Supergaleb G-6 i ostale kombinacije

Jedina vest o ovoj poseti koja je verovatno najpribližnija onome o čemu se zaista pričalo objavljena je na sajtu ministarstva odbrane:

„…Članovi dve delegacije razgovarali su o mogućnostima plasmana srpskog oružja i municije Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zajedničkim projektima za razvoj i proizvodnju raketnih sistema i supersoničnih trenažnih aviona…„

Dva dana kasnije dnevne novine Blic navode još detalja:

„Reč je, kako “Blic” saznaje, o projektu “kobac”, turboelisnom avionu za obuku, trenažu i napade na ciljeve na zemlji, transsoničnoj verziji “orla”, brzine jednog maha, aviona za obuku i uvođenje pilota u lovce, kao i o “belom orlu”, koji je označen kao kapitalni projekat i predstavlja nastavak projekta “Novi avion”, supersoničnog višenamenskog aviona brzine od 1,6 maha, čiji je razvoj započet u nekadašnjoj SFRJ.“

Brifing Vojno Obaveštajne Agencije

Budući da je iskusan, inteligentan i temeljit političar, Vučić je verovatno čitao brifing koji mu je napravila (bar se nadam da jeste) Vojno Obaveštajna Agencija. Organizacija zadužena za informisanje, procene o stranim vojnim efektivama i vojno-industrijsku špijunažu koja se i dalje blamira kršenjem copyrighta logoa Guarane.

Ukoliko nije bio ometen nekim važnijim brifingom Bezbednosno Informativne Agencije o sledećem kriminalcu kojeg treba uhapsiti, inače poslu koji ga sprečava da se efektivno bavi vođenjem ministarstva odbrane, Vučić je sigurno bio upoznat kako su prošli oni koji su šeiku Muhamedu bin Zajedu al Nahjanu pokušali da serviraju gluposti u prošlosti.

Naime, najzabavniji momenat koji pamtim dok sam izveštavao sa prošlogodišnjeg vazduhoplovnog sajma u Dubaiju je način na koji je Nahjan, koji inače ima čin generala i koji je formalno šef oružanih snaga Emirata, javno ponizio Francuze. Dassault je tada uradio nešto što inače radi, precenio je svoju ponudu za „veliki trofej Emirata“, ponudu za prodaju višenamenskih lovaca Rafal.
Nahjan je u svojoj javnoj reakciji poštedeo francuske diplomate ali za proizviđača Rafala nije imao milosti:

„…Dassault izgleda nije svestan da sva diplomatska i politička volja na ovom svetu ne može pomoći nerazumnoj komercijalnoj ponudi“, rekao je tada Nahjan.

Dassault je uspeo da svojim agresivnim i za emiraćane neprikladnim načinom pregovaranja izazove do tada nezabeleženu javnu reakciju. Pričalo se da su stavili preveliku cenu na ponudu koju su Emirati sigurno mogli da plate ali im očigledno nije padalo na pamet da samo zato što se od njih očekuje da imaju para budu izmuzeni za nerealnu cenu. Francuzi su se ućutali, snizili su ponudu i nastavili da prodaju Rafal.

Nahjan, takođe i šef Mubadale, jedne od kompanija Emirata sa najaktivnijim portfoliom u globalnoj vazduhoplovnoj industriji u pogledu investicija, sigurno je jedan od najupućenijih osoba na planeti gde i šta treba kupiti od vojne i vazduhoplovne opreme. Imajući to u vidu kao i gore pomenutu crtu njegovog karaktera da ne trpi nikakva sranja ni od koga, jasno je da se iza tog naizgled smirenog pogleda krije neko pred kome imate samo jednu šansu za prvi utisak.

