BEG airport status
LYBE 2007:00 Z 260°05KT CAVOK 10/05 Q1027 NOSIG=
Velika Tango Six analiza: Da li je vazduhoplovna tehnika Vojske Srbije zaista na „visokom nivou“?

Velika Tango Six analiza: Da li je vazduhoplovna tehnika Vojske Srbije zaista na „visokom nivou“?

BEOGRAD – Da li je vazduhoplovna tehnika Vojske Srbije zaista na „visokom nivou“  kako tvrde ministar odbrane i vojni vrh, kakvo je trenutno stanje naših vojnih aviona i helikoptera i koliko još godina možemo izgurati sa pojedinim letelicama? Odgovore na ova i druga teška pitanja pokušali smo da pružimo ovom analizom.

 
 
Serbia Air Force
 
Na poslednjem događaju za medije koji se odigrao na aerodromu Batajnica ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je da bez obzira na probleme nastale usled restriktivnog finansiranja (još od 2006. godine) Vojska Srbije uspeva da svoju tehniku održi na visokom nivou, da su bezbednost i obuka pilota u „kontinuitetu rađeni“.

Kao specijalizovani portal koji se bavi tematikom vazduhoplovstva odlučili smo da dubinski analiziramo tvrdnju ministra i stav vojnog vrha da je situacija teška ali stabilna. Koristeći javno dostupne podatke, zvanične podatke Vojske Srbije, poslednju stručnu literaturu i podatke sa kredibilnih internet lokacija, predstavljamo vam do sada retko urađen presek stanja vazduhoplovne tehnike Vojske Srbije. Stepen tačnosti podataka nikada ne može biti potpun jer zavisi od trenutne operativne raspoloživosti koja predstavlja vojnu tajnu (koju mi nikada ne bi publikovali). Uprkos toj činjenici odgovorno tvrdimo da je trenutno stanje upravo onakvo kako je opisano u redovima ispod.

Čitaocima ostavljamo da sami izvuku svoje zaključke i da mišljenje iznesu u komentarima uz filosofsku napomenu da izlečenje uvek započinje ispravnom dijagnozom. Ignorisanjem problema oni će, kao i sve u Srbiji, „odjednom“ postati mnogo tragičniji nego što trenutno jesu.
 

Školski avioni

 
Budući piloti našeg vojnog vazduhoplovstva započinju svoju karijeru u 252. školsko-trenažnoj avijacijskoj eskadrili (252. štae) ‘’Kurjaci sa Ušča’’ iz sastava 204. vazduhoplovne brigade na aerodromu Batajnica. Za procenu sposobnosti kandidata za pilote, njihov odabir i osnovno školovanje pilota koristi se klipni školski avion Utva-75 (V-53). U inventaru V i PVO nalazi se oko 16 aviona koji su proizvedeni u periodu od 1980-1985. dok se danas u jedinici ne upotrebljava više od nekoliko aviona. Kako je životni vek V-53 30 godina potrebna im je hitna zamena jer bi sledeće godine trebale biti povučene iz naoružanja.
 
Serbia Air Force
 
Utve-75 trebalo bi da zameni školski avion Lasta V-54 čije uvođenje u naoružanje kasni zbog neophodnih modifikacija nastalih kao posledica udesa septembra 2012. godine. Tada se srušio serijski primerak a Vojska Srbije je naručila 15 takvih aviona. Pauza u letenju je trajala do maja 2013. kada su poletela dva prototipa a serijski avioni još nisu viđeni na nebu. Inače oba prototipa lete u sastavu Centra za letna ispitivanja Tehničko-opitnog Centra. Početkom ove godine zvanično je najavljeno da bi se Lasta trebala uvesti u upotrebu u junu mesecu ali se to za sada nije dogodilo. Najavljena i isporuka preostalih aviona iz fabrike Utva ali se i ti avioni se još uvek čekaju.
 
Serbia Air Force
 

Školsko-borbeni avioni

 
252. štae raspolaže i mlaznim školsko-borbenim avionom G-4 ‘’Super Galeb’’ (N-62) koji predstavlja dalju stepenicu u obuci pilota. Sem za školovanje, obuku i trenažu ovaj avion se u slučaju rata može upotrebiti i kao laki jurišni avion za neposrednu podršku trupama na zemlji. Deo aviona se kao ispomoć nalazi i u 241. lovačko-bombarderskoj eskadrili ‘’Tigrovi’’ (241. lbae), 98. vazduhoplovne brigade na aerodromu Lađevci dok avione povremeno koristi i Centar za letna ispitivanja Tehničko-opitnog Centra.
 
Serbia Air Force
 
V i PVO poseduje 23 aviona ovog tipa među kojima se nalazi i drugi prototip aviona na kome se verovatno više neće leteti. Tu je i skoro remontovani tegljač meta N-62T. Avioni su proizvedeni u periodu od 1980-1991. (izuzev drugog prototipa koji je 1979. godište) a trenutno se može računati na desetak aviona od kojih je većina remontovana u proteklih deset godina. U vazduhoplovnom zavodu ‘’Moma Stanojlović’’ ima aviona koji su na remontu i poslednjih godina je od prilike sa remonta godišnje izlazio po jedan avion. Životni vek ovog tipa aviona je 30 godina ali je pre izvesnog vremena produžen za 8 godina i trebalo bi da služi do perioda od 2018. do 2029. godine.

Za Super Galeba je odavno predviđena modernizacija i to na standard G-4MD gde bi bila modernizovana pre svega elektronska oprema a projekat je više puta odlagan usled nedostatka finansijskih sredstava ali i volje. Projekat G-4MD je pre svega bio vezan za nabavku novih višenamenskih borbenih aviona gde se spominjalo da bi država koja nam bude prodala avione mogla i da izvrši modernizaciju. Prvobitno se spominjalo 14-15 aviona da bi poslednja informacija govorila o svega 9 modernizovanih aviona. Realizacija projekta je konačno trebalo da počne prošle godine ali je rebalans budžeta ‘’pojeo’’ novac za tu namenu. Sve je odloženo za ovu godinu pa ostaje da se vidi da li će od projekta uskoro nešto biti ili će se sve ponovo prolongirati.
 

Jurišni i izviđački avioni

 
Serbia Air Force
 
Osnovni borbeni avion V i PVO za dejstvo po ciljevima na zemlji je jurišni avion Orao čiji je glavni korisnik 241. lbae ‘’Tigrovi’’ sa aerodroma Lađevci. Jedan avion se nalazi u sastavu Centra za letna ispitivanja. Ukupno, zajedno sa izviđačima flotu Orlova čini 26 aviona. Kada je reč o jurišnicima na brojnom stanju nalazi se 9 jednoseda J-22 (od toga 3 sa motorima koji imaju dodatno sagorevanje) i 7 dvoseda NJ-22. Kao i u slučaju aviona G-4 sa remonta je u proteklih nekoliko godina u proseku izlazio po jedan avion godišnje a u poslednje 4 godine izlazili su veoma neophodni dvosedi. Međutim, od oko 9 remontovanih aviona 3 su se u međuvremenu srušila pa tako danas 241. lbae može da računa na svega 6 aviona od kojih su 3 dvosedi. Na remontu se takođe nalazi određen broj aviona koje možemo očekivati narednih godina. Životni vek Orla jurišnika je 25 godina a pre nekoliko godina to je produženo za 5 godina. Jurišnici J-22 i NJ-22 su proizvedeni u periodu 1985. do 1992. pa se njihovo povlačenje iz upotrebe može očekivati u perodu od 2015. do 2022. Ovaj tip aviona nije perspektivan i nema planova za njegovu modernizaciju. Što se tiče izviđača, od 8 IJ-22 i dva školsko-trenažna INJ-22 (koji nisu izviđači) već oko 8-9 godina ne leti nijedan. Avioni su proizvedeni u periodu 1981-1984., životni vek IJ/INJ-22 je 30 godina i većina ovih aviona je već otpisana. Moguće je da će u bliskoj budućnosti za letenje biti osposobljeno par aviona koji bi ipak kratko leteli zbog svoje zastarelosti.
 

Lovački avioni

 
V i PVO raspolaže sa dva tipa lovačkih aviona, to su MiG-21 i MiG-29 iz sastava 101. lovačke avijacijske eskadrile ‘’Vitezovi’’, 204. vazduhoplovne brigade. Na aerodromu Batajnica i u VZ Moma Stanojlović nalazi se ukupno 30 aviona MiG-21 od kojih su 11 MiG-21bis Izdelije 75A, 11 MiG-21bis Izdelije 75B, 7 dvoseda MiG-21UM i jedan izviđač MiG-21M. Dobar deo ovih aviona je već otpisan kao na primer jedini MiG-21M proizveden još 1972. koji je leteo do 2007. godine. Među otpisanim avionima nalaze se i avioni verzija MiG-21bis i UM. Avioni MiG-21bis Izdelije 75B su proizvedeni u periodu od 1977. do 1979. i na tih 11 aviona se sasvim sigurno više ne računa.
 
Serbia Air Force
 
MiG-ovi 21bis podvarijante Izdelije 75A su proizvedeni u periodu 1979-1983. i te avione su početkom prošle godine pregledali stručnjaci ruske firme RSK MiG radi eventualnog produžetka životnog veka a bilo je reči i o modernizaciji. Na samo dva aviona, koji su u tom momentu bili aktivni i kojima je isticao životni vek, je taj vek od 30 godina produžen a do isteka resursa od 10 godina nakon njihovog remonta. To znači da je jedan avion već ‘’ispao’’ jer je remontovan 2004. godine a drugi bi trebalo da prestane da leti sledeće godine jer je remontovan 2005. Dakle sledeće godine lovačka avijacija Srbije ostaje bez operativnih jednosedih borbenih MiG-21bis.

