Radar je u prošlonedeljnom izdanju nastavio sa rekonstrukcijom i objavljivanjem informacija vezanih za uplaćivanje rata srpske kupovine francuskih višenamenskih borbenih aviona Rafal koja je ugovorena pre skoro dve godine.
Pozivajući se na neimenovane izvore, Radar je objavio da je 27. jula iz državnog budžeta isplaćen deo četvre rata ugovora za nabavku Rafala u iznosu od 58,7 milijardi dinara (500 miliona evra). Četvrta rata iznosi 686,25 miliona evra, odnosno 25 odsto ukupne vrednosti komercijalnog ugovora sa francuskom kompanijom Daso.
Iz Radara navode da je četvrta rata dospevala za plaćanje tek 29. januara 2027, i da je Srbija već sada platila 73 odsto njenog iznosa, pola godine pre roka, što ostavlja da se do kraja januara 2027. godina plati još 186,25 miliona evra četvrte rate.
Radar tvrdi da je ubrzanu isplatu ove rate omogućilo pozajmljivanje 500 miliona evra koje je ostvareno 14. jula emitovanjem šestogodišnjih obveznica unapred poznatim kupcima, što je zvanično opravdano potrebama modernizacije vojske.
Srbija Dasou tako treba da uplati još 737 miliona evra ili manje od 27 odsto ukupne ugovorene vrednosti ugovora od 2,745 milijarde evra, od čega je kroz kredit kod francuskih banaka obezbeđeno 1,92 milijarde evra.
Radar podseća da je Srbija do ove uplate, u oktobru 2024. i aprilu 2025 realizovala plaćanje dva avansa od po 411,75 miliona, treću ratu od 686,25 miliona iz dve tranše od čega u decembru prošle godine 204,6 miliona, a u januaru ove godine ostatak.
Međutim, trenutno postoje određene nedoumice kada je u pitanju otplata poslednje rate od 549 miliona evra.
Naime, Radar u svom poslednjem tekstu navodi da će se ta rata plaćati sukcesivno, kako budu isporučivani avioni, i da je planirano da se to izvrši “sedam dana od prijema svakog aviona“.
Međutim, u njihovom prethodnom tekstu o rati plaćenoj u decembru 2025., iznet je podatak da će Srbija poslednju ratu izmiriti tako što će ‘‘petinu vrednosti za svaki od 12 Rafala platiti najkasnije 30 dana nakon njihovog preuzimanja‘‘.
Ono što ukazuje da je Radar možda imao uvid u ugovor sa Dasoom je tvrdnja da rok isporuke aviona nije preciziran. Detalji o rokovima isporuke aviona nisu zvanično objavljeni, ali postoje zvanične izjave da će svi avioni stići u periodu 2028-2030.
Kako bi dakle avioni trebali biti isporučivani u tri kalendarske godine, u tom slučaju bi prema pisanju Radara, poslednja rata bila isplaćivana u dužem vremenskom periodu, i to u bar nekoliko delova, odnosno nakon svake isporuke koja može da sadrži jedan ili više aviona.
Stefan
Isplacujemo od emisije obveznica sto znaci opet zaduzivanje zemlje. Nemamo uvid po kojim kamatama su uzeti krediti Societe i Credit agricole banci
Sinisa
dobro i da ste iskreno napisali to što ste napisali, mada sumnjam.!!! sta je tu loše?
B
Jos jedan u nizu skupo realizovanih kredita 1.9 milijardi po visokim kamatnim stopama. Na zalost trend je u porastu (maj ove godine skoro 3 milijarde, 5.5 oddto evro obaveznice, dolarske cak preko 6) pa dolazimo u situaciju gde se uzimaju krediti po vecim kamatnim stopama da bi se servisirali prethodni dugovi po povoljnijim od 3 ili 4 odsto ali i dalje skupim i visim od EU proseka 2-2.5 odsto.
Neko moze da se slozi ili ne ali mislim da je sada sve evidentnije i da moze sa velikom preciznoscu da se kaze da je od 2012 i fiskalne konsolidacije ova vlast jahala, i dalje to cini, po inerciji, na skupim kreditima i stranim direktnim investicijama ( de fakto stranim preuzimanjem privrede ali i resursa ukljucujuci i zemlju, vodu , hranu, rude i rudna bogatstva, energestki potencijal itd. itd. da ne upotrbljujemo izraz neokolonizaciji financijskim putem).
