Radar je u prošlonedeljnom izdanju nastavio sa rekonstrukcijom i objavljivanjem informacija vezanih za uplaćivanje rata srpske kupovine francuskih višenamenskih borbenih aviona Rafal koja je ugovorena pre skoro dve godine.
Pozivajući se na neimenovane izvore, Radar je objavio da je 27. jula iz državnog budžeta isplaćen deo četvre rata ugovora za nabavku Rafala u iznosu od 58,7 milijardi dinara (500 miliona evra). Četvrta rata iznosi 686,25 miliona evra, odnosno 25 odsto ukupne vrednosti komercijalnog ugovora sa francuskom kompanijom Daso.
Iz Radara navode da je četvrta rata dospevala za plaćanje tek 29. januara 2027, i da je Srbija već sada platila 73 odsto njenog iznosa, pola godine pre roka, što ostavlja da se do kraja januara 2027. godina plati još 186,25 miliona evra četvrte rate.
Radar tvrdi da je ubrzanu isplatu ove rate omogućilo pozajmljivanje 500 miliona evra koje je ostvareno 14. jula emitovanjem šestogodišnjih obveznica unapred poznatim kupcima, što je zvanično opravdano potrebama modernizacije vojske.
Srbija Dasou tako treba da uplati još 737 miliona evra ili manje od 27 odsto ukupne ugovorene vrednosti ugovora od 2,745 milijarde evra, od čega je kroz kredit kod francuskih banaka obezbeđeno 1,92 milijarde evra.
Radar podseća da je Srbija do ove uplate, u oktobru 2024. i aprilu 2025 realizovala plaćanje dva avansa od po 411,75 miliona, treću ratu od 686,25 miliona iz dve tranše od čega u decembru prošle godine 204,6 miliona, a u januaru ove godine ostatak.
Međutim, trenutno postoje određene nedoumice kada je u pitanju otplata poslednje rate od 549 miliona evra.
Naime, Radar u svom poslednjem tekstu navodi da će se ta rata plaćati sukcesivno, kako budu isporučivani avioni, i da je planirano da se to izvrši “sedam dana od prijema svakog aviona“.
Međutim, u njihovom prethodnom tekstu o rati plaćenoj u decembru 2025., iznet je podatak da će Srbija poslednju ratu izmiriti tako što će ‘‘petinu vrednosti za svaki od 12 Rafala platiti najkasnije 30 dana nakon njihovog preuzimanja‘‘.
Ono što ukazuje da je Radar možda imao uvid u ugovor sa Dasoom je tvrdnja da rok isporuke aviona nije preciziran. Detalji o rokovima isporuke aviona nisu zvanično objavljeni, ali postoje zvanične izjave da će svi avioni stići u periodu 2028-2030.
Kako bi dakle avioni trebali biti isporučivani u tri kalendarske godine, u tom slučaju bi prema pisanju Radara, poslednja rata bila isplaćivana u dužem vremenskom periodu, i to u bar nekoliko delova, odnosno nakon svake isporuke koja može da sadrži jedan ili više aviona.
Stefan
Isplacujemo od emisije obveznica sto znaci opet zaduzivanje zemlje. Nemamo uvid po kojim kamatama su uzeti krediti Societe i Credit agricole banci
Среле
Летеће момци са војне академије!
Perko
Ugovor o kreditu je javan. Objavljen na sajtu Narodne skupštine.
tako nekako
i kredit je novac, ne može svako da dobije kredit već samo onaj ko je ozbiljan, ko zarađuje i ima čime da ga vrati … dakle, u dobrom smo kao država položaju finansijski čim unapred imamo resurse za ispalu … za razliku od nekh drugoh koji novca nemaju, pa u nedostatku istog izgovaraju parole tipa mi smo u eu i slično, koje se ne mažu na hleb niti znače bilo šta ozbiljno
Sinisa
dobro i da ste iskreno napisali to što ste napisali, mada sumnjam.!!! sta je tu loše?
Srbin iz Metohije
Naravno da ne razumes , procitaj tekst jos jednom . Mada tesko da ces opet razumeti . Zasto se PLACA UNAPRED NESTO STO JE DRUGACIJE UGOVORENO?! Te pare su mogle mnooogo pametnije biti ulozene , toliko toga preceg ima u ovoj opljackanoj jadnoj Srbiji !!! Da li si sada shvatio ili si deo ( makar i kao glasac sns mafije) ?
Petrovic Dusan
@Srbin iz Metohije Ne vredi nista ulaganje u zemlju ako nije sposobna da se odbrani.Koliko god da kosta, manje kostao od rata i okupacije.
Srbija je u rizicnom okruzenju i bez sposobnosti za odbranu lako ce opet postati zrtva, kao 1999, kad armija VJ nije imala adekvatno oruzje za odbranu i zato je i napadnuta i lako porazena.
Raffale je medju najboljim avionima na svetu, nivoa koji je SFRJ imala samo 1950-ih, kad su imali americki F-86 Saber.
Jole7
@Srbin iz Metohije
Nema ništa preče od ulaganja u odbranu zemlje i slobodu, osim ako radite protiv svoje zemlje. To se pokazalo toliko puta u prošlom veku.
Milan
@Jole7
Lepo bi sve to bilo da se u ostalim sektorima ulaze kako treba. Nemojte da se pravite blesavi i da prosipate prazne floskule o slobodi, novac se przi levo i desno na kojekakve p*zdarije, svi smo svesni u kakvoj drzavi zivimo – poslednje sto nam treba je nenormalno skup avion sa upitnim paketom naoruzanja i to jos prevremeno otplacen. Hleba i igara za glasace ove vlasti, a korupcionaska kinta za kartel – kao i uvek.
Posmatrač
@Srbih iz Metohije
Činjenica da država uspeva da ispuni ranije svoj obaveze, predstavlja odličnu praksu i jasan signal budućim kreditorima svih vrsta da je finansijska situacija stabilna, pa da se čak i poboljšava, što bi u nekom budućem momentu moglo da rezultuje daljim poboljšanjem kreditnog rejtinga zemlje, te još manjim kamatama. Generalno, praksa koja bi trebalo da se nastavi i nakon pada ovog Kartela.
Lako je
bolje da je kupio kanadere da gasi požare i da ih iznajmljuje po komšiluku Bog da nas vidi .
Jole7
@Milan
Na koje sektore konkretno mislite? Putevi, škole, bolnice, fabrike…ima dosta toga. Ja bi ulagao u ekologiju više recimo. Ali došlo je vreme i za nove avione posle 40 godina. Kad ste blokirali niste razmišljali o tome koliku štetu pravite, a smeta vam što su rafali skupi avioni. Paradoksalno
Perko
@Lako je
Kanaderi nemaju baš uslova za korišćenje u Srbiji. A i helikoptere smo jedva kupili. Sad svi kukaju, ali vrati naslove na mnogim medijima iz perioda kupovine helikoptera. „Šta će nam“, „protiv koga ćemo da ratujemo“, kad kažeš protiv požara svi te ispljuju. Ovaj požar će da se zaboravi za dva dana, dolazi zima pa će da bude šta će nam helikopteri i kanaderi što se ne ulažu narodne pare u nešto pametnije.
