Vojni portal GlobalFirepower o vojnoj snazi država sveta, od 139. rangiranih Srbija na 61. mestu – Tango Six ispravlja neke podatke

Vojni analitički portal GlobalFirepower objavio je najnoviju listu svetskih vojnih sila (pregled za 2021. godinu) na kojoj je, od 139 obrađenih država, Srbija rangirana na 61. mestu. Istovremeno, Srbija je, što se vojne snage tiče, zauzela 21. mesto u Evropi, 4. na Balkanu i prvo kada se poredi sa bivšim jugoslovenskim republikama.

GlobalFirepower je naravno na prvom mesto postavio SAD, na drugo Rusiju, treća je NR Kina a četvrta Indija. U našem susedstvu Rumunija je zauzela 41. mesto, Mađarska 55, Hrvatska 63, Bugarska 67, Bosna i Hercegovina 121, Crna Gora 123 i Severna Makedonija 133. mesto. Od ostalih nama interesantnih zemalja tu su Turska 11, Grčka 29 i Slovenija 88. mesto.

Za izračunavanje indeksa vojne moći koristi se više od 50 parametara među kojima su brojnost oružanih snaga (aktivni i vojnici u rezervi, paravojne formacije), količina vojne tehnike (avijacija, tenkovi, oklopna vozila, artiljerija, brodovi), potom veličina teritorije (Srbija je 108. od 139. rangiranih država), geografski položaj, prirodna bogatska, logistički kapaciteti, ekonomski potencijali, finansijska izdvajanja za vojsku.

Brojno stanje oružanih snaga Srbije se procenjuje na oko 30000 aktivnih vojnika i 50000 u rezervi a spomenuto je i 4000 pripadnika paravojnih formacija (najverovatnije Žandarmerija). Od oko 7 miliona stanovnika (94. na svetu) navodno je raspoloživo 49 procenata što je nešto više od 3,4 miliona (93 mesto), sposobno za službu 38,7 posto ili nešto preko 2,8 miliona (93 mesto) a procenat populacije koji godišnje dostigne uzrast pogodan za vojnu službu je 81.432 (1,2 posto, 101. mesto).

Kada su u pitanju finansije, navedeno je da je srpski vojni budžet 1,14 milijardi dolara (71. mesto), spoljni dug države je 29,5 milijardi dolara (76. mesto), devizne i rezerve zlata su nešto preko 11,9 milijardi dolara (68. mesto) i paritet kupovne moći nešto preko 108 milijardi dolara (80. mesto).

Od vojne tehnike GlobalFirepower navodi: Kopnena vojska 304 tenka, 1200 oklopnih vozila, 144 oruđa vučne artiljerije, 93 samohodna artiljerijska oruđa, 70 višecevnih lansera raketa, 19 brodova (od kojih 6 patrolnih i 4 minolovca). Interesantno je da je Srbija na relativno visokom 36. mestu kada je u pitanju brojnost samohodnih artiljerijskih oruđa.

Nama su svakako najzanimljiviji su podaci vezani za RV i PVO. Prikazan je samo broj aviona i helikoptera ali ne i broj bespilotnih letelica kao i količina različitih vrsta sistema za protivvvazduhoplovna dejstva. Tako je navedeno da Srbija ima 113 aviona i helikoptera (65. mesto) od kojih samo 6 lovaca, 17 jurišnika (po tome je na visokom 25. mestu u svetu), jedan transportni, 38 školskih i trenažnih aviona, 55 helikoptera od čega su 4 borbena.

Na prvi pogled se, što se tiče broja aviona i helikoptera, vidi se da deo podataka nije sasvim ili uopšte tačan. Iako iz Vojske Srbije nisu skoro izneli spisak inventara RV i PVO, sigurno znamo da Srbija ima 14 lovačkih aviona (4 su još u Belorusiji ali su vlasništvo VS) a ne samo 6, tu su dva transportna aviona (po jedan laki i srednji).

Neki podaci su sa druge strane približno ili gotovo potpuno tačni. To je pre svega broj jurišnih aviona (16 Orlova a pitanje je šta će biti sa još 4 primerka iz muzeja koji su prebačeni na remont), potom 38 školskih i trenažnih (neka procena je da su u inventaru dve Utve-75, 16 Lasta i 20 G-4) a skoro da je realan i broj od 55 helikoptera (najverovatnije je tu oko 40 Gazela, 5 H145M, 5 Mi-17V-5, bar jedan Mi-8T kao i 4 borbena Mi-35M).

Interesantno je da se naše Ministarstvo odbrane pre dva dana pohvalilo ovom analizom navodeći da je Srbija najjača vojna sila u regionu pri tom spomenuvši da je najjača je među članicama bivše SFRJ. Pri tom mi gotovo da nemamo zvanično objavljene podatke vezane za brojno stanje naše vojske, kako što se tiče ljudstva tako i što se tiče tehnike i opreme sa kojom raspolaže. Do sada su takve informacije obično objavljivali pojedini domaći i strani sajtovi koje obično vode entuzijasti tinejdžeri bez ikakvog pristupa stvarnom svetu a takve podatke su u javnost plasirali i određeni vojno-politički komentatori i analitičari.

Srbija sigurno jeste „jača“ od bilo koje bivše jugoslovenske republike ali nikako nije „najjača“ u regionu (to je svakako Rumunija) a još manje na Balkanu (tu su još i Turska i Grčka). Nije ni realno da se direktno poredimo sa svim zemljama u okruženju, osim Hrvatske, Mađarske i Bugarske.

Zbog toga što mnoge države sveta (među kojima je i Srbija) uopšte ne izlaze u javnost (ili to vrlo retko rade) sa detaljima o svojoj vojnoj moći, veoma je upitna pouzdanost i istinitost takvih podataka i da li se na osnovu njih može realno proceniti snaga neke armije.

U brojna stanja se često ubrajaju i ona sredstva koja se nalaze u rezervi, koja su zastarela ili koja se više neće upotrebljavati ali ih pojedine države ćesto prijavljuju kao deo inventara vojske. Takođe, ono što je veliki nedostatak je to što nema informacija o brojnosti savremenog naoružanja i ono što je vrlo bitno, koliki je procenat operativnosti tehnike. Zbog takve površnosti analiza GlobalFirepower se ne može smatrati u potpunosti relevantnim jer u velikoj meri ne daje stvarnu sliku stanja oružanih snaga sveta.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.