Dvosedi MiG-21UM su proizvedeni od 1977. do 1986. Bar tri od 7 aviona je već otpisano a u jedinici se nalazi dva aviona od kojih je u poslednje vreme aktivan samo jedan. VZ Moma Stanojlović trenutno radi na dva aviona a zavod je sposoban ne samo za njihov remont već i za produženje životnog veka na ovoj verziji aviona MiG-21 Dokaz za to je i to da je avionima koji se nalaze u jedinici životni vek istekao 2009. i 2011. godine a oni su leteli i nakon tog perioda. Ako bi se sledeće godine iz upotrebe definitivno povukli jednosedi, dvosedi bi mogli ostati kao čisto trenažni avioni sa određenim skromnim borbenim sposobnostima. Kako sada stvari stoje, budući da je tip aviona MiG-21 veoma zastareo, može očekivati njegovo skoro povlačenje iz naoružanja.
 
Serbia Air Force
 
Drugi tip lovca u 101. lae je MiG-29 sa svega 4 aviona u inventaru, 3 jednoseda MiG-29B i jedan dvosed MiG-29UB. Proizvedeni su 1987. godine, životni vek im je 25 godina a 2008. i 2010. 5 aviona je remontovano uz pomoć ruske firme RSK MiG kada su dobili produženje od 700 sati ili vremenski 10 godina upotrebe. Jedan avion se srušio 2009. godine. Uz remont avioni su dobili novi sistem komunikacije i navigacije te nove višenamenke pokazivače umesto radarskih ekrana. Njihovu upotrebu je od remonta više puta ugrožavao i prekidao hronični nedostatak rezervnih delova pa su tako usled nedostatka guma i piropatrona za izbaciva sedišta avioni dugo stajali u hangarima sa prekidima aktivnosti koji su trajali i po nekoliko meseci. Ovo može biti jedan od razloga zašto jedan od ova četiri aviona ne leti već 4 godine jer je moguće da je avion postao „donor“ rezervnih delova za druge avione. Poslednju pauzu u letenju od više od 3 meseca prouzrokovao je nedostatak akumulatora kada je Srbija prvi put u svojoj istoriji ostala bez dežurnog para lovaca u sistemu PVO a bez akumulatora su ostali i MiG-ovi 21. Resursi na 3 aviona ističu 2018. a na jednom 2020 godine. Proizvođač nudi produžetak životnog veka na 40 godina pa bi ovi avioni, ukoliko se država odluči za njihov ponovni remont, mogli da budu u upotrebi do 2027.
 

Transportni avioni

 
Na aerodromu Batajnica bazira se transportna flota naše vojne avijacije koja se nalaze u sastavu 138. transportne avijacijske eskadrile. Velika većina ovih aviona je takođe ili već otpisana ili iz raznih razloga (pre svega starosti) proglašena neperspektivnom. Osnovni transportni avion je turboelisni dvomotorni An-26 (T-70) i na Batajnici se nalazi 6 aviona proizvedenih u periodu od 1976. do 1984. Od tih 6 aviona 2 su remontovana i modernizovana, jedan 2008. a drugi 2009. Tada su dobili vremensko ograničenje da mogu leteti 6 godina. Ostala 4 aviona verovatno nikada više neće poleteti iako se bar još jedan avion može remontovati. Kako su dva aktivna aviona dobila 6 godina nakon remonta, jednom avionu resursi ističu ove godine a drugom sledeće. Odluka o njihovom remontu još nije doneta a za jedan avion se čeka skorašnji rebalans budžeta gde bi se možda mogla naći sredstva za njegov remont.
 
Serbia Air Force
 
Rebalans budžeta čeka i jedan laki transporter An-2TD (T-71) koji bazira na aerodromu Niš gde se koristi pretežno za obuku padobranaca. U Nišu se može videti još jedan An-2 koji služi kao remontna rezerva i duže vreme nije aktivan. Oba aviona su proizvedena 1977. godine. Na Batajnici se nalaze i dva tipa aviona koji takođe duže vreme nisu u upotrebi. To su 3 manja putnička aviona Jak-40 proizvedena 1972. od kojih je poslednji leteo pre 4 godine. Moguće je da će svi ili bar neki od njih biti prodati u inostranstvu kao što je to i ranije bio slučaj sa ovim tipom aviona. Drugi neaktivan tip je Do-28D-2 ‘’Skyservant’’ koji je osim transporta služio i kao avion za aero-foto snimanje iz vazduha. Od dva aviona jedan je poslednji put leteo 2007. a drugi sada već davne 1993. Inače avioni su proizvedeni 1975. Ove avione je u ulozi aviona za aero-foto snimanje januara 2012. zamenio avion Piper PA-34-220T ‘’Seneca V’’ proizveden 2011. godine. Kako se dugo čekalo na završetak ispitivanja i verifikovanja od strane Tehničko-opitnog centra avion nije mnogo upotrebljavan a imao je i manji udes kada je pri sletanju oštećeni krakovi elise.
 

Helikopteri

 
Serbia Air Force
 
Trenutno se u V i PVO koriste dva tipa helikoptera, laki višenamenski helikopter Gazela i srednji transportni Mi-8. Gazela je laki helikopter koji se koristi za obuku, laki transport, vezu, osmatranje i izviđanje, za sanitet, traganje i spasavanje ali i za protivoklopnu borbu. Ukupno je u inventaru oko 45 Gazela od čega dve opšte HO-42, četiri izviđačke Hi-42 HERA, jedna sanitetska Hs-42, 7 opštih HO-45, 21 laki borbeni HN-42M GAMA, jedna laka borbena SA-341H (HN-42M) i 9 lakih borbenih HN-45M GAMA 2. Proizveden su u periodu 1980-1991. a sa najnovijim sistemom održavanja ‘’po stanju’’ mogle bi leteti i 40 godina od kako su proizvedene. Međutim, potrebna im je modernizacija elektronske i ostale opreme i ukoliko je moguće naoružanja kod lakih borbenih varijanti. Raspoređene su na Batajnici (890. mešovita helikopterska eskadrila ‘’Pegazi’’), Lađevcima (714. protivoklopna helikopterska eskadrila ‘’Senke’’) i u Nišu (119. mešovita helikopterska eskadrila ‘’Zmajevi’’). Operativnost je promenljiva pa se tako danas može računati na oko 15 helikoptera.

Drugi tip helikoptera jeste legendarni transporter Mi-8. U inventaru 890. mhe i 119. mhe nalazi se 6 helikoptera Mi-8T (HT-40) svi proizvedeni 1981. i dva helikoptera Mi-17 (HT-48, izvozni Mi-8MT) proizvedeni 1989 i 1991. Helikopteri Mi-8T remontovani su u periodu 2007-2012. i po poslednjim informacijama mogu da lete do 2018. Smatra se da bi nakon toga zbog starosti mogli biti povučeni iz upotrebe što zavisi od njihovog ukupnog stanja. Dva Mi-17 koja su 2006. primljena iz MUP-a Srbije, remontovani su 2010. a resursi im ističu 2017. Nakon tog perioda u zavisnosti od toga u kakvom su stanju mogli bi da prođu još jedan ciklus remonta. Na aerodromu Batajnica se nalaze i dva desantno-jurišna helikoptera Mi-24 u varijanti Mi-24V (HN-47) koji su zajedno sa dva Mi-17 predata VS od strane MUP-a 2006. Planirani su za remont ali su zbog tehničkog stanja po svemu sudeći otpisani. Proizvedeni su 1983. i 1985. godine.
 
 
Fotografije korišćene u ovom postu deo su nedavno objavljene nove galerije vazduhoplovnog fotografa Dimitrija Ostojića.
 
 

Komentari

@

Teško je iscediti pare u ovoj državi za održavanje bilo čega, a po svemu sudeći naši političarčići ne misle da su V i PVO važni, tako nam je kako nam je.

Odgovori
K

Ono što NATO nije uspeo bomb<rdovanjem i raketiranjem temeljno i sigurno završava domaća birokratija uz pomoć sredstva koje se pokazalo efikasnijim od bombi Udžetom

Odgovori
r

NATO je uspeo tačno ono što je želeo! Ništa više – ništa manje! Stagnacija RV počinje zamenon američkih aviona za MiG-ove i zamenom F-84 za "Jastrebove", a sunovrat još od početka 90-ih.

5

Ciji je interes da nemamo RV nas ili tudji?
Kada vlada RS pocne da radi u interesu drzave tada mozemo da se nadamo boljuitku i za vojsku a do tada
samo marketinski trikovi kao sto je prelet Migova 29 preko Beograda pre neki dan …
Pricace jos oni nama da imamo i mozemo a u medjuvremenu ode sve u staro gvozdje.
Nadam se da neko iz vlasti imam svest o bitnosti RV, barem iz buduce posto su ovi od 1991-2 do
danas rade na samounistenju. Jeste skupa tehnika ali je najskuplja steta ako je nemate.

Odgovori
J

Građani ove zemllje su se demokratski opredelili za tzv evro-atlanske integracije. Samim tim su predali suverenitet u ruke stranaca (sviđalo se to nekome ili ne). Ti stranci su doneli odluku da Srbija treba da ima minimalne oružane snage, po svemu sudeći bez mlazne avijacije. Vlasti ove zemlje samo sprovode tu odluku – zar iko normalan misli da zemlja ne može da obezbedi dvadesetak hiljada evra za akumulatore ? Takvim nocem raspolažu i opštine. To što je Rusija poslala spomenute akumulatore uz medijsku pompu opet govori nešto drugo – da je Rusima iz sopstvenih interesa potrebno da prisile naše vlasti da održe makar kostur avijacije. Sve se svodi na zaključak da će o sudbini vazduhoplovstva odlučivati (nažalost) strane sile.

V

Jovice tacno. Umesto da se gubi vreme uzalud, raspravljajuci mozemo li napraviti ovo ili ono, vaznije je zapitati se da li mi vise uopste smemo ista da kupimo ili napravimo.

Kome ovo nije jasno neka prebroji, samo u novinama objavljen, broj sastanaka nasih politicara sa, recimo, Nemcima.

Ljudi, mi ne smemo ni da zinemo, pre nego sto njih pitamo za dozvolu.

g

Параноја? Сумњам да се ради о томе, већ се ради о интересу олигархије која своју неспособност правда страним утицајем. Такође ради се и о партикуларним интересима "стручњака" који су последњи пут научили нешто 1964 и како су се од тада углавном гостили по кафанама, беже од нових технологија ко ђаво од крста, јер се плаше за своје масне пензије и лансирају приче како ми не можемо ништа јер нисмо СФРЈ.

