dosta po toj drzavi i nisam nikad primetio da me neko popreko gleda jer ne govorim „bijelo“ vec „belo“. Neko mozda jeste nesto lose doziveo, ja nisam. I kad vidite da se iz takve situacije gde mislite da su ratne sekire zauvek zakopane dodje do onako krvavog sukoba devedesetih sta pricati o sadasnjem trenutku gde te sekire i dalje nisu zakopane i gde se i dalje unistavaju kola registarskih tablica druge zemlje. A to je opet zbog tih prethodnih „30 godina“ koji su Vama nebitni.

Nije isto porediti situaciju u okolini Trebinja sa Lastovom jer su i Italija i Hrvatska obe clanice NATO pakta pa ako NATO nije dozvolio jedan metak da bude ispaljen izmedju Turske i Grcke na daleko osetljivijoj teritoriji nego sto je Jadran mozete biti ubedjeni da to nece dozvoliti i zbog jednog malog ostvrceta koje su Titovi partizani 1943 osvojili. Trebinje kao grad nije u drzavi NATO pakta, nalazi se jako blizo teritorija gde se ratovalo i ima opravdane razloge za nepoverenje prema komsijama.

Frane,
U vezi glasaca sam vec gore odgovorio.
Sto se tice investicija moze Hrvatska da ih sprecava koliko hoc,e ali gradnju aerodroma da stopira ne moze. Sa jedne strane zastupate tezu da Hrvatska ima pravo da stiti svoje interese a sa druge vidimo drvlje i kamenje na Trebinje zato sto taj deo Republike Srpske takodje zeli sebe da sacuva od takvih poteza susedne drzave? Znaci blokirati granicni prelaz ili otezati njegov rad je u redu a graditi aerodrom sa druge strane granice nije u redu?

Ja se sa tim ne bih slozio.

f

Yrraf

Nikako ne stoji vas zakljucak da Hrvatska koci koridor preko Banja Luke. Takav pravac ni u BiH nije nikad ozbiljno razmatran. Koridor kojinse gradi trenutno od Jadrana preko centralne BiH je dio medjunarodnog koridora 5c i trasa ne ide preko BL vec hr granica- Mostar- Zenica-Doboj pa opet do hr.granice. Doboj je Republika Srpska povezala autocestom sa BL i tako BL povezala na medjunarodni koridor 5c sto pokazuje da ni sama RS nema nikakav plan da gradi autocestu od BL prema Jadranu jer su ti krajevi izuzev BL jako slabo nastanjeni. Hrvatska je svoj dio medjunarodnog koridora 5c gotovo zavrsila. Ostalo je mislim nekih 20-tak kilometara tako da se tu ceka iskljucivo na BiH koja je do sad izgradila 50 tak km autoceste od 340 planiranih i to za 20 godina. Hrvatskoj je u interesu da se taj koridor sto prije izgradi. Da nije ne bi izgradila do sad ni metra, a kamo li ga gotovo zavrsila sa svoje strane. On nece skrenuti promet sa autocesta Zagreb- Split i Zagreb- Rijeka jer su te dionice za turiste iz zapadne Europe. Koridor 5c bi povezao i doveo vise turista iz istocne Europe, Rumunije, Poljske pa i Srbije koji i tako dosta idu preko BiH ali modernom autocestom bi dolazili brze i u vecem broju bi se odlucivali na posjetu Hrvatskoj. Sad kome to pak ne odgovara je drugo pitanje.

f

Predrag

I ja sam vama odgovorio. Ako vam se bacaju pare, onda slobodno! Hrvatska nema nista protiv da gradjani Trebinja i okoline imaju svoj aerodrom sve dok ne uzima profit Dubrovniku i racuna na prezivljavanje na racun turisticke ponude druge drzave. U tom slucaju ce proraditi ekonomski interesi Hrvatske. Neznam zasto bi se neko sablaznjavao i cudio potezima Hrvatske u tom slucaju da stiti svoj profit, a ne sablaznjava se samom sebi i svojoj zelji da otima dio tudjeg profita na osnovu tudje turisticke price. Napravite vlastitu turisticku pricu i gradite dva aerodroma ako zelite.

A

Moj Predrag,
Italija konstantno „svojata“ hrvatski dio Jadrana, daju se čak i službene političke izjave, objavljuje ikonografija, organiziraju državni simpoziji i okrugli stolovi. O provokacijama sa ribarima i brodovima u hrvatskim teritorijalnim vodama da i ne govorim. Italija je stranu promijenila i u 1. i u 2. svjetskom ratu? Jes, majke ti, baš su lojalni saveznicima i to treba biti garancija Hrvatskoj? Italija i Hrvatska imaju teritorijalni sukob preko 700 godina, to je već modus operandi. A koliko traju lokalni sukobi u regiji? Pa nikome ne pada na pamet da otvori aerodrom sa pistom od 2500 metara i terminalom od 300.000 putnika na Lastovu, Visu ili nekom drugom udaljenom otoku iako su daleko više „izolirani“ od Trebinja i postoji realna ugroza.

Ja nisam rekao da je 30 godina nebitno (stalno mi imutirate riječi koje nigdje nisam napisao) nego da nema bitne povijesne razlike između 30 i 75 godina. Apsiracija se ne smanjuje u 30 godina povijesti.

Predrag, imate nevjerojatnu potrebu izvrtati nečije riječi i čak stavljati riječi nekome u usta koje nije rekao. Nitko ovdje ne tvrdi da političari mogu bacati novac bez razloga (pa čak ni da će ih javnost sankcionirati radi toga na izborima). Niti baca drvlje i kamenje po Trebinju kao izdvojenu priću. Već se spominju dobre (malo ih je) i loše strane te ogromne investicije. A jedna od njih je i „zaštita hrvatske investicije raspoloživim i legalnim sredstvima“. To je legitimno i realno. I svakako nešto što investitor kao realno mora uzeti u obzir. I neće samo Hrvatska štititi svoju investiciju, nego i Europska Unije koje je investirala 300 milijuna EUR u Zračnu luku Dubrovnik. Netko mora biti lud da se ide hrvati sa tako čime i da se nada da će pritom pobijediti.

P

Frane,
Mislim da Vasa zabrinutost za pare Trebinja nije bas najiskrenija i da Trebinje treba samo za sebe da odluci BEZ OBZIRA da li to uzima profit Dubrovniku. Mi smo svi sad u kapitalizmu i svako se na svoj nacin bori za svoje mesto pod suncem.

U krajnjem slucaju ne moze se Hrvatska kao clanica EU ponasati onako kako bi uvek zelela. Setite se kad je g. Milanovic pre nekoliko godina zatvorio granicu sa Srbijom zbog migranata (!) sve dok nije dosao poziv od Frau Merkel. Sve je odjednom postalo moguce a granica ekspresno ponovo otvorena.

U svakom slucaju Vasa reakcija ovde govori vise nego dovoljno da Trebinje ima svoju buducnost bez obzira da li je ona zasnovana na geostrateskom polozaju, turizmu ili necem trecem.

A

Bože Predrag, pa nitko ne govori o zatvaranju granica. Ali sjetite se „bijelih štrajkova“ kada su policajci i carinici svakog putnika provjeravali 10 i više minuta, samo su „revno“ radili svoj posao, pa su gužve na granicama bila višesatne. Pa se sjetite kada je Slovenija htjela prisiliti Hrvatsku na neke radnje koliko se čekalo na granici, 2-3 sata. Ništa nelegalno, ljudi su samo vrlo detaljno radili svoj posao.

Bojim se da ovaj „poziv frau Mekel“ ima isti izvor kao i charteri Air Serbie u Osijeku. Možda, Predrag, da malo skinete te obojane naočale i ne vjerujete baš svemu što čujete u kontroliranim medijima ili pristranim izvorima.

Vi potencijale Trebinja temeljite na izjavama nekog na forumu? Majko mila! Ne čudi me to. Tako se i pista u Kraljevu obnovila prije nego su ispitane njene karakteristike. Why not. Prvo sagradi, a onda razmišljaj što češ s tim, i kako kroz PSO smanjiti štetu, tj. napraviti privid da je sve OK.

f

Predrag

Gdje ste iscitali moju zabrinutost za pare Trebinja?
Uvjeravam vas da takva „zabrinutost“ niti najmanje ne postoji. Pa ja vam i kazem pravite dva aerodroma ako zelite. Vasi novci vasa propast.
A to da se Hrvatska ne moze ponasati tako da posve legalnim potezima stiti vlastitu investiciju se debelo varate! Takodjer te pozive Merkel ostavite za price s drustvom ispred trgovine.

P

Deluje mi da ste se malo iznervirali gospodine Scuric.

I Orban odavno svojata pola teritorija koje su nekad pripadale Madjarskoj ukljucujuci i teritorije i Srbije i Hrvatske i Rumunije i Slovacke cak i Austrije pa niko to ne uzima za ozbiljno. Bugari svojataju S.Makedoniju kao i deo Srbije oko Dimitrovgrada pa nikom ne pada na pamet da to shvata kao pretnju iako Srbija nije u NATO-u.. Samo Vi i maleno ostrvo Lastovo.

Italija je clanica NATO pakta i ne smeju nista da urade sto bi nastetilo drugoj clanici. Tu se ne pitaju samo oni vec mnogo veci igraci. Navedite mi samo jednu NATO drzavu koja je drugoj NATO drzavi otela parce teritorije.

Poredjenje sa Trebinjem Vam je vrlo neprikladno.

Izvolite izvor

https://www.rtvbn.com/359278/EU-nagovara-Milanovica-da-otvori-granicu

„Tokom večeri očekuje se i razgovor hrvatskog premijera Zorana Milanovića i njemačke kancelarke Angele Merkel, koja će pokušati da ga ubijedi da otvori granične prelaze sa Srbijom“.

Nadam se samo da niste ocekivali ton zapis izmedju razgovora Frau Merkel i g. Milanovica.

Meni se cini gospodine Scuric da Vi ne zelite bas u svakoj situaciji da vidite realnost vec kao sto sam vec rekao menjate cinjenice u zavisnosti od toga sa koje strane granice dolaze. To je sasvim ok, Vi ste covek patriotskih shvatanja, ali nemojmo onda govoriti o objektivnosti.

Vidite, Vi ste upravo uradili ono za sta mene optuzujete. Iskrivljujete moje reci. Ja nisam nikad rekao da se potencijal Trebinja temelji na izjavama na forumu. Pazljivo procitajte molim Vas.

Dakle, izjava forumasa samo potvrdjuje opravdanost Trebinja sa geopoliticke strane a ne temelji se na njoj. Zaboga, pa to je ogromna razlika.

I jos za kraj da kazem da Vasa karikiranja zasigurno ne doprinose kvalitetu ove diskusije.

Pozdrav

A

Krivo Vam djeluje. Nisam se nimalo iznervirao, upravo suptorno, hladan sam ko špricer. Uz smješak na ustima, jer me jako zabavljate.

Zašto bih se pobogu zabrinuo? Priča o Trebinju je takva notorna bedastoća da ju treba doživljavati kao Mel Brooksove parodije, čak i kao Monthy Pythona.

Vi možda Orbana ne doživljavate ozbiljno. Mi ga doživljavamo vrlo ozbiljno. Ali ne gradimo radi toga aerodrom u Čakovcu, Kotoribi, Koprivnici, Virovitici i Belom Manastiru.

Predrag, dio teritorija nije oteo nitko nikome do sada jer je takva geopolitička situacija. Što ne znači da neće. Kao što rekoh Talijani su stranu promijenili i u 1. i u 2. ratu. Sapitenti sat! Pa ne gradimo aerodrome u Lastovu, Visu, Savudriji…

E ako ćete meni nacionalnu etikatu nakalemiti onda Vam stvarno svaka čast. Sad ste me i više nasmijali nego sa branjenjem Trebinja. Stanite u red sa ovima „sa moje strane“ koji me nazivaju srbofilom.

Kvaliteti diskusije? Ova diskusija ima kvalitetu?

f

Predrag

Evo vam izvor i mrtav hladan okaci link televizije Bijeljina koja se poziva na Blic. Pa sad je potpuno jasno odakle te kafanske price.

P

Vas stil pisanja odaje potpuno drugacije raspolozenje. Medjutim, znam da to ne biste nikako priznali.

Sta ste uradili povodom tog „ozbiljnog“ dozivljavanja Orbana? Uputili protestnu notu? Poslali vojsku na granicu? Ma hajte.

Da, recu cu Vam da smatram da ste ponekad pristrasni jer se to s vremena na vreme ogleda u Vasim tekstovima i znam da nisam prvi koji Vam to kaze. Vi to mozete odbacivati i ne prihvatati,ali to me nece spreciti da napisem svoje misljenje.

Vi doprinosite ovoj diskusiji isto koliko i ja. Dakle, ogledalo u ruke.

f

Ajmo kronoloski i cinjenicno, zasto je Milanovic zatvorio granicu sa Srbijom? Zato jer je to bio oblik pritiska na Srbiju jer su iz njenog pravca nekontrolirano dolazili ilegalni imgranti i ulazili u Hrvatsku. Da li danas Hrvatska ima problem s imigrantima iz tog pravca. Nema jer je pritisak uspio i granica je stoga normalno otvorena. Eto tu se kronoloski jasno vidi tko je i zasto popustio. Price kako je Merkel prijetila Hrvatskoj je plasirao rezim u Beogradu preko ovakvih opskurnih medija koje drzi pod kontrolom,a na ciji izvor se pozivate kako bi sacuvao domaci ugled jer je morao podviti neku stvar. Hrvatska je svoj cilj zatvaranjem granice ostvarila i to su cinjenice.

A

Ja nisma učinio ništa Predraga. Što se toga tiče prilično sam apolitičan. A što su učinili političari? Stvarno ne znam jesu li poslali protestnu notu, niti me, iskreno, interesira. Vojska na granice? Pobogu, gdje Vi živite? Ovo je 2020. ljudi ne šalju vojske na granice radi blentavi izjava. Bar ne u civiliziranim državama. Kao što ni ne grade aerodrome u mjestašcima koji imaju neku ugrozu. Pa eto u Međimurju, Podravini i Baranji ni vojska, ni aerodromi od 200 milijuna. Sorry… tako se to ovdje ne radi.

Kao što vidite ni ja Vas neću spriječiti. Nakraj pameti mi nije, to se zove parlamentarizam. I preporučam Vam da otvorite klub „Alen Šćuric prohrvatski nastrojen srbofil“. Pa se dogovorite da me ovi „moji“ napadaju parnim danima, a vi neparnim.

Frane moj, čemu ovo objašnjavanje. Zidu govorite. Pa vidite da je „Air Serbija htjela 2018. pokrenuti chartere iz Osijeka, ali im nisu dali, zlobni i zločesti…“. Iz istih je to izvora.

P

Frane,
Milanovic je zatvorio granicu sa Srbijom zbog opakih migaranata koje Srbija namerno salje kako bi destabilizovala Hrvatsku. Mislim zaista u kojem veku vi zivite?
A Hrvatska je uspela da migranti vise ne idu preko njene teritorije, jel?
https://www.vecernji.hr/vijesti/amnesty-objavio-fotografije-brutalno-pretucenih-migranata-optuzuju-hrvatsku-policiju-1409229

Migranti su produkt politike velikih sila a Srbija i Hrvatska su im bile samo usputne stanice. Sto Madjarska nije zatvorila granicu sa Srbijom kad su migranti takodje preko njene teritorije prolazili? Orban je podigao ogradu ali nije potpuno zatvorio granicu. Naravno, uvek se neko na Balkanu mora ponasati po principu „veci katolik od Pape“ i stvarati probleme gde ih nema.

