![[POSLEDNJA VEST] SMATSA smanjila horizontalno razdvajanje putničkih aviona u području aerodroma „Nikola Tesla“ sa 5 na 3 nautičke milje](https://media.tangosix.rs/2024/04/20230602_150839-1600x900-1.jpg)
Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA), saopštila je danas da je izvršila implementaciju minimalne norme horizontalnog razdvajanja vazduhoplova od 3 nautičke milje, u delu vazdušnog prostora unutar kruga od okvirno 60 nautičkih milja od aerodroma „Nikola Tesla“, vertikalno od 1500 fita iznad terena do nivoa leta 205.
Puštanjem u rad radarskih stanica Beograd i Besna kobila, pored značajnog unapređenja sistema nadzora u vazdušnom prostoru, poboljšanjem opštih performansi i redundandnosti radarskog sistema SMATA-e i istovremeno ispunjenih standarda za smanjenje minimalne norme razdvajanja obezbeđeno je podizanje kapaciteta pripadajućeg prostora, uzimajući pri tom u obzir i scenarije u određenim degradiranim uslovima, naglašavaju iz Kontrole letenja.
– Uvođenjem minimalne norme horizontalnog razdvajanja od 3 nautičke milje postiže se skraćivanje putanje i vreme leta vazduhoplova, čime se obezbeđuje viši stepen ekspeditivnosti u uslovima permanentnog povećanja saobraćaja, uz veću efikasnost u obezbeđivanju kontinuiranog penjanja i snižavanja vazduhoplova, odnosno korišćenje optimalnih profila leta vazduhoplova u dolasku i odlasku ka/sa aerodroma „Nikola Tesla“ i postižu se značajna smanjenja potrošnje goriva i emisije CO2. Ujedno su obezbeđeni uslovi za smanjenje odstojanja uzastopnih vazduhoplova u segmentu završnog prilaženja, čime će se po povratku na operacije sa renovirane poletno-sletne staze (RWY 12L/30R), maksimalno iskoristiti kapacitet iste.
Smanjenjem minimalne norme horizontalnog razdvajanja vazduhoplova na 3 nautičke milje, unapređen je i kvalitet usluga kontrole letenja u završnoj kontrolisanoj oblasti (TMA Beograd) i stvoreni su uslovi za dalja tehnološka i operativna unapređenja planiranim uvođenjem radarskog servisa u okviru Aerodromske kontrole Beograd, čime će se nastavlja modernizacija sistema u cilju unapređenja bezbednosti i poboljšanja kvaliteta pruženih usluga. – saopšteno je iz SMATSA-e.
Nikola
Da li ovo znaci da ce moci da se obe piste koristiti paralelno na Surcinskom aerodromu?
Golub
Ne. Nigde u svetu ne postoji regulativa koja bi omogućila tako nešto.
Nikola P.
Nikada neće moći da se koriste obe piste istovremeno
Srba
Ne citate mapu. 3NM su samo iznad 1500ft.
Nikola P.
@MikaO nije moguce koristiti obe piste istovremeno na aerodromu Beograd…Getvik o tome razmislja, medjutim tamo je razmak 200m, kod Beograda je 190m. Postoje neke opcije ubrzanja saobracaja sa ovakve dve piste, ali to je vrlo problematicno i retko se radi…nikada u situacijama instrumentalnog prilaza. Jednom recju kao sto sam i napisao bice vrlo skupa rulna staza….
Horacije
Kakva propaganda! Na postojecem razdvajanju smo vec u predinfarktnom stanju.
Koji je to obim saobracaja? Kao u Sabihi, ili Yenihavalimani u Istanbulu?
Mozemo mi i vece i bolje…. i sa jos manjim razdvajanjem.