V

Mi nemamo oligarhiju. Mi imamo potrcka koji trci na relaciji Beograd-EU. Moljaka i slusa sta mu se kaze.

Sve ostalo su varijante potrcka.

g

Па ако је тако, онда нема смисла имати ваздухопловство а са њим нема ни смисла имати ни војску а са њом ни државу. Нема ни смисла то што овај сајт постоји. Нема ни смисла имати ни техничке школе. Нема коначно ни смисла да држава Србија постоји као што нема ни смисла да Срби постоје као народ.

r

Da, stranci su za sve krivi! Krivi su zato što nismo u stanju da održavamo zemljane nasipe, krivi su jer nemamo civilnu zaštitu, krivi su što pada kiša, krivi su jer smo poreski preopteretili privredu pa uskoro neće imati ko da puni budžet, krivi su jer se nije preseklo na vreme sa "vazduhoplovnim brigadama" naoružanim "Orlovima" mlaćenjem ptazne slame sa projektom "Lasta" i raznim privatno-profiterskim "projektima namenske industrije za 21. vek", krivi su za bacanje para na VTI, za povećanje naleta za predizborni marketing (rezultat: 3 poginula pripadnika VS!), i upravo iz Brisela je stigla direktiva da se i dalje drže 4 brigade kopnene vojske sa sve RRF i admiralima-panonskim mornarima. Evroatlanske integracije nemaju nikakve veze sa VS! Poljska se takođe odlučila za evropatalnske integracije, ali Poljaci imaju j jako male penzije, Poljska ima malo autoputeva, smanjeni su izdaci za zdravstvo, ali vazduhoplovstvo nikad jače! Hrvatska se opredelila za evratlanske integracije, i pred svake izbore dizala penzije i izgradila autoputeve do svakog sela, i sada filozofira sa eskadrilom Gripena! Kome smo bliži, procenite sami, pritom obavezno uzmite u obzir da su obe zemlje daleko bogatije od Srbije!

r

Za Ruse je kasno, jer:
– postali su zemlja kao i svaka druga. Drugim rečima, Rusi ti pomažu onoliko koliko im platiš!
– Remont i dopuna eskadrile MiG-29 je trebala da bude obavljena najkasnije 2006, uz istovremeno ukidanje PVO i nepotrebnih baza, povlačenje "Orlova", "eksperimentalnih" G-2, i viška "Galebova" i "Gazela", kao i skidanje VTI i "Utve" sa budžeta. Tada je još bilo pilota sa preko 1000 sati naleta. Sada je dockan!
– VS je budžet ispraznila neplaniranim rashodima nastalim usled opoplava. Ove godine naš budžetski deficit će biti najviši u Evropi!
– Rusima sam zahvalniji za pumpe i spasilačke ekipe nego za akumulatore. Jer sada imamo akumulatore, ali neće biti goriva za redovno letenje! Da skratim priču: o RV Srbije možemo da govorimu kao o vremenu prošlom.

d

Bravo Zile!
Konacno saznasmo jezgrovito da "car Trojan ima kozje usi". Strategija nasin vlastodrzaca je " avijacija za oko Kalemegdana". Ali za to ima para "da se pune dzepovi" po projektima raznih koridora I obilaznice oko Beograda!
Postadosmo rekorderi pro ceni kilometra "poluautoputa" na obilaznici oko Beograd! Zemlja smo Bidza, Mrka,Bazda i raznih Bulidza, kojima vazduhoplovstvo I sposobnost odbrane Baroda je iza interesa punjenja svojih dzepova.

Odgovori
1

Bići kratak. Iako je autor ocenio da je Orao neperspektivan, da li bi on danas bio dobra osnova za buduci sve-namenski avion, uz određene modifikacije originalnog projekta?

Odgovori
V

Kratko i jasno. Odgovor je ne. Iz i zbog hiljadu razloga.

g

Све наменски авион је промашен концепт, јер се базира на компромису који деградира сваки аспект тог ваздухоплова. Међутим још је важније то, да јесте могуће направити све наменски авион али је знатно теже обучити све наменског пилота.

1

Gospodo, da malo bolje pojasnim moje pitanje. Svi znamo da je Orao bio avion sa velikim aerodinamičkim potencijalom. U vreme kad je nastao je bio delimično ispred svog vremena. U jednom članku sam pročitao da je Orao trebalo po mišljenju mog izvora da ima drugačije postavke od onoga što je sad.

Vlado, znam da gledaš svaki ugao, i slažem se za netehničku stranu (politika, ekonomska situacija, itd.). Mene interesuje tehnički ugao, da li bi bio dobra osnova uz pojednine modifikacije (tanja krila, jači motor, bolja avionika, ili možda nekonvencionalno projektovanje).

Gospodine T, sad da vas pitam, da li je bolje za Orla da je projektovan kao sve-namenski ili kao izviđač-jurišnik?

V

Opet je odgovor ne. Mozemo pojednostaviti pitanja do besvesti, ali odgovor ce biti isti.

J

Jaguar, F-111, Tornado i sl. uopšte nisu plod nikakvog pogrešnog koncepta, već ideje koja je bila vladajuća u to vreme u svetu. Koncept aviona koji će po maloj visini ( u radarskoj senci) da prodre kroz protivnikovu odbranu se pokazao kao solidan u to vreme , zbog nedostataka radarske tehnologije u to vreme koja nije mogla da pokrije upravo te male visine . Drugo, tvrdnja da je Orao kopiran Jaguar je besmislena što je jasno svakom ko uporedi dimenzije ta dva aviona . Nije sporno da je Jaguar uticao na Orla, ali o kopiranju nema ni govora. Treće, ako se pogledaju svi izviđači od 2.sv.rata na ovamo, vidi se da je vrlo malo njih namenski projektovano za tu funkciju, a većina su nastali konverzijom od drugih aviona koji su imali potpuno različitu svrhu.

g

Лично мислим да је Орао политички пројекат, настао да би се повратило самопоуздање у идеју СФРЈ која је била уздрмана немирима 1968, када је пројекат и започет. Као што је СФРЈ била илузија, све што је правила била је илузија па тако и Орао. Што се тиче саме конструкције, деведесетих је био неки баја из обавештајне заједнице и гостовао је у "Црним Бисерима" и он је рекао да је "Орао" копирани Јагуар и да је за ту операцију плаћено 80.000 неке чврсте валуте како би СФРЈ могла да направи суперсонични авион и на тај начин демонстира да је способна и компетентна тј да има смисао и да не треба да се руши. То је, по мени, основна мисјиа авиона Ј-22 Орао, да поврати поверење у СФРЈ, док је секундарна његова званична мисија да буде ловац,ловац-бомбардер,јуришник,извиђач тј да буде мулти функционална платформа. Сама чињеница да се уз Орла стављају разноразни префикси, да је он јуришни авион, ловац бомбардер,извиђач само говори колико је наде и вере уложено у тај пројекат. Не сумњам да су технички изазови били велики у његовој конструкцији и да они који су радили на њему, имају одређени осећај поноса и достигнућа који не трпи никакве критике, поготово од аматера као што сам ја.Мислим нико мени није крив што моја визија јуришног авиона је само то, авион намењен за блиску подршку трупама на земљи, он је спор али маневрабилан на малим висинама, једноставан за одржавање и има топчнину од 37 мм.

V

Tacno.

1

Delimično je bio politički projekat, a delimično kao odgovor na potrebe RV za jačom lovačko-bombarderskom avijacijom nakon jedne velike vojne vežbe (nisam siguran, možda je bila Sloboda-71 ili možda čak i ranije, izvor: 204. lovački avijacijski puk, monografija).

Orao je mogao da bude i nekonvencinalno projektovan, sa 4 Viper 531 motora. Tada bi trup bio više spljošten, finesa veća. Takođe, profil krila je trebao da bude manji (4-6% relativne debljine), jer 8% debela krila otežavaju dostizanje nadzvučnih brzina. Na kraju, 70tih je bilo racionalnije napraviti sve-namensku umesto izviđačko-bombardersku namenu, jer je lakše ugraditi i te sposobnosti, nego za to praviti drugi tip aviona.

Na kraju, ideja može da bude dobra, ali je uvek netehnički uslov taj koji je sputava…

g

Вајпер је турбо млазни мотор, и као такав има велику потрошњу горива, што би довело до повећања саме конструкције а са њом и тежине ваздухоплова уз сумњив добитак у перформансама. Ипак понета целе приче јесте да све што се ради мора имати јасно дефинисан разлог зашто се ради а то са Орлом није случај. Као што сам рекао раније, "унисекс" авиони су пут у пропаст и сматрам да је погрешно посматрати авион чисто као платформу на коју се качи све и свашта, па ако окачимо ракете ваздух ваздух онда је ловац а ако му ставимо бомбе онда је бомбардер а ако монтирамо камере онда је извиђач. Искуства из ратова кажу јасно да свака мисија је специфична и онда се авион пројектује према њој и то даје најбољи разултат.

1

U tom slučaju moram da izrazim svoje delimično neslaganje sa Vašim mišljenjem, jer je ipak bolje napraviti jednu platformu koja bi bila osnova za svaku specifikaciju, nego za svaku specifičnu misiju praviti poseban avion. Osim toga, takva ideja (za svaki tip misije poseban avion) je napuštena još na kraju 2. svetskog rata, jer je stvorila mnogo problema. A ni Izraelci se ne bi složili sa Vama, jer su na sličan način od F-16 napravili univerzalnu platformu (mada mi je ovo slab argument, ipak je Izrael specifičan).

Što se motora tiče, jeste da je Viper takav kakav je, zato je i bila jedna ideja nekonvencionalnog projektovanja sa 4 motora Viper 531 iz Jastreba. Takođe si pogrešno procenio dobitak u performansama, jer je zasnovan samo na broju i karakteristikama motora, a pritom si zanemario ostale karakteristike (poput aerodinamičkih). Mada opet to ne odgovara na pitanje koliki bi bio dobitak.