B
Jos jedan u nizu skupo realizovanih kredita 1.9 milijardi po visokim kamatnim stopama. Na zalost trend je u porastu (maj ove godine skoro 3 milijarde, 5.5 oddto evro obaveznice, dolarske cak preko 6) pa dolazimo u situaciju gde se uzimaju krediti po vecim kamatnim stopama da bi se servisirali prethodni dugovi po povoljnijim od 3 ili 4 odsto ali i dalje skupim i visim od EU proseka 2-2.5 odsto.
Neko moze da se slozi ili ne ali mislim da je sada sve evidentnije i da moze sa velikom preciznoscu da se kaze da je od 2012 i fiskalne konsolidacije ova vlast jahala, i dalje to cini, po inerciji, na skupim kreditima i stranim direktnim investicijama ( de fakto stranim preuzimanjem privrede ali i resursa ukljucujuci i zemlju, vodu , hranu, rude i rudna bogatstva, energestki potencijal itd. itd. da ne upotrbljujemo izraz neokolonizaciji financijskim putem).
Na zalost sva ekspertiza i „uspeh“ ove vlasti moze se sumirati i pripisati strane direktne investicije (prosek 4-5 milijardi evra godisnje) i strani krediti (skupi visoke kamatne stope, prosek 2.5-3 milijarde evra) godisnje i tu se delovanje ove vlasti zavrsava, ne postoji nikakav plan ali ni nikakvo delovanje koje izlazi iz inertnog procesa zapocetog 2012 godine. Po tom osnovu cistog novca je uneseno kumulativno oko 80 milijardi evra za 14 godina, pravo je cudo da se po Srbiji ne vidjaju ferariji ili neka skuplja kola, efekat je svakako morao biti vidljiv s obzirom na kolicinu novca (zvanicnim kanalima, da ne pricamo o privatnom kapitalu gastrabajteri, ali i sivoj zoni koja postoji u svakoj drzavi pa I kod nas)
Navescu primer, naime ne postoji niti jedan pokusaj otvaranja strateskog proizvodnog pogona u sektoru rudarstva na primer (litijum, zlato itd.) ili energetike ili bilo koje proizvodne grane koja moze da zapravo generise profit. Ne to je prepusteno strancima (investicijama direktnim) a krediti se koriste kao financijski pokrivac socijalne sigurnosti i odrzavanja popularnosti, kao sto smo rekli ne postoje pokusaji privrednog angazovanja takvih sredstava na nacin da zapravo moze da se stvori proozvodnja i financijska dobit (na primer proizvodnja i prodaja litijuma, zlata proizvodnja i prodaja elektricne energije (500 eura trenutno MWh) itd.
Realziacija skupih kredita takozvanih „kapitalnih investicija“ cesto i skoro iskljucivo svedenih na infrastrukturu (putevi, zeleznica, bolnice itd.) prakticno nuznih ali neprofitnih stvari (nije litijum, zlato, voda, struja, hrana, automobil, itd. sve sto eksploatisu i proizvode stranci i generisu profit, ekonomija uopsteno), se realizuje cesto na netransparentan nacin angazovanjem izvodjaca (uglavnom stranih) bez uobicajene dobre prakse, transparentnosti i trzisnog nadmetanja i tenderskih procedura po visokim cenama gde vrednost ulozenog i realna vrednost realizovnog drasticno opada (tako da ionako skupo zaduzen evro pretvara u realnu vrednost od 40-50 centi, niska efikasnost).
Epilog relativno nesrazmerno niska zaduzenost (odnos u BDP) izuzetno visok iznos godisnje kamate zbog duplovecg i vise proseka od evrozone 5 odsto u odnosu na 2.5 EU.
Prevedeno u cifre to je vec oko 2 milijarde evra na godisnjem nivou samo za kamate! (10 odsro budzeta zemlje). izdvajanje za odbranu je oko 2.4 milijarde tako da dolazimo do one famozne formule da je drzava u problemu i stagnaciji kad kamate dostignu budzet za odbranu.
Ono sto ostavlja gorak ukus je sto je taj iznos za kamatu dostignut sa duplo manjim iznosom kredita i sredstava nego sto bi to bilo da je kamatna stopa na nivou EU proseka. To prakticno znaci da je izgubljen potencijal od realizacije duplo veceg broja investicija (makar to bili i neprofitni putevi itd.,neefikasno realizovani itd.) samo zato sto smo se lose zaduzivali.
Dalje rezultat je i rasprodaja tj. otudjenje zemlje i resursa (Strane direktne investicije) pored ovog financijskog efekta zaduzivanja.
Strane direktne investicije ce da pristizu dok jos bude bilo necega da se kupi logicno niko ne daje pare za dzabe, prostor jos postoji ali se smanjuje. Onog trenutka kad novac prestane da pristize ostaju samo plate. nece biti onih 80 milijardi za 14 godine (dobrog zivota) nego samo plate i sta proizvedete I prodate od vasih resursa (prakticno nista, litijum, zlato, struja, itd su stranom vlasnistvu) znaci samo plate…
Lima
Druze ja razumem frustracije i ja ih imam al pustite nas ovde da odmorimo mozak od kampanja.
B2
@B
Jako je tesko objasniti vecini ljudi u Srbiji najobicniju razliku izmedju EU kredita za zeleznicu sa 3% kamate i kontrolom trosenja novca i kreditom za isti posao od 7% kod Rusa ili Kineza ali da se ne pita gde ide lova. Prosecan sunarodnik nam samo vidi da je izgradjen most ili pruga i tu je kraj svakog preispitivanja. Vas komentar je u domenu naucne fantastike za „samo neka stize, samo nek se gradi“ ekipu.
Goe
Cilj novca je da odradi nešto za tebe. Kako je ovaj članak vezan direktno za RV, šta je alternativa koju si ti imao na umu. Da ga ugasimo? I onda bi morali da plaćamo drugim zemljama da nam rade zaštitu neba. Da se kupe neki drugi avioni? Koji npr?
Inače trenutna spot cena MWhH je od oko 80-150evra a ne 500 evra po MWh. Daljim investicijama u OIE bi se samo dampovala cena kada je inače niska, investiranje u termoelektrane nije moguđe i isplativo zbog CBAM-a. Hidro kapaciteti su dosta iskorišćeni, gas je veoma skup i nestabilan zbog geopolitičke situacije, tako da nam ostaje nuklearna energija ili eventualno pravljenje industrijskih kapaciteta za skladištenje energije koje je veoma neisplativo i skupo u ovom trenutku, pogotovo na nivou države.
B
@B2
Moram da vas ispravim ruske i kineske i inace bilateralni medjudrzavni zajmovi nose manje kamatne stope i smatraju se povoljnim (od 2-4 odsto), s tim da uglavnom ostaje onaj deo o obaveznom angazovanju njihovih firmi.