Trazili ste link, dobili ste ga. Znaci nije samo „drustvo ispred trgovine“ vec su mediji objavili celu pricu. Takodje je i objavljeno da Johanes Han smatra da je odluka Hrvatske o zatvaranju granice neprihatljiva.

To sto su Vasi mediji na ovu vest ostali gluvi govori vise o njima nego o Srbiji i njenom „rezimu“. Uklapa se zajedno sa onom da su Srbi „saka jada“. Verovatno je i to „rezim“ u Beogradu smestio g. Milanovicu.

G.Scuricu,
Ja sam pitao sta je ucinjeno povodom toga sto se osecate ugrozeno pored Orbana? Niste mi odgovorili. Znaci, toliko se osecate ugrozenim da po tom pitanju nista ne radite. Bas je to velika ugrozenost.

Ja sam se Vama izvinuo za Air Serbiju i Osijek i zaista nemam problem sa tim. Izvor za vest o Frau Merkel ste dobili ali ga je lakse ignorisati i po treci put vrteti pricu o Osijeku. Ne vidim samo kakve veze ima Frau Merkel sa Osijekom.´, ali verovatno vi to vidite.

Izgleda da je 2018 ipak kruzila vest o Air Serbiji i Osijeku. Istina je da je na nivou spekulacija posto je isto objavljeno od neimenovanog forumasa ali zanimljivo je da se pojavila nekako u isto vreme kad sam i ja cuo o njoj. No, verujemo Vama i direktoru aerodroma.

„Osijek is way too close to have flights to BEG. Although Air Serbia wanted to fly Osijek charters this summer but didn’t get approval“.

https://www.exyuaviation.com/2018/09/brac-airport-in-talks-with-air-serbia.html

Sa druge strane Vi i dalje tvrdite da je dolazak Emirates-a u Zagreb veci projekat od Air Serbije i nemate nameru da se izvinite za toliku kolicinu…pa da najblaze receno kazemo… smeha.

A

Isuse i Majko Božja. Orban, Merkel, izbjeglice… Majko Božja… vi stvarno imate problema. Dok je nama ovakvih ko što ste Vi bude se i opet pucalo na ovim prostorima. Živi Vi meni bili, ali ja u ovim političkim lokal patrijotskim pi*darijama i prepucavanjima ovog tipa sudjelovao ne bi.

I da, ak ste zaboravili, tema je Šepurine, Udbina…

P.S.
A kakve veze sa svim time ima Emirates? Kriste Bože…

f

Predrag

Link koji ste postavili se odnosi na rekla kazala izjave ilegalnih imigranata. Ne znam ni sto hocete da dokazete s tim. Kronoloski sam vam naveo kako je doslo do zatvaranja granice i kad je taj problem pritiskom na rezim u Beogradu otklonjen i granice su pustene. Hrvatska je ostvarila cilj blokadom. Iz tog pravca do dana danasnjeg vise nema organiziranih pokusaja ilegalnih prelazaja granice Hrvatske u organizaciji i patronatom Srbije. A mozda nije do blokade, moguce da je Merkel zvala Vucica… :)

d

Кроз целу своју историју све до оснивања Социјалистичке Републике Хрватске дубровачка регија (Дубровачка република) је увек била ослоњена на источну Херцеговину, дакле регион Требиња. Порекло становништва је такође било пореклом херцеговачко. Чак је у време краљевине то био део Зетске бановине која је почињала код Мостара.
Дакле осим од 1991. до данас, Дубровник никада није био слепо црево већ централно место трговине.
Што се тиче идеје да неко може полицијски да гуши развој источне Херцеговине, ево и ја да дам још бољу идеју.
Јел знате одакле долази вода за дубровачку регију? Из источне Херцеговине. Не би ваљало усред лета да пукне цев или се поквари пумпа и нестане воде.
Само напред са аеродромом. Врло брзо ће се десити велике технолошке промене у начину како се крећемо и летимо и све ће бити рентабилно.
Да се разумемо.
Ја сам за то да се сви развијају и међусобно припомажу и користе синергије. Али ако неко мени не да, нећу ни ја њему…

f

Dax

Што се тиче идеје да неко може полицијски да гуши развој источне Херцеговине, ево и ја да дам још бољу идеју.
Јел знате одакле долази вода за дубровачку регију? Из источне Херцеговине. Не би ваљало усред лета да пукне цев или се поквари пумпа и нестане воде.

Znam ja odakle dolazi voda Dubrovniku. Vi ocito ne znate. Izvoriste rijeke Omble koje se nalazi u Hrvatskoj. Tako da cijevi slobodno mogu da pucaju. Dubrovcani su dobro zapamtili na pucanje iz tog pravca.

d

Признајем, нисам знао. Хвала на информацији. Онда само напред у полицијску блокаду под изговором спољне границе ЕУ или чега год. Онда ће Дубровник бити још веће слепо црево направити него што већ јесте, уместо да свима буде супер, а омладина ће ићи негде другде.
На обе стране а поготово међу Херцеговцима, постоје раззличите успомене у периодима 41-45 и 91-95.

f

Nisam ja za nikakve blokade. Ako RS smatra da se ne može pouzdati u tri postojeća aerodroma u svom bližem okruženju i želi da ima aerodrom u tom području isključivo pod svojom kontrolom, onda neka ima. Razlog neka bude i sigurnost i osjećaji ako hoćete. Ali ne može me niko ubijediti da za osjećaj takve sigurnosti nije dovoljan i aerodrom skromnijih dimenzija i sa manje ulaganja. Čak ni sa minimalnim ulaganjima takav aerodrom nema ekonomske opravdanosti ali ako će se neko bolje osjećati pogotovo što se ne radi o mome novcu, neka radi aerodrom. Bez obzira što se ne radi o mome novcu imam pravo iznijeti mišljenje da je jedan takav aerodrom neisplativ s ekonomske strane i nikakvi osjećaji ga neće financirati. Radit će uz subvencije vlasti odnosno novca građana koji će se preusmjeriti iz sektora zdravstva, školstva ili čega već bude se otkidalo.
Ako takav aerodrom umanjuje poslovanje Dubrovačkog onda sam za to da država svim legalnim sredstvima zaštiti svoju investiciju u Dubrovniku. Što opet sumnjam da će biti potrebno jer čuli smo da i bez suptilnih blokada gužve na graničnim prelazima znaju biti nesnosne. Možda se iz nečije perspektive ovakvi potezi čine nemoralnim ali shvatite da jednako tako iz tuđe perspektive može izgledati nemoralno da neko otima dio tvog kolača na osnovu tvog truda i ulaganja. Aerodrom Trebinje sigurno neće plaćati turističkoj zajednici Dubrovnika i Hrvatske koji ulažu u marketing da dovedu putnike u Dubrovnik. Znači ako hoćeš bez ikakvog ulaganja da uzimaš dio mog truda i živiš od mojih ulaganja onda i ja to isto također smatram nemoralnim i odgovorio bih jednako. Sve ovo zvuči dosta plitko obrazloženo na ovakav način ali u biti se svodi upravo na novac, bez obzira kako zvučalo.

A

Frane upravo tako. Upravo tako!

Dax:
porijetlo stanovništva Dubrovnika iz Istočne Hercegovine? Dubrovnik se „oslanjao na prostor Istočne Hercegovina tj. Trebinja? Dubrovnik povijesno nije dio hrvatskog korpusa? Dubrovnik se prirodno veže na Hercegovinu? Majko mila, pa jer vi stvarno vjerujete u ove stavove?

Izgradnjom Pelješkog mosta, daljim razvojem Zračne luke Dubrovni, PSO programom, razvojem turizma Dubrovnika on ne samo da nije i neće biti sljepo crijevo, nego je jedna od glavnih destinacija Hrvatske, Europe i svijeta.

Hrvatska u Dubrovnik ulaže daleko više nego „bi trebalo“ prema broju stanovnika. Vrlo suvremena bolnica sa najsuvremenijim heliodromom, Most Franje Tuđmana, zračna luka, Pelješki most… I to upravo sa ciljem da Dubrovnik ne bude „slijepo crijevo“.

I Vi stvarno mislite da bi se potpuna liberalizacija prometa prema Trebinju stvarno „otvorila“ dubrovačko „slijepo crijevo“. Jel tako razvijen, bogat i napučen kraj bio bi za Dubrovnik…. no da.

Kažete niste znali za izvor vode? Eto nije se znalo ni za dezinformaciju Air Serbije u Osijeku. Eto nasmijali smo se i sa Merkel koja „štiti interese“ Srbije i tjera Hrvatsku na poteze. Neki dan se u ovoj kolumni izbacila dezinformacija kako je Hrvatska izgradila nuklearni deponij na granicama sa Srbijom i BiH. Bojim se da je jako puno dezinformacija u vašim glavama koje produciraju Vaše stavove.

P

Evo sta sve Srbi izmisljaju

„Nemojte zaboraviti, a mi Srbi neretko zaboravljamo, da nije bilo Merkelove ko zna kako bi se završila situacija koju smo imali 2015, kada su nam, zbog migranata, uvodili sankcije, pa kada je rekla da se mora prestati sa lošim odnosima u regionu“, objasnio je Vučić“.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3053219/merkel-nemacka-ohrabruje-srbiju-da-nastavi-reforme-i-put-u-eu.html

f

Rekao sam vam već šta je bio cilj Hrvatske s blokadom i to je istjerano onako kako je zamišljeno. Činjenica koja je svima jasna. Time dalja blokada nije više u interesu ni Hrvatske i nakon što je cilj blokade ostvaren granice su sa zadovoljstvom puštene. Blokadom je i Hrvatska pretrpjela ekonomsku štetu ali daleko manju nego Srbija jer najveći postotak trgovine obe zemlje ide prema zapadu. Još jednom vam ponavljam Hrvatska je ostvarila svoj cilj blokadom i pomirite se s tim.

P

Jedan i jedini razlog zasto migranata vise nema je taj da isti vise u masovnom broju ne ulaze ni u S.Makedoniju ni u Srbiju pa sam tim ni u Hrvatsku.
I niti jedan drugi.

f

Nije istina. Iz Srbije masovno ulaze u BiH. Ne govorite istinu opet.

f

Uostalom govorimo o periodu od prije par godina kad su i te kako ulazili u Srbiju. Srbija je cak liberalizirala dolaske iz Irana cijibsuvdrzavljani bez viza avionima direktno slijetali u Beograd i od tamo pokusavali da se probiju u EU. To je napravilo uzbunu u EU i dovelo je do opasnosti da se uvedu vize gradjanima Srbije zbog takvog nepromisljenog poteza. Jedini pritisak EU tad je bio na Srbiju da promijeni svoju odluku sto je pod pritiskom opet morala uciniti.

d

Господо, што се тиче историје Дубровачке републике и њеног континуитета постојања које нема везе са Краљевином Хрватском, прочитајте о томе.
Исто важи и за порекло старих дубровачких породица. Пример који ми први пада на памет је Руђер Бошковић. Нигде нисам рекао да они нису Хрвати. Ко да је то битно…
Етничка припадност је нешто интимно и пре свега је културолошка категорија. Мени је нпр. један од највећих Срба чувени др. Арчибалд Рајс, иако он строго формално није имао „српске крви“ и вероватно се није тако изјашњавао на попису.
А и даље остајем при томе да је Дубровник вековима био велеград ослоњен на своје географско залеђе, што је у свакој прилици најнормалнија ствар осим у Вашим националистичким сценаријима, где је сваки напредак у Републици Српској једнак мањку за Хрватску и обрнуто.
Боже ме сачувај какав примитивизам и прикривени национализам па још на овом порталу.
Вероватно у то доба обични Дубровчани нису ни чули за Загреб или Београд. Далеко им је било. Али су јако добро функционисали са својим првим комшијама. Дубровачке трговачке руте су ишле нпр. све до Косова где сте до 1999. имали Хрвате Јањевце.
Пре много векова појам нације је био другачије схватан него данас. Људи су се водили својим дневним практичним интересима а не лудачким националистичким идеологијама.
Сами сте набројали колико пара мора да се уложи сада да Дубровник не би био слепо црево. У сценарији природног интеграције са окружењем нема тих трошкова. Све је природа смислила, а човек често искварио.
Дакле Господо, ја предлажем хармонију, синергије и сарадњу а ви како хоћете. Сви од тога имају користи и нико не губи.

Мигранти су дошли у Србију из ЕУ, и никако не схватам како сте дошли до закључка да је Србија одговорна за толике мигранте у Хрватској.
Хрватска је данас део моћног војног савеза (НАТО), као што је некад била у савезу са моћном нацистичком Немачком и фашистичком Италијом, или у првом светском рату, где су се хрватски војници јуначки борили на страни моћне Аустроугарске, само не знам за чије интересе. За хрватске нису сигурно….
Можда је боље у оквиру структура НАТО тражити решење за мигранте, нпр. тако што ће водеће НАТО земље престати са изазивањем ратова и људске муке у земљама Блиског Истока. А не увођењем блокада тамо некој малој земљи, која је узгред комшијска и са којом делите исти језик.

A

Predrag ajd sad više dosta sa izbjeglicama. Pobogu to je bilo prije 5 godina!!!! I nema baš nikakve veze sa temeom. Majko mila.

Dosadni ste i bogu i ljudima više!!!!!

P

Frane,
Masa izbeglica tada i sada je neuporediva. Vama su izgleda u strahu velike oci.

Dax,
Bravo, potpisujem! Tacno tako, izbeglice u Srbiju dolaze iz EU a nekako im uvek Srbija kriva samo zato sto je usputna migrantska stanica.
Ko drugi uopste moze biti kriv?

M

@DAX
Bravo, kratko i jasno, uzgred i za koronu smo bili krivi mi pa nam granice prvima zatvorili a rezultate vidimo sada.

f

Alene u pravu ste. Poklopis ga argumentima on opet izvuce nesto drugo ne obaziruci se sto si mu na prethodno ogolio sve njegove tvrdnje i tako u nedogled. Ne vrijedi s takvima ni raspravljati.

A

Da, tema je Udbine, Šepurine… ne mogu vjerovati da ste krenuli na temu oružanog sukoba od prije 30 godina, partizana i ustaša, izbjelica, tko je kriv, zašto NATO ili EU… majko mila!

Dax, i te kako bih Vam mogo argumentirano izbiti obojan stav i „jednu istinu“, ali već sam prije tri komentara od toga odustao, jer se ova strukovna rasprava pometnula u sitno politikanstvo na razni ustaše-četnici. A ja u tome, kao što sam već rekao, sudjelovao ne bi. Molio bih i Vas da prestanete kontaminirati ovu temu. Ako neće ići drugačije, onda ću to zatražiti od admina.

A

Upravo tako France, upravo tako.

Kava kod mene u uredu (moja tajnica radi najbolju kavu na svijetu). Javite se kad ste u Zagrebu, to morate probat.

B

Lokal patritizam na najjakije….
Ono, ciji je veci 🤔.

Draga djeco, Peljeski most je stvarnost.
A s njim i nastavak autoceste do Dubrovnika i dalje preme CG.