O razlozima: jedan razlog(zaključak vojnog vrha) sam naveo u ranijem komentaru. Da li su postojali još neki razlozi, to već spada u teorije zavere (u šta spada i taj "baja" iz obaveštajne zajednice). A problem teorija zavera je taj što niko u njih ne veruje, čak i kad se dokažu.

g

Није створила много проблема, већ много кошта и то јој је највећи проблем, што се одражава на пост ратне буџете те је иста због тога напуштена само да би сваки рат доказао да је исправна. То је једноставно природа ствари, авијација не само да кошта и него кошта много. Међутим проблем је што је она у миру прескупа али је у рату непроцењива.
Нема завере код Орла, већ се ради о томе да људи који су на позицији моћи и који одлучују о тим стварима, нису компетентни за њих што је последица праве суштине система а не оне за коју се он издаје. То можда је завера, али завера домаћа спрам нас самих.

1

Za cenu takvog koncepta si u pravu, ali si nažalost pogrešio u zaključku da joj je to najveći problem. Još veći problem je logistička potreba za takav koncept, bolje rečeno noćna mora. Zato je i napuštena. Takođe nisi u pravu da je takav koncept sebe opravdao u svakom ratu, bar za period nakon 2 sv. rata.

Unifikacija se dogodila u svakom delu vojske, pa i u avijaciji. To je neminovnost, jer budući veliki sukobi (ako ih bude) bi bili još skuplji ako bi se koristio gorepomenuti koncept.

Uglavnom, naša rasprava je otišla u drugom pravcu, od jednog sagovornika sam dobio štur odgovor, dok je drugi nepotrebno uveo mišljenje netehničke prirode. Moje pitanje je bilo čisto tehničku-tehnološko, u smislu da li bi Orao bio dobra osnova za projekat osnovnog tipa aviona za avijaciju, koji bi imao nekoliko varijanti za većinu specifičnih misija. Dakle, bez ekonomije, politike i svega što ne spada u tehničku-tehnološku prirodu.

g

Е видиш у том грму лежи зец, Делта. Пре него у опште кренеш да се бавиш техничком страном мораш имати јасан разлог зашто то радиш. Када се ради авион,тај пројекат не почиње тако што се узме листа произвођача мотора,авионике, наоружања итд, па се онда каже тиму да све то склопи у аеро динамички профилисану масу која је способна да лети. Пројекат авиона почиње тако што се дефинише задатак који он треба да испуњава, тј која је његова сврха. Да ствари још буду горе, тај задатак произилази из доктрине вођења рата а коначно произилази из стратегијске визије сектора одбране. Не можеш имати "основни авион" јер мисија подршке трупама на земљи и мисја ловачко пресретачка су две тотално различите мисије и захтевају два потпуно различита ваздухоплова. Али да скратим, мисилм да не Орао је био лош пројекат на самом почетку и не би био добра база за било шта будуће, ако га у опште буде.

V

Pa dali smo ti vise odgovira koji su veoma jednostavni. Cak sta vise, odgovori su jednostavni, jednostavniji ne mogu biti.

Orao nije dobra osnova. Ni tehnicki, niti tehnoloski. Sta jos treba da kazemo, a da nije kraci ili duzi elaborat?

Kakav odgovor zelis?

1

@gospodint: Kao što sam naveo u jednom komentaru, razlog je bila potreba za boljom LBA u RV nekadašnje Jugoslavije. Tu je jedan zadatak, definisan. Doktrina tada je bila poznata (danas je i nemamo, zahvaljujući demokratama). Što se misija tiče, delimično si u pravu, ako je misija podrške trupama tipa CAS (Close Air Support) onda bi morao drugačiji avion, ali ako nije CAS, zašto ne bi mogao? U tom slučaju Rusi ne bi pravili Su-34 na bazi Su-27, zar ne?

@Vlada: Tvoj odgovor sam čuo, mada sam primetio u zadnje vreme da su ti komentari sve kraći i kraći. Da li je u pitanju umor od kuckanja, ili nešto drugo, ne znam. Znam da si posmatrao iz svakog ugla (valjda zato si rekao "iz i zbog 1000 razloga"), a većina njih ne spada u prirodu mog pitanja. Da si naveo glavne razloge, pa da završimo. Jel tolko teško?

V

Jel tebi tesko da procitas napisano?
Dato ti je desetine komentara, a ti navalio kao smrt na babu.
Orao ne valja aerodinamicki. Nije mogao da poleti bez JATO raketa, dok nisu promenili cela krila. To razumes, nadam se.
Orao ne valja tehnoloski. Jedan od desetine razloga je hidraulika. Vec prezvakano sto puta.
Orao ne valja politicki. Stucane silne pare u nesto sto nije cak ni poluproizvod.
Orao ne valja ni po vojnoj doktrini. Za pare, vreme i trud ulozem u njega, ne moze da ponese dovoljno ubojnog sredstva ni za lokalno takticko delovanje.
Orao nije dobra platforma za bilo kakav dalji ravoj.

Treba li ti jos kuckanja ili ces opet da uzjases babu?

1

Pročitam sve, ali ne ostanem ubeđen u takvo mišljenje.

Aerodinamika: Nakon promene krila, da li se situacija popravila ili ne? Razmem za početne probleme, valjda su to rešili nakon zamene celih krila.

Tehnologija: Znači, ne valja tehnologija korišćena za proizvodnju (hemijsko i mehaničko glodanje ploča materijala do složenih oblika, lepljenje umesto mehaničkih veza velike površine strukture, saćasta sendvič struktura upravljačkih površina), sistem CAS koji je korak od elektronskih komandi (deo upravljačkog sistema). Za hidrauliku se slažem, ona jeste problem, i ne treba više da je pominješ.

Politički: Tu ne ulazim. Ionako ne mirišem političare. Da li je poluproizvod, to pitaj manje razvijene države.

Vojna doktrina: Ako je za lokalno taktičko delovanje potrebno više od 2747daN ubojnih sredstava, onda si u pravu.

Pa izvoli…

r

Ako je jedna Rumunija, koja je za razliku od SFRJ u potpunosti SAMOSTALNO proizvodila IAR-93, i koja je imala modernizovani prototip sa izraleskom avionikom, povukla dotični model i zamenila ga sa LanceR-A, onda je jsano da dalje održavanje "Orla" predstavlja bacanje para u vetar. A para ni vremena jednostavno nemamo!

Ж

Као прво Румунија никако није самостално производила ИАР-93. Као друго ниједан румунски авион није модернизован у сарадњи са Израелом иако је Израел нудио скоро исти пакет као код Лансера-А.

r

Jesu Živojine, štaviše, išli su toliko daleko da su i izbaciva sedišta bila rumunska! Zašto su odustali od modernizacije i krenuli u projekat LanceR-A?

Ж

Препоручио бих књигу о Орлу А. Радића. Тамо све лепо пише ко је шта производио.

Румуни су се средином 1990-тих одлучили да модернизују само МиГ-21 а остале типове авиона да повуку из употребе што се и десило почетком 2000-тих. Тако су и остали само на Лансерима. ИАР-93 је повучен нешто раније, 1998.

r

Jesu modernizovali jedan IAR-93, zaboravio sam serijski broj, ali se pominje u izdanjima Jane's 1995 i 1997.
Video: https://www.youtube.com/watch?v=lHRSoCzAv2w
Naravno, videli su da se je Orao mrtav konj, i to na vreme!

V

Jedna lasta ne cini prolece.

Ж

Ту модернизацију није урадила израелска авио-индустрија.

А то што су њихови ИАР-93 били по квалитету далеко испод југословенских Орлова су сами криви.

1

Znaci sami su krivi sto im je jedno vreme bila zabranjena proizvodnja aviona?

g

Потреба за бољом ЛБА није задатак који постављаш пред пројектанте. Зато што "боље" није мисија ни задатак, већ је недефинисана жеља. Правити авион који има задатак да испуњава не дефинисане жеље, прави не дефинисан авион. Прави лош авион.
Ово је мисија:
"Патрола жандармерије се налази у окружњеу на административној граници са Косовом. Интезивна размена ватре, има рањених и нестаје муниције. Ако помоћ не дође у року од 10 минута, сви ће бити искасапљени. ОВК држи патролу жандармерије у окружењу, на површини од 200-250 квадратних метара, са тим што линије додира варирају у просеку 50-100 м. Албанци имају два снајперска гнезда и један положај са минобацачем од 62 мм."
Дизајнирај авион који може да им помогне.

V

He he he. To je prevelik zalogaj i za starije od njega.
Ali mi se svidja. Zaista Gospodnet.

1

Su-25?

g

Нисам рекао да купиш већ да дизајнираш. Пожури, момцима нестаје муниције, вриште преко радија.

1

Jedino mi ostaje da vas nasmejem sa Jastrebom, i da odustanem.

V

Interesantno, ali istinito.

Jastreb je mnogo uspesniji dizajn, ali pod uslovom da se zadrzimo na ulozi koja mu je bila namenjena . A ona je, skolsko-trenazni avion namenjen za prelaznu obuku pilota jurisne avijacije i trenazni nalet aktivnih pilota jurisne avijacije.

Kao jurisnik je potpun promasaj.

g

Авион Јастреб је повучен из употребе, жандарми су мртви. Није лако, зар не?

Ајде сад рационално да анализирамо овај сценарио и зашто мисија није успела. Узети у обзир следеће параметре:

1.Тип ваздухоплова и његове борбене могућности.
2.Даљину места базирања и време реакције, од полетања до доласка у рејон дејства.
3.Цену целе операције у коју улази одржавање ваздухоплова али и инфраструктуре за његово базирање. Логистика да будем кратак.
4.Цена обуке пилота за дејства у оваквим условима.

1

Pa nisi dao dovoljno vremena za razmišljanje, jer si zahtevao trenutno rešenje. Ipak se projektovanje radi dugo, a ne dok misija traje. Da li bi iko mogao da napravi rešenje u takvoj situaciji?

