[REPORTAŽA] Kako je tekla velika međunarodna operacija gašenja šumskih požara iz vazduha u Makedoniji – 3. deo

Prvi članak analize koja je objavljena iz tri dela možete pročitati ovde.

Drugi članak je ovde.

Od objavljivanja drugog članka došlo je do novih velikih požara. 

Kada su ostali sami, Makedonci su nastavili da se bore sa šumskim požarima sve dok poslednji, uz Božiju pomoć (kiše) nije ugašen 25. jula 2024. U periodu od 21. do 25. jula helikopteri makedonske policije ponovo su prikupljali vodu iz Desovskog mora dok je veoma aktivan koordinisani napad, koji su predvodili Er Traktori zabeležen 23. jula kada je sav fokus bio na gašenju požara koji je goreo u prirodnom rezervatu Jasen. U ovoj operaciji, dva aviona AT-802A Fire Boss su delovala sa veštačkog jezera Mavrovo, dok su policijski i vojni helikopteri prikupljali vodu iz veštačkog jezera Kozjak (približne nadmorske visine 470 metara) za bombardovanje obližnjeg požara na visini od oko 1.150 metara. Zanimljivo je i to da je 23. jula makedonski policijski Bell 412EP, sakupljajući vodu iz malog terenskog rezervoara, za vreme napada na požar u oblasti Dragomance, kod Kumanova, uspeo da postigne prosečno vreme rotacije od 4-5 minuta.

Po zakonu, Centar za upravljanje krizama (CUK) je bio mozak svih operacija gašenja iz vazduha, dok je logistiku i podršku vazduhoplovnim operacijama pružalo makedonsko ratno vazduhoplovstvo iz vazduhoplovne baze Petrovec gde su svakog jutra organizovani brifinzi za domaće i međunarodne posade.

Sve operacije su vođene iz tri baze: Petrovec-Sever/Istok gde su bili stacionirane sve strane i makedonske letlice (osim onih policijskih), Petrovec-Sever/Zapad (poznat i kao Brest) odakle deluje Mi-171E makedonske policije, i Idrizovo gde je baziran policijski Bell 412EP.

Ovogodišnji požari su pokazali da je makedonski sistem zaštite i spasavanja, blago rečeno, katastrofalan.

Dugo najavljivane reforme ovog ozbiljno neefikasnog sistema sada su neizbežne. U tom cilju, nije pitanje da li će se, već kada će se dve institucije podređene Vladi – CUK i DZS – spojiti u jednu novu instituciju koja će postati glavna odgovorna za organizovanje, razvoj i sprovođenje duboko reformisanog i modernizovanog makedonskog sistema zaštite i spasavanja. Još uvek nije jasno da li će ova nova institucija ostati nezavisna ili će postati podređeni element ministarstva odbrane ili unutrašnjih poslova.

Autor ovih redova smatra da će stavljanje reformisane institucije zaštite i spasavanja (one koja tek treba da nastane spajanjem CUK i DZS) pod Ministarstvo odbrane ili unutrašnjih poslova značiti nazadovanje položaja civilne zaštite u Makedoniji. Zašto? Jer će rad civilne zaštite, kao dela druge institucije u velikoj meri trpeti od zanemarivanja u korist primarnih zadataka te matične institucije.

Umesto toga, daleko bolje rešenje bi bilo da civilna zaštita ostane nezavisna, i dalje direktno podređena vladi i da joj se u isto vreme obezbedi godišnji budžet koji je najmanje tri puta veći (na period od najmanje 5-7 godina uzastopno) od trenutnog ukupnog budžeta CUK i DZS. Drugim rečima, reformisanoj instituciji zaštite i spasavanja treba da se obezbedi oko 30 miliona evra godišnjeg budžeta u periodu 2025-2032. Radi poređenja, CUK ima 300 zaposlenih i 4,14 miliona evra prema rebalansu makedonskog budžeta iz jula 2024. godine. Istovremeno, DZS ima 217 zaposlenih i rebalansom iz jula 2024. dobio je 5,44 miliona evra.

Organizovana kao nezavisna institucija koja bi bila direktno podređena vladi Makedonije, a koja bi od nje uživala snažnu finansijsku podršku (na primer 30 miliona evra godišnje), i koja bi se oslanjala na vredne savete, znanje i iskustvo organizacije slične veličine koja deluje u zamlji slične veličine kao Makedonija (primer: civilna zaštita Slovenije, URSZR), reformisana makedonska institucija za zaštitu i spasavanje imala bi odlične šanse da bude formirana, propisno opremljena i dobro obučena u respektabilne snage za zaštitu i spasavanje i pre 2030. godine.