U tom kontrkstu, aerodrom Trebinje ima sve manje i manje smisla.

No opet, ako velike glave zele, to ce i dobiti.

d

@Beduin, има нешто што се зове Јадранска магистрала и направили је зли комунисти током СФРЈ. Иде од севера до југа Хрватске, као и целом обалом бивше СФРЈ. Хвала им за то као и за мост Газелу и аеродроме који се овде спомињу, а које наша генерација није у стању ни да окречи.
Сасвим је природно да магистрала прерасте у аутопут. Па ако може на рачун европских пореских пара још боље :-). И уместо да се граница код Неума практички укида, а нека остане формално, Ви се радујете прављењу моста без промета који заобилазе део БиХ, где узгред живе Хрвати. Логика Вам је потпуни наопака.

@Alen, мало је увредљиво са Ваше стране да сваку аргументацију која није у сагласности са Вашом називате тако како називате.
Ја овде и свугде пропагирам хармонију, синергију и сарадњу између најближих суседа, као што је увек било вековима на општу корист. Шта ту може бити погрешно и лоше?
А ви и још неки коментатори прикривено призивате полицијске блокаде, даљу изолацију комшија првих и слично.
Ја верујем да Ви о себи мислите да нисте националиста и назадан човек, али ставови, логика и аргументи које заступате говоре супротно о Вашој подсвести.
Историја такав начин размишљања на јако ружан начин кажњава, па Ви само напред. И никоме од тога неће дугорочно бити боље. Ни Вама ни комшијама.

B

Dax.
Magistrala nece prerasti u autoput.
Autoput je sasvim nova prometnica koja ide sasvim drugom trasom.

Omasi ti ceo fudbal

d

Beduin буквално схватио сваку реч. Убудуће детаљно са описом да се не збуните…

A

Ne razumijem logiku po kojoj Pelješki most neće imati prometa? Govorimo o vrlo prometnoj cesti Dubrovnik-Split koja je već godinama u sezoni prezagušena. Pelješki most i prometnice kroz Peljašac će ubrzati promet i povećati broj automobila, pa će taj zagušeni promet biti još i gušći.

A

Vrlo interesantan članak. Jedna ispravka: Britanska Kolumbija nalazi se u Kanadi a ne u SAD.

Odgovori
A

Opala, da…. točno. Puno hvala na ispravci. :-)

I hvala na pohvalama Andrija.

Z

Andrija, Evo jos jedan Kanadjanin ulaze protestnu notu sa parolom „Trst je nas!“, pardon „BC je nasa provincija “ :)
Malo sale na stranu ali cu vam dati jos jedan interesantni aerodrom na kome CBSE (imigration) ima ispostavu.
Florencville New Brunswick. Ako pogledate na mapi, nalazi se bogu iza tregera, najblizi veci aerodrom je Fredericton NB, a taj mali aerodromcic ima dnevne letove privatnim mlaznim avionima za Toronto i London UK.
Vlasnik aerodroma je McCain foods jer im je tu HQ

A

Interesantno. Hvala na info.

M

Senzacionalno dobar članak!!! Alene kapa dolje! Apsolutno ideja je odlicna i na jadranskoj obali imati takve aerodrome uz vile… preporucio bi i golft teren uz njih da europljani mogu doletit na jedan dan odigrat partiju…e to je turizam sa visom dodanom vrijednoscu! Glasam ZA!!
P.S. jedino ne dirajte Udbinu…. dosta sakacenja vojske (osim ZTC u Udbini.. to da)

Odgovori
A

Hvala puno na pohvalama.

Golf teren je obavezan uz tako nešto, i bazeni, ekskluzivni restorani, spa…

Ima vojska i više nego dovoljno pisti, ne treba joj Udbina, koja je dobrim dijelom pod snijegom. Što fali Zadru, napuštenoj Puli koja još uvijek ima vojarnu (logičnije je to otvoriti umjesto Udbine), zašto ne Rijeka (koja i ovako bugari sa prometom) ili još bolje Osijek koji je full prazan, ili pak Varaždin sa kojim ne znaju što bi a ima pistu od 1100 metara i manevarske površine.

Naravno, kad kažem Udbina isto možete čitati Varaždin. U ovom momentu kada je pronađena svrha Udbine, Varaždin bi bio daleko logičnija opcija, zar ne?

M

Cak sam cuo u Spanjolskoj postoji aerodrom za lovce gdje na ekskluzivno loviste dolaze lovci dubokog đepa… cak je i jedan nas gazda strastveni lovac odlazio tamo…😉

A

Cool… nisam našao taj podatak, ali nije nevjerojatno. Upravo suprotno.

S

Zaboravljate ili se pravite da su u blizini Kraljeva mnogi turisticki centri,medju njima i Vrnjacka Banja Kopaonik Zlatibor i gradovi kojima je zaista potrebno tako nesto Kraljevo,Kragujevac,Cacak,pa i ceo Sandzak.Aerodrom Morava ce za koju godinu postati bitan i potreban jer turizam u Centralnoj Srbiji je sve jaci i jaci

Odgovori
B

Pa kad bude jači, nek se pravi pista za Jumbo Jet, a sad ne voze turbopropi i generalna avijacija. I tako za sve odreda.

Svi mi padamo na pogrešno pitanje: da li za *** (ubaci ime koje hoćeš, Trebinje, Bihać,…) treba aerodrom?

Pravo pitanje je: kolike su potrebe za aerodromom/avio prevozom. Onda možeš i dobiti odgovor koliko će pista biti dugačka, kolika stajanka, koliki objekat… Možda je to trava od 800m i kontejner…

A

BB, upravo o tome govori tekst.

Stefane, ima li Vrnjačka Banja, Kopaonik i Zlatibor potencijala kao Brač? Ni izblizu, poglavito što u njih dolazi 90% domaćih turista, i ovo stranaca su prvenstvno crnogorci i bosanci koji dolaze automobilima. A ako nema potencijala kao Brač, kako onda Brač ne uspijeva privuči kompanije i putnike, pri čemu ima tri puta manje radnika i daleko manji terminal od Kraljeva (dakle i manje operativne troškove).

I upravo kao što kaže BB, kad bude putnika neka se gradi i pista za A380. U ovom momentu da nema 5,6 milijuna EUR PSO-a, ne bi bilo ni ovih par letova. Gdje su te kompanije koje bi trebale dovoziti turiste u Kraljevo? Što nisu počele letjeti (i prije Covida-19)?

D

@Alen
Morava ima potencijal ali ga treba iskoristiti na pravi način. Prvo što je trebalo otvoriti je linija ka Turskoj, jer ceo Novi Pazar, Tutin i Sjenica gravitiraju ka istoj, i imaju tesne veze sa Turskom. Ako neće da leti AS pustite Turkish. Tu bi komotno manja letelica mogla da leti bar 3 puta nedeljno i da ne bude PSO let. Hajde i ovi PSO letovi što su krenuli. Da bi Zlatibor a pre svih Kopaonik postali turistički atraktvni strancima potreban je dobar put od aerodroma ka Kopaoniku, Zlatiboru. Ako ne autoput onda bar brzi put (4 trake bez razdela, bez zaustavnih) tako da se vrlo brzo stigne do istih. Slažem se za blizinu BEGa međutim neće stranac da vam doleti u BEG a posle toga da se 4–5 sati mlati do Kopaonika ili 3-4 do Zlatibora. Završetkom autoputa Pojate – Preljina (spajanje koridora 10 i 11) će mu još više otvoriti potencijal ka Vrnjačkoj i Mataruškoj Banji. Eto tu je turistički potencijal Morave. Postoji i privredni jer spajanjem koridora oko Morave će gravitirati Čačak, Kraljevo, Trstenik, Kruševac, Novi Pazar. Samo što je trebalo pre Morave uraditi svu ovu infrastrukturu pa onda samu Moravu i ono što se apsolutno slažem sa vama raditi njeno proširenje planski – korak po korak. Ovo što je urađeno nije nelogično ali je rađeno totalno obrnutim redosledom.

A

I tu dolazimo do tri problema:
1. Nako što su upucali kamaru para u uzletno-sletnu stazu ustanovili su da ona ne može primiti uskotrupne avione zbog težine. I tako Turkish da i hoće ne može sletjeti u Moravu.

2. Turkish ne leti na tercijarne, a rijetko kada i na sekundarne aerodrome. Primjerice u regiju leti za Ljubljanu, Zagreb, Dubrovnik, Beograd, Prištinu, Podgoricu, Skopje i Sarajevo. Ne leti čak ni za Tuzlu, Mostar, Split, Tivat, a kamoli bi letio za Moravu.

3. Turksh, kao ni jedna druga kompanija, nisu pokazali nikakav interes za letove u Moravu. To i jest poanta cijele priče. Uzaludno bacanje novaca, a interesa nema.

4. Ako bi komotno bila 3 leta i bez PSO-a, pa što ih nema?

Ako je logično otvoriti Moravu i Trebinje, a zašto nije logično radi Zlatibora otvoriti Užice? Aerodrom ima novoizgrađeni terminal, pistu, manevarske površine, sve prilazne ceste i komunalnu infrastrukturu (što Morava nije imala).

B

E moj Alene, kako ti ono kazes „politika je cesto ispred struke“

Ono sto mene kao Kragujevcanina nervira sto uporno tvrdis da je Morava na manje od 2 sata voznje od Beograda. Rodjace, da li si ikad seo u auto i prosao taj put? Da je sve napravljen auto put (kao sto nije), da letis njime daleko preko ogranicenja (kao sto ne mozes, jer sumadija nije slavonija, da je ravna i da je sve pravo) … NE MOZE rodjace. NE MOZE za 2 sata.
I to ne jednom nego svaki tekst koji pominje Moravu ti iznosis „cinjenicu“ da je Morava na manje od dva sata od Beograda. Tako da NAJLJUBAZNIJE te MOLIM da prestanes da siris te NEISTINE.

A sto se tice Turkisha …. Erdogan nikad nije dosao ni u Podgoricu (a kamo li Tivat), pa ni u Zagreb …. al vidis … isao je u Novi Pazar. Docekali ga sa „dobro dosao predsednice NAS“. Tako da, politika je cudo.

A

Da, prošao sam taj put više puta. I to prije nego je napravljen autoput. A takva investicija se ne radi za godinu-dvije, a onda heb* ga, sad je dovršen autobut, pa…

Dakle govorimo o 177 km, već sada se putuje na ovoj relaciji 2 sata. Dok se potpuno završi autoput biti će i kraće.

I još jednom molim da na ovom forumu budemo na „vi“. To je ipak minimum kulturne komunikacije. I ne, nismo rođaci, g. Boban.

Erdogan je bio u Zagrebu 26. i 27.4.2016. Nemojte iznositi neistine.

G

Sjajno, sacuvao sam ovu stranu. Treba se vratiti ovim mislima kad prodje korona i kad se otvori Trebinje i napravi nova pista u Kraljevu sto ce biti mnogo godina. Tek tada ce se znati koliko je sve to kostalo i koliki je promet tih aerodroma. Tada ce se videti koliko je autor bio u pravu. Ili nije.

Odgovori
A

A što Kraljevo nije imalo ni jednog putnika prije Covida-19? Ni jednog! Vi stvarno mislite da će Trebinje imati dovoljno putnika? Pa ni uz milijunske subvencije neusporedivo veća i važnija Banja Luka nema dovoljno putnika da bude komercijalno isplativa. A ovdje se ne kreće od nule, nego od minus 200 milijuna. Upucati 200 milijuna da bi se stvarao minus (za subvenciju i plaće), halooooo? Tko i kada će to vratiti?

Na koncu, ajmo ovako, ako Trebinje ima logike, što se ne ponudi investitoru da ga napravi. Pa tada isto ne bi koštalo porezne obveznike ništa, napravio bi se aerodrom, lokalno stanovništvo bi imalo benefita. Znate zašto se to ne napravi? Zato jer nema ni najmanje šanse da bi netko bio toliko lud da investira novac. A ako je to tako zašto onda trošimo novac poreznih obveznika kojeg nema?????

K

Kako mislite Kraljevo nije imalo ni jednog putnika pre kovida? Linija Kraljevo-Bec krenula je 17 decembra 2019 i radila je do 13 marta kada je prekinuta zbog kovida. Vi to ne znate?

I
A

KVO:
Naravno da znam. Ali naglašavam u svim odgovorima da su letovi iz Kraljeva isključivo uz PSO koji je težak enormnih 5,6 milijuna EUR i da se toliki novac izdvojio da bi bilo bar nešto putnika. Jer ih bez tog ogromnog novca ne bi bilo. Kad bi bilo 50 milijuna PSO bilo bi i 45 tjednih letova zar ne? No, ono što ja naglašavam da osim putnika koji se plaćaju da lete, nema ni jednog jedinog putnika koji bi letio da ga se ne plaća za to. Jednako tako i iz Trebnja neće biti putnika ako ih se neće plaćati da lete. A pritom će se utrošiti još i 200 milijuna EUR za aerodrom. O bože!

Ivan:
Nisam siguran da su projekti ove vrste isplativi ako se rade kao greenfield. Jedna je stvar iskoristiti već postojeću infrastrukturu (i to ne megalomanski), a druga krenuti od nule. Pista ja najskuplja stvar, terminal i ostalo ovisno o veličini.

P

Zasto se Vi cudite da KVO ne bi bez PSO imao putnika? Pa ne bi ni OSI imao putnika, ne bi ni FR imao bazu u ZAD, ne bi ni zimi OU leteo na hrvatsku obalu da nema PSO za svaku, ali bas svaku, domacu liniju…I onda je PSO iz KVO problem?
Pa znate li vi da je jedna avio karta OSI-ZAG subvencionisana sa 600 EUR drzavnog novca po putniku? 600 EUR! Pa za tu cenu mozete leteti za Japan!
Kao i cesto puta do sad vidjeni dupli standardi u zavisnosti o strani granice na koju se gleda.

“ No, ono što ja naglašavam da osim putnika koji se plaćaju da lete, nema ni jednog jedinog putnika koji bi letio da ga se ne plaća za to“.

Gospodine Scuric, ovde ste se ili pogresno izrazili ili Vam nije jasan koncept po kome ova formula funkcionise. Zelim verovati da je ovo prvo. Dakle, niti jedan putnik se NE placa da leti i svaki od njih placa kartu da bi leteo. Ovde se avio kompanija pomaze od strane drzave kako bi drzala liniju otvorenom (bas kao i ZAG-OSI ili bilo koji drugi ZAG-XXX u domacoj mrezi linija) a putnik ne da ne dobija nikakav novac vec za KVO-VIE-KVO u proseku placa oko 180 EUR. Zato molim Vas da pazljivo vodite racuna o recima koje koristite kad o ovoj temi pisete.
Tu podrazumevam i izjavu „A što Kraljevo nije imalo ni jednog putnika prije Covida-19? Ni jednog!“
Najblaze receno nesmotrene izjave.

A

Naravno, Predraže. No, Osijek je tu od sedamdesetih. I Zadar je tu od šezdesetih. Što sad, ukinuti, zatvoriti? Tu birate manje zlo. Ajde neku lovu, pa nek se bar leti.