Što se parametara tiče:

1. Problem je izbor tipa vazduholplova za takvu misiju. Možda bih pre izabrao helikopter-topovnjaču za takvu situaciju.
2. Korektan parametar, mada bi takav vazduhoplov bio baziran u Nišu ili Kraljevu, zbog postavke misije.
3 i 4. Ovo bi već bilo teško za određivanje.

Što se Jastreba tiče, na njegovoj bazi se možda mogao napraviti jurišnik za blisku podršku, uz Viper 632 motor i velike modifikacije, ali sam siguran da ni ovo nije toliko dobra ideja.

Osim toga, odustao sam. Vlada će me propisno sahraniti.

V

Necu.
1. Moze helikopter, ali sada pricamo o avionu. Cisto vezbanje mozga.

2. Moze avion da bude baziran u Ramstajnu. Vazno je da ima mogucnost da ostane u vazduhu dovoljno dugo, da bi reagovao odmah. Znaci morao je biti vec iznad terena. Najvise tri minuta od mesta dejstva.

3. Recimo Kraljevo, Nis ili Ponikve sa kompletnim rezervama goriva, municije i rezervnim avionima da zamene ove dok se opskrbe. Plus sredstva komunikacije zandarm-pilot. Kratko, jasno, jebitacno.

4. Minimum sest meseci uvezbavanja zandarma i pilota u realnim uslovima da se izbegne friendly fire i gubitci zbog istog.

Sve ovo trenutno misaona imenica za RV i PVO Srbije. Ukljucujuci i sukob na zoni razdvajanja.

Srecom u ovon igri mrtvi su samo virtualno mrtvi. Nazalost i sve ostalo je virtualno.

g

Одлично, већ имамо један од парамтера будућег ваздухоплова-способност дугог останка у рејону дејства (4-6 сати). Ово се директно одражава на: профил крила,његову величину,нападни угао али на моторе, који морају да буду економични, дакле дво проточни, што значи да ће уводници ваздуха бити велики ако је млазни а ако је турбо проп елисе морају да буду фенси.Имамо и други параметар, а то је иц сензор и ласерски даљиномре у нападно навигацијском систему као и средства везе. Добро је, настављамо даље.

V

Nemoj da me uzmes za ozbiljno.

Old, bold and wrinkled. Sto bi rekle moje sadasnje komsije.

Pisem ovo samo kao gimnastiku mozga. Na mladjima sveg ostaje. Ja cu da se drzim mog zanata i pripremam za setnje i sah na Kalimegdanu.

g

Бојим се да, нећеш имати где да се вратиш ако се ово стање радикално не поправи врло брзо.

1

Sve ovo stoji, mada ovo pod 3 (sredstva komunikacije) je veoma osetljivo na zandarmskoj strani. Sta ako izgube mogucnost komuniciranja sa avionom?

Znam da deluje da miniram Vase ideje, ali i to moze da se desi.

V

Data link ili secure scrambled frequency, ili satelite communications ili laser markers. I na kraju.
Ugovoreni i uvezbani prirucni signali ukoliko bas sve omane.

g

Па авион има могућност да добије на увид мапу кретања жандарма, тако да одозгоре може да прати њихов пут. Ако посумња, може да надлети и да види да ли су живи, заробљени, отети или мртви.
Ја иначе сам поборник идеје зида на административној граници, и то целом дужином, но да идеја је слабо прихваћена у Србаља.

1

Dobro, onda je to prihvatljivo, jer bi odstupanja bila zanemarljiva.

Doduse, tvoja misija moze da se resi na nekoliko nacina: CAS avion, avion tipa AC-130, i ranije naveden helikopter-topovnjaca. Orao bi u tvojoj situaciji cak i u idealnim uslovima bio neuspesan, mada bi sredio minobacac i mozda malo proredio neprijatelja, ali to ne bi bilo dovoljno.

Kakva nam je situacija, izgleda da cemo sve morati nabavljati u inostranstvu, kad se pogleda iz svih uglova.

g

Тачно тако. За овакве мисије три су решења највоља.
1.Авион попут АЦ-130,
2.Јуришни хеликоптер
3.ББЛ (беспилотна борбена летилица).
Е управо код ББЛ би твој љубљени Вајпер био нај ефективнији као погонска група.

V

Ciko, ja bih AC130, ako može.

Pa nek košta šta košta.

To čudo treba videti kada deluje u zoni borbenih dejstava. Tu posle ni korov ne raste.

g

А да на Ан24 ставимо 2 бофорса и два троцевца од 20мм, за почетак?

1

Ako stavljas sve na jednu stranu, imaces visak. Ako mislis po jedan bofors i trocevac na svakoj strani, onda si ugrozio stabilnost aviona (pogledaj AC-130 i videces zasto).

V

Ako stavis bofors u AN 2, jedino sto će se desiti je da će pri opaljivanju boforsa AN ili stati u vazduhu ili se prevrnuti.

Dobar fazon, bofors i trocevci u AN 2. To bih voleo da vidim, pa nek idu oči.

Vickasti ste Gospodinet. Bas vickasti.

g

Мислио сам да се конверзија уради тако што бофорси иду у куполу на дну трупа а троцевци са стране. Али није Ан24 АЦ-130.

1

Takva postavka bi bila losa, jer bi onda imao ograniceno delovanje, i morao bi da nadleces preko podrucja dejstva.

Efikasnije je svo naoruzanje usmeriti na jednu stranu, i da kruzis oko zone borbenog dejstva, tako bi imao maksimalnu borbenu moc.

@Vlada: Promakla ti je jedna cetvorka. :)

V

Sa 4 ili bez nje ideja pishicna. Da se upishash od smeha.

Oba aviona bi se raspala nakon prvog pucanja.

Da li znate koja je sila trzaja kod Boforsa?

r

Ma najbolja bi bila replika Bleriot XI sa sve Švarclozeom, ofarbamo ga kao "Oluj" i bog da nas viddi! Em svetska atrakcija na aeromitinzima, em izvorna domaća topovnjača!

g

40mm 4.5 tone ali nije bofors.

V

Svaka ti je kao u Njegosa.

Nadam se da sada vidiš šta smo pricali na početku i zašto.

Uzdravlje.

g

А како то мисилиш да урадиш када је иностранство непријатељски расположено према теби?

1

U tom slucaju bi morao da vratis u upotrebu sve sto si povukao. Znam, ovo je najmanje racionalno, i obojica cete me razapeti zbog toga, ali kad ti ne daju sam da proizvodis (kao sto je Regan nama uradio), a ni da nabavljas u inostranstvu, sta ti drugo ostaje, a da ne placas tudjina da ti brani nebo?

P.S. Vajpera ne ljubim, nego nam je on bio tada (a i sada) jedino dostupan, pa sam radio sa onim sto imam, jer tesko je raditi sa onim sto nemas (osim ako mozes da ga pravis).

М

Чињеница да је у тој зони забрањено летење можда?

V

Poenta je dizajnirati. Ne uzeti gotov proizvod.

Uostalom SU i Orao su bas slicni. Nema sta.

Jedina razlika je SU je zaista jursini avion, a Orao je nesrecni pokusaj.

Cak ni SU nije svemocan. Procitaj ponovo sta je gospodint postavio kao zadatak konstruktoru. Procitaj pazljivo.

g

Ако је 37-цу могао да носи двокрилац из Првог светског рата, може и мој од алуминијум литијума и титанијума. http://i364.photobucket.com/albums/oo81/Shirocco2

V

He he he he.

g

Само што мој нема сидро…хехехе

p

Avioni MiG-29 koji se nalaze u sastavu RV Srbije proizvedeni su 1983. godine i jedna su od prvih serija tog tipa aviona. Korišćeni su u sovjetskom VVS,nakon nekog vremena konzervisani i 1987. prodani SFRJ (dati u zamenu za otpis duga). Ako je avion nabavljen 1987.,ne znači da je tada i proizveden.

Odgovori
d

Ne baratate pravim podacima. Neko vas je dobro dezinformisao. Avioni Mig 29, koje je kupila Jugoslavija, proizvedeni su 1987, a cetiti masine 1988. godine. 1988 godine su primljene masine ev. broj 18111- 18114.
Avione je ispoucio proizvodjac a datum I proizvodnje she jasno vide u pasportu svakog dela I sklopa, kako I iz avionske knjige.

n

Pravi odgovor je, kao i uvek, u sredini…
Nase 29ke su napravljene u fabrici u Gruziji, 1983-84., potom su povucene iz upotrebe VVSKA tokom 1985., da bi sva oprema sa njih bila skinuta za dalji rad na njima, u periodu 1986-1988 avioni se 'pakuju' sa opremom sa aviona Mig-23BIS (obzirom da nismo bili clanica Warsavskog pakta te nismo mogli da imamo pristup 'osetljivoj' opremi) sa ciljem prodaje prijateljskim drzavama (SSSR je imao 3 nivoa opremljivanja aviona – najbolji za VVSKA, srednji za clanice Warsavskog pakta i minimalni za prijateljske drzave).
Naravno, papire je lako 'srediti' i tokom eksploatacije, a kamoli u samoj fabrici.
Otprilike, slicno su pokusali da urade i sa Alzircima pre par godina, pa im nije proslo…
Cudno je da niko nije spomenuo kuriozitet da je tokom remonta aviona pre par godina MIG imao problema oko snabdevanja potrebnih delova, jer nema dokumentaciju fabrika iz Gruzije za period pre 1985.

Ж

Готово све што сте напислаи је нетачно. Прво постоји документација о нашим МиГ-овима 29, где и када су произведени са све фабричким бројевима. Произведени су 1987. и 1988. и били су испоручени потпуно нови. Као друго фабрика авиона у Грузији никада није правила авионе МиГ-29, већ МиГ-21 и Су-25. МиГ-ови 29 су произвођени у заводима у Москви, Луховицама и Нижњем Новгороду. Као треће не постоји МиГ-23бис, последње серијске варијанте МиГ-а 23 су МЛ/МЛА/МЛД и П.

И на крају, није било никаквог куриозитета какав сте описали приликом ремонта наших МиГ-ова 29 а већ сам рекао да фабрика авиона у Тбилисију нема никакве везе са МиГ-ом 29.