Prioritet treba da bude poboljšanje plata, obuke, lična i zajednička oprema ljudi i jedinica specijalizovanih za gašenje požara i pomoć državi u slučaju poplava, zemljotresa, lavina i klizišta. Kada je u pitanju gašenje požara, način upotrebe vatrogasnih snaga na svim nivoima treba duboko preispitati i reorganizovati i, između ostalog, omogućiti da avioni Er Traktor budu prvi (a ne poslednji kao što je sada) koji će se pojaviti iznad šumskih požara. Takođe je potrebno uložiti značajna sredstva u uspostavljanje sistema za kontinuirani daljinski, optički/termalni nadzor najugroženijih planinskih područja koji bi bio samo deo mnogo većeg sistema za otkrivanje i rano upozoravanje koji bi se takođe oslanjao na konstantno patroliranje kopnenih snaga i raznih vazduhoplovnih sredstava, uključujući dronove i besposadne letelice. Biće potrebno nabaviti i tešku mehanizaciju, i razne vrste vozila za podršku gašenju požara na planinama.

Kada je reč o avijaciji, očigledno je da bi ciljevi vlade u Skoplju trebalo da budu sledeći:

1. Hitno povećanje i izjednačavanje plata celog vazduhoplovnog i tehničkog osoblja koje služi vojnim, policijskim i vazduhoplovnim jedinicama;

2. Hitno privlačenje mladih odličnim uslovima među kojima je potpisivanje višegodišnjih ugovora za školovanje i garantovano zaposlenje sa konkurentnim platama (na što duži rok, 8-10 godina) koji će im omogućiti savremenu obuku, dobre uslove za rad ali i obavezu služenja u vazduhoplovnim jedinicama vojske, policije ili civilne zaštite najmanje 6-8 godina od prvog radnog dana. Prioritet treba staviti na obuku desetak pilota za avione Er Traktor, najmanje 15 pilota za jedinicu policijske avijacije, i oko 20 pilota za vojsku. Takođe, treba uspostaviti programe redovne operativne protivpožarne obuke, obuke na simulatoru, i godišnje ili dvogodišnje provere osposobljenosti pilota kako bi se postigla veća efikasnost i bezbednost operacija gašenja požara iz vazduha. Obuka tehničkog personala mora biti vrhunski prioritet imajuci u obzir da je stanje sa njima trenutno katastrofalno.

3. Neposredno poboljšanje sistema komandovanja i kontrole uporedo sa usklađivanjem (ili razvojem od nule, tamo gde ne postoje) Standardnih operativnih procedura koje različiti operatori vazduhoplova koriste prilikom izvođenja operacija gašenja požara iz vazduha. Trebalo bi jasno regulisati upotrebu retardanata (supstance koja se koristi za usporavanje ili zaustavljanje širenja vatre ili smanjenje njenog intenziteta) sa aviona Er Traktor, kao i helikoptera.

4. Država treba zakonski da odredi početak i kraj sezone gašenja požara u kojoj se sistem stavlja u režim posebne pripravnosti. Evropsko iskustvo sugeriše da bi sezona gašenja požara trebalo da počne 15. maja i da se završi 15. septembra. U ovom periodu sva avijacijska sredstva treba da budu u stanju pripravnosti i servisirana, dok bi avioni Er Traktor trebalo da patroliraju iznad kritičnih zona sa rezervoarima napunjenih vodom, spremni da napadnu i najmanji požar pre nego što se razvije i preraste u katastrofu. Korišćenje klubova sportske avijacije u patroliranju takođe može biti opcija preko koje će država legalno ubrizgati sredstva i podržati održivost klubova sportske avijacije koji su od posebnog interesa za državu.

5. Poštujući zakonske propise, sa proizvođačima ili ovlašćenim organizacijama za održavanje koje su u stanju da servisiraju i logistički podrže različite vazduhoplove koji su trenutno u upotrebi u Makedoniji, treba potpisati višegodišnje ugovore za integralnu logističku podršku. Ovo bi trebalo da omogući uspostavljanje efikasnog logističkog sistema koji bi zamenio sadašnje veoma neefikasne, dugotrajne i skupe procese javnih nabavki za obezbeđivanje usluga održavanja, potom rezervnih delova, potrošnog materijala, alata i posebne opreme.

