U prethodnim nedeljama do stručne i šire javnosti probilo se nekoliko vesti koje su u sebi sadržale sintagmu iz naslova. Prvo veće dešavanje u formi višednevnog industrijskog „speed-datinga“ bilo je praćeno samo nekoliko dana kasnije posetom ekipe sa Istoka.
Višegodišnji post pozitivnih vesti u jednoj skoro zaboravljenoj industriji okončan je međutim dve godine ranije. Dolazak Etihada u Srbiju i iznenadno interesovanje vazduhoplovno/odbrambenog sektora Ujedinjenih Arapskih Emirata rezultiralo je tada optimizmom, mogučnostima i nekim novim reflektorom koji je bio usmeren na zemlju sa skoro vekovnom tradicijom u ovoj oblasti ali i višedecenijskim zaostajanjem. Od dugo najavljivane fabrike kompozitnih delova očigledno nije bilo ništa dok su posredni benefiti, na žalost, ostali na nivou teorijskog razmatranja.
Država i industrija se nisu organizovale. Nije iskorišćena tadašnja atmosfera, dolazak Etihada mogao je biti spinovan mnogo konkretnije i srpska vazduhoplovna industrija mogla je pod izgovorom te vrste investicionog poverenja sebe dodatno da promoviše napolju.
Otkriće „velikog S“
Pripremajući neke promotivne i multimedijalne projekte u poslednje dve godine došao sam u kontakt sa iznenađujućim ali i anonimnim primerima privatne incijative kada je srpska vazduhoplovna industrija u pitanju. Pre nego što kandidujem ideju da slovo „S“ ove sintagme od sada bude pisano kao veliko, postaviću vam par pitanja.
Znate li da je pre nekoliko nedelja na teritoriji Srbije prvi put poleteo novi dizajn generalne avijacije, prvi nakon aviona Lasta 2009. godine? Da li ste čuli da će jedna državna kompanija uskoro na Zapad izvoziti proizvode koji će se koristiti za proizvodnju najnovijih letelica sa i bez ljudske posade? Znate li da je nedavno u Ujedinjene Arapske Emirate uspešno izvezen i pušten u upotrebu prvi vazduhoplovni deo iz Srbije? Da li ste upoznali nekoga od skoro 50-ak vazduhoplovnih inženjera koji rade u nekoliko manjih privatnih projektnih biroa koji aktivno rade za Boing, Erbas i druge globalne igrače? Znate li koliko je domaćeg talenta otišlo u nekoliko poslednjih decenija van zemlje i koliki je sada njihov uticaj u tim istim globalnim igračima? Da li ste čuli da je u beogradskom predgrađu uskoro pred otvaranjem nova fabrika aviona i bespilotnih letelica? Znate li koliko je velika zajednica proizvođača ovih letelica i koliko su neke od njih tehnološki napredne kada je reč o materijalu od kojih su izrađene?
U sledećih nekoliko meseci Tango Six portal pružiće vam i više nego detaljne odgovore na ova pitanja. Otkrićemo vam jedan paralelan svet koji se do sada plašio šire medijske pažnje jer su rasli u izrazito neprijateljskom domaćem okruženju. Gradili su svoje biznise i nisu imali vremena za priče koje su po pravilu pričane ili na pogrešan način ili sa negativnim fokusom.
Slavna istorija
Srpska vazduhoplovna industrija – nekada kao deo veće regionalne priče, nekada sama – bila je uvek ponos njenih direktnih učesnika i zainteresovanih entuzijasta. Prvi pokušaji prvog leta 1841. godine, prvi let pola veka kasnije, 15. nacija na svetu koja je formirala svoje ratno vazduhoplovstvo, prve vazduhoplovne regulative, prva borbena upotreba avijacije.
Do sada svi već napamet znamo da je pre Drugog svetskog rata u Srbiji postojalo šest fabrika za proizvodnju vazduhoplova i dve koje su proizvodile njihove motore. Sa zaposlenih 6000 radnika proizvedeno je više od 1.500 letelica. 1946. formirana je prva naučno-istraživačka institucija dok je Univerzitet u Beogradu unapređivao svoju vazduhoplovnu priču započetu još 1919. godine.
Ujedinjeni narodi nečega što se u modernom konzumerizmu zove „Adria regija“ a nekada se zvalo „SFRJ“ dali su gas i sve do 1992. godine digli na noge diva kojem, po mnogim projektima, nije bilo premca u ovom delu sveta. Nekoliko domaće razvijenih borbenih klipnih i mlaznih aviona, licencna proizvodnja i transfer tehnologije na okvirima ravnopravnog partnerstva, nacionalna aviokompanija koja je godišnje prevozila 5 miliona putnika na 80 destinacija, do 5 kontinenata. Prvi smo tada leteli najnovije Boinge a za pojedine putničke avione proizvodili smo komponente.
Zatim su nas, kao Srbiju, malo unazadili raznim bombardovanjima, pa smo onda sami sebe unazadili da bi se sve potom svelo na nepoštovanje te silne tradicije i jedina briga postala je ko će biti postavljen na koju funkciju kako koji talas nove ideologije ili uskog interesa usledi.