Ali ovdje se potrošilo više desetaka miljuna EUR. Zaposlilo se puno previše ljudi (tri puta više nego u Braču koji ima više letova i putnika nego Kraljevo, sa neusporedivo manje novaca za PSO). A zašto? Da bi se platilo enormno puno (bitno više i od Zadra koji ima više stotina tisuća putnika za manje novaca) da se uopće leti. Iako su ti putnici i bez novaca mogli letjeti iz obližnjeg Beograda i/ili Niša.

P

Gospodine Scuric,
Da li ga treba zatvoriti neka razmisljaju oni kojima je to posao, ali zasigurno ne treba bacati novac kao sto se to cini sa iznosom od 600 EUR po putniku do Zagreba.

Ne zaboravite cinjenicu da je Air Serbia predlozila da leti chartere iz Osijeka, ali joj nije dozvoljeno od strane hrvatskih politicara. Dakle, mi imamo ovde situaciju da se sipa ogroman novac za let is Osijeka za Zagreb, a sa druge strane sprecava organski razvoj aerodroma samo zato sto avio kompanija koja bi obavljala saobracaj dolazi iz Srbije.

U ovom slucaju situacija letenja Air Serbije iz OSI na charter destinacije bi bila win-win-win situacija za sve. Aerodrom OSI bi dobijao prihode, Air Serbia bi povecala broj putnika i ostvarila profit a putnici iz istocne Slavije bi letetli „od kuce“ i ne bi morali imati troskove voznje i parkinga do i od Beograda. Umesto svega toga Air Serbia danas nema chartere iz Osijeka a Hrvatska subvencionise 600 EUR po karti do Zagreba! Pa ako to nije vrhunac balkanskog ludila onda zaista ne znam sta je!

Takodje, postoji li ekonomska opravdanost placati toliko novac kroz PSO za aerodrom (bez obzira kad je izgradjen) koji se nalazi na samo 164 km od aerodroma Beograd sa ponudom destinacija vecom nego sto je ima ZAG? Podseticu KVO je samo 10 km blizi Beogradu nego sto je to OSI.

Ne zaboravite da se u finansiranju izgradnje Morave ukljucila i Turska zbog svojih interesa (blizina Raske oblasti) i da nije sve pokriveno od strane Srbije dok ce korist imati svi gradjani od Kraljeva do crnogorske granice kojima je Beograd kao i Nis jednostavno predaleko. Da je bilo preterivanja i glupiranja bilo je, pogotovo oko nove i stare piste, ali ne mogu prihvatiti da se opravdanost potojanja jednog aerodroma meri samo time kad je izgradjen.

A

Da, i ja sam napisao da je 600 EUR po putniku notorni nonsens i da tu liniju treba ukinuti! Čak sam napisao i članak o tome. No, jedna glupost ne može biti opravdanje za drugu. Jednako tako je nonsens trošiti 5,6 milijuna EUR za tek par putnika iz Kraljeva. Pri čemu je potrošeno nekoliko desetaka milijuna EUR za nepotreban aerodrom ili bar za megalomanski aerodrom.

Konstantno zaboravljate da je Osijek tu već 50 godina, Kraljevo su napravili genijalci prije par godina. I još uvijek upucavaju enorman novac u vjetar. Za što je obnavljana i produžavana pista? Da je u Osijeku bila vojna pista, a nekome je palo na pamet tamo ulupati par desetaka milijuna EUR da ta pista postane putnički aerodrom sa puno prevelikim terminalom i neadekvatno obnovljenom pistom jednaku žuč bi od mene čuli neovisno što je sa ove strane granice. Kao što ste čuli za notorne nonsense koji se zovu Gubaševo, Prpuša, Vrgorac, Stankovci, Ploče…

https://tangosix.rs/2017/14/03/propali-projekti-aerodroma-u-regiji/

I kad maknemo Tursku iz računice ostaje abnormalno velik novac uložen u Kraljevo. Puno prevelik. Neracionalno prevelik. I još uvijek bacanje novaca na previše radnika (njih bar 35 previše).

Oni koji trebaju nešto činiti nisu skloni razmišljanju. Imaju dva osnovna nedostatka za to. Ljenost i nedostatak IQ-a. I stoga ih NEĆU PUSTITI da oni razmišljaju i pritom uništavaju novac poreznih obveznika. Moj sa ove strane granice, Vaš sa one, kao i onaj u BiH, Crnoj Gori, Sloveniji… Jer ljudska glupost ili nezakonito ponašanje se moraju denuncirati. U protivnom, što je rekao Balašević: „Krivi smo mi, što smo ih pustili“.

Kada je Air Serbia predložila Osijeku da radi chartere? Prvi glas. Možete li mi napisati kada je to bilo pa ću provjeriti u upravi Osijeka jel to istina i ako je zašto je odbijeno.

A

Aerodrom Trebinje u odnosu na Dubrovnik ce biti ono sto je aerodrom Bratislava u odnosu na Bec. Siromasnija zemlja, desetak puta manji avio promet, manji grad na oko 45 minuta daljine ali dovoljno da lowcosteri i charter letovi imaju alternativu. Trebinje nece imati dovoljno prometa samo po sebi, ali kad se dodaju putnici koji ce odabrati Trebinje umesto DBV i umesto TIV da bi platili kartu 20 eur manje onda ce sezonski biti dovoljno da Trebinje ima 100-200k putnika. Jos ako neko od tih turista potrosi neki EUR ako ostane par sati ili jedan dan u Trebinju pre odlaska dalje do zapadne Boke Kotorske ili Dubrovnika, ti extra novci ce biti dovoljni za subvencije lowcosterima. Zimi ce PSO pokriti ATR letove od Trebinja do Banja Luke i Beograda 1-2 puta nedeljno, plus privatni avioni. Trebinje ce biti mala, sezonska lowcost alternativa tipa Dubrovnik North Airport ili Tivat West Airport. Kome to moze smetati?

A

Između Bratislave i Beča nema granice. Bratislava je tu već od 1951. Ima dvije piste, ogromne manevarske površine, velik terminal, kontrolni toranj, navigacijsku opremu, vozila i svu ostalu opremu još davno prije pada željezne zavjese. Da je Bratislava trebala danas investirati 200 milijuna EUR u aerodrom pokraj obližnjeg Beča, to sigurno ne bi napravila.

I konačno, vi mjestašce Trebnje, koje ima 23.000 stanovnika, uspoređujete sa Bratislavom, glavnim gradom jedne daleko bogatije države, koja ima preko pola milijuna stanovnika. Upravo ovakvi nonsensi opravdavaju razbacivanja novaca na Balkanu jer balksanski poličari izjednačuju neko provincijalno mjestašce sa gradom od pola milijuna stanovnika.

Koji će to putnici odabrati Trebnje umjesto Dubrovnika? Majko mila. Dubrovnik ima brdo linija, svi značajni prijevoznici osim Wizz Aira lete za Dubrovnik, ima nekoliko desetaka LCC linija, sve značajne legacy carriere, velik broj leisure linija. Što je preostalo Trebinju? I kolika bi financijska motivacija trebala biti nekome da sleti u BiH umjesto u Europsku Uniju da bi boravio u Europskoj Uniji????

I čak da je sve to istina, da Trebinje nekim ČUDOM bude toliko jeftinije od Dubrovnika da bude motivirajuće za kompanije i putnike, da anulira putovanje u BiH i drndanje po lokalnim cestama, te prelazak granice, kako će se vratiti 200 milijuna EUR investicija? U državi koja nema ni za elementarne potrebe, gdje ljudi voze po kaldrmama, piju vodu iz umazanih bunara, nitko ne gasi šumske požare, ljudi imaju plaće od 200 EUR, od penzija se ne može živjeti, vozila hitne pomoći su stara 20+ godina…

Ništa nekome ne bi smetalo da je razumno. Ali očekivati da će Trebinje biti Dubrovnik East graniči sa ludilom!!!!!

T

Po wikipediji Trebinje ima 31k a Dubrovnik 42k stanovnika, oba mestasca su istoj klasi po broju stanovnika. To je nebitno, bitni su strani turisti. Ko ce odabrati Trebinje? Isti odgovor kao na pitanje ko ce odabrati HHN pored FRA ili BVA pored CGD ili BTS pored VIE. I Ryan i Wizz su i na VIE i na BTS, imaju putnici altrnativu kao sto ce Trebinje biti alternativa i za DBV i za TIV. Nekim turistima nije bitno da li su bunari umazani i kolike su penzije i plate vec da li je let 20, 30, 50 eur jeftiniji pa makar sedeli sat vremena na granici. To naravno nisu oni koji bi platili hotel 700eur za noc vec backpackeri koji traze natpis Zimmer Frei za Igalo ili Mali Zaton.

A

Stvarno možete u istu rečenicu staviti paralelu HHN i FRA kao dva grada iste države, BTS i VIE kao dva grada unutar Europske Unije bez granice i Trebinje sa Dubrovnikom?

Ili Vi nemate ni najmanje ideje kakva je percepcija prosječnog europejca spram BiH („tamo je još rat, zar ne“, „ima li tamo struje“, „jel tamo ljudi umiru od tifusa svakodnevno na ulici“…) ili to znate ali pokušavate banalizirati.

Umazani bunari, plaće i penzije nisu briga turista, nego onih koji umjesto da to rješe radije investiraju u krajnje nepotreban projekt aerodroma od 200 milijuna EUR.

Kažete backpekera u Dubrovniku? Čestitam. Sve gledam kako backpekeri gledaju popuste u Excelsioru, Palaceu, Sheratonu, Sun Gardenu, Royal Blue, Croatiji, Valamaru, Rixos Premiumu, Moru, Bellevue, Princess, Royal Aristonu, Pucic Palace, Imeprialu i ostalim hotelima sa 5*****. Ovo 5***** zapravo znači sobe za 5 backpakera sa popustom ako putujete preko Trebinja.

f

Tutista

A zasto bi i kojom logikom let bio jeftiniji 20,30 ili 50 Eura? Hoce stanovnici Trebinja subvencionirati te karte? Cini mi se da hoce.

A

Pa to ja cijelo vrijeme govorim. Ne može greenfield aerodrom izvam EU biti jeftiniji od najsuvremenijeg aerodroma u EU, koji je upravo proširen, osuvremenjen i ima top opremu. Osim ako ga siromašno pučanstvo ne izgradi i onda još subvencionira plaće djelatnika i subvencije avio kompanija.

P

Gospodine Scuric,

Ne secam se da sam procitao Vas clanak o osijeckih 600 EUR i bio bih Vam zahvalan ako biste mi mogli dati link. Hvala.

Ja za razliku od Vas ne mogu staviti znak jednakosti izmedju troskova Osijeka i Kraljeva. Dakle, ljudi koji zive zapadno od Osijeka imaju alternativu u Zagrebu, ljudi koji zive oko Osijeka ili istocnije imaju alternativu u Beogradu. Dva najveca aerodroma u bivsoj Jugoslaviji. Dok ljudi koji zive juznije, zapadnije ili jugozapadnije od Kraljeva nemaju takvu alternativu a to su gradovi Raska, Novi Pazar, Tutin, Sjenica,Prijepolje, Nova Varos, Priboj, Arilje, Ivanjica itd. Njima je KVO najblizi aerodrom. Znate li da im do Beograda treba oko 4 sata voznje u zavisnosti od lokacije? Do Nisa jos i vise, 4.5 sata. Za sad je otvorena jedna stalna i jedna sezonska linija. Znajuci velicinu srpske dijaspore taj broj ce samo rasti.
Ono sto se ne moze nikako opravdati je notorna glupost pravljena oko piste u KVO i tu se slazem sa Vama. Tu se ili neko debelo utalio ili je struka debelo zakazala. Medjutim ne mogu se zbog tog prenebegnuti svi ostali razlozi postojanja tog aerodroma.

Lepo je sto ste pomenuli citat DJ.Balasevica samo po mom misljenju trebalo je na taj nacin razmisljati 1990 i bilo bi mnogo manje stete svima.

Po mojim informacijama Air Serbia je zelela leteti u leto 2018 iz Osijeka. Bilo bi lepo da tu vest i potvrdite kao sto ste najavili.

A

Kako ne:

https://tangosix.rs/2019/24/09/kolumna-alena-scurica-pso-linije-u-regiji-1-dio/

Tada sam, između ostalog, napisao:
„U tom kontekstu linija Osijek-Zagreb nema baš nikakvog smisla. Aerodromi su udaljeni tek 278 km autoputom, što je tek dva i pol sata vožnje. Koliki je linija nonsens vidljivo je iz činjenice da na istoj najčešće bude tek 3-4 putnika po letu. Pisac ovih redova je u posljednjih četiri godine liniju koristio više puta i uvijek je imao osjećaj da leti u privatnom avionu. U 2017. je ostvareno tek 2.186 putnika cijele godine, linija ima tek 37,4% load faktora, što znači da u prosjeku na liniji ima tek 7 putnika. Ako bi se linija i zadržala ista bi morala imati frekvenciju od minimalno 2 dnevna leta ljeti (u 1. i 3. valu), a ne po dva leta tri puta tjedno, odnosno 1 zimi (dolazak u Zagreb oko 7:15, odlazak iz Zagreba oko 14:45). Na ovu liniju se troši čak 1,2 milijuna EUR, 10% PSO novca, za tek 2.186 putnika. Novac koji se može daleko bolje utrošiti.

Daleko je logičnije da se ovaj velik novac usmjeri na bajpasiranje Zagreba, tj. na liniju za Split preko Rijeke koja bi imala dvije frekvencije radnim danom i jednu vikendom po načelu Osijek-Rijeka-Split-Rijeka-Osijek-Dubrovnik-Osijek-Rijeka-Split-Rijeka-Osijek.“

I ispravka, nije 600 EUR, nego 564,12 EUR.

Predrag, kažete „ljudi koji žive zapadno od Osijeka imaju alternativu u Zagrebu?“ Iako su zapadno od Osijeka još uvijek su udaljeniji od Zagreba nego Kraljevo od Beograda. Koja Vam je to logika?

Ljudi koji su južno od Kraljeva imaju alternativu u Nišu. I oni zapadno od Kraljeva (koji ima vrlo malo) kada dođe do njih autoput (a gradi se) biti će bliže Beogradu nego Osijek Zagrebu.

Od ovih mjesta koje ste pobrojali za bar pola nisam nikada ni čuo, a ja sam u Srbiji bar 10 puta godišnje i jedan sam od onih koji sam je prošao dobar dio i koje je istinski poznam. Možda treba razmisliti da u Sjenici, Tutinu i Arilje otvorimo aerodrom u svakom od njih. Why not, pa zar nije logika da aerodromi pridonose razvoju regije. Ako svakom date po 6 milijuna EUR u tri godine biti će i tamo bar 4 tjedna leta.

I iz Požege do Zagreba treba 3-4 sata. Jel treba i tamo hitno sagraditi aerodrom? A nekako „mi se čini“ da je Požega (glavni grad županije) za kojih „par stanovnika“ veća od Arilja.

Konačno ekipa koja iz Arilja krene prema Beogradu tamo je za 2:30 sati. Kad se otvori cijeli autoput i bitno brže. Do Kraljeva im treba 1:30 sati. Znači razlika je u sat vremena. Gdje je tu logika, Predraže?

Majko mila, pa jer se vi slušate što pričate?

