Muzej vazduhoplovnog nemara

BEOGRAD – Juče je u Drugom opštinskom sudu u Beogradu počeo glavni pretres pred istražnim sudijom radi saslušanja svedoka u predmetu protiv direktora Muzeja vazduhoplovstva Beograd Predraga Grandića na osnovu tri krivične prijave koje su protiv njega podnete u martu 2012. godine zbog zloupotrebe službenog položaja u vezi pokušaja prodaje delova aviona P-38 Lajtning. Prema za sada još zvanično nepotvrđenim saznanjima do kojih je iz više izvora došao Tango Six, u okviru predistražnih radnji u maju mesecu, kao svedoci, saslušani su i generali Vojske Srbije.

Višedecenijska organizaciona dubioza jednog od najvećih muzeja vazduhoplova u ovom delu Evrope polako dobija svoj najneprijatniji mogući epilog. Jedan od glavnih uzroka najnovije sramote ove institucije ukratko se može opisati kao sukob civilnih struktura (većina civilnih vazduhoplovnih kompanija – osnivača) i pojedinaca, ViPVO oficira Vojske Srbije

Posle neuspelog otuđenja aviona P-38 Lajtning javnosti je skrenuta pažnja na lošu materijalnu situaciju i stanje u muzeju ali su problemi po svemu sudeći dublji i kompleksniji, čak i na granici potencijalne krivične odgovornosti. Pandorina kutija je otvorena juče i konačno ćemo kao vazduhoplovna javnost biti na pragu saznanja sukoba za koje jedna (civilna) strana tvrdi da ima konkretne dokaze dok druga (vojna) tvrdi da je postupala po naređenjima i u interesu preživljavanja institucije.

Na osnovu tri pojedinačne krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja protiv direktora Muzeja vazduhoplovstva Beograd Predraga Grandića, u martu 2012. godine Javno tužilaštvo Drugog opštinskog suda u Beogradu dalo je Upravi kriminalističke policije, odeljenju za suzbijanje privrednog kriminaliteta, nalog da obavi predistražne radnje, u tada objedinjenom predmetu, po kom su oni postupili u maju mesecu iste godine.

Uprava kriminalističke policije našla je da u krivičnim prijavama ima elemenata krivičnog dela i podnela je krivičnu prijavu protiv Grandića zbog dela iz člana 359. krivičnog zakonika.

Po za sada još zvanično nepotvrđenim saznanjima u okviru predistražnih radnji u Upravi kriminalističke policije, u svojstvu svedoka, saslušani su i generali Vojske Srbije.

Lokid razdora

Predistorija tekućih problema u muzeju počinje 2009. godine kada su Džefri Tomas i njegova firma, ne muzej već privredno društvo, „Flying History Museum“ prvi put obratili Muzeju vazduhoplovstva i Ministarstvu kulture sa predlogom za razmenu delova čuvenog američkog lovca iz doba Drugog svetskog rata Lokid P-38 (oko 30% aviona u besprekornom stanju) za repliku aviona Blerio XI i određenu novčanu svotu.

Stručni savet muzeja bio je protiv toga, a na zahtev ministarstva, na lice mesta je izašla komisija Muzeja nauke i tehnike koja je utvrdila da se radi o pokretnim kulturnim dobrima koja su muzeološki obrađena i zavedena u dokumentaciji Muzeja vazduhoplovstva, te da nema zakonskih uslova da se razmena realizuje. Naime, prema važećim propisima kulturno dobro može biti trajno izvezeno odnosno razmenjeno isključivo za drugo kulturno dobro iste vrednosti, a replika i novac ne spadaju u tu kategoriju. Priča oko Lokida tada staje i činilo se da će avion ostati u Muzeju gde bi sačekao neka bolja vremena.

Međutim, 1. aprila 2011. godine na čelo Muzeja vazduhoplovstva Beograd (civilnog dela) dolazi novi direktor, penzionisani pukovnik pilot Predrag Grandić. Po navodima više zaposlenih do kojih je Tango Six došao Grandića je na mesto direktora Upravnom odboru predložio brigadni general Sreto Malinović, tada zamenik komandanta ViPVO.

Jedan od podnosioca krivične prijave protiv Grandića, Mario Hrelja, tvrdi da je dokument Komande ViPVO kojim je Malinović podkrepio Grandićevo imenovanje Upravnom odboru, kao de facto zahtev vojske, falsifikovan. Svoju tvrdnju dokazuje naknadno dobijenom potvrdom Ministarstva odbrane na osnovu Zakona o dostupnosti informacija u kojoj ministarstvo negira da je Komanda ViPVO bilo kada zvanično izdala pomenuti dokument i da je kao ministarstvo nenadležno za civilni deo muzeja na čije čelo je imenovan Grandić.

Iza ovih navoda stoje dodatne optužbe većeg broja civila zaposlenih u muzeju, čije je stavove podržavao nedavno preminuli osnivač institucije Čedomir Janić, da su pojedinci iz ViPVO uzurpirali funkcionisanje kako civilnog dela muzeja, tako i muzeja u celini. Navode da vojska finansijski u muzej od osamdesetih godina nije ništa uložila, da su se pojedinci u ime vojske vojnu imovinu pogrešno tumačili kao deo njihove organizacije umesto kao imovinu države.

