Izveštavamo: Sednica Grupacije za vazdušni saobraćaj u Privrednoj komori Srbije

Na poslednjoj sednici Grupacije za vazdušni saobraćaj održanoj juče u Privrednoj komori, glavne teme bile su kako olakšati upotrebu usluge avio-taksija na sportskim aerodromima širom zemlje. Osim toga, pokrenuto je i pitanje rekonstrukcije postojećeg ili izgradnje novog hangara na Aerodromu Nikola Tesla.

Predlog da se sportski aerodrom u Boru koristi za avio-taksi prevoz avionima generalne i biznis džet avijacije pokrenuo je koordinator aerodroma Bor Emir Stojanović.  U svom zahtevu on predlaže da se ta usluga koristi iz Bora ka destinacijama van naše zemlje. Kako se navodi, za to je potrebno pribaviti određene dozvole od Ministarstva saobraćaja, Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, ali i ponudu prevoznika.

– Smatramo da bi trebalo pokušati sa ponudom u dogledno vreme i videti da li ima potražnje i ekonomske koristi. – piše u zahtevu.

Ukazujući na probleme u planiranju avio-taksi prevoza svoj stav među prvima je izneo direktor kompanije Air Pink Tihomir Pavlović:

– Avio-taksi preduzeća rade ad hoc. Klijenti znaju gde mi putujemo i onda se oni nama javljaju. Mi ne možemo da damo neku procenu da li ćemo da letimo jednom, dva puta ili tri puta nedeljejno. –

Pavlović je još dodao da aerodromi prvobitno treba da su tehnički osposobljeni, pa da tek posle toga traže avio-taksi preduzeća.

Sa druge strane čelni ljudi drugih sportskih aerodroma u Srbiji naveli su da postoji potražnja za njihove usluge, ali da su morali da odbiju klijente. U ovoj godini aerodrom Ečka je dobio 15 upita, dok je na adresu aerodroma Ponikve stiglo blizu 20 zahteva.

– Problem je granična politika. Da bi se obezbedila dozvola, treba vam minimum 5 do 7 dana. Traže se podaci o tipu aviona, vremenu. Oni vam izdaju saglasnost, vama budu loši vremenski uslovi i morate da promenite let dan u napred ili dan u nazad. Onda morate da pokrenete ponovo istu proceduru. – kaže direktor aerodroma Ponikve Saša Savić.

Iz helikopterske jedinice MUP- a Srbije su, međutim, ukazali da je veoma važno da se zna kakva je procedura izdavanja dozvola. Sve zahteve prvo odobrava Ministarstvo za saobraćaj, pa tek onda to pitanje dalje rešava MUP i granična policija.

Čelinici sportskih aerodroma su imali zamerke na unutrašnji sistem rada u Ministarstvu saobraćaja na osnovu kog dozvolu potpisuje državni sekretar što, prema njihovom mišljenju, usporava proces.

Kao otežavajuću okolnost rada ovih aerodroma navedena je i nemogućnost skladištenja goriva, pa je zaključeno da bi jedan od predloga koji će biti upućen nadležnima trebalo da bude i rešavanje tog pitanja.

Kao zaključak zasedanja Grupacije za vazdušni saobraćaj ustanovljen je rok od 7 dana za prikupljanje konkretnih predloga čelnika aerodroma kako ova pitanja treba urediti. Takođe, predloženo je i da se tačno navedu problemi sa kojima se svaki aerodrom pojedinačno susreće, ali i to koji su tehnički nedostaci na njima.

Date su sugestije da bi na sledeće zasedanje trebalo pozvati i predstavnike aerodoma iz Subotice i Vršca, jer je njihov rad predstavljen kao primer dobre prakse.

Sa druge strane, Grupacija bi trebalo da zauzme stav i od Ministarstva za saobraćaj i MUP-a zataži da se razmotri eventualno regulatorno pojednostavljenje, ali i da se sačini model po kojem bi aerodromi i vlast efikasnije komunicirali.

Hangar na Aerodromu Nikola Tesla

Posebna tačka dnevnog reda odnosila se na pitanje rekonstrukcije ili eventualne izgradnje novog hangara na beogradskom aerodromu. Ideja je da se finansije za to potraže od IPA fondova Evropske unije.

Zbog toga je predloženo da se do sledećeg zasedanja potraži odgovor da li je iz tih fondova moguće finansirati privatne investicije u javnom sektoru, a samim tim i rekonstrukciju hangara.