[ANALIZA] Drugi deo: Koliko su i kako saveznici opremili i naoružali ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovnu odbranu Ukrajine

Rat u Ukrajini traje skoro 40 meseci, pregovori koji su organizovani ove godine nisu rezultirali nekim značajnijim rezultatima da se ostvari dugoročni prekid vatre i još uvek nema naznaka da će se sukob uskoro završiti. Obe strane izvode intenzivna borbena dejstva, Ukrajinci su prilično uspešni u udarima u dubini ruske teritorije, Rusi takođe nanose veliku štetu ukrajinskoj kritičnoj infrastrukturi, a na frontu imaju inicijativu i uglavnom napreduju, za sada sporo ali sigurno.

Slanje savezničke vojne tehnike Ukrajini se nastavlja, i pored promene režima u SAD, čija nova vlast sada nije voljna da obezbeđuje redovan novac i naoružanje. Ukrajinske oružane snage su zapravo u najvećoj meri zavisne od donacija, i bez njih ne mogu u potpunosti funkcionisati.

Vojna tehnika koju dobija Ukrajina je raznovrsna u svakom pogledu, od velikog broja tipova, različitih stepena savremenosti, šalju se sistemi različitih generacija, od najsavremenijih, do prilično zastarelih sredstava koji su međutim i dalje veoma upotrebljiva.

U našem prvom pregledu donacija tehnike za ukrajinske vazduhoplovne snage i protivvazduhoplovnu odbranu, osvrnuli smo se na avione. Drugi deo naše analize donosi do sada poznate informacije o poslatim helikopterima, borbenim besposadnim letelicama, kao i artiljerijskim, raketnim i radarskim sistemima PVO.

Helikopteri

Pored aviona, NATO je Ukrajini poslao i nešto preko 100 helikoptera, ostalo je da se isporuči još desetak koji su najavljeni. Najbrojniji je sovjetski/ruski tip Mi-8, sa skoro 50 isporučenih primeraka, potom takođe sovjetski/ruski tip Mi-24 sa oko 32 helikoptera. Od ostalih sovjetskih tipova tu su još četiri Mi-2 kao i šest Ka-32, a od obećanih letelica ostala su da se isporuče još samo dva Mi-17.

Ukrajina je dobila i pet tipova zapadnih helikoptera, tu su prvo letelice američke proizvodnje, četiri tipa „Sea King“, dva tipa „Black Hawk“, i po jedan Bell 412 i S-76, a od evropskih je do sada isporučeno osam francusko-britanskih SA-330 Puma. Saveznici su do sada obećali još šest helikoptera Sea King, kao i dodatne helikoptere Puma.

Među najvećim donatorima helikoptera su SAD.

Poslali su 21 bivši avganistanski helikopter, od toga 20 Mi-17V-5 i jedan Mi-8MT. Tu je potom Poljska koja je donirala 12 Mi-24, dva Mi-8, i po jedan Mi-2AM-1 i Bell 412HP.

Po broju letelica sledeća je Hrvatska sa 10 Mi-8MTV-1, dva Mi-8T, i po jednim Mi-8PS i Mi-17-1VA, a isti broj poslala je i Portugalija – osam SA-330L Puma i šest vatrogasnih Ka-32A11BC.

Većina od 12 Mi-24 koje je poslala Severna Makedonije (10 Mi-24V i dva Mi-24K) su bili neaktivni poslužiće kao izvori rezervnih delova, ali je ipak primećeno da se bar jedan aktivno koristi. Ostali isporučioci helikoptera Ukrajini su Češka sa 8 Mi-35 (Mi-24V), Letonija sa dva Mi-2, dva Mi-8MTV-1, i dva Mi-17, potom Slovačka koja je poslala jedan Mi-2 i 4 Mi-17, UK 4 Sea King, i Litvanija sa dva Mi-8MTV-1.

Od neisporučenih najavljenih helikoptera tu su dva Mi-171E iz Argentine, Nemačka je obećala isporuku šest helikoptera Sea King Mk 41. UK su najavile donaciju helikoptera Puma HC2, ali se još ne zna koliko bi primeraka bilo isporučeno.

