Posle tri godine od osnivanja Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, detaljne informacije o njegovom radu mahom su nepoznate široj javnosti, uprkos činjenici da bi u slučaju poplava, požara ili druge vanredne situacije pomoć za spasavanje mogla da stigne upravo odatle.
Reč je o kompleksu čija opremljenost pruža široke mogućnosti – od hitne humanitarne pomoći, gašenja požara, spasavanja ljudi, do obuke stručnjaka, testiranja i demonstracija savremenih sredstava i tehnologija.
U sastavu Centra nalaze se rusko-srpska direkcija za odlučivanje i rukovođenje operacijama (mešovit rusko – srpski kolektiv od 35 zaposlenih), avijacijska grupa, vatrogasno-spasilačke jedinice, odred humanitarnog razminiranja koji je do sada uklonio oko 13.000 različitih eksplozivnih naprava, magacin sa rezervama materijalno-tehničkih zaliha – šatorima, krevetima, ćebadima, mobilnim agregatima, pumpama, čamcima.
„Avijaciona grupa“
Za dopremanje humanitarne pomoći, spasilačkih timova, pretragu, gašenje požara zadužena je tzv. „avijaciona grupa“ koju čine avioni i helikopteri srpskog MUP-a i Ministarstva vanrednih situacija Rusije.
Ruski vazduhoplovi imali su značajnu ulogu tokom 2012. godine. Požari u okolini Pirota, Čačka, Čigote, Prokuplja i Užica gašeni su pomoću jedne ruske letelica Il-76, dve Amfibije Be-200 i jednog višenamenskog helikoptera KA 32.
Uprkos velikoj pomoći koja je u istom periodu pružena susedima prilikom gašenja požara u okolini Mostara, kao najveći doprinos ovog Centra do sada može se smatrati pomoć pružena tokom majskih poplava prošle godine.
Malo je verovatno, međutim, da ćemo u skorije vreme videti ruske letelice na Niškom aerodromu. Trenutna strategija rada ovog Centra zasnovana je na sprečavanju nastanaka većih požara u šumama za koje bi bilo neophodno reagovati iz vazduha.
Prevencija velikih požara
U razgovoru za naš portal, direktor ovog Centra, Viktor Safjanov istakao je da se najviše sredstava trenutno ulaže u obuku stručnjaka za satelitski monitoring, odnosno ispravno tumačenje podataka na osnovu kojih je moguće predvideti razmere budućih požara.
– Mnogo je bolje sprečiti požare i sanirati ih na vreme. Ako do požara velikih razmera dođe, možemo da gledamo kao da do tada neko nije odradio svoj posao. U tom slučaju Centar raspolaže malom, srednjom i velikom avijacijom, a njihova upotreba zavisi od karaktera požara – objasnio je Safjanov.
Za prevenciju požara velikih razmera koristi se osnovna snaga Centra – vatrogasno-spasilačka jedinica. U njenom sastavu se, između ostalog, nalazi i robot za područja koji su teško dostupna čoveku.
Trenutna strategija Centra podrazumeva i dodatne obuke za stručnjake – spasioce, vatrogasce i deminere sa državnih fakulteta iz Niša, Beograda i sa Kriminalističko-policijske akademije Srbije. Obuku je tokom prošle godine prošlo 40 specijalista.
Region
Odmah po osnivanju Rusko-srpskog humanitarnog centra 2009. godine, saopšteno je da će se njegovi resursi koristiti i za vanredne situacije u drugim balkanskim zemljama.
Centar je u protekle tri godine pomogao u gašenju požara u okolini Mostara, Banja Luci je tokom poplava donirano 38 tona humanitarne pomoći, a Sarajevu 40 tona. Sloveniji je nakon strujnog kolapsa zbog prošlogodišnjih ledenih kiša isporučeno četiri mobilna generatora pojedinačne snage 120 kW.
Prema rečima Viktora Safjanova, trenutno nema zahteva za pomoć iz regiona, uprkos požarima u pojedinim delovima susednih zemalja.
U slučaju da neka od balkanskih zemalja uputi poziv za pomoć, Centar bi mogao da reaguje jedino uz saglasnost Vlade Republike Srbije na osnovu bilateralnih sporazuma koje naša zemlja ima sa susedima, objašnjava Safjanov. Vladino odobrenje čeka se i za reagovanje na teritoriji naše zemlje. Zbog toga se, kako ističe Safjanov, o Centru ne može govoriti kao o ruskoj vojnoj bazi, iako su pojedini mediji pisali o tome.
Takođe, prema rečima zaposlenih u ovom Centru, njegov rad za sada je izvestan do 2017. godine. Posle toga, ugovor između ruske i srpske Vlade prestaje da bude na snazi.
Tango Six je imao priliku da obiđe Rusko-srpski humanitarni centar i snimi trenutna tehnička sredstva kojima on raspolaže:
PeroZ
Ukratko dobto došla pomoć za one države koje nemjau ništa ili imaju malo specujalističke opreme za pomoć i spašavanje ili kao eventualna nadopuna za one koji imaju već svoju opremu u slučaju većih katastrofa neviđenih razmjera. Vidim ovaj mali robotizirani gusjeničar za gašenje požara, to je vjerojatno onaj jedan MVF-5 od nekoliko desetaka koliko su isporučili iz tvrtke Dok-Ing za Rusko Ministarstvo za izvanredna stanja. Proizveden je na bazi vozila robota MV-4 za razminiravanje.
126LAE-Delta
Nisam siguran, ali mislim da je robot na slici Jelka-4 ili Jelka-10, mada je moguce da je ruski EMERCOM nabavio i novije robote DOK-INGa.
PeroZ
Ne znam. Evo vam link pa usporedite “makine“ i vidite sami o kojoj je riječ. Ja samo znam ŠTO i za KOGA su radile moje kolege.
http://dok-ing.hr/products/firefighting/mvf_5
fin
Ovo je MVF-5
126LAE-Delta
U pravu ste, jsete MVF-5, ali verovatno starije generacije. DOK-INGov sajt pokazuje i „redizajniranu“ varijantu koja nije kao na slici.