Novi problem Jata: Erbas ili Boing?

BEOGRAD – Uprkos jutrošnjim navodima u medijima nastavak odlučivanja u vezi iznajmljivanja nove Jatove flote određen je za ponedeljak. Erbas nije otpisan, za Boing se podjednako revnosno lobira i sve se to dešava uz očiglednu nekoordinaciju odnosa nadležnih i medija.

 
Dnevni list Blic objavio je jutros vest, pozivajući se na izvor iz Vlade Republike Srbije, da je na jučerašnjem sastanku radne grupe za Jat zaključeno da se s najmom Erbasovih letelica zakasnilo i da su veoma male šanse da se do 1. juna uvedu u saobraćaj. Samo nekoliko sati kasnije novinska agencija Beta objavila je novu informaciju kojom je Blicova vest demantovana. Beti je pomoćnik ministra saobraćaja za vazdušni saobraćaj Milutin Popović izjavio da još nije doneta konačna odluka oko nabavke aviona ali da se „ide ka Erbasu“.

Nervoza

Po svemu sudeći Jat će posle nekoliko dugih godina čekanja dobiti prvi veći broj novih aviona i to je razlog za nervozu. Nervozu članova radne grupe, nadležnog ministarstva i odrađenih krugova – predstavnika raznih interesnih grupa dobre i loše namere. Za nedoslednost u informacijama ovo prepodne nikako ne bi trebali da okrivimo novinarku Blica već dve uobičajene boljke kada su naše državne institucije u pitanju – curenje informacija i komunikaciju s javnošću.

Naime, od samog početka rada famozne radne grupe njeni članovi su se dogovorili (neki su to pre početka njenog rada i zahtevali) da nezavisnog kontakta sa medijima neće biti i da će se saopštenja slati kroz nadležnu vladinu službu. Dogovoreno je čak i da sastanci budu snimani kako ništa ne bi bilo nedorečeno u naknadnim eventualijama. Verovatno normalna procedura u atmosferi u kojoj neki od njih u startu nisu verovali da će ovo tada novooformljeno telo ili biti zaista autonomno ili zaista nešto postići.

Pravilo filtrirane komunikacije s javnošću bilo je prvo koje je prekršeno tako što je Ministarstvo saobraćaja počelo da emituje informacije svom izabranom PR kanalu, dnevnim novinama Novosti. Iako proces rada zbog ovog nedogovorenog načina obavešatavanja javnosti nije pretrpeo neku posebnu štetu, ostaje bar sumnja koliko je uopšte moguće trasirati rad tako šarolikom telu koje će imati konačnu savetodavnu ulogu prema Vladi u ovom bitnom pitanju? Ispostavilo se, teško.

Radna grupa

Ni jedan klasični medij nije doduše obratio pažnju na sastav kao ni druge manjkavosti ovog tela za „konačno rešenje“. Prvobitni sastav radne grupe bio je duboko uznemirujuća uvreda struke i teme (još jednom) zahvaljujući pojedinim imenovanjima. Politički sastav grupe nije ni onda bio za kritiku jer je preduzeće u de facto državnom vlasništvu, stoga je filosofsko (čitaj socijalno) odlučivanje povereno strankama iz vladajuće koalicije kojima je Jat pripao kao plen. SPS-u po sektoru saobraćaja i URSU (Ministarstvo finansija) po fazi u kojem se nalazi – restruktuiranje.

Duboko uznemirujuća postavljenja su za početak bili piloti. Osim jednog, Velibora Vukašinovića, koji nije imao veze sa poslednjim dešavanjima i spletkama u Jatu, kapetani Velibor Slavuj i Vladimir Banjac predstavljali su „dešavanja oko Jata“ u kojima su po nekim tumačenjima pozitivni činioci a po nekim negativni. Ono što predstavlja problem struke u ovom slučaju je broj od tri pilota u navodno stručnom savetodavnom telu. Zbog čega su piloti (jedino Vukašinović nije zaposlen u Jatu) dobili mesto u ovom telu a drugi podjednako bitni sektori kompanije kao što je komercijala na primer nisu? Ima li letačka delatnost u Jatu još jedan profil zanimanja osim pilota?

Odgovor leži u društveno-političkom radu pojedinih kapetana u poslednjih nekoliko godina. Radu koji je nekada bio pozitivan, nekada ne toliko ali koji je od pilota pred državom i javnošću proizveo jedinu relevantnu grupu zaposlenih. To je prilično daleko od istine, kao što je daleko od istine da su pomenuti Jatovi kapetani nekada imali konkretno obrazovanje ili iskustvo u vođenju avio-kompanije. Njihovi pokušaji da doprinesu opštem rešenju tokom godina nikako nisu zanemarljivi ali ostaje pitanje – zašto samo piloti i odakle iskrivljena predstava u domaćoj javnosti da su piloti Jata posebno kvalitetni. Ne postoje kvalitetni ili ne kvalitetni piloti – postoje samo oni sa važećom dozvolom i drugim formama sertifikacije pred nadležnim vazduhoplovnim telima.

Još jedan sporni član radne grupe je bio tadašnji direktor Direktorata Civilnog Vazduhoplovstva Nebojša Starčević. Ostaće zabeleženo da je direktor regulatornog i nadzornog tela sebe ugurao u panel koji određuje sudbinu kompanije koju bi trebalo da nadgleda. Ali ukoliko se bolje poveže, sve je to izgleda bilo u okviru strategije.

Bitka

Upravo zbog ovakve konfuzne konstalacije snaga nije ni čudno da je u toku bitka o kojoj smo posredno saznali jutros iz medija. Jedna esnafska interesna grupa tvrdi da se iznajmljivanje Erbasova ne može realizovati do početka nejkritičnijeg dela letnje sezone dok druga tvrdi da je to moguće. Prvu grupu trenutno brani DCV koji tvrdi da oni ne mogu organizovati sve sertifikacione predpostavke za dolazak novih Evropljana dok ovi drugi tvrde da DCV namerno sabotira proceduru koja se prilično benigno i na vreme može sprovesti.

Da li je u pitanju uticaj dela pilota koji bi zbog svojih godina bili preskočeni ukoliko bi došao novi tip ili je u pitanju propust DCV-a i sveukupnog sistema koji je imao sasvim dovoljno vremena da obezbedi sve organizacijske minimume, ostaje da se vidi.

Radna grupa je do sada imala samo šest sastanaka, između kojih je u jednom trenutku pauza bila 40 dana. Naizgled jednostavan zadatak donošenja isto toliko jednostavnih odluka za koje imaju podršku države opet je izmakao srpskim vazduhoplovnim profesionalcima.

Sreća pa se poreski obveznici ne bune.