[ANALIZA] Bez subvencija i bez odlaganja: Zbog čega Er Srbija preuzima Beč i Maltu – dve Rajanerove rute iz Niša

Srpska nacionalna avio-kompanija upravo je objavila da od 25. oktobra pokreće direktne letove između Niša i Beča, kao i između Niša i Malte.

Današnja najava Er Srbije dolazi samo četiri dana nakon objave niskotarifne avio-kompanije Rajaner da od zimske sezone u potpunosti obustavlja sve letove sa Aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu.

Er Srbija je tako nakon slične skore reakcije nakon povlačenja Lufthanze sa linije Minhen – Beograd ponovo iskoristila otvorenu priliku za preuzimanje razrađenog saobraćaja od strane konkurenta.

Rajaner je do sada iz Niša leteo do Beča, Stokholma, Krfa i Malte a poslednji let do Beča planiran je 24. oktobra. Letovi iz Niša ka Beču i Malti su bili celogodišnji, dok su Krf i Stokholm bili sezonski.

Kompanija je svim srpskim medijma poslala identično kratko saopštenje koje obrazlaže razlog odlaska: nemogućnost uzimanja NIS-ovog avio-goriva na niškom aerodromu:

– Nažalost, obustavićemo operacije do i iz Niša od zime 2026. godine zbog regulatornih problema u vezi sa gorivom koji utiču na aerodrom. – terminologija koju je Rajaner komunicirao na engleskom je: „Fuel regulatory issues affecting the airport“.

Zapravo, reč je o problemu koji već mesecima zbog američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije pogađa i avio-kompanije koje saobraćaju sa beogradskog aerodroma. Na „Nikoli Tesli“ se trenutno primenjuje nekoliko posrednih načina točenja avio-goriva ali uprkos ovim privremenim rešenjima nekoliko većih avio-prevoznika već duže vreme ne toči gorivo u Beogradu.

Sudeći po javnim komentarima menadžmenta „Konstantina Velikog“, Rajaner je i njima komunicirao ranije da će uskoro morati da primenjuje strogo usaglašavanje sa američkim sankcijama, sve i da postoji opcija posrednog načina točenja goriva. Jednostavno, ne žele da rizikuju probleme koje mogu imati zbog njima relativno nebitnog tržišta kao što je srpsko.

Takođe, povlače se i smanjuju letove u drugim zemljama bivše Jugoslavije iz različitih nepovezanih razloga.

Zbog čega je Er Srbija ovo uradila?

Er Srbija je ponovo reagovala izrazito brzo, čak je i u komunikacionom aspektu sprečila da tema odlaska Rajanera zaživi.

Ovo je peta po redu, ranije neplanirana, slična tržišna reakcija nacionalne avio-kompanije koja, kao i prethodne, ima svoje osobenosti.

Er Srbija je tako „preuzela“ linije nekoliko dana nakon bankrota slovenačke nacionalne avio-kompanije „Adria Airways“ (nudili su Adrijinim putnicima opcije letenja preko Beograda uz prateće povećanje određenih linija i kapaciteta), zatim nakon prestanka rada „Montenegro Airlinesa“, zatim „AtlasJet-a“, a tu je bilo i dodavanje dva leta za Pariz nedeljno istim danima kada je „easyJet“ objavio da će leteti između glavnih gradova Francuske i Srbije.

Ključni momenat za analizu ovog poteza Er Srbije je da kompanija dve pomenute destinacije iz Niša pokreće po čisto komercijalnoj osnovi, što demantuje kritike da ih ne zanima razvijanje saobraćaja iz Niša bez subvencija.

Linije za Beč i Maltu kompanija ne može obavljati pod subvencijama (PSO konceptu) jer, em država nema vremena da tako nešto izvede, em verovatno nema ni para ali još bitnije – sve i da je ovo moguće, Er Srbiji PSO na ovim rutama ne bi bio dozvoljen zbog toga što je neka avio-kompanija na njima već skoro komercijalno saobraćala, što automatski sprečava mogućnost PSO opcije.