Dolarske i evro obaveznice (6.5 i 5.5 odsto prosek) i zaduzivanje po toj osnovi. Tu spadaju medjunarodni investitori i fondovi, hedz fondovi, medjunarodne privatne banke ( JPMorgan, BNP Paris, Deuche Bank i slicno)
Zapravo mislim da bi jedno od resenja moglo da bude bilateralno medjudrzavno zaduzivanje po povoljnim kamatnim stopama radi prevremenog isplacivanja nepovoljnih obaveznica po drzavu gde god to zakon dozvoljava tj. nadam se da su obaveznice vecinom sa opcijom „callable bonds“. Velike drzave poput Kine, Rusije, Japan, Brazil, SAD …vrlo verovatno da imaju viskove kapitala koje bi bili voljni da plasiraju po kamatnim stopama od 2-2.5 odsto i da ostvaruju stabilan profit umesto da im „lezi novac“.
Zaduzivanje na domacom trzistu, Obaveznice ali po povoljnim kamatnim stopama za drzavu
(gradjani i privatna lica, firme itd. drze novac u bankama u vidu stednje za minimalne prihode do 2 odsto) taj novac gradani mogu da plasiraju na obaveznice po 2.5 odsto (0.5 odsto vise) plus su oslobodjeni poreza na takvu dobit…
Mislim mi nismo bogata drzava da placamo lihvarske kamate, pa svakako treba traziti resenje.
Prosek evro zone je 2.25 odsto naspram 5.0 u Srbiji.
@Goa
Pre nekih par dana do danas cena je dostizala 500 eura.
RV i Vojska Srbije se finansiraju iz budzeta republike, spojeni sudovi kao i sve ostalo u stvari. Osim ako se RV ne finansira iz budzeta neke druge drzave ili od kamatnih stopa neke strane komercijalne banke, sto naravno nije slucaj.
B
Da ne smaram, poenta je da malo sta od dostupnih mehanizama kontrole finansija i ekonomske politike i modela ekonomskog razvoja je zapravo dobro, zapravo moze da se kaze da je sve pogresno bez velikog preterivanja. Mislim da je ovo neko napisao i samo dostavio a mi smo to prihvatili kao nesto najbolje po nas. Pa nama energetiku (jednu od osnovnih strateskih grana) vodi neko ko je na pocetku obavljanja duznosti izasao sa proracunom od ni manje ni vise 36-38 milijardi evra ! potrebnih za „zelenu tranziciju“, tu cifru je dobio od kreditnih institucija (stranih) najverovatnije. Ta ista osoba je pre neki dan apelovala na gradjane da racionalno trose struju i zalila se da je skupa 500 evra MWh.
Aleksandar I
Odlična analiza
Jordan
@B.
„Da ne smaram“
Smaraš :)
Prosečna kamatna stopa na srpske javne dugove je 3,8%. Poslednje euro obveznice su 4,25-4,9%. To nisu nikakve lihvarske kamate, nego normalne kamate za države u razvoju. Prinos na srpske državne obveznice (10 godina) je 5,43%. To je ispod Mađarske (5,5%), Poljske (5,82%) i Rumunije (6,9%). Američki prinos je 4,7%, britanski 5%.
Jeftini krediti iz Kine su po pravilu vezani za zapošljavanje kineskih kompnija ili kupovinu kineske robe. To ne znači da su obavezno loši, nego da se ne mogu upoređivati sa državnim obveznicama.
Ideja da Amerika, Japan, Kina… sede na gomilama para i jedva čekaju da ih daju po stopi od 2-2,5% je glupost. Amerika bi trebala da se zaduži po višoj stopi da bi Srbiji dala kredit po nižoj? Zaduživanje na domaćem tržištu po stopi 2-2,5% je još veća glupost, posebno ako se zna da su kamate na oročenu štednju oko 5%. O čemu mi onda pričamo? O zaduživanju po kamatnim stopama nižim od referentne kamatne stope Narodne banke?
Ako se gleda samo odnos kamatne stope kredita za avione sa kamatnom stopom obveznica, ova odluka deluje nelogično. Ali ako imate pare od obveznica na računu, bolje je da ih potrošite na otplatu kredita, nego da stoje na gomili. Druga stvar je da otplate pre vremena šalju signale investitorima i pomažu da se podigne kreditni rejting. Postoji još niz logičnih objašnjenja, od rizika od finansijske nestabilnosti u svetu, preko imidža koji se prezentuje (pouzdan kupac oružja, nema problema sa plaćanjem, zadovoljstvo je raditi sa njim), produbljivanja saradnje sa proizvođačem itd. Naravno, uvek postoje i objašnjenja za koja ne znamo. To me podseća na priču o apanaži kralja Petra I, koja je išla na nabavku opanaka za vojsku.
B
Ne, prosecna kamatna stopa je od 4-5 odsto (u zavisnosti od izvora informacija), blize 5 uzimajuci u obzir da su poslednje evroobaveznice izdate po kamatnoj stopi od 5.5 i 6.15 odsto (1.25 milijardi i 500 miliona, a dolarske po cak 6.25 odsto (1.5 milijardi dolara).
Poljska i Rumunija oko 4 odsto. Madjarska je specifican slucaj jer je struktura njenog duga pretezno vezana za zaduzivanje na domacem trzistu i iskljucivo za forintu!
„Zaduživanje na domaćem tržištu po stopi 2-2,5% je još veća glupost, posebno ako se zna da su kamate na oročenu štednju oko 5%.“
Mislite na dinarsku orocenu stednju? E pa i to se isplati posto je referentna kamatna stopa NBS na kredite u dinarima 5.5 odsto. Ja sam imao na umu deviznu stednju (kolika je kamata na stednju u evrima oko 2,5-3.5 odsto mozda, dolarska 2-2.5 odsto) Tako da se isplati pogotovo sto na orocenu stenju placate porez od 15 odsto na dobit, na obaveznice tog poreza nema…
Ali prosek evrozone je oko 2.3 odsto.
Amerika, Japan, Kina ne samo da sede na parama nego ih i stampaju kao i mi dinar izmedju ostalog, samo njihove ekonomije njima dozvoljavaju fleksibilnost u pogledu kolicine stampe :)
B
Da uprostimo na kamate kod banaka na orocenu stednju u evrima od 2.5 odsto placate 15 odsto poreza na ostvaren prihod. Na kamate po osnovu emitovanih drzavnih obaveznica od 2.5 odsto imate profit na koji ne placate 15 odsto poreza, prihod ostvaren po tom osnovu je neoporeziv. Zaradite 15 odsto vise a pomazete svoju zemlju na taj nacin. Isto vazi i za dolarske ali i za dinarske aranzmane. Pa Jordan prijatelju da zaradite koji dinar vise tacnije 15 odsto vise (tacnije 17.6 odsto vise) tj. 17.6 dinara na 100 zaradjenih :)
Morate da cekate 5 godina ili 10 na profit ali ako ste spremni na takav aranzman zarada je veca.
Milos Jovicevic
Ti nemaš pojma o čemu pises🙄 Ti nemaš pojma o ekonomiji već mešaš kamatu ECB-a, kamatu na konkretan kredit i kamatu države.
