Hrvatska i Francuska planiraju osnivanje centra za obuku pilota borbenih aviona u Puli, Srbija Rafale dočekuje sa zastarelim avionima za obuku

Kako je prošle nedelje saopštilo Ministarstvo odbrane Hrvatske (MORH), potpredsednik hrvatske vlade i ministar odbrane Ivan Anušić sastao se 17. septembra sa gradonačelnikom grada Pula Filipom Zoričićem. Povod za sastanak koji je održan u ministarstvu, bilo je potencijalno osnivanje „centra za obuku pilota borbenih aviona“ na vojnom delu aerodroma Pula.

Priča o planu izazvala je u hrvatskoj javnosti i medijima negativne komentare i reakcije jer je izražena bojazan da će bi se u Puli formirala „vojna baza“ u kojoj će biti stacionirani i borbeni avioni Rafal, što bi negativno uticalo na grad i okolinu, pre svega što se tiče buke.

– Gradonačelnika Pule upoznao sam s projektom obuke pilota o kojem se pregovara s francuskom stranom i objasnio o kakvoj je obuci riječ. U Puli neće biti razmješteni Rafali jer se obuka pilota radi na školskim avionima, u ovom slučaju to bi bio Pilatus PC-21. Da budem slikovit, Pilatus PC-21 tiši je od civilnog, putničkog aviona, njegova buka je zanemariva.

U Puli se, bude li potpisan ugovor i dogovoren taj projekt, neće događati ništa invazivno, neće se osnivati nikakva francuska vojna baza, niti građani Pule, kao stanovnici turističkog grada, imaju razloga za ikakav strah od buke ili sličnog. – izjavio je ministar Anušić.

MORH navodi da je reč o projektu centra za obuku u okviru kojeg bi vojni piloti prolazili obuku na školskim, civilnim avionima Pilatus PC-21. U centru bi se osim hrvatskih pilota, obučavali i piloti iz savezničkih zemalja. Takođe se napominje da obuka na Pilatusu PC-21 omogućava prelaz na više tipova borbenih aviona – Rafal, F-16, Eurofajter, što bi omogućilo da se u tom centru obučavaju budući piloti tih borbenih aviona.

Iz MORH-a dalje pojašnjavaju da je plan da se centar za obuku pilota borbenih aviona realizuje sa francuskom kompanijom DCI koja je u mešovitom državnom (francuskom) i privatnom vlasništvu, a koja pruža usluge obuke pilota helikoptera i borbenih aviona u saradnji s francuskim oružanim snagama.

Takođe se navodi da je interes Hrvatske za osnivanje takvog centra omogućavanje kontinuiteta obuke hrvatskih pilota borebnih aviona Rafal. Istovremeno se napominje da će povratkom poslednjih pilota sa obuke u Francuskoj, francuska strana ispuniti svoju obavezu iz ugovora o nabavci Rafala. Na kraju se dodaje da se o ugovoru još uvek pregovora, i da još nije definisan datum osnivanja centra u Puli.

Srbija kupuje Rafale, a ima zastarele avione za obuku

Dok čekamo da se u narednom periodu potpiše ugovor o nabavci naoružanja za borbene avione Rafal koje nabavlja Srbija, kao i da se zvanično (nadamo se) objave detalji ugovora za same avione, možemo polako početi i sa pitanjima kako će Srbija rešiti pitanje obuke svojih pilota na ovom tipu letelice?

Deo tog pitanja bi mogli saznati upravo u objavljivanju detalja ugovora sa Dasoom. Za očekivati je da prvi budući srpski piloti Rafala budu obučavani u Francuskoj, i to po sličnom ili istom modelu kao i hrvatski.

Međutim, ako se u međuvremenu u Hrvatskoj formira pomenuti centar za obuku pilota, može se dogoditi da Francuska jednostavno usmeri Srbiju ka tom rešenju. Piloti instruktori i avioni bi bili francuski, vazduhoplovna baza hrvatska.

Portal OBRIS i autor Antonio Prlenda već spominju ovu mogućnost, navodeći pre svega pozitivne strane jedne takve saradnje, uz napomenu da bi ona mogla doprineti smanjenju tenzija u regionu, što bi mogla biti i jedna od namera francuske strane.

Hrvatska dakle aktivno radi na tome da u budućnosti obezbedi dalju konstantnu obuku svojih pilota. Ukoliko se ne bude oslanjala samo na centar za obuku u Puli, na red će u jednom trenutku verovatno doći i zamena postojeće tehnike na kojoj se obavlja obuka hrvatskih vojnih pilota.

Hrvatska za te potrebe trenutno koristi češke klipne školske avione Zlin 242L koji su nabavljeni 2007. godine i kojima verovatno u ovom momentu nije potrebna zamena ili ona nije hitna.

Sa druge strane, tu su švajcarski turboelisni školski avioni PC-9M koji su kupljeni 1997. Za tri godine će dakle biti stari 30 godina, i o njihovoj zameni treba razmišljati (što bi upravo mogao biti avion PC-21).

Nije međutim nemoguće da se avioni PC-9M uopšte ne zamene, već da se u narednim decenijama puna pažnja posveti rešenju kroz potencijalni pulski centru za obuku.

Stanje flote aviona za obuku u RV i PVO Vojske Srbije je dosta lošije.

Kandidati za buduće pilote prvo lete na prastarim Utvama-75 od kojih je najmlađa proizvedena 1985. godine. Potom se prelazi na donekle savremenu, digitalnu Lastu V-54, ali se onda ponovo leti na analognim i zastarelim mlaznjacima G-4 Super Galeb kojih isto tako ima malo. Među njima se nalazi poslednji proizvedeni primerak koji je star 33 godine.

Po ovome se vidi da je možda pogrešno što je Srbija prvo počela da rešava problem zamene borbene komponente ratnog vazduhoplovstva, a sa druge strane poseduje tehnički i tehnološki zastarele avione za obuku koji su stari tri ili četiri decenije. Troškovi nabavke takvih novih letelica su daleko manji od novca koji će se potrošiti na Rafale.

Nabavka nekoliko novih savremenih školskih aviona za zamenu Utve-75 može koštati svega par ili nekoliko miliona evra/dolara. Takođe, na tržištu postoje i cenovno pristupačne zamene za G-4, bilo da su to odgovarajući turboelisni avioni ili mlaznjaci. Potrebe isto tako nisu velike, možda nekoliko aviona, eventualno nabavka eskadrila sa do 12 letelica. Paket sa obukom, delovima i logistikom može koštati od oko 100 pa do oko 250 miliona dolara/evra.

Srbiji bi prvi Rafal trebao da stigne 2028. godine (ne znamo u kom mesecu), znači za oko četiri godine. Dovoljno vremena da se dogodi mnogo toga. Do tada ćemo saznati kako i gde će se obučavati srpski piloti, ne samo na Rafalima, već i šta će se dogoditi sa obukom vojnih pilota u Srbiji.