Broj linija će rasti, kažete? A što do sada nije rastao? Što u prvih pola godine operiranja, dok se nije dao PSO, nije bilo ni pasa u Kraljevu? I nije bilo baš nikakvih najava za 2020. (prije Covida-19). Da ima toliko puno potencijalnih putnika već bi odavno za Kraljevo letjeli i Austrian, i Helvetic za Swiss, i Lufthansa CityLine i HOP! ili Amelia za Air France… lete li? Leti li čak i Air Serbia bez PSO? Zašto ne leti ako ima toliko puno potencijalnih putnika?

Pa koji je bitniji razlog Predrag od preskupe piste? Otvoriti aerodrom na samo sati i pola vožnje od Beograda je notorni nonsens. Investirati u njega kamaru para je još veći nonsens. Ajde, ako je već bila pista OK, ali evidentno nije. I onda sagraditi ogroman nepotreban teminal koji trune godinama iako nemaš pistu! Haloooo??? Pa to je kao da ste sagradili željeznički kolodvora, a nemate prugu do tog mjesta. Bem ti logiku. Trebalo je:

1. Provjeriti karakteristike piste. Vidjeti može li se na postojećoj pisti obavljati operacije, sa kojim avionom i kakve.

2. Ako bi takav avion bez puno investicija ostvarivao razumni promet sa razumnim PSO (a 2 milijuna EUR za 4,5 tjednih letova to nikako nije) onda je trebalo napraviti minijaturni terminalčić kapaciteta 70 putnika (manji od Brača) i zaposliti maksimalno 15 ljudi.

3. Ako pista bez puno investicija ne bi mogla donijeti taj razumni promet iz točke 2 onda se ni u ludilu nije trebalo ulaziti u tu investiciju i uzaludno potrošiti desetke milijuna EUR.

Upravo sam nazvao direktora ZL Osijek g. Forgića, koji je demantirao ovu Vašu dezinformaciju. Air Serbia nije pregovarala, čak ni zatražila upit za chartere ili redovne linije iz Zračne luke Osijek. Informacije su Vam krive, pozdravite izvor!

P

Hvala Vam na linku, ocigledno sam taj Vas tekst propustio.

Podatak o 600 EUR (ili bolje receno 599 EUR) sam izvadio iz teksta renomiranog ex-yu bloga. Ako lazu oni lazem i ja. Izvolite

„The largest share of the subsidies went towards the upkeep of the Osijek – Zagreb service (1.3 million euros per year), where the airline was compensated approximately 599 euros per passenger“.

https://www.exyuaviation.com/2020/05/croatia-adopts-new-pso-routes.html

Gospodine Scuricu, Pozega je od Zagreba udaljena 174 km a Kraljevo od Beograda 182 km. Slavonski Brod je udaljen od Zagreba 190 km. Dakle sve je to otprilike na istoj udaljenosti i ne moze se reci da je Kraljevo blize Beogradu nego li ta oblast Zagrebu. I jos sto je mozda i bitnije od Pozege do Zagreba se stize za ravno 2 sata! O kakvim Vi 3-4 sata govorite? Pa molim Vas za 3,45 sata Vi stizete iz Beograda za Zagreb a kako onda treba Pozegi do Zagreba 3-4 sata? Potpuna neistina.

Da, hoce broj linija ce zasigurno rasti ali je potrebna pocetna inicijacija drzave da se linija razvije. Ljudi iz tog kraja naseljavaju dijasporu i nije slucajno zasto je Bec odabran za prvu destinaciju. Kao uglednom analiticaru posve Vam je jasno da razvijanje odredjene linije a samim tim i aerodroma treba vremena. Ne mozete otvoriti aerodrom i reci svima hajde Vi sad letite odatle. Jednostavno linija a sa njom i aerodrom mora da sazri. Neko se odlucuje za novcane stimulacije, neko za PSO, neko snizava troskove aerodroma, neko placa stranom avio prevozniku da leti na taj aerodrom, ali nista od toga nije moguce ako se nema aerodrom.

Ono sto je meni nonsens je da se u Hrvatskoj i dalje drzi PSO za liniju ZAG-DBV. Ta linija je odavno sazrela da se na njoj makar u letnjim mesecima ne isplacuje ni jedan jedini EUR stimulacije a to se ipak iz godine u godinu dogadja. Dakle, koliko razumem po Vasim je merilima logicno davati novac za ZAG-DBV za odavno razradjenu liniju gde je jedan aerodrom turisticki biser koji bi putnici posetili i bez PSO pomoci a drugi glavni grad drzave.

A KVO-INI je problem, jel?

Kazete „Od ovih mjesta koje ste pobrojali za bar pola nisam nikada ni čuo, a ja sam u Srbiji bar 10 puta godišnje i jedan sam od onih koji sam je prošao dobar dio i koje je istinski poznam. Možda treba razmisliti da u Sjenici, Tutinu i Arilje otvorimo aerodrom u svakom od njih.“

Vasa informisanost o odredjenim mestima nije uslov za njihovo postojanje ili u prevodu to sto Vi niste culi za ova mesta ne znaci da ona ne postoje. Otvorite Google maps ukucajte njihova imena i videcete gde se nalaze. Ja sam licno posecivao taj deo Srbije cesto i mogu Vam reci da ste puno propustili sto se o njima niste obavestili ili sto ih niste posetili. Imaju mnogo dobar kajmak, priroda je predivna a malina iz Ivanjickog kraja je jedna od najboljih na svetu. Rostilj u Sjenici ili Novom Pazaru je da prste polizete.

Sjenica, Tutin i Raska ne trebaju aerodrom jer imaju KVO. Ne moze svaki grad da ima aerodrom ali zato jedan aerodrom pokriva vise gradova. U ovom slucaju iz Tutina do Kraljeva je 2,5 sata voznje dok do Beograda ima vise od 4,5 sata a svim gradovima zapadno od Kraljeva je Nis dalje nego li Beograd. Pogledajte, izmerite i onda molim Vas komentarisite.

Za pistu sam Vam vec rekao da je glupiranjem sto nadleznih sto politicara doslo do prevelikih troskova, vecih nego sto bi trebali biti. Oni su prvo jednu pistu prepravljali da bi na kraju videli da treba nova da se gradi? Neverovatno. Da je od pocetka to sve odradjeno kako treba troskovi bi bili nizi a samim tim i isplativost celog aerodroma.

Hvala na potvrdi za Osijek i Air Serbiju. Izvinjavam se ako sam naveo pogresne informacije koje su do mene stigle.

A

Podatak koji sam ja objavio o iznosu novaca je iz službene stranice Europske Komisije. Ali, bit će da to nije „renomirani“ izvor.

Koliko puta ste vozili Požegu-Zagreb? 150 puta kao ja? Lokalna slavonska cesta kroz sela, traktori, kamioni, ograničenja brzine. Treba li još što reči?

I opet niste dobro shvatili „moja mjerila“. Počinjem se pitati da imate problema sa razumijevanjem onoga što netko napište. U citiranom članku sam jasno napisao:
„Iz istog razloga sadašnjih 33/34 tjedna leta na liniji Split-Zagreb i Dubrovnik-Zagreb ljeti nikako nisu predmet PSO-a. Linije su pune, cijene karata vrlo visoke. Ukidanjem PSO-a na tim linijama isti bi se smanjili za par letova, a 4 dnevna leta na ovim linijama su i te kako dostatni kako za mobilnost domaćeg stanovništva, tako i za pokrivanje apsolutno svih konekcija u 4 vala preko Zagreba.“

Kako da Vam ovo napišem jadnostavnije da razumijete da su „moja mjerila“ dijametralno suprotna onome što ste napisali?

Možete li mi molim Vas objasniti logiku nužnosti Aerodroma Kraljevo koji je na 1:30 sati od Beograda, no istovremeno govoriti da nije nužno imati aerodrom u Turinu koji je 2,5 sati od Kraljeva? Jel to 1,5 sati postalo veća udaljenost od 2,5 sati?

Ne može svaki grad imati aerodrom? Ma da? A što ja govorim kada pišem o nonsensima Kraljeva i Trebinja?

Nije ovo sa Osijekom jedina kriva informacija koju ste naveli. I to nije problem. Problem je što temeljem tih dezinformacija stvarate sliku koja je neobjektivna, nerealna i nadasve obojana.

P

Ja nigde nisam rekao da Vas izvor nije renomiran niti verodostojan, samo sam naveo izvor koji sam ja nasao a autor tog clanka je zasigurno imao svoje razloge zasto je to naveo. Ponasate se ako uvredjena mlada cim Vam neko ne aplaudira za svaku rec.

Dakle, imam utisak da Vam se ovo treba reci…Vi pisete jako dobre i zanimljive tekstove, najcese ih je zadovoljstvo citati i covek zaista moze puno saznati iz njih.

Medjutim, ponekad ste mozda i nesvesno pristrasni. Cesto upadate u maltene licnu raspravu samo zato sto se neko od citalaca ne slaze sa Vasim stavovima i usput daje podatke i izvore o tome. To je zaista lose. Cilj ove rasprave nije nicije vredjanje niti omalovazavanje (stice se utisak da Vi to tako shvatate) vec razmena ideja, misljenja i argumenata i tako bi trebalo i Vi da je prihvatite.

Deonica Pozega_nova Gradiska je 30 km posle toga je sve auto put do Zagreba. Koliko god da ste je puna vozili to nece njenu duzinu promeniti. Izvolite
https://www.google.de/maps/dir/Zagreb,+Kroatien/34000,+Po%C5%BEega,+Kroatien/@45.5027811,16.334118,9z/data=!3m1!4b1!4m13!4m12!1m5!1m1!1s0x4765d692c902cc39:0x3a45249628fbc28a!2m2!1d15.9819189!2d45.8150108!1m5!1m1!1s0x475d84e55f92cc15:0x400ad50862bc570!2m2!1d17.6744748!2d45.3314763

„Možete li mi molim Vas objasniti logiku nužnosti Aerodroma Kraljevo koji je na 1:30 sati od Beograda, no istovremeno govoriti da nije nužno imati aerodrom u Turinu koji je 2,5 sati od Kraljeva? Jel to 1,5 sati postalo veća udaljenost od 2,5 sati?“

Verujem da ste mislili na Tutin.

Aerodrom Kraljevo jos uvek nije na 1:30 od BEG, sada je na malo ispod 2 sata. Kad dodje auto put bice na malo manjoj udaljenosti KVO do BEG nego li Tutin od KVO (to ce biti malo vise od 2 sata) posto je autoput planiran sve do crnogorske granice. Dakle, da li je bolje za Tutin da ima aerodrom na malo vise od 2 sata od sebe (KVO) ili na oko 4 sata (BEG) ? Odgovor se sam namece i tu je prednost Kraljeva.

A zasto ne graditi aerodrom u Tutinu? Pa jednostavno nema okolnu teritoriju koja mu gravitira u velicini kao sto je Kraljevo ima. Nalazi se u nerazvijenom delu, nema turistickog potencijala, nalazi se na 2 granice, u brdovitom kraju i jako blizo „prijateljskog“ Kosova. Sam po sebi ne bi bio dovoljan, kao sto ne bi bilo ni KVO da nema okolnu populaciju koja mu gravitira. U tome je razlika. Nadam se da je sad jasno.

Vidite, ja se uopste ne ljutim kad Vi navodite Vase misljenje o mojoj slici. To je Vase misljenje iako je po mojim merilima svetlosnim godinama daleko od stvarnosti. Kad covek nesto tako Vama kazete Vi odmah skacete kao da Vam je neko, ne daj Boze, najblizeg napao.

To kvari celokupan dojam Vase kolumne.

A

Dakle Tutin po vama ne treba aerodrom, ali Trebinje i Kraljevo treba
Tutin je mali = Trebinje je malo

Tutin je u okruženju Kosova = Trebnje je u okruženje neprijatelja (tko to god bio, pretpostavljam prije Bošnjaci i Hrvati, sada eto i Crnogorci)

Tutin je 2,5 sati od najbližeg aerodroma i ne treba aerodrom = Kraljevo je 2 sata od najbližeg aerodroma (uskoro sati i pola) i treba aerodrom

I Vi stvarno ne smatrate da imate dvostruke kriterije?

E sad ili svako mjestašce na 2 sata od aerodroma treba aerodrom, posebno ako je u neprijateljskom okruženju, pa treba i Tutin, ili ne treba, pa ne treba ni Trebinje. Dajte se odlučite.

Što se tiće moje neobjektivnosti, nije bitno što se kaže nego tko to kaže.

P

Ne znam sta se desilo sa mojim prethodnim tekstom posto ga vidim sada samo delimicno objavljenog.

Mogao bih sad ovde upotrebiti iste reci kao i Vi malo pre „Počinjem se pitati da imate problema sa razumijevanjem onoga što netko napište.“

Ali hajde probacu…Trebinje ima iza sebe teritoriju koja mu gravitira. To je ono sto ste ili namerno zaboravili ili niste videli u mom postu a Tutin to nema. Republika Srpska u tom pojasu nema niti jedan drugi aerodrom i to je ta terirotija sve do Foce, a Tutin ima Kraljevo.

Dakle Tutin nema zaledje = Trebinje ima zaledje.

Mogao bih i ja Vas pitati koja je logika da Tutin treba da ima aerodrom na vise od 4 sata voznje a nije realno da ga ima na 2:15? Od kad je 4 manje od 2:15?

Nisam ja prvi koji Vam govori o Vasoj pristrasnosti. Kako je glasila ona izreka…Pre ce se naci pi broj nego sto Alen prizna gresku. To nisu moje reci, to su rekli drugi ljudi iz struke.

A

O bože… OK budem pojednostavio:

1. Vaša logika je da treba biti aerodroma na svakih 2 sata (jel to je logično za Kraljevo). OK, hajde da prihvatimo tu logiku i eto neka se izgradilo Kraljevo.

2. Ako je to tako zašto uz Kraljevo, ne treba i Tutin imati još jedan aerodrom pošto je od Kraljeva udaljen čak dva i pol sata?

B

Pa kad bude jači, nek se pravi pista za Jumbo Jet, a sad ne voze turbopropi i generalna avijacija. I tako za sve odreda.

Svi mi padamo na pogrešno pitanje: da li za *** (ubaci ime koje hoćeš, Trebinje, Bihać,…) treba aerodrom?

Pravo pitanje je: kolike su potrebe za aerodromom/avio prevozom. Onda možeš i dobiti odgovor koliko će pista biti dugačka, kolika stajanka, koliki objekat… Možda je to trava od 800m i kontejner…

Odgovori
A

Ovaj komentar se ponavlja. Molim da raspravu vodimo na gornjoj kopiji komentara!

D

Gospodine Alene
Prvo pitanje, I Malmö u Svedskoj i Kopenhagen u Danskoj imaju aerodrome. Gradovi su povezani vrlo brzom prugom. Putovanje traje 15tak minuta. Postavlja se pitanje zasto Malmeu treba aerodrom? A ima ga i veliki je… Mislite li daj je rentabilan?
Drugo, Aerodrom znaci infrastruktura, infrastruktura znaci investicije, investicije znaci posao, posao znaci zivotni standard, zivotni standard znaci putovanja, putovanja znaci infrastruktura. To znaci bez ifrastrukture nepostojis!!!

Odgovori
A

OMG. Prvo, Copenhagen je napravljen 1925, a Malmo 1972. Između gradova je more. Tada između njih nije bilo brze pruge i morem se putovalo bar sat i pola. Dakle aerodromi su iz nekog drugog vremena, od prije 50 godina. Drugo, Malmo je grad od 730.000 stanovnika, a Copenhagen od 2,1 milijun stanovnika i to vrlo bogatih stanovnika. Stvarno to možete uspoređivati sa Kraljevom i Beogradom?