Tu su optužbe i tumačenja da predhodna dva direktora civilnog dela, vojni penzioneri Biga i Grandić, „nikada nogom nisu kročili u instituciju slične vrste bilo gde u svetu“, da ni po čemu nikada nisu bili kvalifikovani za posao koji obavljaju, da su pored svojih penzija primali i direktorske plate neprimerene za instituciju u ovako lošem stanju, da je tokom njihovog mandata prvi put uvedena funkcija zamenika direktora muzeja koja nikada nije postojala u sistematizaciji radnih mesta i koja je, kako navode, na tom zvaničnom dokumentu dopisana rukom. Navode da je pomenuti zamenik direktora takođe apsolutno nekvalifikovan i da je takođe vojni pilot u penziji, postavljen po zaslugama prijateljstva umesto bilo kakve potrebe za tim radnim mestom ili njegovim (nepostojećim) kvalifikacijama. Pomenuti zamenik direktora je, kako Tango Six saznaje, nedavno optužio direktora Grandića za mobing i nedolično profesionalno ponašanje.

Penzionisanom generalu Malinoviću takođe zameraju da je, kako tvrde, u jednom vremenskom periodu u Muzeju bio zaposlen kao savetnik direktora i da je za to primao platu. Pojedinci koji su digli glas protiv ovakvih imenovanja tvrde da ne postoji nikakva potreba za takvim funkcijama i to tumače kao preterano mešanje pojedinaca pod plaštom vojske koji su po njima prekoračili svoje zakonske ingerencije. Tvrde da osim nerazumnog kadrovanja vojska ničim konkretnim nije doprinela boljitku muzeja, ni u stručnom ni u materijalnom pogledu.

Razmena/prodaja/otuđenje

U jesen 2011. direktor Grandić je bez znanja i odobrenja većine članova Upravnog odbora otpočeo pregovore sa Džefom Tomasom koji su ubrzo krunisani odgovarajućim dogovorom da za delove Lokida muzej dobije repliku Blerioa XI i oko 200.000 dolara.

Kako je je bilo više nego izvesno da Ministarstvo kulture prodaju Lokida ne bi odobrilo (jer se zakonski ništa nije promenilo od 2009. godine) Grandić se 1. decembra 2011. obratio Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture sa zahtevom za izdavanje dozvole za trajni izvoz. U zahtevu je navedeno da su u pitanju „delovi isečenog i oštećenog aviona-učila“, koji se teško mogu sastaviti i izložiti, i što je naročito važno, da su u pitanju „dobra pod predhodnom zaštitom“, a to je opis za dobra koja uživaju nižu kategoriju zaštite i o čijem izvozu odlučuje zavod. Zavod je veoma ekspeditivno, i neuobičajedno za naše uslove, za jedan dan, izdao rešenje kojim se Predragu Grandiću kao fizičkom licu (u zvaničnom dokumentu je naveo svoje ime i prezime i adresu stanovanja umesto podataka muzeja kao pravnog lica) odobrava izvoz predmetnih delova u SAD.

Nakon što je u medijima procurela vest da je izvoz Lokida gotova stvar, reagovao je Muzej nauke i tehnike koji je Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture dostavio dokumentaciju iz 2009. i sporno rešenje je 27. decembra 2011. poništeno. Odgovorni za proceduru izdavanja odobrenja u Zavodu za zaštitu spomenika su smenjeni.

Početak rešenja ili početak konačnog rasula?

Nakon pojave prvih tekstova u vezi planiranog izvoza Lokida u Novostima i Grandićevog intervjua Tango Sixu artikulisano je mišljenje da će povećana pažnja javnosti konačno doprineti rešenju situacije u muzeju. Ispostavilo se da je to prilično daleko od istine.

Naime, komplikovana vlasnička struktura, poremećeni odnosi, i sada prva konkretna krivična prijava, otkrivaju nepremostive razlike u pristupu i sagledavanju budućnosti ove institucije. Da li je Predrag Grandić kriv za poteze koji mu se stavljaju na teret ustanoviće sud ukoliko do suđenja bude došlo nakon pretresa. Pojedinci u vojsci takođe imaju svoje viđenje rešenja ovog problema i optužuju „civile“ da se rukovode svojim ličnim interesima. Civili odgovaraju da za svaku iznetu tvrdnju imaju odgovarajući dokaz u formi dokumenata.

Tango Six čeka zvaničnu potvrdu nadležnih državnih organa da su jedan ili više generala Vojske Srbije bili na saslušanju u Upravi kriminalističke policije. Činjenica, koja ukoliko se ispostavi kao tačna, zakonski ne implicira krivicu, ali govori o razmerama problema u muzeju koji će ili dobiti svoj epilog ili prete da dodatno uruše normalno funkcionisanje ove institucije koja je već u svakom pogledu na izdisaju.