Rezovi u pogledu broja zaposlenih, u regrutovanju i investicijama od strane nacionalnih ANSP-ova (Air Navigation Service Providers) najviše zabrinjavaju članove kotrolorskog esnafa. IFATCA, kako se moglo čuti na konferenciji, je posvećena naporima da predoči
važnost ulaganja u ljudstvo, kontrolore pre svega, u jednom od tehnološki i proceduralno najkompleksnijh okruženja za rad.U tri dana predavanja i izdvojenih radionica pričalo se o pravcima i ciljevima IFATCE kao organizacije o budućnosti, odnosima sa EASOM u pogledu regulativa i procesa standardizacije, novostima i napredku ka formiranju jedinstvenog evropskog neba (SES inicijativa), ADS-B primeni, Just Culture konceptu i zamoru kontrolora.Delegati su sa skupa poslali snažnu podršku norveškim kolegama u borbi za obezbeđivanje adekvatnog broja kontrolora u okviru njihovog ANSP-a. Takođe, upućena je poruka grčkoj vladi da je njihova nevoljnost ka investiranju u ključne sisteme civilnog vazduhoplovstva počela negativno da utiče na bezbednost letenja u toj zemlji. Rečeno je da IFATCA veruje da uslovi rada grčkih konrolora imaju direktan uticaj na bezbednost dnevnih operacija. Grčka vlada je počela da zanemaruje svoju zakonsku obavezu reinvestiranja naplate korišćenja usluga u svoj ATC sistem.
IFATCA je na konferenciji u Beogradu takođe izrazila svoje brige u vezi liberalizacije u upravljanju aerodromskih ATC usluga u Španiji. Španska vlada i španski ANSP sarađuju u nameri da kompletno zamene postojeće osoblje na tornjevima sa novim kontrolorima čiji su selekcija i trening bitno degradirani što de facto uvodi „low cost“ princip koji po IFATCI može jedino dovesti do „low-safety“ ishoda.
Potpredsednik IFATCE Željko Oriješki zaključio je da je u Evropi pragmatičan i održiv put promene jedino moguć kroz iskrenu saradnju između svih činilaca u sistemu civilnog vazduhoplovstva što uključuje i kontrolore letenja i njihove organizacije. Time što će tim organizacijama dati glas na nivou odlučivanja, evropske vlade demostriraće će pravu posvećenost u želji da javnosti bude ponuđen standard bezbednosti komercijalnog vazdušnog transporta koji ne sme biti doveden u pitanje.
ADS-B
Jedna od najzanimljivijih prezentacija bila je ona posvećena primeni ADS-B sistema u Evropi. Automatic Dependent Surveillance-Broadcast je tehnika nadgledanja vazdušnog prostora koja se između ostalog uzda u letelice koje emituju svoju poziciju, identifikaciju i druge informacije uz pomoć sitema koje nose. Ovaj signal može biti uhvaćen na zemlji za potrebe nadgledanja (ADS-B Out) i na letelicama (ADS-B In). ADS-B In će omogućiti do sada neviđenu preglednost situacije u vazduhu od strane pilota što će vremenom moći da se koristi u autonomnim procedurama razdvajanja.
Zanimljivo je da jedna kompanija planira da predloži ADS-B sistem koji bi bio baziran isključivo na satelitima što bi, ukoliko bi se pokazalo kao izvodljivo, donelo revuluciju u navigacijskim uslugama koje bi mogle da budu kompletno izmeštene sa Zemlje. Naravno, kao što je bilo i ilustrovano pitanjima učesnika, eliminisanje primarnih radara, zemaljskih radio-navigacionih sredstava i sekundarnih sistema detekcije neće verovatno biti nikada izvedeno u potpunosti. Najbitnija kontraverza, koja je za sada isključivo teorijska, sastoji se u tome koliko daleko može i mora ići primena ADS-B sistema posebno u pravcu omogućavanja autonomnog odlučivanja letelica koje će imati identičnu sliku na svojim navigacionim uređejima kao kontrolori na zemlji. Iz detalja koji su se mogli čuti od strane najvećih evropskih autoriteta na ovu temu koji rade u Eurocontrolu, kontrolori nisu blizu izumiranja (niti je to cilj) ali tehnologija će u jednom trenutku moći da ponudi odgovore na bukvalno sva pitanja u novoj ATC realnosti.
Upravo će udruženja kao što je IFATCA biti ključ u borbi ka razumu i postepenoj primeni kada države budu htele da štede pod izgovorom pouzdane tehnologije koja naravno to nikada neće biti bez ljudskog faktora.