6. Trebalo bi nabaviti još nekoliko aviona Er Traktor kako bi se povećala efikasnost tri aviona AT-802 koja su trenutno u upotrebi. Ovogodišnje i prošlogodišnja iskustva (kada su Izraelci i Turci u pomoć Makedoniji poslali avione AT-802) pokazala su da je zajednički rad 5 aviona AT-802 pravi kapacitet koji menja situaciju. Da bi 5 aviona bilo dostupno u bilo kom trenutku, potrebna je flota od najmanje 6 aviona AT-802 (jedan od njih će po nepisanim pravilima vazduhoplovstva uvek biti pokvaren ili će prolaziti redovno servisiranje). Znamo da je Makedoniji potreban dvosedi protivpožarni avion AT-802 Fire Boss, ovo bi mogao biti jedan od tri aviona koji bi bili nabavljeni; druga dva mogu biti sa točkovima: jedan jednosed i jedan dvosed. Kopneni AT-802 može pomoći u dopuni efikasnosti amfibijskih Er Traktora u slučajevima kada su šumski požari malo udaljeniji od jezera ili aerodroma. Drugim rečima, dva kopnena aviona uvek mogu da lete sa sportskih aerodroma ili kratkih staza i puteva, jer će za to biti potrebna samo podrška terenskih vatrogasnih vozila i cisterni za gorivo.

7. Na međunarodnom aerodromu u Skoplju potrebno je izgraditi prostrani hangar (ili hangare) za smeštaj 6 Er Traktora i dva-tri helikoptera srednje veličine kako bi se konačno omogućio pravilan smeštaj dragocenih aviona koji stoje pod otvorenim nebom još od novembra 2009. godine. Objekat takođe treba da ima i klimatizovan prostor za čuvanje rezervnih delova i potrošnog materijala, ali i prostorije za smeštaj i odmor letačkog i tehničkog osoblja, plus salu za konferencije/sastanke, kuhinju, toalete, tuševe. Ovo će pomoći da se prevaziđe veoma loše stanje u kojoj se avijacijska jedinica DZS nalazi od svog osnivanja 2010. godine. Ako sredstva budu dostupna, postojeća tri aviona Fire Boss takođe bi trebalo da budu nadograđena novim električnim sistemom FRDS Gen III za ispuštanje vode/pene/retardanta, kao i novim, snažnijim motorima PT6A-67F koji su trenutni standard za sve novoproizvedene avione AT-802. Ove investicije će značajno smanjiti masu aviona, povećati njihovu efikasnost i bezbednost operacija, eliminišući trenutnu slabu snagu aviona kada lete u tipičnim makedonskim letnjim operativnim uslovima visoke temperature i velike nadmorske visine.

8. Helikopterska jedinica makedonske policije zaslužuje da se konačno modernizuje sa najmanje tri potpuno nova dvomotorna srednja helikoptera (primer: Subaru-Bell 412EPX, Leonardo AW169 ili Airbus H145M) propisno opremljena za policijske i misije zaštite granica. Ovo bi trebalo da omogući prebacivanje starijih policijskih helikoptera u avijacijsku jedinicu reformisane institucije za zaštitu i spasavanje. Na taj način će civilna zaštita osim Er Traktora imati na raspolaganju jedan helikopter Agusta-Bell AB.212 i jedan Bell 412EP. Ova dva helikoptera su nedavno dobila nove motore i već su opremljena za gašenje požara, traganje i spasavanje (SAR), vazdušni medicinski transport, kao i misije za prevoz ljudi, hrane i opreme. Sa novim helikopterima u službi, makedonska policija (baš kao i vojska kada dobije svoje helikoptere Leonardo AW149 i AW169M) bi mogla da se ponovo fokusira na svoje tradicionalne zadatke (policijske i nadzor granice), dok bi u isto vreme bila na raspolaganju da služi kao podrška sistemu civilne zaštite, ako i kada je to potrebno;

9. Makedonska vlada mora bez odlaganja da započne servisiranje, modernizaciju i vraćanje u operativno stanje taktičkih besposadnih sistema (UAS) Elbit Systems Hermes 450 ministarstva unutrašnjih poslova. Pored svoje primarne bezbednosne/odbrambene uloge, ove dragocene BPL (koji su imovina koju je prethodna vlada potpuno neodgovorno prizemljila i uskladištila 2007. godine) mogu da preuzmu aktivnu ulogu u ranom otkrivanju šumskih požara i rukovođenju u naporima za gašenje požara korišćenjem njihovog optičkog i termalnog sistema za nadzor. Centrima za upravljanje kriznim situacijama sistemi Hermes takođe mogu pružiti sliku i informacije u realnom vremenu, mogli bi da se koriste i u upravljanju logistikom, regulisanju saobraćaja i aktivnostima pretrage i spasavanja u raznim katastrofama: zemljotresima, požarima i poplavama.

Poslednje, ali ne i najmanje važno, za makedonsku vladu bi bilo vredno i veoma isplativo da se njenoj administraciji i stručnjacima naloži da utroše vreme i napore da istraže potencijale za finansiranje predstojeće modernizacije sistema zaštite i spasavanja, uključujući i nabavku novih letelica, koja bi se izvršila korišćenjem fondova Evropske unije namenjena za podršku napora država članica Evropske Unije i država učesnica u oblasti pripravnosti i prevenciji katastrofa.