Djuka
Ne razumem, da li smatras da treba vise „kapaciteta“ ili si prosto ironican? Ovde se radi i o optimizaciji profila leta prilikom sletanja i uzletanja zarad ustede u gorivu i smanjenja emisije stetnih gasova…
Milan
Ovde se radi o tome da se u prilaznoj KL na aerodromu Beograd pravi uzasno losa separacija toliko losa kao da smo u godini 1983. Frazeologija kontrolora letenja je toliko pogresna da na primer koriste: descent TO 3000 ft sto je potpuno pogresno. Ali dobro, kakva nam je drzava, Smatsa je i jos dobra, ako je za utehu.
Nele
@Djuka, koja optimizacija? prilaz Beogradu je u velikoj vecini slucajeva skoro pa „straight in“ i „continuous descent“ , gubitaka nema. Cak ni istanbul ne primenjuje ispod 5 milja. Lepo i dobro je imati ali za sada u bg neupotrebljivo. Lepse bi bio ils 30 i cat 2-3 sa te strane
Djuka
@Nele
https://www.eurocontrol.int/publication/serbia-local-single-sky-implementation-lssip-document-2023
CDO je implementiran tek krajem 2023. Ti sad tu nesto protestujessto sam ga spomenuo kao da je to nesto sto u BG na aerodrumu postoji vec 10 godina…
Dalje „Separation Application“ od 3 NM je takodje navedena kao implementirana oko BG, to je predmet ovog clanka. Srbija se obavezala na implementaciju tih raznih da kazemo trikova zarad povecanja kapaciteta, smanjenja potrosnje goriva itd, i okviru tzv. European ATM Master Plan:
„The Local Single Sky Implementation (LSSIP) documents are the yearly expression of commitment of civil and military national organisations (regulators and national supervisory authorities), service providers and airport operators, towards the implementation of the European ATM Master Plan.“
Marko Markovic
Zar je to zaista potrebno na relativno malom aerodromu kakav je beogradski? Kao da smo u Londonu :)
Kontrolor
Naravno da je potrebno. Uzmimo primer dolazećeg talasa izmedju 16-17h kada na aerodrom beograd sleće prosečno oko 20 aviona na sat. Ako je razdvajanje prethodno bilo 5-6 NM to znači da je sletanje tih 20 aviona trajalo u proseku 50minuta. Sada kada će razdvajanje biti 3NM sletanje 20 aviona će prosečno biti 23 minuta. Prema tome može se zaključiti da će avioni prelaziti manje milja u terminalnom prostoru i samim tim štedeti više goriva.
Kolega sa zapadne tribine
Sve neki stručnjaci ovde. Separacija od 3 NM predstavlja minimum, niko neče leteti tako blizu. To u praksi znači, da če minimalna prosečna separacija u gužvi (kad ti kao kontroloru treba malo stisnuti saobračaj) umesto 6-7 NM sad biti 4-6, a i to je u celosti ovisno od kontrolora na frekvenciji i od još dva faktora: RVR na stazi i delovanju svih senzora (u ovom kontekstu radara), koji predstavljaju minimum za obezbeđenje minimalne separacije od tri milje. Sad neko tu pita: dal BGD to uppšte treba? Nije pitanje dal treba, jer ne košta ništa. Kad obezbediš dovoljno precizno pozicioniranje avijona, minimalna horizontalna separacija se može se smanjiti. To naravno ne znači, da če sad svi da lete na toj razdaljini. Tonje ipak samo minimum. Ali ima još dodatni benefit: može se da se napravi PBN SID/STAR, segmenti kojih mogu sad biti bliže nego u non-3NM separaciji. E tu može da se uštedi podosta goriva.
Mene čudi samo jedna stvar: zašto SMATSA nije išla u MLAT (multulilateraciju), koja je višekratno jeftinija za nabavu i održavanje od radara. Slovenija je npr. išla u to i sa 24 pasivnim antenama pokriva se gotovo čitav teritorij. Radar je skup (milja i po € po komadu), traži kompleksnu infrastrukturu i održavanje a za razliku od MLAT, treba nači dobru poziciju, koja če zadovoljivo pokriti dovoljno terena a da je relativo lako dostupna (struja, voda, optika…)
neko
MLAT je u pripremi.