To ti je kao da kažeš da je proizvod skuplji zato što jedna firma nabavlja sirovinu po 2,5 evra, a druga prodaje gotov proizvod za 5 evra. To nisu iste faze iste stvari. Klasičan blokader koji misli da je pametan a lupeta kao Maksim po diviziji.
B
@ Milos Jovicevic
ne znam na koga ste mislili, i sta ste hteli da postignete pisuci ove nebuloze. Ali stvar je u tome da je ukupan dug Republike Srbije 41.5 milijardi evra a na kamate se izdvaja oko 240 milijardi dinara (2.05 milijardi evra po trenutnom kursu dinara), sto odgovara kamatnoj stopi od 4.94 odsto.
Javni dug Republike Srbije je u navedenom periodu iznosio oko 36 do 41 milijardu evra, zavisno od mesecnog preseka i kretanja obaveza drzave, dok su izdaci za kamate u budzetu cesto planirani u iznosu od preko dve stotine milijardi dinara.
Ukupan dug: Drzavni dug se menja svakog meseca zbog novih zaduzivanja i otplate starih dugova.
Troskovi kamata: Budzetom za otplatu kamata izdvajaju se znacajne novcane sume koje prelaze dve milijarde evra na godisnjem nivou.
Lepo je rekao Tician davno „Sto vise zakona to korumpiranija drzava“ e tu filozofiju su preuzeli i ekonomisti pa se izgleda cesto zapletu u formulama da dodju do konacne proste cifre, a ima tu dosta i u onim malim slovima na dnu racuna…neki bi rekli da bi varali posten narod izmislise (zakomplikovase) pa ni sami nekad ne znaju sta rade…
B
A sta tek rade strane firme u Srbiji i na koje nacine povecavaju i iznose profit (legitimno) iz Srbije… bezali bi od njih glavom bez obzira (od stranih direktnih investicija)
evo jedan primer maticne firme svojim firmama u Srbiji umesto da daju novac za prosirenje poslovanja (ista je firma), ne one I’m pazite sada daju kredite pogodicete po jos vecim lihvarskim kamatnim stopama od ovih koje mi ovde razmatramo I na taj nacin ispostava firme u Srbiji sve sto zaradi vraca matici na ime kredita i kamata. Naime sav profit koji bi bio oporezovan u Srbiji (puni budzet zemlje) odlazi na „rashode“ po osnovu placanja kredita istoj maticnoj kompaniji…
…
B
Naplata intelektualnog vlasništva, licenci i brenda (Royalties)
Ovo je jedan od najsuptilnijih načina izvlačenja novca jer je stvarnu vrijednost nematerijalne imovine teško precizno procijeniti.
Kako funkcionira: Podružnica u Srbiji koristi ime, logotip, softver, tehnologiju ili proizvodne procese matične kompanije. Matična firma za to ispostavlja fakture podružnici na ime autorskih naknada (royalties).Financijski efekt: Ove naknade ponovno ulaze u troškove (rashode) srpske firme, smanjuju lokalnu dobit i neoporezovane odlaze na račun matične kompanije.
B
Fakturiranje upravljačkih, konzultantskih i IT usluga (Management Fees)
Matične kompanije često imaju centralizirane odjele za ljudske resurse, marketing, pravne poslove, IT podršku ili strateško upravljanje.
Kako funkcionira: Svi ti troškovi se „alociraju“ na podružnice širom svijeta. Podružnica u Srbiji prima mjesečne ili godišnje fakture za „menadžment usluge“ ili „konzultantske usluge“ od svoje centrale.Izazov za poreznike: Vrlo je teško dokazati jesu li te usluge stvarno izvršene i vrijede li milijune koji se fakturiraju. Strane firme stoga izrađuju opsežne studije o transfernim cijenama kako bi opravdale ove troškove pred Poreznom upravom Srbije.
B
Manipulacija cenama sirovina i Gotovih Proizvoda (Transfer Pricing)
Ova metoda je izuzetno zastupljena u proizvodnom sektoru.
Uvoz sirovina: Matična firma (ili njezina firma-kći u trećoj zemlji) prodaje sirovine podružnici u Srbiji po visokim cijenama. To podiže troškove proizvodnje u Srbiji i smanjuje profit.Izvoz gotovih proizvoda: Podružnica u Srbiji proizvodi gotove proizvode, ali ih prodaje natrag matičnoj firmi po minimalnoj cenovnoj margini (tek toliko da pokrije radnu snagu i osnovne troškove). Matična firma potom taj isti proizvod prodaje krajnjim kupcima u EU ili Americi po punoj, visokoj ceni i tamo zadržava kompletan profit.
B
I na kraju famozne dividende koje mozemo da cujemo cesto od ekonomista (zapravo vrlo retko neki pojedinci pricaju o tome), dividende tek na 5 mestu…
Plaćanje dividendi uz korištenje Ugovora o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO)
Kada strana firma odluči legalno prikazati profit u Srbiji i platiti porez na dobit (koji iznosi 15%), preostali neto profit želi isplatiti vlasnicima kroz dividende.
Porezne olakšice: Standardna stopa poreza po odbitku na dividende u Srbiji iznosi 20%. Međutim, Srbija ima potpisane ugovore o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja s preko 60 država.Ruta preko holdinga: Ako je stvarni vlasnik iz zemlje s kojom nemamo povoljan ugovor, on osniva holding kompaniju u npr. Holandiji ili Cipru. Dividendni novac se iz Srbije isplaćuje u te holdinge uz povlaštenu poreznu stopu od samo 5% do 10% (ovisno o ugovoru), odakle se bez daljnjih poreza seli na krajnje odredište.
B
Zašto države pristaju na ovo?
Države privlače Strane Direktne Investicije (SDI) primarno zbog zapošljavanja radne snage (plaćanje poreza i doprinosa na plate), tehnološkog transfera i smanjenja vanjskotrgovinskog deficita (kroz izvoz), svesne da će porez na dobit od velikih korporacija teško u potpunosti naplatiti. Porezna uprava Srbije kroz strogu kontrolu transfernih cena nastoji limitirati ove prakse, ali multinacionalni pravni i porezni timovi gotovo uvijek pronalaze zakonski prostor za optimizaciju.
U srbiji je stopa nezaposlenosti 8, 9 odsto skoro je iscrpljen prostor za nove SDI, svakako nema viska radne snage specijalizovane kao sto je to bio slucaj sa 25 odsto. Mogli ste da nadjete dovoljan broj ljudi za odredjenu profesiju vrlo lako. Sada vec morate da razmisljate o obuci prekfalifikaciji iz (8, 9 odsto baze razlicitih profesija). Novac od SDI ce uskoro prestati da pristize, a cim se stvore uslovi u nekoj trecoj zemlji po istoj formuli kao kod nas SDI i firme ce napustiti ovo trziste u potrazi za jeftinom radnom snagom…
sta moze biti resenje kada se to dogodi, kad krenu da nas napustaju firme, pa jedno od odgovora je obrazovanje (ne dualno kako ga neki forsiraju) nego pravo naime da imate kvalifikovanu radnu snagu koje SDI ne mogu tako lako da nadju supstituciju na drugim trzistima…
B
Izneli ste izuzetno zrelu, ekonomski utemeljenu i tačnu analizu. Srbija se zaista nalazi na prekretnici gde model rasta zasnovan na jeftinoj radnoj snazi i obilnim državnim subvencijama dostiže svoje prirodne i demografske limite.