…a onda su progovorili ljudi iz SDPR-a

Velika je verovatnoća da je novinar Blica pogrešno preneo sve u vezi vazduhoplovnog dela ponude ali malo je verovatno da su navodi o „supersoničnom trenažnom avionu“ loše preneseni budući da su objavljeni na sajtu ministarstva odbrane. Dakle ili supersonični trenažni avion kao projekat postoji ili je neko u PR službi ministra ili ministarstva nestručno preneo deo dešavanja sa sastanaka.

Nakon što je kao jedan od najbližih saveznika Amerikanaca u regionu, Nahjan verovatno pročitao neki njihov brifing koji govori o tome da je celokupna vojna industrija Srbije filtrirana kroz jednu firmu čiji je direktor politički egzibicionista, verovatno je dobro proučio sve elemente naše namenske industrije i pre nego što su SDPR-ovci progovorili.

OK, verovatno je potom razmišljao Nahjan, ovo oko oružja i municije uprkos očiglednoj neozbiljnoj noti koja krasi celu tu Srbiju, deluje realno i  zanimljivo, ali šta je sa tim avionima?

Priča o avionima, samo ukoliko su navodi Blica tačni, poprimila je klasičnu VTI/SDPR promo aromu u kojoj su navodno izrečeni razni pojmovi (projekti na papiru) od kojih nas je sve najviše zabavilo pominjanje „belog orla“. Na stranu to što je Srbija realno u stanju da u rekordnom roku isporuči nekoliko aviona stranom kupcu, što smo skoro i dokazali, Emirati jednostavno nisu Irak.

Na stranu to što je posao VTI-ja da opravda svoje postojanje izbacivanjem novih projekata i koncepata, na stranu što je želja SDPR-a da opravda svoje postojanje pod premisom da je samostalan nastup segmenata domaće vojne industrije nemoguć i na stranu potreba da se proda sve namensko moguće. Kombinovani efekat neozbiljnosti celokupne srpske delegacije očigledno nije bio evidentam dvojci ministra ni kada je Emiratima, opet navodno, ponuđen Kobac.

Srpska delegacija je pričala o potentnijem COIN nasledniku aviona koji je nedavnim udesom za sada dokazano nebezbedan i nedovršen kao proizvod (kada može vrhovni komadant da priča neproverene gluposti i iznosi svoje lično mišljenje mogu i ja) i njega stavila na sto.

U nadam se postojećem VOA brifingu trebalo je da stoji da su Ujedinjeni Arapski Emirati u septembru ove godine kompletirali i primili narudžbinu 18 COIN turboprop aviona-koji-nisu-na-papiru AT-802U Air Tractor. Analitičari ovu kupvinu stavljaju za sada u dve fioke: ili je u pitanju nabavka koja će biti predata nekom drugom savezniku ili je u pitanju prilično napredna filosofija svestranog naoružanja – u kojoj su Ujedinjeni Arapski Emirati prilično iskusni. Za sada je poznato samo da će Air Tractori pripadati Komandi specijalnih snaga na novom aerodromu u okviru Falaj Hazza kampa za obuku.  Dakle ukoliko je Kobac ponuđen nije mogao biti ponuđen pogrešnijoj zemlji.

Supersonični trenažni avion

Da li planirana evolucija Supegaleba G-4 ima oznaku poput nekog poteza u šahu nije mi poznato ali pored MD verzije verovatno postoje razmišljanja za dodatno unapređenje jednog od objektivno najuspešnijeg proizvoda bivše zajedničke države.

Da li su samo razmišljanja dovoljna za pokretanje saradnje, koliko smo u stanju da Mubadali ponudimo realnu kooperaciju i koliko su oni zainteresovani za ovu vrstu prilično low-tech investicije ostaje da se vidi.

Umesto papirnih aviona mogli smo da šeika nasmejemo ponudom jedinog realnog vazduhoplova koji se proizvodi u Srbiji.
Samo što se on verovatno ne bi nasmejao. Uspešni preduzetnici cene uspešne preduzetnike. Problem su političari i posrednici. Njih niko ne ceni.