BEG airport status
Obaranje MH17: Zemlja iznad koje nije trebalo leteti i raketni sistem koji je više od pretnje

Obaranje MH17: Zemlja iznad koje nije trebalo leteti i raketni sistem koji je više od pretnje

BEOGRAD – Juče se iznad istočne Ukrajine na letu MH17 srušio putnički avion Boeing 777-200ER malezijske avio-kompanije Malaysia Airlines koji je leteo na liniji Amsterdam-Kuala Lumpur. Poslednji podaci govore da je poginulo 283 putnika i 15 članova posade. Avion je nestao sa radara oko 17 časova i 15 minuta po lokalnom vremenu prethodno letevši na visini od 10.000 m. Pao je u selu Hrabove blizu mesta Torez, u Donjeckom regionu na svega 40 km od ukrajinsko-ruske granice.

 

984055-1d008ca8-0df1-11e4-b832-315b08e711dd
Mesto pada u ratnoj zoni za koju su aviokompanije i Eurocontrol smatrali da je dovoljno bezbedna za prelete.

U pitanju je oblast u kojoj se još uvek vode borbe ukrajinske vojske i proruskih pobunjenika. Za sada nema sa sigurnošću potvrđenih informacija šta je uzrok pada ovog aviona ali je ukrajinsko ministarstvo unutrašnjim poslova saopštilo da je avion oboren od strane pobunjenika i to raketnim sistemom Buk. Proruske snage sa druge strane optužuju Ukrajinu da je oborila avion. U komentarima većine ukrajinskih i zapadnih medija za navodno obaranje se ne optužuju samo proruske snage samoodbrane već se indirektno čak i direktno za ovu nesreću optužuje i Rusija. U moru različitih informacija za sada je teško oceniti šta je istina dok je svakako potrebno izvršiti opsežnu i detaljnu istragu o padu aviona kako bi se utvrdio pravi uzrok i kako ne bi došlo do daljeg pogoršanja odnosa Zapada i Rusije. Civilne vazduhoplovne vlasti Ukrajine zatvorile su 8. jula ovaj deo vazdušnog prostora Ukrajine ali su izuzetak avioni u tranzitu koji lete na visinama preko 7900 metara. Nakon jučerašnje nesreće mnoge svetske kompanije najavile su da neće leteti preko Ukrajine dok god tamo traju sukobi.
 

Zemlja iznad koje nije trebalo leteti

 

Obaranje aviona An-30
Obaranje aviona An-30

Oružani sukob u Ukrajini između vladinih snaga i proruskih milicija samoproglašene države Novorusije koja obuhvata Donjecki i Luganski region istočnog dela Ukrajine, ne jenjava a kako vreme prolazi postaje sve žešći i ozbiljniji. Napadi ukrajinskih vojnih formacija pre svega na naseljena mesta postaju sve obimniji uz upotrebu avijacije i artiljerije dok proruski pobunjenici prerastaju u sve bolje opremljenu i organizovanu vojsku koja pruža veoma jak otpor i nanosi velike gubitke vojsci Ukrajine. Nakon pada malezijskog aviona očekivano je da će intenzitet sukoba opasti dok bi se konkretno u reonu pada letelice sukobi mogli čak i prekinuti do okončanja istrage.

Opolčenici, kako zovu proruske milicije, su kao što smo već rekli sve bolje opremljeni pa ih tako danas na fotografijama i snimcima možemo videti u posedu tenkova, oklopnih transportera, samohodnih haubica, samohodnih višecevnih lansera raketa i PVO sistema. Oni danas predstavljaju ozbiljan faktor u ovom sukobu. Radi se uglavnom o zarobljenom naoružanju ukrajinske vojske mada ima informacija da je manji deo toga došao iz Rusije. Još pre početka većih sukoba pobunjenici su zaplenili i veću količinu lakih prenosivih sistema protivvazduhoplovne odbrane, pre svega sistema Igla. Ovim sistemima su za dva i po meseca rata naneli relativno velike gubitke ukrajinskoj armijskoj avijaciji ali i ratnom vazduhoplovstvu. Iako su opolčenici prijavili obaranje velikog broja aviona i helikoptera što je verovatno nerealno, smatra se da su Ukrajinci za sada izgubili desetak helikoptera od toga dva do tri Mi-8 i oko 7 Mi-24, a oboreno je ili oštećeno oko desetak aviona od čega najviše jurišnika Su-25, oko 5, tu su zatim jedan transporter An-26, jedan teški transporter Il-76 (tom prilikom poginulo je 49 vojnika), jedan osmatrački An-30 a ima i dosta oštećenih Su-25 i bar jedan taktički bombarder Su-24. Svi su uglavnom pogađani sa već pomenutim lakim prenosivim sistemima PVO Igla. Međutim, 14. jula je u reonu pograničnog punkta Izvarino oboren transportni avion An-26 koji je leteo na visini 6200-6500 metara što je izvan dometa sistema Igla. Ukrajinsko ministarstvo odbrane smatra da su pobunjenici oborili ovaj avion raketnim sistemom Buk u čiji posed su došli 29. juna zarobljavanjem sistema PVO Ukrajine. Međutim nije poznato da li pobunjenici vladaju ovim sistemom i da li imaju obučene posade. Mnogi sumnjaju da su možda prisutne i ruske posade dok drugi izvori tvrde da pobunjenički Bukovi nisu operativni.
 