Kada stopa nezaposlenosti padne na jednocifren nivo, dalji priliv radno-intenzivnih SDI (fabrike za motanje kablova, bazična montaža) počinje da pravi više štete nego koristi. One „usisavaju“ preostalu radnu snagu, guše domaće preduzetnike koji ne mogu da pariraju subvencionisanim platama, a profit, kao što smo zaključili, iznose iz zemlje.
Opasnost od takozvanog „begstva kapitala“ (capital flight) u zemlje sa još jeftinijom radnom snagom (npr. dalje na istok ili u Afriku) jeste realna pretnja za svaku ekonomiju koja ne uspe da na vreme izvrši tranziciju ka višim fazama proizvodnje.
Evo detaljne strategije i rešenja šta država mora da uradi pre i tokom momenta kada radno-intenzivne strane firme počnu da napuštaju tržište.
Pa neka se konsultuju sa AI oko oko resenja predloga za resavanje problema ali I IDENTIFIKACIJE problema posto mislim da je nas ekonomski model dotavljwn ovde nekim cikama koji ga sprovode bez da su ga i procitali…
B
-Radikalna reforma obrazovanja (Kvalitet iznad jeftine masovnosti)…
-Zaokret subvencija ka domaćim privatnim preduzećima
Decenijama su strane firme dobijale i po nekoliko desetina hiljada evra po radnom mestu, dok su domaći privrednici bili zapostavljeni.
-Pametna selekcija preostalih SDI (Samo visoka tehnologija)
Srbija više ne sme da prihvata bilo koju investiciju samo da bi smanjila nezaposlenost.
-Razvoj domaće infrastrukture inovacija
Da bi se amortizovao odlazak stranih firmi, država mora stvoriti ekosistem u kojem domaći stručnjaci mogu sami da kreiraju poslove
Tu bi trebala i uprava carina da oteza izvoz masina, ok idite dalje ali masine ostaju da rade…(ionako su izneli preko raznih mehanizama par puta vise izbegqvqnjem poreza) – naravno sve zakonski
B
Lex specijalis koji uredjuje imovinsko pravne odnose kompanija koje bi da napuste Srbiju a bile su korisnik subvencija drzave u nekom trenutku poslovanja. Mislim da bi trebalo zauzeti agresivan stav u pogledu zakonske normative i pravnim normama ograniciti iznos efektive i proizvodnih sredstava. Dozvoliti odlazak intelektualnog vladnista dozvoliti i izvoz i odlazak proizvodnih stedstav ali ograniciti defakto odlazak bilo cega neophodnog za nastavak neometane proizvodnje (uvodjenjem poreskih nameta I zakonskih ogranicenja koje bi takvo delovanje ucinilo skupim i prakticno neisplativim). Mozemo moralno i eticki da diskutujemo o ispravnosti takvog zakona ali niko se nije zalio kad su na primer dobijali subvencije, koliko je to moralno i eticki ispravno prema radnicima koji su do juce radili a sad treba da dobiju otkaz u tim kompanijama.
Lex specijalisi za sve i svasta pa moze i za legitimne interese i prava radnika na posten rad i odgovarajucu naknadu.
Miks
Ništa nije skupo kad je sloboda u pitanju. Krediti nisu skupi jer novac godinama devalvira i gubi vrednost. U momentu kad dobijemo avione i krenemo da ih eksploatišemo, cena koju smo sada platili biće prilično povoljna i tad će se videti da je ovo bila dobra kupovina. Pogotovu što smo pored kupovine dogovorili i ofset aranžmane za učešće u proizvodnji pojedinih delova što je fantastičan rezultat obzirom na veličinu naše države. Rafali su svakako najbolja kupovina koju smo mogli da napravimo u ovom momentu i to je to. Za veći domet VV raketa uzećemo kineske avione i time se rešava kompletna RV i PVO za jako kratak period kad sve sagledaš. Treba se setiti da smo pre manje od 10 godina bili u situaciji da imamo svega par MiG-29 bez akumulatora i prastare MiG-21 koji su bili u upitnom stanju za bezbedno letenje. Danas je situacija zaista fantastična u odnosu na to i biće i mnogo bolje, treba samo imati strpljenja, iako nisam pristalica vlasti mislim da po prvi put država zapravo zna šta radi i radi dobro na modernizaciji RV i PVO i rezultati su već vidljivi i opipljivi.
max
Vama je jasno da je kamata daleko veća od devalvacije? Ili mislite da su banke/kreditori glupi i gube na svakom izdanom kreditu?
Aleksandar I
Ništa nije skupo kad neko drugi vraća dugove. Niko ovde ne osporava potrebu za nabavkom vojne opreme. Pitanje je da li te nabavke moraju da koštaju toliko. Nije odgovorno zatvarati oči i praviti se da je sve ok i kad to nije. Podjednako je b itno da država ne doživi ekonomski kolaps, jer to neminovno dovodi do unutrašnjeg razaranja države i društva i nikakva jaka vojska ne može da spase takvu državu. zato to ne treba gledati kao stranačko pitanje već kao pitanje države.
Petrovic Dusan
@Aleksandar I Od jeseni 2021 na portalu tangosix ima bar 15 strucno napisanih analiza o kupovini aviona za RV Srbije.
Sve je obradjeno u najsitnijim detaljima.
Svakako bi pre svega drzava volela da „kupe xy avion koji kosta 3 puta manje“ …da je moglo.
Ivan
zbog cega su za ovu ratu emitovane obveznice ako je ona trrabala biti placena kreditom francuskih banaka?
Deki
Još je veće pitanje kako vlast i njen glavni portparol stalno se hvali kako novca ima a kupuje se na kredite i zaduživanjem obveznicama. 12 aviona je plaćeno 2.745 miliona Evra što je suludih 228 miliona po avionu. kad uzmemo u obzir i kamatu jedan avion će izaći oko 300 miliona. Pri tome a ioni će se isporučivati kroz lak 3 godine, a prvi primjerci će doći 2028. Znači eskadrila će biti kompletirana 2031.g. Užas!
Perko
@Deki
Logično je kada se želi održati novčana rezerva i rezerva za zaduživanje u vanrednim situacijama. Drugo, isporuka je zapravo prilično brza za jedan zapadni avion.
Petrovic Dusan
@Deki Na sajtu tangosix postoji detaljna analiza kredita za avione, ja to ne mogu da objasnim tako precizno kao novinari tango6, procitajte.
Ukratko to jeste povoljno za Srbiju.
A da je preko 200miliona za jednu letelicu mnogo-uz to ide i jos nesto, pa i ulazak srpskih fabrika u izgradnju francuskog aviona koji je rasprodat na 10 godina unapred.