Pored svega nabrojanog, Ukrajina je iz Češke, putem inicijative ‘‘A gift for Putin‘‘ dobila jedan helikopter UH-60A „Black Hawk“, koji je nabavljen od američke kompanije „Ace Aeronautics“. Još uvek nije poznato odakle je stigao i drugi primerak ovog tipa, a ista pomenuta češka inicijativa je ove godine najavila da će i treći UH-60 stići u Ukrajinu. Nije nemoguće da ovaj tip bude među budućim osnovnim tipovima helikoptera u ukrajinskim oružanim snagama.

Kanadska kompanije „Helijet International“ iz Vankuvera donirala je aprila ove godine helikopter Sikorsky S-76A opremljen za pružanje medicinske pomoći koji će se koristiti za hitan medicinski prevoz.

Što se tiče doniranog naoružanja, ukrajinski helikoptreri Mi-8 i Mi-24 mogu da koriste američke 19-cevne saćaste lansere M261 nevođenih raketnih zrna „Hydra-70“ kalibra 70 mm. Kao i kod jurišnika Su-25, kod helikoptera tipa Mi-24 primećene su i rakete Zuni kalibra 127 mm koje se lansiraju iz lansera LAU-10.

Borbene besposadne letelice

Prema različitm podacima, Ukrajina je pre izbijanja rata imala 12-18 turskih izviđačko-borbenih letelica Baykar TB2 Bayraktar, od kojih je ratno vazduhoplovstvo raspolagalo sa 6-12, a mornarička avijacija sa još šest letelica.

Nove isporuke krenule su u martu 2022. Polovina od 30 primeraka dobijena je na poklon od turske kompanije „Baykar“ koja je preostalu polovinu naplatila u pola cene. Još bar pet letelica je nabavljeno novcem prikupljenim od građana Ukrajine, Litvanije i Poljske.

Postoje međutim procene da je broj Bajraktara koji su završili u Ukrajini mnogo veći, i da je reč o preko 60 TB2.

Sistemi protivvazduhoplovne odbrane

Ukrajinske oružane snage su do 24. februara 2022. godine imale jednu od najjačih, ako ne i najjaču PVO u Evropi.

Sistemi i radari jesu pretežno bili zastareli sovjetski tipovi, ali još uvek korisni, veoma brojni, a neki su bili i dorađeni ili osavremenjeni.

U ratu sa Rusijom dobar deo sredstava je uništeno, a neki tipovi raketnih sistema su ostali i bez raketa.

Saveznici su kao vojnu pomoć poslali čak 25 različitih tipova raketnih sistema, zastupljeni su svi mogući dometi, od veoma kratkog, preko kratkog, kratkog do srednjeg, srednjeg do dugog, i dugog dometa.

Poslato je i minimum 15 tipova sistema protivavionske artiljerije, od teških mitraljeza do topova većeg kalibra.

Svi poslati sistemi jesu značajni jer su bili preko potrebni, ali ćemo ipak prvo navesti raketne sisteme dugog dometa.

Do sada je najviše isporučeno američkog Patriota, više od sedam baterija, ali su dodatni elementi dovoljni da se formira bar još jedna. Nemačka je poslala tri baterije plus dodatnih šest lansera, SAD dve baterije, Rumunija jednu bateriju, Holandija pet lansera. Osim već pomenutih zemalja rakete je obezbedila i Španija, a Nemačka će najverovatnije ove godine poslati još jednu bateriju.

Ambasador Izraela u Ukrajini Mihail Brodski izjavio je pre desetak dana da je Izrael predao Ukrajini svoje sisteme Patriot. Nije precizirano o kojoj količini je reč, ali je poznato da je Izrael do 2024. godine koristio ukupno osam baterija.

Izraelsko ministarstvo inostranih poslova je međutim nakon samo par dana demantovalo navode svog ambasadora, i navelo da nije bilo nikakvih isporuka Patriota Ukrajini. Ipak, u najnovijoj izjavi za medije, ukrajinski predsednik Zelenski je naveo da je jedan izraelski sistem prebačen u SAD na remont.

Ukrajina je dobila i veoma savremeni evropski sistem SAMP/T. Francuska i Italija su zajednu obezbedile jednu bateriju, dok je Italija naknadno samostalno poslala još jednu bateriju.