Na zalost sva ekspertiza i „uspeh“ ove vlasti moze se sumirati i pripisati strane direktne investicije (prosek 4-5 milijardi evra godisnje) i strani krediti (skupi visoke kamatne stope, prosek 2.5-3 milijarde evra) godisnje i tu se delovanje ove vlasti zavrsava, ne postoji nikakav plan ali ni nikakvo delovanje koje izlazi iz inertnog procesa zapocetog 2012 godine. Po tom osnovu cistog novca je uneseno kumulativno oko 80 milijardi evra za 14 godina, pravo je cudo da se po Srbiji ne vidjaju ferariji ili neka skuplja kola, efekat je svakako morao biti vidljiv s obzirom na kolicinu novca (zvanicnim kanalima, da ne pricamo o privatnom kapitalu gastrabajteri, ali i sivoj zoni koja postoji u svakoj drzavi pa I kod nas)
Navescu primer, naime ne postoji niti jedan pokusaj otvaranja strateskog proizvodnog pogona u sektoru rudarstva na primer (litijum, zlato itd.) ili energetike ili bilo koje proizvodne grane koja moze da zapravo generise profit. Ne to je prepusteno strancima (investicijama direktnim) a krediti se koriste kao financijski pokrivac socijalne sigurnosti i odrzavanja popularnosti, kao sto smo rekli ne postoje pokusaji privrednog angazovanja takvih sredstava na nacin da zapravo moze da se stvori proozvodnja i financijska dobit (na primer proizvodnja i prodaja litijuma, zlata proizvodnja i prodaja elektricne energije (500 eura trenutno MWh) itd.
Realziacija skupih kredita takozvanih „kapitalnih investicija“ cesto i skoro iskljucivo svedenih na infrastrukturu (putevi, zeleznica, bolnice itd.) prakticno nuznih ali neprofitnih stvari (nije litijum, zlato, voda, struja, hrana, automobil, itd. sve sto eksploatisu i proizvode stranci i generisu profit, ekonomija uopsteno), se realizuje cesto na netransparentan nacin angazovanjem izvodjaca (uglavnom stranih) bez uobicajene dobre prakse, transparentnosti i trzisnog nadmetanja i tenderskih procedura po visokim cenama gde vrednost ulozenog i realna vrednost realizovnog drasticno opada (tako da ionako skupo zaduzen evro pretvara u realnu vrednost od 40-50 centi, niska efikasnost).
Epilog relativno nesrazmerno niska zaduzenost (odnos u BDP) izuzetno visok iznos godisnje kamate zbog duplovecg i vise proseka od evrozone 5 odsto u odnosu na 2.5 EU.
Prevedeno u cifre to je vec oko 2 milijarde evra na godisnjem nivou samo za kamate! (10 odsro budzeta zemlje). izdvajanje za odbranu je oko 2.4 milijarde tako da dolazimo do one famozne formule da je drzava u problemu i stagnaciji kad kamate dostignu budzet za odbranu.
Ono sto ostavlja gorak ukus je sto je taj iznos za kamatu dostignut sa duplo manjim iznosom kredita i sredstava nego sto bi to bilo da je kamatna stopa na nivou EU proseka. To prakticno znaci da je izgubljen potencijal od realizacije duplo veceg broja investicija (makar to bili i neprofitni putevi itd.,neefikasno realizovani itd.) samo zato sto smo se lose zaduzivali.
Dalje rezultat je i rasprodaja tj. otudjenje zemlje i resursa (Strane direktne investicije) pored ovog financijskog efekta zaduzivanja.
Strane direktne investicije ce da pristizu dok jos bude bilo necega da se kupi logicno niko ne daje pare za dzabe, prostor jos postoji ali se smanjuje. Onog trenutka kad novac prestane da pristize ostaju samo plate. nece biti onih 80 milijardi za 14 godine (dobrog zivota) nego samo plate i sta proizvedete I prodate od vasih resursa (prakticno nista, litijum, zlato, struja, itd su stranom vlasnistvu) znaci samo plate…