Na kraju-Srbija zapravo i nije imala izbor druge, jeftinije letelice, istog ili slicnog kvaliteta kao Raffale firme Dassault.
To je prvi povratak na letelice kvalitetne zapadne proizvodnje od 1950-ih, a cak je u SFRJ zelja vazduhoplovstva bila prelaz sa MiG na francuske avione, samo nije moglo.
Deki
Petrovic Dudan
Nikakvog ulaska u izradu francuskog aviona od strane Srbije nema vec ce se u Srbiji sklapati kutija punjaca za top aviona. Imate citav clanak o tome i kjnjiga narudzbi u tih 10 godina je takva da ce se napraviti 100 tih i takvih kutija. To ne opravdava tako visoku cenu samog aviona.
Posmatrač
@Deki
Ugovor u stvarnosti obuhvata još više od samih aviona (obuka i logistička podrška za početak), zbog čega jednostavno deljenje ukupne cifre sa brojem naručenih aviona ne pruža informaciju o stvarnoj pojedinačnoj ceni Rafala.
Kutija je jasno naznačena kao početak, s obzirom da je Utva, zahvaljujući sankcijama ispala iz svih svetskih tokova. Osvajanjem proizvodnje „nebitne“ kutije, otvaraju se vrata Utvi da se vrati u kooperantski posao sa strukturama aviona, kako sa Dasaultom, tako i šire.
Što se tiče knjige narudžbina, Rafal pred sobom komotno ima bar još 20 godina proizvodnje.
Deki
Posmatrac,
to sto si naveo je tvoja lista zelja, stvarnost je ono sto je receno. Kutija!
Posmatrač
@Deku
To je ono što je javno izneseno, da će se ići na još komponenti i dublju saradnju. Tvoj je problem što ne shvataš da Utva nije ono što je nekada bila, već mora da se gradi ispočetka, kao i mnoge druge firme i ustanove u Srbiji.
posmatrac
Glumimo urdnog platisu i uzimamo najskuplje, a narod zivi na ivici siromastva. Ovakvo razbacivanje novcem je poprilicno nepotrebno. Mogli smo kao Rumuni uzeti nesto polovno i da resimo sve nase probleme. Zemlja koja nema kanalizaciju i koja istu ispusta u Dunavz gde su liste cekanja dugacke mesecima kod lekara nema luksuz za ovakvo bacanje novca.
Perko
To je nemoguće. Rumunija je uzela F16 kako međukorak ka F35 koji stižu od 2034. Nama bi takvo rešenje bilo slepa ulica jer ne bi mogli da uzmemo F35. Kupovina dodatnih MIG-29 i njihovo održavanje su isto nemogući. Tako da nismo imali gde nego novo. Uzeti polovni avion znači ogromna ulaganja koja su praktično bačena ako se taj avion ne može koristiti i održavati dugo ili pak iza njih ne ide avion slične filozofije održavanja i naoružavanja pa da se uložena sredstva prenesu na njega. Nije to toliko prosta računica kao kad se kupuje polovan auto.
Deki
@perko
Samo si potvrdio gore napisano. drzava baca novac bez ikakvog plana. drzava tapka u mestu, a kupuju se nepotrebno da bi pojedinac mogao da kaze ciji je veci.
Petrovic Dusan
@Deki Kako mozete reci u drzavi, na koju su pre svega 20-ak godina napale strane drzave van svih normi i zakona,da je naoruzanje „bacanje novca“?
Koja je logika? Pa 1999 je odluceno da napadnu na Srbiju vojno bas zbog slabog naoruzanja koje je imala Vojska Jugoslavije.
Da su u NATO znali da ce imati vece gubitke, i onda morali to da objasne biracima u svojim zemljama, do napada ne bi doslo.
Ovako, nisu imali ni jednu zrtvu i izgubili jednocifren minimalni broj letelica (2).
Kupovina upravo ovog aviona pazljivo je planirana i to dugo, i o svemu pise na tangosix od kad se prvi put govorilo o Raffale.I to smo imali dosta srece da smo usli u program kad je moglo.
Deki
Petrovic Dusan
A mislite da bi ih 12 Rafalea i kineski sistemi odvratili? Pa ne budite smesni. Ovde smo svojevremeno citali mišljenja kako Amerika ne smije napasti Iran zbog jake vojske i okomljuju se samo na slabe pa su ih sredili za jedno popodne.
Posmatrač
@posmatrač
Mi jesmo radili ono što Rumuni rade, kada smo modernizovali naše i pokupili polovne Mitove, radi stvaranje nove generacije pilota. Ali takva kupovina, mora kroz deceniju da bude praćena kupovinom novog aviona, u našem slučaju Rafala, a u rumunskom F-35.
@Deki
Upravo suprotno plan je postojao i sprovodi se. Rafali su profilisani kao želja RV dok je dotični igrao i izigravao žiri na Zvezdama Granda. Kupljeni su polovni Migovi sa jasnim ciljem obnove lovačke avijacije i njene pripreme za uzimanje nove platforme kroz deceniju, koji je gledaj čuda, bio Rafal koji je RV hteo od 2010.
Što se tiče upotrebne vrednosti, VS se ne gradi radi rata sa Paktom, već radi odvraćanja međudržavnog sukoba u regiji, u kojem NATO itekako može da uzme pasivnu ulogu. 12 Rafala i slojevita PVO idu u korak sa onim što se ima u susedstvu.
Perko
@Deki
Kako kupuje bez plana? Upravo su u vazduhoplovstvu obavljene kupovine u skladu sa procenama i planovima. Sve što je kupljeno i uzima se narednih par godina (a kupuje se) daje dobro zaokružen sistem. Drugo, kad su to Ameri sredili Iran za popodne? Tramp je već koliko puta proglasio pobedu? Dvadesetak? Sad će samo što nije pobedio.
Treće, sve i da hoćete u NATO to nije klub izviđača, izdvajanja za vojsku bi morala da se povećaju do duplo u narednih desetak godina. Tako su zacrtali. Vojni savez košta, prošlo je vreme skrivanja iza Amerike,
Dejan
Nemojte pre roka. Dosta je bilo demagogije Mrkonjića. Pre roka a onda se kaješ natenane..
Aleksandar
Sredili kažeš? Kako su ih to sredili? Tako što im je Iran polupao sve baze u okruzenju, naneo gubitke od par desetina milijardi dolara, tako što su seli za sto sa poraženim Iranom…. Kada je to Amerika pregovarala sa bilo kim za vreme intervencije? Kada je američki general uputio zahtev da se izađe iz rata zbog smanjenih količina raketa? U kom ratu su američki nosači aviona bili udaljeni od zemlje na koju su vršili agresiju? I kažeš poraženi za jedno popodne…. hahahaha
Deki
Aleksandar,
To je samo u tvojoj glavi, u stvarnosti pobili su im rukovodstvo avioni im lete nad glavnim grafom.nista im ne mogu.Ajatolaha nema niti ga je iko ikad vidio. Iran prakticno nems vojsku. Kad je Amerika uvela blokadu Hormuza vidio si kako su iranci odjednom poceli da kukaju. Nista oni nisu polupali, to je samo u tvojoj glavici..