Da li ovaj potez protumačiti kao rizik ili strateški potez, zavisi od interpretacije i kasnijih ishoda, ali svakako je brz, poslovno smeo i dešava se u nikad gorim uslovima za bilo koju avio-kompaniju – dramatično većim cenama avio-goriva.

Međutim, dve linije su već razrađene od strane konkurenta. Er Srbija će verovatno iskoristiti već postojeći kapacitet flote koja će leteti iz Niša tokom zime uz svakako potrebne manje korekcije reda letenja sa niškog aerodroma, konkretno na letovima ka Beogradu.

Aerodrom „Konstantin Veliki“ ovim razvojem događaja neće izgubiti saobraćaj, odnosno radna mesta koja su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa prestankom Rajanerovog saobraćanja.

Ono što može biti još interesantnije od današnjeg razvoja događaja je svakako realna mogućnost da se, nekim čudom, situacija oko NIS-a relativno brzo reši i da se Rajaner vrati u Niš. Vrlo je verovatno da bi Er Srbija tada i prestala da leti ka Beču i Malti i da bi preusmerila kapacitet na druge destinacije. Retko pozitivan primer kada dva konkurenta teraju jedan drugog da putnicima obezbeđuju konstantnu povezanost.

Er Srbija će iz Niša do Beča leteti sa ATR-om a do Malte sa Erbasom A319 (obe destinacije dva puta nedeljno).

Adekvatno svom poslovnom modelu, Rajaner je iz Niša tokom zime do Beča leteo tri puta nedeljno, a do Malte dva puta nedeljno, avionima Boing 737-800 ili MAX 8, odnosno Erbasom A320 svoje kompanije Lauda. Što znači da je Rajaner imao više ukupnih sedišta u ponudi od Er Srbije koja zbog operativnih razloga ne bi mogla da na liniji za Beč koristi avion većeg kapaciteta, kao što je na primer Embraer E195, već će očigledno u te svrhe koristiti flotu koja će obavljati planirani saobraćaj iz Niša. Osim operativnih razloga, ovo uvek za sobom uzrokuje i finansijske implikacije pa bi značilo poskupljenje celokupnih operacija zbog pozicioniranja aviona i dodatnog broja članova posade.

Ko je jeftiniji?

Što se interesa putnika tiče, interesantno je i postaviti razloge za očigledne razlike u cenama koje će ova promena prevozioca uzrokovati. Rajaner je kao opcija, naravno, jeftiniji.

Modeli poslovanja Rajanera i Er Srbije su u potpunosti drugačiji. U tom kontekstu se kod srpskog nacionalnog avio-prevoznika ne može očekivati karta po ceni od 14,99 evra po smeru budući da on plaća pun iznos aerodromskih taksi u Nišu, Beču i Malti, dok kod Rajanera ti iznosti nisu putnicima jasno i detaljno prikazani u krajnjem (jeftinijem) iznosu karte.

Kada, u slučaju letenja sa Er Srbijom, odustanete od putovanja, u zavisnosti od tarife, deo novca vam neće biti vraćen ako je tarifa nerefundabilna, ali i dalje imate pravo na pun povraćaj aerodromskih taksi za let koji niste obavili.

Sa druge strane, Er Srbijine tarife, koje neće biti jeftinije od 90 evra (povratna karta), uključuju kabinski prtljag do 8 kg i ličnu torbu do 4 kg, što u Rajaneru nije bio slučaj, već se ova vrsta prtljaga naplaćuje dodatno između 25-30 evra po smeru, koliko otprilike kod Er Srbije košta predati prtljag od 23 kg po smeru. Kod Er Srbije ne plaćate dodatni trošak ček-ina na aerodromu (ako zabravite da to uradite online) i ne radite kalkulisanje sa veličinom i težinom prtljaga.