Jasno da znači. I sveučilište znači znanje, znanje znači napredak, napredak znači investicije, sve to ostanak stanovništva. Dakle svakom gradiću od 20.000 stanovnika što prije sveučilište.

Po istoj logici hitno treba u Hrvatskoj otvoriti aerodrom u Čakovcu ili Varaždinu, Virovitici, Požegi, Slavonskom Brodu, Gospiću, Makarskoj… sve su to sredine usporedive sa Kraljevom i od Zagreba udaljene otprilike kao i Kraljevo-Beograd.

Jednako tako je i udaljen Maribor od Ljubljane, koji ima aerodrom kao rudiment socrealizma. Što ovaj aerodrom nikada nije uspio oživjeti uz sav trud svih segmenata lokalne i državne vlasti?

I da skratimo. Zašto Kraljevo prije Covida19 nije imalo ni jednog putnika, osim ovih par za koje Srbija plaća 5,6 milijuna EUR u tri godine? Znači par desetaka milijuna EUR da bi se plaćalo godišnje skoro 2 milijuna EUR da se prikaže kako netko leti iz Kraljeva i to tek par stotina takvih subvencioniranih putnika mjesečno. Zar ovom nonsensu treba nešto dodati?

d

Kad već spominjete aerodrom Trebinje, koji je do sad pojeo dovoljno para barem za jednu sportsku pistu treba napomenuti da je g-din Vučić rekao da će se aerodrom graditi između Trebinja, Bileće i Gacka, mada se ove tri opštine nigdje nemaju tromeđu. Toliko o ozbiljnosti ideje. Prije će biti aerodrom na Sokocu. Doduše taj aerodrom možda bi imao neku prođu.

Odgovori
A

Da se radi o travnatoj sportskoj pisti ja ne bih rekao ni riječ. Ali ovdje se radi o aerodromu sa pistom od oko 120 milijuna EUR tj. 2.500 metara + terminal za ccc 300.000 putnika, kontrolni toranj i ostalo za još najmanje 80 milijuna. OMG!

Ozbiljan ideja? To svakako nije. Ali kako si onda predsjednik smije dozvoliti da iznosi ideje koje nisu ozbiljne? Pogreška savjetnika, namjerni politički spin, nema pogreške nego se stvarno radi o megalomanštini par excellance i bacanju ozbiljnih para poreznih obveznika.

I

Mislim da su Trebinje i Bihac vise politicke igre(pranje para mocnika iz BiH), iskreno bolje da su novci potroseni na modernizaciju i pobosljanje usluga aerodroma u Banja Luci i Mostaru.

A

Apsolutno tako.

d
A

E ovo ide u jednu od top gluposti u zrakoplovstvu regije. Letovi iz 2022. ne da nisu realni nego nema ni najmanje šanse da se ostvare. Greenfield. Ni Kinezi ne bi mogli napraviti operativni aerodrom u dvije godine.

I nije to glavni biser ministrice. Kaže ona „veza aerodroma prema Mostaru“ Linija Trebinje-Mostar. Isusati! Ovo nije abeceda zrakoplovstva, ovo je ipak druga najshit izjava u povijesti zrakoplovne regije (prva je bila izjava VLM-ova direktora da će pokrenuti letove Maribor-Zagreb). No, čemu se čuditi, nije ovo prva ministričina „mrak“ izjava. Sjetite se one o produžavanju linije Beograd-New York do Mexico Citya. Vrh!

Ide to i dalje „Aerodrom Trebninje se planira u kvaliteti višoj od svih u okruženju“. Biti će kvalitetniji od Dubrovnika koji je upravo dovršio dogradnju i osuvremenjivanje na najvišem europskom nivou, ima kapacitete i opremu daleko iznad onog što mu je potrebno. Za to je utrošeno preko pola milijarde EUR. A Trebinje, greenfield, sa limitiranim i neiskusnim stručnim kadrom će biti bolji od toga. Isusati!

n

@Ikar @Alen

U vezi Bihaca, preporucujem da doputujete u Unsko-Sanski kanton petkom popodne i otputujete nedjeljom popodne.

Svaki vikend, granicne prelaze u Velikoj Kladusi i Bihacu predje nekoliko desetina hiljada ponajprije dijsporaca.
Trenutacno je manje, iz dobro poznatih razloga.
Cim se nadju sredstva, Aerodrom Bihac ce biti dogradjen, s politikom ili bez.

A

Vjerujem da je to tako. Kao što je i dobar dio (ako ne i veći) Slavonije otišao trbuhom za kruhom. Njih nekoliko stotina tisuća. Pa svejedno Aerodrom Osijek ne uspijeva privući više od 30.000 putnika godišnje, niti sa milijunima subvencija.

Jednostavno, premalo je te dijaspore koliko god nama izgledala ogromna.

W
A

Gdje je Sokoce? Ne mogu ga naći na karti.

B

WW, pazi stvarno…

Alene, Sokolac, ne Sokoce. Selo Bjelosavljevići, 43°53’53.01″ N 18°48’22.14″ E

Naravno nema terminala i sličnih savremenih izmišljotina :-)

A

Jel to travnata pista bez aprona i ićega?

Pa nemožete takvo malo poljoprivredno uzeltište nazivati aerodromom. Na tko nećem raditi aerodrom je jednako kao i greenfield.

A

Malo statistike, impresija i faktografske provjere:

ukupno riječi: 3736
ukupno znakova: 24100

1. poglavlje (sažetak „Megalomanski nonsensi“)
znakova: 2901 (od početka do „Stoga ovaj članak ne govori o megalomanskim nonsensima…“)
udeo: 12%

2. poglavlje (sažetak „Poslovni aerodromi i helidromi“)
znakova: 4289 ( od 1. do „No, tema ovog članka nisu „klasični“ poslovni aerodromi, ni helidromi…“)
udeo: 18%

3. poglavlje (sažetak „Rezidencijalni aerodromi u inostranstvu“)
znakova: 6797 (od 2. do „Plan za aerodrom Udbinu“)
udeo: 28%

4. poglavlje (sažetak „Plan za aerodrom Udbinu“)
znakova: 3237 (od 3. do „Mogu li se iskoristiti Šepurine?“)
udeo: 14%

5. poglavlje (sažetak „Mogu li se iskoristiti Šepurine?“)
znakova: 6592 (od 4. do kraja)
udeo: 28%

Impresije iliti sitničavi rant o uređivanju sadržaja (slobodno zanemariti)
Prvo i drugo poglavlje izgledaju pomalo pasivno-agresivno kao onaj oproban fazon „nije da kažem da si idiot ali … i sad ide deo gde fino izvređaš sagovornika…“. Kad ih čitam, ta dva dijela su ustvari odlični izvori za potpuno nove kolumne. Ovako prema wordcountu 30% sadržaja razvodnjava, a izvrstan tekst lagano gubi fukus. Već dugo vas pratim i tekstovi vam imaju štofa za finu knjigu o aktuelnoj balkanskoj civilnoj avijaciji.

Faktografija
Drugo poglavlje govori (i) o helikopterima. Pregenijalna tema i malo je se dotičete. CAA kaže da u HR ima samo 6 helića u privatnom vlasništvu. Tu bi htio samo razjasniti što je „privatno“. Ti aparati nisu u vlasništvu države (tu se kužimo :), a od toga su 3 helikoptera u vlasništvu privatnih osoba. Nijedan od njih nije registriran na Todorića. Vjerojatno ste mislili na Bell 427 reg. HTI koji je u vlasništvu Agrokora, sada Fortenova dd. Meni to ima više smisla jer se vlasništvo i helikopterske operacije preko firme mogu porezno pravdati.

Treći dio zapravo govori o terminu airpark, tj. rezidencijalni aerodrom gdje se osim izvođenja aerodromskih operacija, aerodrom koristi kao mjesto za stanovanje. Pročitao sam Pravilnik o aerodromima, kažu Narodne Novine da postoje brojna sigurnosna ograničenja, ali ništa ne govore o životnom prostoru NA AERODROMU. Znamo li da HR zakonodavstvo defacto funkcionira tako da je zabranjeno sve što nije dozvoljeno, airpark koncept treba promjenu zakonodavstva. U HR ima nula privatnih aerodroma. Suvlasnici Malog Lošinja u manjinskom su dijelu država i županija (bez upravljačkih prava) a većinski vlasnici su turističke firme koje gledaju kako im izmiče potencijal o kojem godinama pišete. Biću malo indiskretan – jeste li razmišljali kada o funkciji ministra prometa?

Naveli ste nekoliko airparkova, uglavnom američkih. Na http://www.euroga.org forumu ima thread o evropskim airparkovima sa interesantnim primedbama o tome kako imućnija letačka klijentela zapravo ima drugačije prioritete (vrijedi baciti pogled na raspravu). Dok u USA to fukncionira zbog veličine država, udaljenosti, drugih cijena goriva, jedinstvenih pravila o letenju, lakše mobilnosti, letačke tradicije, njima nije stran koncept stanovanja u trailer parkovima. Airpark je sličan(?) osim što je za bogate, ima ciglu i može da se leti. U EU ih ima jako malo, i isključivo su za privremeni turistički boravak. To onda znači da nema potrebe živjeti na stajanci jer su u EU sportsko-rekreativni aerodromi (zakonska kategorija) maltene na svakih 100 km u bilo kojem smjeru.

O Udbini ste puno pisali (4. dio), a u 5. poglavlju govorite o Šepurinama. Zapravo ste opisali jebodrom, uz primedbu da nema ništa nelegalno u utrkama ako se NE izvode na javnoj cesti. Šepurine nisu javna cesta već napuštena(?) pista bez građevinske dozvole, kako kažu drugi komentatori.

Ako se sećam tamo je vojska besplatno dala stacionar za ECA hidroavione prije kusur godina. Mislite li da će taj teren doista ustupiti/prodati investitorima za ekskluzivni turistički airpark? Da se razumijemo, da mogu tj. da je u ovoj poslovnoj klimi i uređenoj državi moguće, odmah bi uzeo kredit i vašu grafiku i krenuo u akciju jer je ideja pregenijalna. Još bi se samo trebao pozabaviti sa susjedima i bukom na plaži, izmoliti prostorni plan kod lokalnih šerifa i ubijediti investitore da neće biti problema s pravosuđem.

Linkovi:
http://www.ccaa.hr/en/list-of-registered-aircraft-80669
https://en.wikipedia.org/wiki/Airpark
https://www.euroga.org/forums/hangar-talk/6591-airparks-in-europe-and-around-the-world-merged?page=1

Odgovori
A

Hvala puno na vašoj analizi moje analize, te na svim dopunama. Istinski zanimljivo.

Ovo o Kraljevu i Trebinju bi mogla biti posebna tema, no već sam pisao o takvim nonsensima. No, ne brinem se da će balkanski šerifi dati toliko štofa da će se napraviti novi članak sa novim bravurama.

Ministar prometa? Taman posla. Pa za takvo zanimanje morate imati nekakve kvalifikacije. Npr. morate prethodno biti gradonačelnik mjestašća od 5000 stanovnika.

Autoutrke su nelegalne jer se ulazi na posjed na koji ne postoji dozvola ulaska, jer se održavaju bez svih propisanih sigurnosnih standarada predviđenih za organizaciju utrka, jer se krši niz prometnih propisa (iako površina nije javna prometnica postoje prometna ograničenja npr. brzine kretanja izvan naseljenog mjesta)…. Jeb*drom? A da. Nije jedini u Hrvatatskoj, zar ne?

A što se tiće Šepurina, u izuzetno sam dobrim odnosima sa direktoricom Turističke zajednice Nina (već 20 godina smo na „ti“), pa sam joj poslao ovaj članak. Možda pokaže inicijativu i skupi relevantne… ili ne…

B

Jedno pitanje: šta je sa Varaždinom? Zašto to nije uspjelo?

Odgovori
A

„Nažalost, projekt je, nakon početnih građevinskih radova, 2011. prekinut radi kaznenih (krivičnih) postupaka protiv Patafte i tadašnjeg varaždinskog gradonačelnika Čehoka.“

https://tangosix.rs/2017/19/09/kolumna-alena-scurica-imaju-li-aerodromi-regije-lcc-cargo-ili-business-alternativu/

h

Vidim rasprava je krenula u jednom očekivanom smjeru, ali ja bi se vratio na kraj teksta i usporedbi elitnog i masovnog turizma. Jedna od najvažnijih prednosti elitnog turizma je otpornost na krize. Npr. jedan nazovimo ga hotel gdje noćenje košta 40 000 kn popunjen je od travnja, nismo imali niti jedno otkazivanje, a očekujemo isto i u rujnu i listopadu. Već sada znamo da ćemo premašiti prošlogodišnji rezultat. Usput, ponuda hotela je takva da opravdava cijenu noćenja (nudimo čak i privatne jahte za goste, ne samo sunce i more, definitivno smo se izborili za svakog gosta), a nijednom nismo spomenuti u masovnim medijima.

Odgovori
A

Upravo tako. I nevjerojatno da niste spomenuti. Iskreno volio bih znati ime hotela, ako nije problem. Unaprijed hvala.

h

Nije baš toliko nevjerovatno da nismo spomenuti, radimo jako na tome da letimo ispod radara :) . Naime, klijentela je takva da cijeni maksimalni diskreciju, a stav menadžementa je da se učini sve da tako i ostane. Činjenica je da svaki novinar iz masovnih medija gura neki svoj narativ, a u ovoj situaciji je posebno lako privući negativan publicitet.

A

U pravu ste.

Ime, please…

B

LOL pa dobro Alene, covek kaze da „rade jako na tome da lete ispod radara“ … nije li malo neumesno ponoviti pitanje za ime hotela, i to na javnom i vrlo posecenom portalu poput T6? :)

A

Mislim da nije. Pa neće T6 pisati o tome. Ali zar je problem poslati ime na e-mail?

Z

Mada nisam strucan po pitanju aerodroma da komenatrisem njegov tekst ipak moram da napisem ono sto sam cuo o mogucem aerodromu kod Trebinja. Sticajem okolnosti bio sam pre 15-tak godina sa nekoliko poslovnih ljudi iz Norveske koji su nameravali u RS, u zaledju Dubrovnika, da podignu staracki dom. Obilazili su i deo kod Trebinja gde su razmatrali mogucnost izgradnje i aerodroma. Smatrali su da taj teren ima fantasticne predispozicije za aerodrom, daleko bolje nego aeredrom Cilipi koji zna da zbog bure bude zatvoren i koji je, po njihovim recima, imao ozbiljna ogranicenja koje dolina kod Trebinja, ravna kao palacinka, nije imala. Sam polozaj je za njih bio idealan jer bi buduci aerodrom bio jednako udaljen i od Dubrovnika kao i od Herceg Novog. Desila se 2008 godina islandska banka koja je trebala sve to da finansira je nestala a izgleda da je kod predsednika Dodika ostalo u glavi o cemu su tada pricali!

Odgovori
A

Koja ograničenja to ima Dubrovnik? Pista za širokotrupce, ogromna stajanka, sva navigacijska oprema, novi terminal, VIP terminal… Bogami ja ne znam ni jedno ograničenja.