Perspektiva
U Srbiju je od 2000. godine ušlo više od 24 milijarde dolara stranih investicija. Malo, gotovo ništa, nije „ušlo“ u vazduhoplovnu industriju koja je, na njenu nesreću, u većini postala poligon za zloupotrebu vojno-komercijalnih avanturista. Oni su zatim pod mantrom „integrisanog tržišnog nastupa“ (čitaj: grotesknih improvizacija jer im se može) stavili šapu na ono malo državnih firmi koje su opstajale, borile se i ono najbitnije – upošljavale školovan inženjerski kadar koji bi bez njih samo brže otišao do zelenijih trava.
Privatni poduhvati na nešto većem proizvodnom nivou, koji su imali hrabrosti da o svojim mukama javno pričaju, i dalje se bore. Neka državna preduzeća imaju prednost kvalitetne (ali i prekobrojne) radne snage i niske cene rada, dok je jedini bitan aerodrom u zemlji u procepu između nemilosti MMF-a i potrebe punjenja državnog budžeta. Preostali, politički večno perspektivni, aerodromi žive svoj kletvu „posedovanja dovoljno široke i dugačke betonske piste“ i na sve načine, uspešno i manje uspešno, bore se za svoje mesto pod suncem.
Istoriju znate, trenutnih muka, problema i obećanja ste se naslušali. Ono što smo u Tango Sixu odlučili je da preokrenemo dosadni i neinspirativni narativ koji u većini slučajeva ionako dobro poznajete. Rešili smo da Srpsku vazduhoplovnu industriju predstavimo na do sada nezabeležen način. Više ni jednom rečju nećemo pomenuti istoriju (osim krivično-tabloidne drame koju ćemo nastaviti da pratimo), nećemo lamentirati nad perspektivama i drugim društveno-političkim floskulama.
Proglašavamo moratorijum na negativne vesti kada je ova priča u pitanju. Obećavamo da, isključivo u ovom segmentu, nećemo drmati kolevku idealnog narativa samo zbog višeg cilja – želje da pokrenemo priču, istaknemo male ali najneumornije borce. Želje da stanemo na njihovu stranu i ohrabrimo ih da više pričaju, da se ne plaše uroka sopstvene promocije i želje da nekim novim mladim ljudima pokažemo da postoje i druge profesije osim pilot, stjuardesa (na Bliskom Istoku) i mehaničar.
Vazduhoplovna industrija jedna je od najprofitabiljnijih, najinovativnijih i najinteresantnijih industrija na planeti. U Srbiji postoji impresivan broj pojedinaca i organizacija koje pre svega bezgraničnim entuzijazmom pomeraju granice preduzetništva, industrijskog razvoja i priče u kojoj smo bili neko i nešto pre nekoliko decenija. Vreme je da ponovo velikim slovom pišemo Srpska vazduhoplovna industrija i da ispričamo neke nove, sveže, priče.
Pratite vaš omiljeni vazduhoplovni portal radi novih svedočenja u ovom segmentu i pišite nam na redakcija@tangosix.rs sa idejama: o kom pojedincu, privatnoj ili državnoj kompaniji moramo više pisati. Uključite se. Komentarišite.
DEKI
Samo napred, treba pisati vise o ovim ljudima i firmama. Drzava nikako da prepozna da sinergijom, zajednickim radom ovih firmi ekonomija moze mnogo bolje da ide napred. Neka vrsta klastera domacih preduzeca znatno bi im pomogla u nastupu ka ino-trzistu.
Bilo bi lepo da napisete tekst o mogucnosti obnavljanja proizvodnje Gazele i G-4 u Srbiji – u smislu: koje tehnologije imamo, sta je od masina sacuvano, sta mozemo proizvesti a sta nam nedostaje, mogu li se primeniti tehnologije sa Laste (jer se radi o podzvucnoj letelici)…sta je sa Rakovicom, da li se tamo jos uvek mogu proizvesti motori i slicno.
Vortex
Tipično komitetsko razmišljanje iz minulih vremena! Prvo i osnovno zaboravljaš, kojim i kakvim kadrom raspolažemo? Isto tako koji proizvod nuditi i kome? Na koji izvor financiranja računati?
Mnogo toga je danas novo, standardi, materijali, konstruktivni zahtjevi i sl. I na kraju da ne zaboravimo da profit pripada ulagaću.
126LAE-Delta
Jedna od pozitivnih inicijativa sa tvoje strane, Petre. Samo mogu da pitam sta ce biti pokriveno u tom serijalu, od kog perioda ce poceti (da li od osnivanja balonskog odeljenja 1904. ili od osnivanja Srpske Avijatike 1912.) i koja grana vazduhoplovne industrije ce biti prva epizoda.