1

Mislim da je postojala oznaka MiG-23bis (Flogger-G). To je u stvari MiG-23P kome je vraćen IRST i kod koga je izbačen glomazni radarski ekran jer je postao suvišan.

Ж

Не, МиГ-23П је пресретачка варијанта МиГ-23МЛ за авијацију ПВО. Није постојао МиГ-23бис.

1

Ako nije postojao, kako se onda oznacavala varijanta slicna MiG-23P, sa IRST i novim HUD, a bez radarskog ekrana u kokpitu?

Ж

МиГ-23П има IRST. Прочитао сам десетак књига о МиГ-у 23, већином руских. Нигде се не спомиње МиГ-23бис.

1

IRST otprilike izgleda ovako, zar ne? http://en.wikipedia.org/wiki/Infra-red_search_and

Onda na MiG-23P ili je na drugom mestu, ili ga nema. Takodje, MiG-23P nije imao HUD vec radarski ekran (ako se tako prevodi izraz radar scope), dok se za "fantomsku" bis verziju (zapadnjacka greska mozda?) sa IRST i HUD bez radar scope nista ne pominje u ruskim izvorima.

Ж

На МиГ-у 23 се тај систем не налази испред ветробранског стакла већ испод предњег дела трупа. А МиГ-23П је наравно имао топлопеленгатор и то нови ТП-26.

Нећеш у литератури сигурно наћи МиГ-23бис.

1

Znaci trazio sam ga na pogresnom mestu.

A i mislim da sam nasao razlog za "postojanje" MiG-23bis u zapadnoj literaturi. Zapad je tada dobijao uglavnom izvozne varijante (u programu Crveni Orao), medju njima su verovatno bila 2 MiG-23P sa razlicitom opremom, pa su izmislili oznaku "bis" da bi ih razlikovali. Napominjem da je ovo zapadna oznaka, ne znaci da je zvanicna.

Ж

Имам и неколико западних књига о МиГ-у 23 и нигде се не спомиње верзија бис.

МиГ-23П није извожен па запад и није могао да дође у посед истих.

1

Nisam ni rekao da je izvozen na Zapad, vec da je 4477th Test and Evaluation Squadron dobijao izvozne varijante (ili preko prebega, ili diplomatijom). Sto znaci da nije bilo iskljucena mogucnost prebega MiG-23P, mada znam da je imao dobru vezu sa zemaljskom kontrolom koja je olaksavala presretanje, pa bi prebeg bio verovatno nemoguc.

Uglavnom, pogledajte ovde (pod Sources, http://www.aerospaceweb.org/aircraft/fighter/mig2… pa da raskrinkamo "fantomsku verziju".

Ж

Нисам рекао да је МиГ-23П извожен на Запад него да та верзија уопште није извезена. САД су авионе прво добили од Египта (МиГ-23МС, УБ и БН) а затим су имали прилике да проуче авионе из земаља бившег ВУ (МиГ-23МФ/МЛ/УБ).

Нема података да је неки совјетски МиГ-23П пребегао на запад.

Колико видим све су ово сами западни извори. У руским књигама нигде нећете наћи МиГ-23бис.

1

Za ruske izvore znam da ga necu naci, ali otkud onda u zapadnim izvorima ta oznaka, ako nije bilo prebega, ili Zapad nije mogao da ih prouci?

Onda bi bio ovakav zakljucak: MiG-23P u zapadnim izvorima je verovatno prototip, a MiG-23bis u zapadnim izvorima je u stvari MiG-23P u ruskim izvorima. Ili to, ili bi MiG-23bis bio neruska verzija koju je razvio neko od korisnika.

Ж

Запад је често имао погрешне податке па и погрешне ознаке совјетских авиона.

Да не дужимо, МиГ-23бис не постоји ни у каквом облику.

Ж

Није то оцена аутора него оцена војног врха. Нема никаквог пројекта домаћег вишенаменског борбеног авиона.

Odgovori
1

Živojine, prvo oprostite mi što sam greškom pripisao tuđe mišljenje Vama.

Kao drugo, nisam postavio pitanje da li ima projekta domaćeg višenamenskog aviona, već da li je Orao zaista toliko neperspektivan da ne može da posluži ni kao osnova nekog budućeg projekta, s obzirom da ima dobar aerodinamički potencijal..

V

Kakav aerodinamicki potencijal? O cemu pises 126?

1

O članku u Aeromagazinu br. 88. Deo citata:

"Orao se od ostalih jurišnika razlikuje po tome, što ima krila relativne veličine kao i savremenog lovca. Drugim rečima, ima aerodinamički potencijal, koji ne prati snaga motora. Tako, npr. MiG-21bis prema uputstvu dostiže 8g tek pri brzini oko 900km/h, a Orao pri brzini manjoj od 700km/h.Isto tako brzina poletanja Orla je za 100km/h manja. Medjutim, MiG-21 se sa minimalnim forsažom penje kao Orao pri maksimalnoj snazi u forsažu."

J

Orao ima visoko postavljena krila (shoulder wings) kao i mnogi uslovno rečeno jurišnici iz tog vremena (pravi izraz bi možda bio brzi bombarderi) iz tog vremena koji su projektovani da lete nisko i brzo . Primer su ti Jaguar, Tornado, JH-7 i.t.d. Međutim, ta konfiguracija nije idealna za lovca iz raznoraznih razloga , tako da teško da bi uspeo od Orla da napraviš lovca 4.generacije čak i kad bi imao bolje motore .

V

Odgovor ti je u recenici koja pocinje sa medjutim. Ako to nevidis moraces da odlusas nastavu aerodinamike. To jest, Teoriju leta i Mehaniku leta.

Ovde nema vremena, mesta i smisla trositi trud u objasnjavanju tako sloznih nauka.

1

Pretpostavljam ni da promena položaja krila i manja relativna debljina ne bi pomogla?

V

Zavisi sa koliko novca pretpostavljas.

Tipocno pitanje koje moze laik da postavi.

1

Za novac znam da je ograničenje. Ako bi bilo novca?

V

To bi onda bio novo dizajniran avion. Verovatno bi bilo manje od deset posto slicnosti sa Orlom. Ovo pisem onako odoka. Dajem sebi gresku od 10%.

Dakle nije razvoj Orla, vec nov avion. Samo sta bi bilo kad bi bilo je corava rabota.

1

Na to sam i mislio, razvoj novog aviona iz znanja upotrebljenog na Orlu. Dođavola, opet sam počeo raspravu sa dvosmislenim komentarom.

I ćorava koka potrefi koje zrno, mada si u pravu za ČBBKBB, ipak je to veliko kockanje.

V

Sad pricamo istim jezikom.

Naravno da se prethodno znanje i sa Utve i sa Galeba i sa Orla mora i moze upotrebiti za eventualni dalji razvoj srpskog vazduhoplovstva, ali ne da osnova razvoja bude, recimo, Orao.

Jos samo da je para. Eh, pusta zelja.

Ж

У данашњим условима то звучи као научна фантастика. А ако бисте прочитали књигу о Орлу А. Радића схватили бисте зашто је то тако.

Odgovori
1

Nije baš naučna fantastika, jer su i Kinezi odmerili Orla. Naime, mnogi analitičari vide veliku sličnost Orla i JH-7 Letećeg Tigra.

Odgovori
V

126LAE, ne znam da li ti je Orao prirastao za srce, ali mi se cini da se vrtis u krug.

1. Sto se Kineza tice, kada se postave odredjeni zahtevi pred konstruktore i dizajnere dobija se odredjeni rezultat. I on js slican bilo gde u svetu. Sto opet ne znaci da je Orao temelj svih tih dizajna. Ne. On je samo jedan od mnogih.

2. Aerodinamika krila kod Orla je od prvog dana bila problem. Jedan ceo set krila promenjen. Katastrofalna greska u projektovanju. Sve posle je bilo, seci usi, krpi dupe.

3. Problem sa hidraulikom smo vec toliko puta prezvakavali, de nema potrebee vise o tome pisati. Uostalom ovaj jedan, zadnji sto je pao, pao je zbog hidraulike. Ko zna koji po redu?!

4. Cetiri Vajpera na jedan trup!!!!!????? Nadam se da si se salio. Jer u protivnom to je cista budalastina. Tezina, sve puta cetiri, a potisak smejurija. Nadam se da je sala.

5. Procitaj knjigu od A. Radica. Moj prijateljski savet.

1

1. Vidi se da ne poznaješ Kineze, koji uglavnom kopiraju tuđa rešenja (ili imaju licence). A sličnost je ipak prevelika. Jedine razlike (spolja) su veličina (2.5 puta veći od Orla) i prednji deo aviona.

2. I na kraju, jel smo dobili još gore? Jeste bio užas na početku, ali da li je posle bilo još gore?

3. O hidraulici nisam govorio, pa tu neću da diram. Tu je jasna situacija.

4. Pa ako imaš motore male snage, povećaj broj motora. Pritom sam jasno rekao četiri Vajpera 531 sa Jastreba, ne "bilo koji" Vajper. Još sam naveo i izmene u slučaju takvog nekonvencionalnog projektovanja. A bilo je i borbenih aviona sa čak 10 motora zbog njihove male pojedinačne snage. Naravno, ovo zvuči kao šala samo onome ko razmišlja konvencionalno.

5. Pročitaću kad budem imao vremena. Mada po recenzijama i kritikama ga optužuju da je pro-NATO (što verovatno nije istina).

Ja sam ponudio drugačije mišljenje, bolje rečeno preneo. E sad, moj problem je što stalno tražim "sitna crevca" u svemu, pre nego što nešto odbacim.

V

126,

1. Vidi se da imas predrasude. To ti nije plus u razgovoru o avijaciji sa ljudima kojima je vazduhoplovstvo visegodisnja profesija. Cak naprotiv. Sam sebe diskreditujes takvim komentarom. To je jedan od razloga sto su mi komentari kratki.