Zračna luka Dubrovnik je zatvorena tek par dana godišnje zbog bure i to zimi kada je mali broj letova. Ima godina kada nije zatvorena više od 6-7 sati 3-4 puta. Ništa značajno. Na tako čemu se ne može temeljiti poslovanje jednog aerodroma.

Konačno alternativa Dubrovniku u slučaju bore nije ni Tivat, nego Split (radi graničnih formalnosti), a kamoli da bi bilo Trebinje.

Kažete projekt se nije ralizirao radi bankrota financijera? Baš sam iznenađen.

Y

Vidim da se ovde povela ozbiljna debata oko aerodroma Trebinje. Tu neke prave finansijske logike realno nema i nema potrebe truditi se da je dokažete ili osporite, to je jasno, isto tako je jasno da se taj aerodrom gradi iz strateških i političkih razloga. Shvatite da su se Srbi i Srbija debelo opekli mnogo puta ulažući i oslanjajući se na infrastrukturu okolnih država. Setimo se JUNAF-a (jugoslovenski naftovod), pruge Bg-Bar, preseljenja fabrika 50-ih gde je kompletna avio-industrija završila u BiH, topolivnica u Novom Travniku a fabrika kamiona u Mariboru opet objašnjavano logički zbog „bezbednosti“ i ekonomske logike. Sve to je odvuklo strateške resurse, znanje i razvojne mogućnosti u danas de facto tuđe države a kad je izbilo s**nje onda su bebe umirale po Banja Luci jer neće da se propusti kamion boca sa kiseonikom. To više niko od političara ne sme sebi da dozvoli jer nažalost ovo nije Skandinavija već Balkan. Evo vam primera baš ovih dana. U Crnu Goru možeš iz Švedske koja ima 6000 mrtvih i nikakve mere zaštite od Korone a ne možeš iz Srbije. Slovenija zatvara granice Hrvatskoj sa 100 zaraženih dnevno a ne zatvara Austriji sa 250. Klasičan balkanski debilizam. Taj odnos neće skoro nestati nažalost iako bi ja najviše na svetu voleo da bude drugačije. Dakle taj deo Hercegovine mora da se poveže sa ostatkom RS i Srbijom bez obzira na ekonomsku logiku, jer kad se dese „balkanizmi“ takva strateška infrastrukture nema cenu. 200 miliona izgleda kao velika para ali za te novce se ne može napraviti više od 40km nekakvog polu-autoputa u onakvom terenu a to nije dovoljno da se taj kraj poveže kako treba. Druga stvar je pumpanje ekonomije takvim za naše uslove velikim projektima, te će pare ubaciti, malo će poboljšati povezanost tog kraja, okrenuće se lova, neki lokalci će imati par godina posla i posle ajmo Jovo nanovo, tome služe investicije generalno inače niko ne bi gradio onolike mostove i podvodne tunele po Nemačkoj, Danskoj i Norveškoj ne bi li skratio put za 30km. Tu nema finansijskog rezona, samo se vrti para i održava ekonomija, jer su oni svoje autoputeve, pruge i aerodrome još odavno izgradili pa sad pumpaju pare u takve stvari. Eto i primera pelješačkog mosta, nema šanse da će se ikada sam finansijski isplatiti ali je strateški izuzetno bitan HR i tu nema spora.

A

Ma to nije sporno. Ali toliki novac za „stretešku zaštitu“ 40.000 stanovnika. Što je puno puno je.

Uostalom zašto onda ne manji aerodrom sa pistom od 1000 metara i terminalčićem kao onaj u Malom Lošinju, koji može imati vojnu funkciju + letove sa turbopropom prema Beogradu, Banja Luci, Beču, Munichu, Zurichu, Rimu, Istanbulu, Ateni, grčkim charterima… sa avionom do 70 mjesta? Čemu 2500 metara i terminal od 300.000 putnika????? I utrošenih dodatnih 120-130 miljuna EUR (200 umjesto 70-80)?

Točno je da se sa tim novcem može napraviti 40 km autoputa, ali čemu autoput za 40.000 stanovnika??? To bi bio još jedan notori nonsens i uzaludno potrošeni resurs. Kolko se državne ceste može npraviti sa tim novcem, tj. obnoviti i osuvremeniti (širi kolnik, oznake, novi asfalt) ceste koja povezuje Trebinje sa Banja Lukom i sa Beogradom?

Krivo rezonirate Pelješki most. Da je Hrvatska sama ukucala toliki novac, 277 milijuna EUR, ja bih prvi arlaukao protiv. Ali 80% novaca dala je Europska Unija. Hrvatsku to košta „tek“ 55 milijuna EUR. Istinski malo za benefite koje će to donijeti Dubrovniku i Pelješcu.

I sad stavite u rezon 55 milijuna za Pelješki most i 200 miljuna za planirani Aerodrom Trebinje. Pobogu!!!!

t

There is no such thing as a free lunch

davala taj novac EU ili Hrvatska, uvijek je opravdano postaviti pitanje isplativosti investicije, šta je s hladnom pogonom, održavanjem, koliko će dnevno (godišnji prosjek) prolaziti vozila tim mostom? pa taj projekt se cijelo vrijeme predstavlja upravo kao strateški a ne ekonomski što je upravo ono što ističe komentator Yrraf. Koliko dnevno prođe vozila autocestom ZG-ST, da li je isplativa? Zašto su je htjeli dat u koncesiju? Pričali su da se ne može financirati svojim prometom. Kako će tek biti s pelješkim mostom? Oće i njega htjet dat u koncesiju kad bude bilo svega par tisuća vozila dnevno?

A

Europska Unija je dala 357 milijuna EUR BESPOVRATNIH sredstava, sto je 85% troskova izgradnje.

Kako ti moze biti los deal za Hrvatsku?

f

touchmeduza

Autocesta Zagreb – Split kao i prema Rijeci ne možete promatrati samo kroz prihod od cestarine. Koliko samo turista dovedu ti prometni pravci koji potroše na obali daleko više nego je sama cestarina. To je uostalom i njihova svrha postojanja, a ne samo naplata cestarine.

t

Alene, gdje ste vi pročitali da tvrdim da je to loš dil za hrvatsku? ja to nigdje napisao nisam. da li bi podržali da EU stopostotno financira novi aerodrom u stankovcima ili Bjelovaru s terminalom kapaciteta 300000 i pistom 2500? to je poanta mog posta, molim vas da mi ne odgovorite da uspoređujem Pelješki most s aerodromom u stankovcima, naravno da ne uspoređujem i naravno da je hipotetsko pitanje jel mi je jasno da EU to nikad neće financirat ali je činjenica da Pelješkim mostom još dugo neće bit prometa koji bi ekonomski opravdao investiciju, strateški je drugo pitanje

frane, slažem se, ali nije to smisao mog posta, molim pogledati gore. ja sam zagovaratelj autoceste i protivnik njena davanja u koncesiju pa eto nam još jednog argumenta zašto ju ne dati ako ga već Mijat Stanić nije iskoristio

smisao komentara je da će o strateškoj važnosti i isplativosti aerodroma trebinje odlučiti Banja Luka (realnost je vjerojatno i Beograd) kao što je o pelješkom mostu odlučivao Zagreb – što ako na pr. Rusija ili kina (vučićev brat si) odluče financirat 80 % projekta – biće odličan dil za RS, zar ne?

šteta što se na jednoj zanimljivoj (i meni ne bliskoj, štoviše nepoznatoj) temi troši toliko energije na off topic raspravu, stavove Alena o aerodromima poput trebinja Stankovaca i Šibenika mi redoviti čitatelji odavno znamo, pa i drugih viđenijih komentatora, ja bi radije pročitao koji konstruktivni komentar o ovoj super zanimljivoj temi

t

još nešto, ako ne hrvatski onda neki drugi porezni obaveznici financiraju tih 277 milijuna, zašto svejedno ne arlaukati? kad drugi plaća, dobro je? ali kao što sam napisao, nema besplatnog ručka

A

Apsolutno

A

OK, ako ne uspoređujete, koja svrha je ona toga? Pelješki most se radi zbog određenih razloga, prometne pozezanosti važnog turisičkog dijela države. Iz istog razloga se ne radi niz drugih mostova koji bi dobro došli nekim malim mjestašcima, ali nema ekonmske opravdanosti za to. Primjerice na otok Pašman u Tkonu. Bitno manji most od Pelješkog koji bi odlično došao izoliranom otoku, ubrzao promet, pojeftinio promet (ne bi bio trajekta)… Ali to nema nikakvog ekonomskog rezona za tako malo ljudi i tako malo značajan turistički i gospodarski nebitan otok.

U tom kontekstu raspravo o Stankovcima, Prpuši, Trebinju… je jednak nonsens kao i most za Tkon.

Ma nitko ne spori da bi o Plješkom mostu odlučivao Zagreb ili Zadar, a ne Beograd. Ali bi svako legitimno pravo imao komentara i kritike takve bedastoće bilo tko. Ne osporava nitko pravo Banja Luci, Beogradu ili Trebinju da se bace toliki novac, ali da strukovni forum ima pravo isto kritizirati i argumentirano reći da je to bacanje novaca ima. To mu je, konačno, i posao, zar ne?

P.S.
Možda u svijetu u kojem Vi živite nema besplatnog ručka, no kod mene ga ima. Uvijek ga je bilo i uvijek će ga biti. Za prijetelje, poslovne partnere, susjede, rodbinu, ljude koji su mi na bilo koji način dragi. Potpuno besplatnog i nićime uvjetovanog. A znam još par stotina ljudi iz moje neposredne okolice koji tako rezoniraju. I bio sam na besplatnim ručkovima i barem jednom tjedno radim (ili plaćam) besplatne ručkove. Osobno smatram da je ta sentancija jedan od pogrešnih. Ne slažem se sa njom.

t

ne uspoređujem Pelješki sa stankovcima, to je bilo hipotetsko pitanje

isto tako će se aerodrom Trebinje, ako će se radit, radit iz određenih neprometnih razloga, strateških, političkih, ‘moj je veći’, whatever, a ne prometno-ekonomskih kao što se ni Pelješki most ne gradi iz prometno-ekonomskih, sami ste rekli da bi arlaukali, pa je nebitno i nepotrebno da toliko arlaučete protiv Trebinja, u čemu se (arlaukanju), btw, slažem s vama

u mom svijetu isto postoje takvi besplatni ručkovi ali nije to smisao te fraze

A

O svakoj gluposti ovog svijeta treba arlaukati, pa bila ona u Hrvatskoj, ili u BiH, ili u Njemčakoj (uskoro će ići članak o BBA) ili bilo gdje drugdje.

Kao što pišem o blenatavim potezima i projektima diljem svijeta, tako je logično da još više pišem u regiji.

A što se tiće arlaukanja Aerodrom Trebinje u ovom članku ima ravno 7 rečenica i usputna je uvodna crtica. To što su se čitatelji našli zaljepiti se na to je druga stvar…

n

@ Alen
https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/ekonomija-i-finansije/prosjecna-plata-u-januaru-u-bih-945-km-539841

Zasto pisete stvari za koje je jasno da nisu istinite?

Neznanje? (Shame on you)
Balkanska zloba? (Shame on us)

Odgovori
A

Ja nisam govorio o prosječnoj plaći od 470 EUR, nego o ljudima koji rade za 200 EUR, a takvi ima kao što ima i onih koji rade i za 20.000 EUR. Više ovih drugih ima u Sarajevu, manje u Trebinju, dok više onih prvih ima u Trebinju nego u Sarajevu (u postotsku stanovništva).

I nadam se da mi nećete sada napisati koliko ja asfaltiranih cesta u BiH, nego da ste shvatili da se dio stanovništva vozi na kaldrmi… I opet više u Trebinju nego u Sarajevu.

Intencija mog navoda je da u BiH ima daleko važnijih stari za ljude u koje se može upucati 200 milijuna EUR nego što je aerodrom koji će koristiti par tisuća ljudi.

P.S.
Vi stvarno vidite razliku između 200 i 470 EUR plaće u komparaciji cijene avio karte? U Hrvatsko je minimalna plaća 550 EUR (manje ne smijete isplaćivati jer će vam zatvoriti poduzeće), no ljudi sa tom plaćom ne putuju avionima.

n

Svejedno, potpuno neprimjereno.
U BiH, uostalom kao i u HR nema niti jedan (1) km kaldrme. Zato u npr. Belgiji imaju stotine i stotine km bas takvih puteva.
Jesam li sad ja kriv sto vi baratate pojmovima cije znacenje ne poznajete?

Ali da se vratim na temu:
Nakon sto HR „udje“ u Sengen, zalagacete se za zatvaranje zagrebacke ili ljubljanske ZL?
Jer, zaboga, „previse preblizu“ su jedna drugoj!

A

U BiH nema kaldrme? Onda sam ja vozio po nekoj drugoj BiH.

Kao što rekoh uspoređivati Copenhagen i Malmo (zajedno 4 miiljuna stanovnika) sa Trebinjem i Dubrovnikom je potpuni nonsens. Tako je nonsens uspoređivati blizinu dva aerodroma čiji gradovi zajedno imaju 1,1 milijun stanovnika.

Također nije isto već imati aerodrome ili investirati u njih 200 milijuna EUR kao greenfield.

I na koncu, iako su Ljubljana i Zagreb tu već 60-tak godina i sigurno ih ne treba rušiti, a i oba su komercijalno isplativa zbog veličine stanovništva koje im gravitira, evidentno je da Zagreb na sve načine guši Ljubljanu koja se ne uspijeva razviti, pa čak ni otvoriti pokoji let za MEB3 (3 najeveća huba Bliskog Istoka) iako ih Zagreb ima 3 dnevno. A to „gušenje“ će biti još veće kada Hrvatska uđe u Schenghen

m

@nomen Ljubljanska zračna luka je već sad primjer toga, prava žrtva blizine drugih zračnih luka, pogledajte samo brojeve. Ispada da prosječno tek svaki treći Slovenac leti iz Ljubljane (Slovenije).

A

Upravo tako. Ni jedan let tijekom koronakrize (Zagreb prosječno 4 dnevno), sada tek 5 letova dnevno, manje i od Zadra, Pule, Podgorice, Sarajeva, Tuzle…

S

Vidim da je tema pobudila veliki interes. Ali komentari vezani za aerodrom Trebinje su uglavnom pisani od strane ljudi koji izgleda nikada nisu u srcu sezone prelazili preko graničnog prijelaza Brgat. To je prijelaz između Dubrovnika i Trebinja.
Ovo je covid19 sezona i lako se zaboravilo kako to izgleda u pravoj sezoni. Ja sam iz Dubrovnika i radim u turizmu. Po prirodi posla moram na dnevnoj bazi znati kakvo je stanje na graničnim prijelazima prema BiH i MNE. E pa stanje u sezoni je takvo da se nerijetko čeka i više od šest sati na ulaz u RH na Brgatu. I odmah da kažem da ova izjava nije karikiranje situacije nego činjenično stanje.
I sad zamislite što bi bilo da se na takvu situaciju doda još desetak autobusa ili više dnevno. Ta granica je vanjska granica EU. Na njoj se MORAJU poštivati sva pravila šengenske granice iako RH nije u šengenu.
To znači da svaki putnik u autobusu i njegova prtljaga mora biti pregledan van vozila. Dokumenti moraju biti skenirani. Vrlo često prilikom vršnih opterećenja po posebnom odobrenju suspendira se taj režim da se ubrza promet. Svejedno ta brzina i nije neka jer zbog sigurnosne situacije i kriumčarenja u regiji kontrole su svejedno znatne.
I sad zamislite kako bi se kontrolirala granica da je u Trebinju aerodrom koji pokušava uzeti dio kolača Dubrovniku. Zar stvarno mislite da bi konavljani dopustili da im netko uzme i jedan euro?
Znaju posao. Organizirani su. I imaju jako političko zaleđe na svim razinama vlasti sve do Brussel a.
Nedo bog da im se zamjeriš.
Pa ti kreni graditi ako imaš muda.