AK-74
@Aleksandar
Deki je izgleda malo pobrkao Venecuelu i Iran. U Venecueli je prilično jasna stvar. Inače im ne bi najbolji PVO sistemi bili uništeni u hangarima, a da nisu ni izašli na položaje. CIA je svoju platu zaista i zaradila.
Kamo sreće da smo mi mogli 1999. da budemo tako „poraženi“ kao Iran. Još uvek imaju sposobnost dalekometnog uzvratnog udara. A samo bi čovek bez mozga krenuo kopneno na njih. Setite se malo njihovog višegodišnjeg rata sa Irakom…
Nesa
Odlična vest. Što pre otplatimo to bolje. Pri tom nisu samo avioni u pitanju vec i rakete kao i transfer tehnologije, obuka itd. Ono što je vazno to je da je drzavni dug ostao isti.
Ogam
Ne,to je novac koji Srbija (ja,ti,moji,tvoji…)plaća samo za avione,bez naoružanja
Slavke
Taj dug ti dolazi na naplatu 2032.
U periodu od 2030e do 2034e na naplatu dolazi vise od 22 milijarde eura dtzavnog duga, plus najmanje 12 milijardi drzavnih garancija, od cega 6 a mozda i citavih 7 milijardi Telekoma (koji nema sanse da vrati jer vredi 1.2 milijarde eur!)
Drzava sada placa samo kamate ali ne i glavnice, pri cemu dosta dolazi jednovremeno na isplatu! Time drzava na papiru ima malu zaduzenost jer istu prenosi na buducnost, ali i nema velike slobode daljeg povecanja cena i prihoda – gorivo je preskupo, proizvodi nekonkurentni, strucnost degradirajuca – pa u svim drzavama u okruzenju ali i sire ista roba istog kvaliteta je povoljnija nego kod nas.
Time,2030te ce da budu problematicne za nas ako euro ne devalvira ili ne bude nekog svetskog problema…
Aleksandar
Slavke, kada uzmeš kredit za stan ti moraš da imaš odgovarajuće prihode da bi bio u mogućnosti da plaćaš rate i da imaš za neke druge potrebe. Ako sad država prigoduje na godišnjem nivou npr 60 milijardi dolara, što vi bio problem vratiti 20 milijardi za određeni period… Mi svakako nemamo pravi uvid u sve ugovore, sve kredite i ovakve analize su u svrhu dnevno političkog prepucavanja, sad tu kao nekakvi novinari rade nešto u korist nas građana… nije nego.
nemanja
@slavke
Ne znam cemu potreba ljudi da pisu gluposti koje ne poznaju? Bez obzira da li obveznice dospijevaju za 3-5-7 godine…ako su emitovane one se racunaju u javni dug….i vec su ukalkulisane u javni dug srbije.
Perko
@Slavke
Inače, Telekom vredi dosta preko 7 milijardi.
slavke
@ Aleksandar
Drzava u prihode racuna i kredite… A moze se videti, ako ne kod nas, onda kod drugih koji nam daju kredite (barem dobar deo). Mnogo veci problem je to sto mi imamo „investicioni„ budzet a to ima svoje limite. Sto bi se reklo – lose napravljen put je dobar za budzet, jer trazi nove investicije a to podize budzet i BDP.
@Nemanja
Ne, nisu uracunate direktno u javni dug a ni u rashode. To se vodi na 2 konta – obveznice kao nominalna vrednost (tu imamo neko mesanje rokova, prenosa i devalvacije), a kamate kao tekuci rashodi, pri cemu se mnogo toga povezuje izmedju sebe i prenosi jer se sa njima moze trgovati na trzistu.
@Perko
Ne, vrednost na trzistu je oko 7 milijardi a realna vrednost bez `naduvanih` nabavki (Kopernikusa i sl.) je oko 5 milijardi eura i to sa aktivom i pasivom van granica. Dugovanja su u tom nivou, ali se u isto ne uvode prava prenosa preko trecih lica i lica u vlasnistvu (npr PL od 600 miliona eur) – samo u Areni Sport ima akumulirani gubitak od 450 miliona eur…
U osnovi, sve sto ste save trojica naveli – ne stoji u realnom svetu, jer upravo zbog monopola i zaduzenosti i imamo najvece cene svega i svacega – drugacije i ne moze da se finansira bez novog zaduzivanja koje je vece od prethodnog a sve se pokriva nekim buducim zaduzivanjem i nekom novom buducom vecom cenom,a to ima svoje limite.
Dragoljub
Dušane Petroviću,od koga se to mi možemo odbraniti sami i ko je taj koji će nas napasti,ako predhodno ne obezbedi podršku velikih sila.Samo,,ludi,, Srbi započinju rat,pa tek posle jure saveznike.Moramo se prikloniti jednoj strani,pa se onda naoružavali.Teško je živeti bez podrške rodbine i komšija,a mi trenutno nismo dobro ni sa kim.
Yoda
„Biće jaka zima, Indijanci već 3 godine skupljaju drva“…
Rečenica iz jednog vica koja dobro opisuje predviđanja za sledeću grejnu sezonu, a otuda i tempo otplate raznih obaveza…
Petrovic Dusan
@Dragoljub Nije Srbija „isla“ u rat,vec je na Srbiju napadano, i dosle su u Srbiju drzave koje Srbija nije ugrozavala nikako,kao neka Amerika, Francuska, Holandija i td.
Vojske Jugoslavije nije imala sredstva odvracanja – zapravo je VJ bila totalno neopremljena za savremeni rat, od 38500 letova nad SRJ sruseno je svega 2 aviona, sa nula gubitaka za NATO, dok je svaki avion oboren i nijedan nije ispalio ni raketu ni metak.
U tome i jeste stvar – naoruzanje sluzi za odvracanje.
Dok Srbija ima PVO do 50km i vrhunske avione kao Raffale itd neprijatelj se nece usuditi da napadne jer znaju da bi imali gubitke.
Kad toga nema – svasta se moze dogoditi, kao sto smo videli 1999.
Naravno da bi Amerika ili ceo NATO pobedila, ali je za njih zbog svojih biraca jako bitno kakve imaju gubitke, jer niko nece da im ginu trupe po nekim dalekim zemljama bez ikakvog razloga.
George
Ako reše da nas ponovo napadnu, polupaće sve avione bez ulaska u vazdušni prostor okrnjene Srbije.
Mada, toliko smo privredno i ekonomski potčinjeni, da mogu samo da uvedu ekonomske sankcije i da kolapsiramo za manje od mesec dana.
Zoran
Koliko gluposti napisanih, o naružavanju kojim se odbija neprijatelj! Koji neprijatelj? NATO, koji beše odvajaju za Ukrajinu 90 milijardi eura u poslednjoj tranši! Ili, oko Srbije nema drugih neprijatelja a da nisu u NATO-u. Ekonomska moć određuje koliko i kako će se voditi sukob a naša moć je blizu 0.