Апач
Мислим да главно питање треба да гласи постоји ли машинска индустрија у Србији без које ни једна земља у свету не може да постане средње развијена држава. Некада смо правили возове, тракторе, комбајне, грађевинске машине, камионе и авионе,а данас су остала само лепа сећања. Сачували смо једино ауто- индустрију у Крагујевцу чији уговор је под велом тајне, јер држава је дала велика средства, а дали ће бити још један модел поред 500л остаје да видимо. Наравно да авио-индустрију немамо, осим можда на папиру, и то није велика новост. Утва, Мома, Петолетка, ВТИ, у оваквим условима и без иностраног капитала немају перспективу. Једноставно нема разлике између Утве и ИМТ-а. Лепо је то што постоји приватна иницијатива о којој ви намеравате да пишете али нетреба кудити болесника на умору, у виду државних предузећа.
Goran S
Pohvale za ovaj tekst ili serijal tekstova koji ce slijediti. Inspiracija je mnogo vazna, definitivno Kraljevcani sa svojim avionima zasluzuju primjer privatne fabrike koja ostvaruje izvozne uspjehe.
Nekada je bilo mnogo dobar sistem aeromodelarskih klubova koji su za male pare usadjivali ljubav prema letjelicama djeci u osnovnim skolama ( a i osnovno tehnicko znanje), a bilo je tu i sjedih ljubitelja :) . ( necemo o proslosti, ali mogli smo prepisati to u sadasnjost). Od Cirusa , osnove aerodinamike pa do buducih pilota , inzinjera, tehnicara….. Mozda i danas ima tih klubova, ali se slabo cuje za njih.
BB
Odličan prijedlog, a i akcija.
I sam se bavim sličnim razmišljanjima, uopšteno vezano za privredu, ali imam jednu ideju vezano i za ovu priču. Biće mi drago da ovdje raspravljamo na tu temu i da svi putem brain storminga, damo doprinos ovoj temi a i da tema izađe sa portala i uđe u narod.
Андрија
ББ ајде да те чујемо, која су размишљања и какве су идеје? Реци нешто бар отприлике да чујемо у ком правцу размишљаш.
BB
Prvo ću naglasiti da nisam iz sektora avijacije pa ako izvalim neku nelogičnost, molim da se to ne bombarduje drvljem i kamenjem nego da to bude motiv za rješavanje problema koji se primjeti.
Svi gledaju avio prevoz kao aviončine od najmanje 200+mjesta, velike aerodrome, dovoz ljudi limuzinama, skupa oprema i sve to fino izgleda na papiru ali u stvarnosti nigdje ništa jer koliko para toliko „glazbe“. E ja sam tu prije za onu „Ej čija frula..“
Zato mislim da treba da razvijemo malu avijaciju: evo hipotetičkog primjera: Dodik je pominjao aerodrom Trebinje, prilično je to bez osnova. s druge strane napraviti firmicu sa 4-5 aviona tipa SILA 950c (znam da još nije aktuelan ali taj avion bi trebao biti povoljne cijene i karakteristika za ono što mislim) i možda jedan tipa Evektor Cobra. U toj firmici vidim da se izgradi i koja travnata pista (konkretno Trebinje). Upotreba tih aviona bi mogla biti: poslovni letovi unutar BiH (recimo neko ide od Banja Luke do Trebinja ili Sarajeva) na taj način se može obaviti sav posao za isti dan i sutradan biti svjež za posao, poslovni letovi izvan BiH (primjer Banja Luka Sofija, sastanak sve za dan-ja sam jednom na Gradini čekao 3 sata da pređem 300metara). Panoramski letovi (Banja Luka, Trebinje, itd). Turistički letovi (najavljuju liniju Sankt Petersburg-Banja Luka, nakon toga mogu se turisti provozati do Jahorine (ili na Butmir ili neka pista bliže) ili to tog istog Trebinja. Obuka pilota, nadzorni letovi (zaštita od požara) itd..
Sva ova investicija je kao pola jednog Cessna citation a sve nova oprema da bude. Ovo bi trebalo da znači da cijena leta bi se trebala džati ravnopravno (ili čak jeftinije) ako se uporedi sa cijenom korištenja auta (amortizacija, auto put, cijena hotela – jer se ne može vratiti isti dan, Dnevnice, izgubljeno vrijeme). naravno da to povlači i neke negativne stvari koje bi se trebale „progutati“ kao nemogućnost leta po noći i po lošem vremenu.
Ciljna grupa su mala i srednja preduzeća (direktori i partneri), turisti iz srednje klase, i sl.. Mislim da bi ovakav pristup vrlo brzo dao rezultate i omogućio razvoj avijacije na realnim osnovama a ne maštanja o mlaznjacima (to mogu da priušte samo mafijaši i političari a ja mislim na direktora firme od 15 zaposlenih). a vidim da ima i konkretnih koraka po tom pitanju (znači stranac prepoznaje šansu kod nas a mi je ne vidimo) http://www.akta.ba/bs/Vijest/vijesti/holandanin-pokrenuo-charter-kompaniju-bih-dobija-uslugu-avio-taxija/57368 (ne znam da li smijem stavljati linkove)
Vortex
Kao prvo i osnovno, treba se sučiti sa realnošću raspoloživih resursa i htjenja. Ovo je prije svega industrijska grana, koja kao i ostale treba da poćiva na tržišnim kriterijumima, a ne na željama i ambicijama. Prošlo je vrijeme kad je i zadnja šuša glumatala sa tuđim parama i samoupravljala. Koliko love, toliko glazbe.