Odgovori
d

Дубровник је класичан пример како балкански политичари који слушају странце од вишевековне светске метрополе у само 100 година направе слепо црево слабо развијене европске државе, која слуша тамо неке сумњиве ликове из Брисела и Берлина, уместо да гледа своје интересе а самим тим и интересе својих најближих комшија.
Да има памети између Требиња и Дубровника би био брзи пут или чак и аутопут који даље иде, а ту негде би био аеродром. Простор аеродрома Ћилипи би био пун стамбено комерцијалних садтжаја. Ту негде би било пуно фабрика у залеђу. Места колико хоћеш за све. Дубровник би био велеград са пар стотина хиљада становника, да се пратио природан темпо развоја таквих места од средњег века до данас, а Херцеговина би била пуна становништва а не испражњена.
Слично бих могао и о Осијеку да пишем.
Признајем, ово су моји влажни снови о алтернативим путевима историје на овим просторима…
Али ко неће брата за брата имаће туђина за господара, каже стара пословица.
Јесте ли ви сви свесни шта је све Дубровник вековима био? А оваквим парцијалним ситничарењем је од њега направљено месташце које зависи од тамо неких странаца који би лети да пију кафу и сликају се.
Сви треба једном да схвате, да ако им комшија живи лоше, пре или касније ни њима не може бити добро. Права ствар је живети у симбиози, хармонији и синергији са комшилуком.

S

Odgovor koji je dax napisao nema veze sa onim što sam ja rekao. Tako nešto može napisati netko tko pojma nema o čemu se radi i koji po svoj prilici u životu nije bio u Dubrovniku ili Trebinju.
Čisto da se zna procjena je da 7000 ljudi iz Trebinja i okolice rade u i oko Dubrovnika uključujući i prodavačice u mom lokalnom dućanu.
Pa ti vidi kome je dobro kome je loše a tko lupa gluposti.

d

Срђане, хвала што сте ми потврдили колико Дубровник и залеђе јесу повезани. У мом сценарију би били још више и садржајније повезани и свима би било боље.
Прочитајте и схватите написано…

A

Dax, stvarno? To što ljudi iz Trebinja dolaze trbuhom za kruhom u Dubrovnik i tu rade sekundarne poslove, te su zbog toga voljni gubiti sate na prijelazima, Vi smatrate povezanošću?

I to bi treba biti razlog da Dubrovnik prepusti dio svog kolača mjestašcu koje ne plaća ni turističku taksu, ni porez, ni prirez, ni promovira, ni investira u dubrovački turizam?

Na koncu ova rasprava je potpuno deplasirana. Niti su tvorci ideje aerodroma Trebinje svjesni da greenfield za aerodrom takvih performansi košta 200+ milijuna EUR (pa oni su otkrili da pista u Kraljevu nema performanse tek kad su u nju ukucali kamaru para uzalud), niti da za to treba daleko više od novaca, niti će se taj projekt realizirati. Vjerojatno će se spucati nekih 30-40 milijuna (od kojih će dio biti u džepovima onih koji će to provoditi) za neki smješni mali aerodromčić koji će idućih par desetaka godina stajati prazan i ljude će se još godina hraniti „vrlo skorom boljom budućnosti“. Onda će se upucati 2+ milijuna godišnje za 4 tjedna leta prema Banja Luci i dalje prema Beogradu, te pleće nepotrebnih nekoliko desetaka radnika. A to neće biti prijetnja čak ni Mostaru, a kamoli Dubrovniku.

Z

Jako puno Dubrovcana imaju stanove u Trebinju jer svoj stan u centru Dubrovnika izdaju tokom sezone.
Vecina ljudi iz Trebinja zovnu Uber do granice i predju pesice.

Izvor informacija je par ljudi imaju nekretnine u Trebinju

d

Поштовани Алене, не разумем Вашу логику.
Стварно трњба да гледате ствари пуно шире, са освртом на ближу и даљу историју као и са погледом на могућу ближу и даљу будућност.
Слажем се са Вама да у Херцеговини не цветају руже. Логично. Одсечени су од свог окружења границом и непотребним лудачким ратом. Баш зато и хоће свој аеродром.
Дубровчани, Херцеговци и Бокељи треба да су природно упућени једни на друге, и ту нико ништа не губи, и само примитивни националисти у томе могу да траже нешто лоше.
Један од коментатора је навео пример аутопута кроз сред Београда и чувеног моста Газела. Шта би све данас дали да су га ономад још шире направили. А у доба када је грађен није испуњавао нити један једини критеријум рентабилности.
Начун како се крећемо и летимо ће се сигурно мењати, као што се све мења.

A

I onda Dubrovčani ne bi kupili nekretnine negdje u Hrvatskoj izvan Dubrovnika (Grbavca, Jasenice, Brotnice, Duba, Pridvorje, Dunave, Gabrili, Drbenik, Mihanići, Pridvorje, Lovorno, Makoše, Dubravka, Osijnik, Ljubač, Gromača, Mrčevo, Mravinjac, Majkovi…) već iza granice? Hmmmm….

I koliko je to „jako puno“? 10, 20, 50, 100, 200?

A

Dax, vidim da ne razumijete logiku. Vrlo je jednostavna, ali nema smisla dalje je ponavljati. Mislim da je na tu temu sve rečeno.

d

Поштовани Алене, ја нигде нисам рекао да је Ваш прорачун исплативисти на данашњи дан са данашњим методама погрешан. Али за 30 година ће сви кукати ако се то данас не направи.
Питајте просечног планера Београда шта би све дао да је мост Газела и још пар важних улица шире за по коју траку.
Пре 20 година сам чуо од неких грађевинаца да по стандардима грађевинске струке у то доба аутопут Београд – Чачка није рентабилан. И нисам могао да верујем. Сва срећа па нису имали задњу реч на ту тему. Примера таквих пуно има сигурно….

A

Samo uspoređivanje Gazela sa aerodromom Trebinje je tolki nonsens, da bi bilo krajnje deplasirano dalje komentirati.

Na taj nivo se ipak ne mogu spustiti. Sorry. Morat ćete za tekve nonsense naći drugi forum gdje su ljudi na tom nivou ili su voljni na njega se spuštati.

Z

Puno je bilo kvalitetne diskusije pa zato samo jedno pitanje za Purgera: da li vi mozete spreciti izgradnju aerodroma Trebinje, ako oni odluce da prave? Samo jednostavno DA ili NE, nema potrebe za ponovnom diskusijom, culi smo sve argumente.

Odgovori
A

Apsolutno NE, kao ni bilo koju drugu glupost koja se u regiji napravila, a u toj kategoriji je konkurencija abnormalno velika.

Što ne abolira one koji glupe odluke donose i provode, a posao novinara i analitičara je da o tome govori što više, argumentirano i što glasnije.

A

Nisam znao da je Travolta vratio N707JT u Australiju. Lep avion, video sam ga pre desetak godina na LAX-u.
Mala ispravka: Tsuniah Lake Lodge u British Columbiji (SAD) je zapravo u Kanadi.
Pozdrav

Odgovori
A

Da, prekrasan old timer ovaj od Travolte.

Hvala na ispravci, već je u početku diskusije jedan čitatelj ispravio.

p

Za početak pohvale Alene za trud da nam svake nedelje da po jedan kvalitetan članak (kolumnu), žao mi je što i ostatak diskusije nije tako dobar.

Mislim da je nepotrebno toliko peniti oko izgradnje nekih pomenutih aerodroma. Oni stručniji će uvek pokušavati da traže racionalan odgovor a oni drugi uglavnom se igrati strategije i tražiti iracionalne argumente.

Ali politika je vrlo racionalna ali ne za naivne građane već uglavnom za interese krupnih igrača a politika to onda pravda „nacionalnim iteresom“. Mislim a i dosta argumenata je tu da je u slučajevima Trebinja, Kraljeva a verovatno i Srebrnog jezera i Kruševca nije u pitanju interes „napaćenog srpskog naroda“ već „patnje“ kapitala uloženog u hotele tj. kako do gostiju.

Zaboravili ste da je u Trebinju izgađen a i još se dograđuje tzv Grad sunca sa hotelima, rizortom i koječim još. Kako do njega? Hoće li ljudi iz okoline tamo boraviti? Verovatno ne ali bi aerodrom bio baš lepo imati naročito ako će platiti budžet a ne vlasnik hotela. Pa neki PSO i divota.

U Kraljevu je više puta najavljvivana privatizacija starijih hotela ali eto nikao je stari-novi sada Zepter i još noviji sa pet zvezdica drugog vlasnika. To su i razni rizorti sa 4* i eto i tu bi baš bilo lepo imati otvoren aerodrom. Mislim da su priče o izgradnji nove piste u Kraljevu u domenu fantastike. Biće i ova postojeća dobra uz sređivanje rulnih staza.

Srebrno jezero? Još nevidite kranove? Pa biće i tu verovatno. Zlatibor je preizgrađen, Kopaonik takođe… Kruševački novi aerodrom je slučajno baš blizu Kopa? Pa nije slučajno.

Dok vi tražite javni interes on je odavno privatizovan. Šta će se i kojim redom graditi i da li će, tu vam treba neki „kremljolog“ blizak vrhovima (ne planinskim) da vam kaže čija je struja biti jača i kako koga namiriti. Teško da će svi dobiti baš sve kako žele ali nešto za ATR i biznis avijaciju će možda biti. Ne zaboravite da je PSO važan izvor svežih para za nacionalnog prevoznika.

Odgovori
A

Uprvo tako, potpisujem sve što ste napisali. Samo, sa 200 milijuna EUR javnog novca omogućiti 2-3 hotela da imaju goste jest istinski nonsens, zar ne? I to bi javnost trebala prepoznati, prihvatiti da je to njihov novac, a ne političara i tih par poslovnjaka kojima se „omogućava punjenje džepova“ na račun poreznih obveznika. Onih istih za koje se govori da nema novaca za zdravstvo, obrazovanje, javne funkcije, plače, penzije…

B

Odakle vama informacija da će biti utrošeno 200 miliona ojra?

Pored toga najavljana je izgradnja aerodroma u više faza, pretrpostavljam da će prva faza moći da hendluje Generalnu avijaciju i poneki turboprop, i uz to neki manji terminal i ostala aerodromska oprema ne bi trebalo da košta previše. Ako se bude racionalno radilo može to da zatvori nekih 30-tak miliona (i da se solidno ugrade i oni koji rade), a da služi svrsi. Recimo, Pista u Vršcu (informacija iz prve ruke) je građena tako da su pitali da izgrade pistu pa je u vrijeme bivše Juge to bilo nemjerljivo skupo, onda je direktor pitao, čini mi se Prvi Partizan Užice: koliko košta da mi napravite put tih dimenzija i tih karaketristika, i cijena je bila nemjerljivo manja, a onda je „pretvoren“ put u pistu.

Druga faza kad bude bilo potrebe i kad bude bilo para…

Dakle nema rezervne piste za Dubrovnik, zašto bi Vučić finansirao nešto što pokriva potrebe Hrvatske, nema potrebe za tim.

A

Zato što znam koliko košta greenfield pista, terminal tog kapaciteta, kontrolni toranj, oprema za aerodrom (pa oni još nemaju ni toaletni papir, a kamoli navigacijsku i drugu opremu). Zato što znam koliko su koštali aerodromi te veličine koji su bili greenfield. A na taj iznos od 200 milijuna treba dodati još i ugradnju raznih političara, rođa, njihovih rođa i rođa od rođa.

„Put u Vršcu“ na koji slijeću minijaturni školski avioni i pista za uskotrupac čiji je MTOW 75 ili čak 94 tone nije isto. Postoje standardi koji se za aerodrom takve kategorije moraju poštovati, i ako ih ne poštujete nećete dobiti dozvolu operiranja. Vrlo jednostavno.

Ako je cilj da slijeće ATR 72, onda je to 70-80 milijuna, ako je cilj da slijeće uskotrupac to je 200+ milijuna. A jasno je rečeno da je cilj uskotrupna pista dužine 2500 metara i terminal za 300.000 putnika.

B

Imate li neki link gdje se opisuju razne varijante aerodroma? Ja sam nešao neki, vjerovatno je star pa su i cijene manje… https://www.quora.com/How-much-does-it-cost-to-build-an-airport-from-the-ground-up-including-all-the-auxiliary-vehicles-etc

B

A zna li itko ista o aerodromu u Livnu?

Odgovori
b

U Livnu nije aerodrom, nego letjelište za sportsko letenje. Iz pretpristpnih iliti IPA fonodva su napravili asfaltnu pistu i hangar, a to im sada služi za sportsko letenje i to poglavito jedrilica. Livno ima izuzetne uvjete za jedriličarske letove, a to su dokazali i proteklih godina, a vrh je bio da su organizirali Sailplane Grand Prix Bosnia and Herzegovina – Livno 2019, prvo takmičenje takve vrste na ovim područjima. Viš e o klubu možete vidjeti na http://aeroklublivno.org/.

A

Hvala na info.

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Jale na: Kompanija ‘’Ruski helikopteri’’ predstavila nove opcije opreme za helikopter Ansat

Nije bas u klasi H-145 ali je sigurno u H-135,mala zamerka zato sto nema zadnja vrata ali je sigurno dobar helikopter.

17. Sep 2020.Pogledaj

Tucano na: [VIDEO] Do sada neobjavljeni video snimci letenja iz kabine MiG-a 29 srpskog RV i PVO

Naravno, uklanjanje iz sluzbe uz disciplinski postupak, verovatno i zatvor. Ovakvim svojim ponasanjem on ugrozava i svoj i tudje zivote. Ponasanje nedostojno jednog oficia.

17. Sep 2020.Pogledaj

Tedy na: [VIDEO] Do sada neobjavljeni video snimci letenja iz kabine MiG-a 29 srpskog RV i PVO

522 May God bless you and your loved ones. I take a bow in front of you. You are a Man. A good one. Be blessed.

17. Sep 2020.Pogledaj

mr na: [VIDEO] Do sada neobjavljeni video snimci letenja iz kabine MiG-a 29 srpskog RV i PVO

Odgledao sam snimak nekoliko puta. Snimak je u prvom licu, takoreći očima pilota. Vide se komande, kokpit, način upotrebe istih, manevrisanje, atraktivni potezi,ali i stepen modernizacije, ako se to može nazvati modernizacijom. Moguće da je to zasmetalo kontrolorima.

17. Sep 2020.Pogledaj

Tedy na: [VIDEO] Do sada neobjavljeni video snimci letenja iz kabine MiG-a 29 srpskog RV i PVO

522 Thank you man. I'm very impressed, you have been thinking about me. I'm fine. I appreciate this very much.

17. Sep 2020.Pogledaj

Send this to a friend