Rale
@George19
Zato je potrebno nabaviti/proizvesti rakete dometa 1000km pa da vidis onda, nek nam lupaju avione, mi njima za svaki avion jednu fabriku u okolnim zemljama. Da vidimo koja ce onda zemlja dozvoliti napad sa njene teritorije. Fabrike, aerodrome, toplane, sve redom kao oni nama `99. Pa onda pruge, mostove… Ko ih *ebe, ako bi nas vec napali neka ih zaboli. Kad imas takve mogucnosti sanse za agresiju na nas su prakticno 0.
Perko
@Zoran
Napad države u NATO na Srbiju ne znači napad NATO. Ne funkcioniše tako.
HRHB
Sa 12 rafala možeš ratovati 15 minuta
Vaste
Zoran Pa dotični prvi piše kada se pisalo u kontekstu Rusije i slično ,šta okruženi smo NATO sada po potrebi menja priču …….Besciljno je i pisati bilo šta dalje ……
Petrovic Dusan
@Vaste karta geografije Srbije ne moze da se cita na dva nacina.
Sve drzave uz granicu Srbije su u NATO savezu,ili su pod kontrolom NATO kao BiH i Kosovo. Dok 1999 nisu bile.
Iskljucujemo slucaj napada Srbije na NATO.
Takodje, nasilnog upada srpske vojske na Kosovo dok je tamo americka armija, tu Srbija nema sanse.
U svim drugim slucajevima, politicari zemalja u NATO moraju objasniti biracima u EU sta rade. I tu je bitna razlika u jacini vojske Srbije.
Te1999 VJ je matematicki imala uspeh jednak uspehu divljih ostrvskih plemena protiv brodova Britanske Imperije u Tihom okeanu – oni nekog Engleza i pogode od desetine hiljada, ali Britanci pogode svakog indijanca.
Realni
Apsolutno se slažem sa vama da je Rafal odličan Avion pa još nov.Posao sa Izraelcima je tek Top priča.Samo zluradi osporavaju nabavke vrhunskog naoružanja.Posle ovog ciklusa nabavki treba ići na sledeći nivo a to su Hipersonične rakete dometa bar 2000 km. i tek tada možemo bar malo da odahnemo od agresije.
Vaste
Petrović Dušan Slučajevi se čitaju na dva načina u diskusijama a ne karte gospodine Dušane…Svako dalje dublje analiziranje je gubljenje vremena …..
Petar
Srbija je ozbiljna država sa ozbiljnim rukovodstvom,najboljim u istoriji zemlje.
Ovo što rade za Vojsku je ravno naucnoj fantastici ,a sve zahvaljuci jakoj privredi i privrednom rastu uz konstantno smanjenje javnog duga(43%) ,koji je najmanji u Evropi . Prosecni dug u odnosu na BDP u EU je 87%..
Pametnom dovoljno . Neobrazovanom,neiskrenom i licemernom coveku povod za suvislu raspravu.
dardnox
@Petar
Suvislo – Reč znači razumno, logično i smisleno. Kada je nešto suvislo, to ima jasan smisao, drži se celine i lako se može razumeti.
Dakle prvo, hteo si reći „nesuvisli“.
Ali pre svega , ljudi ovde su dovoljno pametni da sugestivne konstatacije tipa „pametnom dosta“ , koje etiketiraju sve koji se ne slažu kao glupe a impliciraju da su oni koji misle drugačije idioti ,instant odbacuju, osim toga što ijh okida ovako kao mene pa moram da ti ispravljam i materijalne greške.
Ne potcenjuj sagovornike ,može da ti se instant obije o glavu , kao sada.
A to o „ozbiljnom rukovodstvu, najboljim u istoriji“ i „ozbiljnoj državi“ je bolje da ne potežeš, ovaj prostor za kucanje komentara ne može da primi dovoljno karaktera za sve kontra argumente koje bih napisao, i svu našu sramotu u 21. veku.
Petrovic Dusan
@Petar Zapravo je Srbija na 13 mestu po dugu u Evropi.
A koje rukovodstvo je najbolje je ipak licna stvar, kako kome.
Ostalo je manje vise tacno, samo EU zemlje koje mnogo vise zaradjuju od Srbije i mogu da placaju taj dug, nije dug uvek los.
Prva zemlja u Evropi je Rusija,sa svega 18% duga, ali je slabija ekonomski od mnogih drzava EU i zivi se jako slabo.
Milki
Srbija nema veliki dug kao Njemačka, Italija, Francuska, itd, jer Srbija nema novaca da ta zaduženja može vraćati kao što mogu druge europske države.
Srbofil
@Milki
Nesporna je neuporediva razvijenost tih zemalja u odnosu na Srbiju, ali isto tako upitno je koliko uopšte te zemlje mogu servisirati svoje dugove dugoročno jer su porezi već preveliki, stanovništvo sve starije koje ne želi ničega da se odrekne, a konkurentnost im svakim danom opada. Pogotovo Francuska koja je u deficitu od ne znaju ni ovi više od kada. Da Evro nije neka vrsta zamene za dolar u međunarodnoj trgovini i bankarstvu, upitno je šta bi bilo.
Petrovic Dusan
@Srbofil Pogledajte samo „Raffale“: Francuska ima odlican rejting i zaradjuje enormno; Francuzi ne mogu da stignu da proizvedu aviona koliko je prodano,i to na 10 godina unapred!
Otima se citav svet za njihove proizvode u svim oblastima.
Po povodu rodjenja dece – isti imaju prirastaj kao Rusija.
Ako vodece drzave u EU padnu, budite sigurni da ce pre toga pasti Rusija, Kina, i Srbija, i to mora biti neka kriza gora od 1929 i pada berze u New Yorku.
Jole7
@Milki
Logika samo da se zaposlim pa da se uvalim u kredite. A šta misliš o tome da Srbiji nije ni potrebno da se toliko zadužuje, kao zemlje koje si naveo. Ipak je znatno manja i ima manje stanovnika. Zasad svoj dug Srbija servisira bez problema
Stipe fergazer
Nije to neka lova , to ekipa iz 145 opština u Srbiji pojede i popije po lokalnim kafanama za manje od godinu dana …
Aleksandar I
Dobra procena uz malu korekciju. Grad Beograd je posebna celina sa svojih 17 opstina. I oni to pojedu i popiju po lokalnim kafanama pogotovo od kad je Sapic gradonacelnik!
Vaste
Petar Nije tačno da Srbija trenutno smanjuje javni dug u nominalnom iznosu….Šta više od kraja 2025. do juna 2026. povećan je za oko 1,95 milijardi evra a ne da jednostavno ideš na sajt RS ministarstvo finansija ! Dug je manji na odnosu BDP -a ali ako je inflacija podaci i ti mogu biti lažni i dug po stanovniku šta više možda i raste i domaće firme i realne zarade ili uglavnom raste promet zbog stranog kapitala ! Toliko o tome pametni !Vrati se na priči o dedi i unuku i proseku godina ,matematika nelaže ali realnost je drugačija ……
Komedija
avijacija, pogotovo vojna
je elita u svakoj zemlji
čitajući ovih 80 komentara
setih se pesme
smejem se, smejem se, a plakat bih..