2. Dobili smo malo manji uzas, za uzasno velike pare. Sjajan rezultat, nema sta.

3. Do sada jedina suvisla misao sa tvoje strane. Nastavi tako dalje.

4. Navedi jedan uspesno projektovan i upotrebljen jurisni avion sa vise od dva motora od 1960 na ovamo. Ostalo nije vredno komentarisati, jer nemas osnovne pojmove u konstrukciji i projektovanju aviona. Bez toga razgovor je besmislen. Razmisljanje nije konvencionalno ili nekonvencionalno. Vec je racionalno.

5. Jos jedna predrasuda i dokaz da si amater u ovim temama. Ne valja ti rabota. Sam sebi odmazes. A nama ni u dzep, ni iz dzepa.

Nisi ti nista ponudio, jos manje preneo. Ti si navalio na ovu temu, kao smrt na babu. Trolujes do besvesti i imas obraza da pitas zasto ljudi minimalno odgovaraju na tvoje besmislene recenice.

Mnogo ti nedostaje u temama kao sto su Teorija leta, Mehanika Leta, Konstrukcije aviona i Pogonske grupe, da bi mogao suvislo da pises. Ovako samo jasis babu.

V

Vlado natrapao si na beznadežan slučaj! Primjerak ima mentalnu blokadu i fixaciju. Ti likovi funkcioniraju po samo njima znanim šablonima. Posebno u vazduhoplovstvu nema mjesta umišljenosti i šarlatanstvu.
Pusti nepopravljive donje intelektualne nakupine da lutaju bespućem svoje duhovne pustoši.

Ж

Не могу да верујем да сте насели на ту информацију да је Орао био узор за ЈХ-7. Проучите мало ЈХ-7 па видите о каквом авиону се ради. То што он има само неке сличности са Орлом нема никакве везе да су Кинези ''одмерили'' Орла.

V

Zivojine,

Dzaba slepom objasnjavati dugine boje.
Dzaba gluvom objasnjavati cvrkut slavuja.
Dzaba nepismenom objasnjavati lepotu sintakse.

1

Citat iz Aeromagazina br.88:

"Ni Kinezi nisu propustili da "odmere" Orla, pa analitičari primećuju sličnost oblika sa njihovim novijim, 2.5 puta većim JH-7 Letećim tigrom."

Doduše, moguće je da sam ovo pogrešno razumeo, a možda i nisam.

V

I dalje jases babu. Kad ovo citiras kao dokaz za svoje tvrdnje, samo uspes jedno.

Diskreditujes samog sebe kao ozbiljnog diskutanta.

1

Makar nisam nekulturan.

V

Nekultura se moze definisati na vise nacina.

Nisi nekulturan, ali ako zelis ozbiljan razgovor, nastupi ozbiljno.

Svi smo voljni tako da razgovaramo.

Odgovori
g

Има једна ствар која је ужасно иритирајућа када се прича о томе да би ми требали нешто ово оно. Када се каже да ми то не можемо, да ли ми не можемо зато што не умемо или је нешто друго у питању? Ако нам не дају то разумем и ако немамо пара да купимо и то разумем али ме то не можемо копка.

Odgovori
v

Kroz vasu napomenjenu doktrinu a za mene drugacije receno strategiju mi sada imamo postojeci oblik saradnje sa partnere u vojnoj oblasti, i usredjujemo se na kordinaciju postojeceg i politike. Mi nismo sada tampon zona, mi smo sredina! tako da samo mozemo lako ponovo da budemo zrtveno jagnje ako budemo previse blejali.
Nasa mobilnost se poboljsava i uvezuje se u blok kroz plovne puteve,drumskim, zeljeznickim i avio saobracaj. Nasa energetika, infrastrukturu i trziste su prijoriteti koji MORAJU da obuhvataju resenja koja su za nas !!! Nama niko nije kriv ako to nismo u stanju da to odbranimo.Razvoj drustva, konkurentnost,obucena radna snaga itd…..jacaju institucionalne kapacitete i bezbednost. Vasoj vojnickoj strategijai je cilj da dostignete pobedu i zavrsite konflikt, ali do ciljeva moze da se dodje diplomacki ili kroz ekonomske uslove. Vi samo mislite o strategiji ali zaboravljate sta je visa strategija – to je kordinacija i direkcija jedne ili vise nacija kroz fundamentalnu politiku.

1

Pa, taj izraz "ne mozemo" je jedno veliko komplikovano klupko. Sadrzi i "ne umemo" i "ne daju nam"(odn. ne dopustaju nam) i "nemamo para". I svaka od njih ima dodatne potkategorije.

g

Данас сам ишао код фризера и она се жалила на лоше маказе. Каже да мора да наручује исте из Швајцарске. Јел умемо,смемо да направимо маказе за фризере или је и то забрањено/непознато.

Ако нешто не умеш, то научиш, ако немаш пара-штедиш. Када направиш онда имаш са чиме да се супротставиш онима који ти не дају да постојиш.

V

Problem ne lezi u makazama, niti u Svajcarskoj. Mnogo banalizujes probleme i to ne vodi nigde. U svetlu makaza, problem je u sledećem.

Mi možemo da napravimo makaze. Možda ne bas kao te iz Svajcarske, ali to nije važno za priču. Važno je sledeće:
Mi ne možemo da napravimo makaze koje ce biti konkurentne na trzistu zbog odnosa cena-kvalitet.
Mi ne možemo da popravimo taj odnos zato sto ce svaki brica pre da odvoji velike pare da kupi makaze iz CH, nego da kupi domaće. Tu je problem u genetici i vaspitanju.
Mi ne možemo da promenimo genetiku i vaspitanje, zato sto nista ne radimo na tome u Državi. Sto gluplji seljak, to bolji krompir. Stara poslovica.
Džaba poslovice, kada su u Srbiji najpametniji, najlepsi, najbolji, a ovamo nema zašta ker da nas ugrize.
Džaba ker, kada više volimo da nas ugrize kengur, jer to bolje zvuci.

E sad sve ovo primeni u tvojoj ideji da mi možemo sve i uvek i videćeš da je ideja neostvariva, verovao ti u to ili ne. Jer glavom se ne može kroz zid, koliko god silno to mi zeleli.

J

To je već političko pitanje gospodine Vlado, ali naša zemlja je pokupila model sa Zapada koji direktno vodi ka padu baš tog genetskog potencijala. Jednostavno rečeno, kod nas se pametni i obrazovani ljudi motivišu da idu u inostranstvo ili da nemaju/imaju malo dece (karijera , zapadni životni stil i.t.d.) . A s druge strane se uvoze razni emigranti i azilanti niskog intelektualnog potencijala.
Prevedeno na jezik avijacije, mi danas nismo u stanju da napravimo čak ni "stare makaze" (G-4, J-22) iako te makaze danas niko ne bi kupio. Rešenje je onda jedino u tome da prelomimo u sebi neke stvari : čekaju nas duge godine sađenja krompira i mučnih pokušaja da povratimo sposobnost proizvodnje makaza. Ali to je pre svega mentalni problem u glavaa ljudi, da shvate gde smo i šta smo.

V

Slažem se Jovice.

K

Znaci posle 2020 ima cemo:
9 G-4 koji verovatno i necu biti modernizovani
<15 Gazela bez novog naoruzanja
2 Mi-17

I srpski padobranac ce nestati. Polako nestaje sve sta smo nasledili od SFRJ.
Da se pomolimo da nece biti ni poplava ni bilo kakvih katastrofa. Koliko civila mogu li da se spasu na dan sa 2 Mi-17.

Odgovori
V

Opet mrsimo muda.

Zvali ga ne može, ne ume, ne zna i bilo koje drugo ne, sve se svodi na isto. Džaba priče drugovi ovako ćemo ili drugovi onako ćemo. Rezultat je duplo golo. Razlog za takav rezultat je siroke prirode.

Prevashodno je socijalni problem, a zatim, tehnoloski, kulturni, finansijski, proizvodni, obrazovni, politički i da ne zaboravim genetski.

Kada ove probleme rešimo, eto nama svetle budućnosti. Do tada, smanjenje plata i penzija, stednja u svakom obliku, socijalna nepravda i slično.

Rezime je sledeći: "Kuku meni, kuku tebi, kuku nama, a može i kuku na zid. Samo da se ne obesimo o nju."

Odgovori
Ж

Колико год ми критиковали и указивали на слабост домаће технике и домаће производње, 2020. године може да се деси да нам лете само Ласте, Г-4, Орлови и Газеле. Ако се наравно нешто не уради по питању набавки или ремонта/модернизације постојеће флоте.

Odgovori
V

Zivojine, Ja ću biti srecan ako nam ista bude letelo u RV 2020. Veoma srecan.

G

Na sve gore pomenuto –
– Orlu mnogo dobro stoji 12 bombi od 100 kg , steta sto nije uradjen jednostavnije ( radi lakseg odrzavanja i sa jacim motorom- motorima da postize brzinu od 1.5 Mah-a. Bio bi sasvim dovoljan da radi tu famoznu policijsku duznost, a da su mu glavni zadaci LB . Ionako bi nam odbrana neba u ratu bila PVO)
-G4 se pokazao kao lagan za odrzavanje ( ipak je g2 /j21 bio laksi) jos uvjek leti i odrzava se. Pravi radni konjic.
-steta sto nemamo MI 24 ili SU 25
-BPL i vodjena oruzja mogu biti pravo korisna protiv neukih protivnika. Moglo bi se lako desiti da se neki teroristi , naoko prilicno neuki, pokazu prilicno sposobnim za razno-razna elektronska ometanja svakojakih bezicnih signala tako da cemo zaplakati za standardnom artiljerijom ,NRZ i glupim bombama.
-Cilj se moze obiljeziti i dimnom bombom- granatom, ruzicasta je preporucljiva radi ubijanja morala u neprijatelju.
-Naravno sva moderna tehologija je pozeljna, samo treba imati plan B u slucaju da se pokaze beskorisna

Odgovori
V

Interesantno kao mi ne mozemo pokojnika ostaviti na miru.

Orao je pokojni. Ukazimo duzno postovanne i predjimo na sledecu pricu.

Novi motor/jaci motor/dobra su nevodjena ubojna sredstva/ostalo idi mi, dodji mi jednostavno je dozlogrdilo i Bogu i ljudima.