Među sistemima dugog dometa našao se i sovjetski S-300. Divizion (ekvivalent zapadnoj bateriji) S-300PMU stigao je iz Slovačke.

Američke sisteme MIM-23 Hawk poslala je Španija, koja je osim dve baterije (Phase I i III) dostavila i 12 dodatnih lansera. Dve baterije stigle su iz SAD, a Holandija je obezbedila bar jednu bateriju. Dodatni sistemi mogli bi stići ove godine iz SAD koje su od Tajvana otkupile određen broj sistema.

Nemačke sisteme IRIS-T SLM kratkog do srednjeg kao i varijantu SLS kratkog dometa donirala je nemačka i to po 12 baterija od kojih je već stiglo šest odnosno tri baterije, a moguće su dalje isporuke.

Italija je poslala po bateriju sistema Spada i Skyguard Aspide, Španija bateriju Spada 2000. Za ove sisteme su rakete poslale Kanada (250 raketa), Nemačka, SAD, a rakete RIM-7 koje su integrisane na sovjetske raketne sisteme Buk (tzv. FrankenSAM) stigle su iz Belgije, Grčke (24), i SAD.

U PVO Ukrajine je trenutno veoma zastupljen raketni sistem NASAMS.

SAD su donirale 12 baterija, Norveška četiri, Kanada jednu. Litvanija je poslala dva lansera, Belgija, Holandija i Švedska su obezbedile rakete AIM-120 dok su rakete AIM-9 stigle iz Kanade (bar 43), Nemačke, i SAD.

Svaka pomoć je dobro došla, pa iako su u pitanju zastareli sistemi, poput sovjetskih S-125 Neva i 2K12 Kub. Poljska je poslala za sada nepoznat broj S-125 u modernizovanoj samohodnoj varijanti Newa SC, dok su Češka i Slovačka donirale po dve baterije sistema Kub-M2.

Ujedinjeno Kraljevstvo je posebno za Ukrajinu razvilo raketni sistem kratkog dometa Raven sa raketama vazduh-vazduh AIM-132 ASRAAM, a do sada je isporučeno osam od 13 najavljenih sistema.

UK je posebno za ukrajinske potrebe razvilo još jedan sistem kratkog dometa, nazvan je „Gravehawk“ i za njega se koriste rakete vazduh-vatduh R-73. Do sada su u naoružanje primljena dva sistema, a obećano ih je još 15. Iz svojih stokova UK je poslalo i bar šest  sistema kratkog dometa tipa Stormer.

Od preostalih samohodnih raketnih sistema PVO kratkog dometa Ukrajinci su od Poljske dobili nepoznat broj Osa, u varijantama Osa-AK i AKM, kao i Osa-AKM-P1 „Żądło“, a rakete su obezbeđene i iz Jordana.

Francuska je poslala dve baterije sistema Crotale-NG, Češka 10 Strela-10M2D, a ovi sistemi su stigli i iz Jordana.

Skoro je primećeno da su Ukrajinci dobili i sistem CA-95 koji predstavlja rumunsku varijantu sovjetske Strele-1.

SAD su donirale više od 20 sistema AN/TWQ-1 Avenger, a iz ove zemlje je poslato i 14 interesantnih sistema „Vampire“ koji koriste rakete APKWS (Advanced Precision Kill Weapon System), što je zapravo laserski poluaktvno vođena varijanta raketnog zrna Hydra 70 kalibra 70 mm.

Među lakim prenosnim sistemima (LPRS) koji su veoma kratkog dometa (VSHORAD) najbrojniji je američki FIM-92 Stinger, čak nekoliko hiljada sistema i raketa poslale su: Danska (barem 407 raketa), Grčka, Holandija, Italija, Letonija, Litvanija, Nemačka i SAD. Najviše su naravno poslale SAD – preko 3.000.

Sledeći po brojnosti je sovjetski sistem 9K32 Strela-2 kojih je takođe poslato na hiljade. Najveći donator je Nemačka sa oko 2.700, tu su zatim Češka sa bar 160, Crna Gora sa 226, a ove sisteme je poslala i Hrvatska, za koju postoji informacija da je poslala i sisteme Igla. Od sistema srodnih sovjetskoj/ruskoj Igli, Poljska je Ukrajini poslala minimum 360 svojih sistema Piorun.

