EASA: Crne kutije iz udesa Embraera 195 na „Nikoli Tesli“ očitane u Parizu

Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja objavila je danas svoj redovni Godišnji pregled bezbednosnih preporuka za 2024. godinu.

Dokument pominje i prvi javno saopšteni detalj istrage udesa Embraera 195 na aerodromu „Nikola Tesla“ 18. februara prošle godine nakon objave preliminarnog izveštaja i obećanja srpskih istražitelja da će istraga udesa aviona na Er Srbijinom letu „biti gotova za tri meseca“.

EASA u Godišnjem pregledu navodi da je pružila tehničku ekspertizu u podršci nekoliko istraga značajnih događaja vezanih za bezbednost vazdušnog saobraćaja u 2024. godini, među kojima je i udes u Beogradu.

– Redovan let sa 106 putnika (45 građana EU) i pet članova posade. Nije bilo povređenih.

Protrčavanje nakon kraja piste tokom uzletanja, sudar sa zemaljskom ILS antenom. Nekoliko upozorenja je aktivirano u kokpitu usled oštećenja aviona, uključujući curenje goriva iz levog krila.

EASA Tehnički savetnik učestvovao je u očitavanju FDR/CVR-a sprovedenom u Parizu (BEA). – navodi se u delu vezanom za Srbiju.

Pominjanje EASA asistencije ne pruža gotovo nikakve nove informacije osim one da su zapisi snimača parametara leta i međusobne komunikacije pilota aviona očitani u francuskoj agenciji za istraživanje vazduhoplovnih nesreća.

Koliko god da se radi o informaciji malog značaja za konačne zaključke o udesu, radi se i o jednoj informaciji više koju nismo dobili od nadležne srpske agencije za istraživanje vazduhoplovnih nesreća (CINS) koja nakon godine i pet meseci i dalje nije objavila završni izveštaj.

Er Srbija je implicitno priznala deo svoje odgovornosti za udes (iako letelica i posada nisu bili njeni) nagodbom sa putnicima o čemu je Vreme pisalo prošlog meseca.

U odsustvu osnovne komunikacije sa opštom, zaintersovanom i stručnom javnošću i dalje nije poznato da li je CINS završni izveštaj uradio a on iz nekog razloga i dalje nije dostupan javnosti ili je, još gore, i dalje nezavršen uprkos činjenici da su svi bitni materijalni i ljudski elementi i dokazi lako dostupni. Deo audio komunikacije sa kontrolom letenja bio je javno dostupan isto veče kada se udes dogodio, dok se audio komunikacija između pilota čuva kao zapis na jednoj od „crnih kutija“.

Završni izveštaj ovog udesa trebalo bi da posebno analizira neshvatljivo ponašanje ili kontrole letenja ili zemaljskog opsluživanja ili spasilačko-vatrogasne jedinice aerodroma „Nikola Tesla“ zbog odobrenja avionu da se regularno parkira kod avio-mosta uprkos curenju goriva iz levog krila.

Prethodno napisana rečenica je needukovana spekulacija koja je verovatno u nekim delovima u potpunosti netačna i nepravedno okrivljuje jednu od navedenih službi – što je konkretan rezultat neoglašavanja CINS-a po ovom pitanju, što u formi komunikacije sa javnošću, što u formi završnog izveštaja.

Kršenje regulative, evropski trend

EASA Godišnji pregled bezbednosnih preporuka navodi da su njihove preporuke za prošlu godinu za zemlje EU i one van unije došle nakon 26 zasebnih događaja, uključujući 18 nesreča i osam ozbiljnih incidenata.

Preporuke su se pretežno fokusirale na procedure i propise (52,5%), zatim na one koje se odnose na vazduhoplove, opremu i objekte (32,5%), i pitanja vezana za osoblje (15%). EASA navodi da ovakva distribucija uzročnih faktora naglašava „kontinuiranu relevantnost regulatornih okvira i operativnih praksi kao ključnih oblasti za poboljšanje bezbednosti“.

Drugim rečima – omiljena oblast za nepoštovanje od strane učesnika u vazdušnom saobraćaju je i dalje regulativa.