1

O pokojniku sve najbolje, ali ni on nije otisao na onaj svet mirno. Jos gore, nemamo sledecu pricu.

Vise nam je dozlogrdilo nesto drugo, Vlado.

G

Orao je u autu, slazemo se ( i naveo sam zbog komplikovanog odrzavanja, G4 se pokazao jednostavniji, zato i leti . Ono za motor je mana koju je trebalo ispraviti u pocetku proizvodnje), sve je palo na pleca nejakog G4 kojih nema u dovoljnom broju i imaju razno razne nedostatke za bombarderske zadatke. Tako da ostaje velika rupa u LB avijaciji.
Maveric kosta oko 20000 dolara, najeftiniji , koliko je GROM B ili Munja 128 mm ako su je razvili? Da ne pricamo o ostalim vodjenim sredstvima i njihovoj cjeni. Protivnik ti omete nekoliko projektila, odu u prazno ? Preuzme tvoju BPL pa je okrene protiv tebe ili ocitava tvoje podatke ili je jednostavno omete da padne. Proizvodjac ce naravno navesti da je to nemoguce ili veoma tesko.
Artiljerija je super , ali spora – govorimo o brzoj reakciji podrske trupama.
Ne kazem da vodjena sredstva ne valjaju, i treba ih usavrsavati i nabavljati, ali moze se lako desiti sa danasnjim tehnologijama da ce se biti prilicno neefektna.
I ti Vi cete Vlado opet tvrdoglavo tvrditi da Vas smaram starom tehnologijom, ja cu i dalje tvrditi da je sve sto je bezicno nepouzdano u borbenim uslovima a RV Srbije ostade bez avijacijei to one sa analognom tehnologijom, jer ovu modernu jos nismo nabavili, tako da obadvojca mlatimo praznu slamu.

Ж

Ракета Муња се одавно налази у употреби.

V

Ma ne smatraš ti mene, vec sebe. Vodjena ubojna sredstva su neophodna za vrstu i način kako ćemo morati da vodimo sukobe u budućnosti. Voleo bih da nam ne treba niti jedna bomba ili raketa, ali nisam glup da ne vidim da takva opcija ne postoji, čak ni u bajci.

Nevodjena ubojna sredtsva imaju svoje mesto i ulogu, ali kao sto kaže onaj lik u filmu Mars na Drinu:

"Mnogo podbacuje, mnogo!!!"

Ж

Како мислите то да је Орао покојни? Још увек лети и како ствари стоје летеће још неколико година.

V

Leteće jos nekoliko godina. Tačno.

Pokojnik je u smislu priča šta sa njim dalje uraditi.

J

Pokojnik jeste, ali nije umro prirodnom smrću. Primera radi, nije bilo nikakvih razloga da se na Orla ne integriše podvesni kontejner za lasersko obeležavanje + 2 laserski vođene bombe od po 250kg (ili 500 lb) . Protiv mogućih regionalnih pretnji to bi bilo veoma dobro rešeneje : avion bi ostao izvan dometa lake PVO a i šanse za kolateralnu štetu ( i medijsku satanizaciju) ble bi mnogo manje .

V

Tačno. Nije bilo apsolutno razloga da se to ne uradi.

Ж

Шта урадити са авионом коме је већ продужен животни век за 5 година? Евентуално продужити за још толико и крај.

Odgovori
V

Zato i velim da je pokojnik. Dani su odbrojani, leka nema, para nema.

R

Orlovima kalendarski vek upotrebe može biti produžen i za 20 godina (časovni je jedva 1/4 propisanog iskorišćen). Nije u tome problem. Problem je što se nema novca za njihovo održavanje (koje uopšte nije skupo u odnosu na savremene avione koje toliko želimo). Nijedan avion pa ni Orao kako god da je napravljen i koliko god da je star ne može da leti ako se ne održava. I da sutra stignu novi PAK-FA, F-22 ili Rafali bez sistema VTOb tj. VLoP bila bi raspoloživost daleko gora nego danas sa Orlovima, G-4, MiG-21.

Ж

Мислим да није тачно да нема новца за одржавање Орлова и других авиона у инвентару В и ПВО. Него се једноставно не желе издвојити средства. Већ смо ко зна колико пута констатовали како се бесмислено троши новац у овој држави а који је преко потребан оружаним снагама.

R

ViPVO para nema, a državu cela VS zanima koliko i lanjski sneg, sem kad treba uraditi nešto za promociju političara. Da li je VS potrebna parada u oktobru (ne kažem da ne treba obeležiti datum) kada dobar deo vojnika koji treba da učestvuju na toj paradi nema ni čizme kako treba, a znamo kakve su i uniforme? Pa ipak, političari su odlučili i tačka. Demokratska i civilna kontrola vojske na delu, a da li VaP čuvaju MiG-ovi ili Utve uopšte ih nije briga.

V

Glasovi za izbore se ne obezbedjuju nevidljivim cuvanjem vazdusnog prostora. Prosecnog birača boli uvo za bezbednost vazdusnog prostora.

Parada usred Grada, a jos ako bude i Putin tu je pun pogodak za garanciju pobede na izborima i popularnost u masama.

Poznato jos od doba starih Rimljana. Hleba i igara.

Nego nesto slabo ima hleba.

Ж

Да, В и ПВО нема новац а сами сте рекли зашто, јер државу није брига. Ако се нешто не промени В и ПВО ће нестати, оно се већ полако али сигурно гаси.

l

Neverujem da ce se ista raditi pre ili 2018 ili 2020, sto se tice neke vrste nabavke tehnike.
Jedino sta bi moglo promeniti tu situaciju je neka vrsta iznajmljivanja Mig-29 SMT do proizvodnje Mig-35, u slucaju da nasi avioni nemogu da izdrze do kraja.
Isto mislim i za G-4 ili modernizacija ili kupovina JAk-130 u nekoj kolicini od 6 komada, kao i nabavka helikoptera, jel su se dokazali da bez njih nevredi imati nikakve spasilacke timove i slicno.

Odgovori
M

Dakle, realno stanje stvari za 2 godine je 10ak supegalebova, 3 mig29 i evntualno laste, i to je sve

Odgovori
Ж

Не, користиће се сигурно и Орлови као и хеликоптери Ми-8/17 и Газела. Верујем и да ће се држава одлучити за ремонт авиона Ан-26.

Odgovori
r

Ukratko, mlatiće se prazna slama sa prosečnim godišnjim naletom od 30h do fajronta, koji je ineminovan. A tokom sledećih poplava ćemo shvatiti da nemamo helikoptere!

В

Један Г-4 из групе од три авиона који су данас полетели са Батајнице око 14:30 имао је проблема са стајним трапом. У последњих месец дана јако честа појава на овом типу авиона. В109

Odgovori
A

Samo cu da napisem a vi zakljucite na kakvom smo nivou.Jedna elitna jedinica na aerodromu Batajnica koja broji oko 80 pripadnika ima samo jednu raspalu tus kabinu i jednu raspalu wc solju,kada nam general Dikovic dolazi u posetu pozajmljujemo uniforme jedni od drugi ,oni koji imaju izcepane moraju da se kriju,slemovi za docek nam stizu iz Novog Sada pa se vracaju nazad,samo da prikazemo laznu sliku,vise puta se desi da nemamo dva obroka u kuhnji nego to sta se spremi pa ili jedi ili ostavi,…ima jos mnoogo toga a onda vi zakljucite kakvo je ulaganje u tehniku,sramota.

Odgovori
G

S obzirom na tempo nabavke, i novac koji se obezbjedjuje za RV i PVO, treba otici do muzeja , probrati G2 i jastrebove i remontova.
Malo sale ,malo istine ali bez namjere za vrijedjanjem.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Dubrovnik najuspješniji aerodrom regije

Upravo tako. A330 bi mogao sletjeti na SPU, no ako želi poletjeti morao bi uzeti gorivo do Zagreba ili nekog drugo aerodroma, pa tamo puniti gorivo. A to poskupljuje operacije i čini ih neisplativim u današnje vrijeme.

19. Sep 2019.Pogledaj

dax na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Dubrovnik najuspješniji aerodrom regije

Air Serbia je već duže vreme pod velikim pritiskom sa svih strana. Air France i KLM/Transavia su otvorili letove tamo gde je do sada Air Serbia radila fidanje njigovih habova u Parizu i Amsterdamu. Na letu BEG-JFK ih svi veliki evropski igrači lome damping cenama. Aeroflot razvaljuje ka Moskvi/Aziji. Turkish ka Istanbulu. Eurowings otvara uskoro…

19. Sep 2019.Pogledaj

Miloš77 na: Višenamenski borbeni avion Su-30, univerzalni član familije Flankera

Isto sam i ja čitao što se lobiranja tiče. Jedno je sigurno- teško ih je zadovoljiti kad je pazar u pitanju jer imaju iskustva sa svima a to i kotiste da se cenjkaju. Hoću da kažem da ako Indijac ponovo kupi R-77 onda bih je i ja uzeo. Drugo, sama ta raznolikost i šarenilo se…

19. Sep 2019.Pogledaj

JU240 na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Dubrovnik najuspješniji aerodrom regije

Alene, nećemo sad zamenu teza. Prvo je bilo: 'Prelazak granice i vožnja trajektom je tlaka', a posle: 'Aerodrom je blizu'. Ali je, Alene, preko granice, i posle trajekta. A šta ćemo sa domaćom i najlegitimnijom mogućom linijom Banjaluka - Trebinje? To bi u svakoj, ali u svakoj zemlji sa takvom geografijom postojalo. Bez izuzetka. E,…

19. Sep 2019.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Dubrovnik najuspješniji aerodrom regije

Da, to je stvarno mjerljivo, Dubrovnik i Trebinje. U stvari ste u pravu. U regiji ima nekih stotinjak mjestačca od 25.000-100.000 koji nemaju aerodrome. Odmah svakom aerodrom napravit. Bez obzira jel par desetaka kilometara u okolici ima aerodrom. Ma što je milijarda EUR za izradnju tih 100 aerodroma i 200 milijuna godišnje za operiranje. Jel…

19. Sep 2019.Pogledaj

Send this to a friend