Od ostalih LPRS do danas su primećeni britanski „Starstreak“, i „Martler“ LMM (isporučeno 650 raketa, naručeno 5.000), kao i američki FIM-43 „Redeye“. Zvanično se navodi da je sisteme u ovoj klasi poslala i Litvanija, kao i Slovačka (100 sistema ili raketa).

Kada su u pitanju sistemi koji se lansiraju iz lansera koji je postavljen na postolje, tu je i francuski Mistral. Nepoznat broj poslali su Belgija, Estonija i Francuska, dok je Norveška donirala 100 Mistrala 2. Švedski sistemi RBS-70 stigli su iz Australije i Švedske.

Najznačajnija donacija kada su u pitanju artiljerijski sistemi PVO stigla je iz Nemačke koja je do sada, zajedno sa Jordanom, poslala ukupno 78 sistema Gepard na kome se nalaze dva topa Oerlikon GDF kalibra 35 mm. Nemačka je donirala i dve baterije sistema „Skynex“ sa topovima Oerlikon Mk3 kalibra 35 mm, a naručene su još dve baterije.

Pored ova dva sistema Nemačka je obezbedila i 16 „Diehl Kinetic Defence Vehicles“ naoružane topovima M230LF kalibra 30 mm, kao i sisteme za borbu protiv dronova „CORTEX Typhoon“ C-UAS koje imaju norveške borbene stanice KONGSBERG RS6 sa topom XM914 kalibra 30 mm i mitraljezom M240 kalibra 7,62 mm.

SAD su obećale isporuku devet sistema za borbu protiv dronova „Counter-UAS Gun Truck“ koji će najverovatnije biti naoružani topovima Mk-44 Bushmaster II kalibra 30 mm.

UK su na ispitivanje poslale bar jedan modularni sistem MSI-DS „Terrahawk Paladin“ koji je naoružan takođe topom Mk-44 Bushmaster II. Za ispitivanje u borbenim uslovima iz Slovačke su ove godine stigla dva sistema „Deftech Wolf 25“ sa topom Oerlikon TBA kalibra 25 mm.

Topove kalibra 23 mm Ukrajinci su već imali u naoružanju.

Dodatne vučne ZU-23-2CP poslala je Poljska koja je donirala i svoju samohodnu varijantu Hibernit, dok su iz Finske stili topovi 23 ITK 61 ‘‘Sergej‘‘.

Ukrajina je ranije takođe raspolagala sa samohodnim protivavionskim oruđima ZSU-23-4 ‘‘Šiljka‘‘ kalibra 23 mm, dodatne sistemi su takođe stigli iz Poljske.

Od protivavionskih topova većeg kalibra ukrajinske oružane snage dobile su i sovjetske S-60 kalibra 57 mm koje je donirala Poljska, iz Holandije je stiglo 20 švedskih Boforsa L/70 kalibra 40 mm, dok je 36 topova istog tipa poslala Litvanija.

U Ukrajini je primećen i stariji Bofors L/60.

Slovenija je poslala oko 200 jugoslovenskih topova Zastava M75 i M55 kalibra 20 mm, iz Češke je stiglo 100 samohodnih sistema MR-2 Viktor sa mitraljezima ZPU-2 kalibra 14,5 mm koje je finansirala Holandija.

Dodatni protivavionski topovi nepoznatog tipa i nepoznate ukupne količine stigle su iz Danske, Letonije, Severne Makedonije, SAD i UK.

Ukrajina je pre rata sa Rusijom raspolagala se oko 200 radara različitih tipova i namena, pretežno su tu bili sovjetski tipovi, od kojih je deo modernizovan, a bili su zastupljeni i savremeniji ukrajinski radari.

Sa zapada je do sada dobijen skroman broj osmatračkih radara, Francuska je donirala četiri radara „Thales Ground Master“ GM200, Litvanija šest Amber-1800. Trupna PVO dobila je švedske radare Giraffe, i to iz Irske bar tri u verziji Mark IV, dok je iz Švedske stigao nepoznat broj PS-90.