Raketni sistem Buk

 

BUK M1
BUK M1

Raketni sistem PVO 9K37 Buk (NATO oznaka SA-11 ’’Gadfly’’) spada u samohodni srednji raketni sistem namenjen pre svega za PVO zaštitu jedinica kopnene vojske ali po potrebi može biti i osnovni sistem za PVO neke države tj. njene teritorije.

Razvoj ovog sistema započinje januara 1972. godine radi zamene poznatog raketnog sistema 2K12 Kub, razvjenog šezdesetih godina 20. veka, iz koga je sistem Buk i nastao. Istovremeno radilo se i na razvoju mornaričkog ekvivalenta M-22 Uragan (NATO oznaka SA-N-7 ’’Gadfly’’). Glavni zahtevi postavljeni pred novi sistem bile su mogućnosti gađanja većeg broja ciljeva, sa lakšim održavanjem sistema, sa unaprđenim kinetičkim performansama, unapređenom otpornošću na ometanje i mogućnošću dejstva na ciljeve sa većim eksploatacionim G opterećenjem. Prvobitno je planirano da sistem bude uveden u naoružanje 1975. a razvoj sistema je poveren Naučnoistraživačkom institutu pod imenom V.V Tihomirova.
 

Buk-M2E
Buk-M2E

Plan razvoja je bio da se sistem razvija u dve etape gde su delovi novog sistema ispitivani na sistemu 2K12 Kub M3 da bi 1978. u naoružanje ušao sistem Kub M4, sistem koji predstavlja preteču i prvu verziju sistema Buk. Sistem Kub M4 koristio je nova vozila 9A38 sa lanserom raketa i radarom 9S35 ali i radarsku stanicu za osmatranje i navođenje 1S91 raketnog sistema Kub. Ovime je otklonjena slabost sistema Kub koje se ogledala u tome da je svaki lanser raketa zavisio od radarske stanice za osmatranje i navođenje. Takođe, ovom modernizacijom omogućena je i modifikacija ranijih verzija sistema Kub. Druga faza razvoja rezultirala je potpuno novim komponentama: samohodnim komandnim sistemom 9S470, trodimenzionalnim radarom 9S-18 ’’Kupol’’, vozilom 9A39 za lansiranje i utovar raketa, i sa vozilom 9A310 sa radarom i za lansiranje raketa. Svi elementi sistema su postavljeni na gusenična vozila. Ispitivanja su trajala od 1977 do 1979. nakon čega je sistem uveden u naoružanje.
Domet radara 9S18 je 170 km za ciljeve na velikoj visini sa mogućnošću pozicioniranja cilja u tri ravni, cilj na visini ispod 100 m može otkriti na 35 dok cilj koji leti tik iznad zemlje na 25 km. Sistem Buk može otkrivati ciljeve u vazduhu i radarom koji se nalazi na lansirnom oruđu, dometa 3-32 km po daljini i na visinama 15 m do 22 km. Radar je monoimpulsni doplerski. Domet raketa Novator 9M38 sa monopulsnim poluaktivno radarskim tragačem je od 20-30 po daljini i 25 km po visini. Interesantno je da je osnovna vatrena jedinica sistema Buk baterija (po zapadnom standardu divizion) koji se sastoji od jednog radara 9A18 (sa faziranom antenskom resetkom), komandnog vozila 9S470, i 6 samohodnih vatrenih orudja 9A310 sa po 4 rakete 9M38 kao i 3 vozila 9A39 za pretovar i lansiranje raketa. Sistem je jednokanalan po cilju i dvokanalan po raketi. Unapređen je sistem zahvata u vazduhu sto omogucava lansiranje bez prethodnog zahvata nisanskim radarom. Buk može da dejstvuje u uslovima jakog opto-elektronskog ometanja sto mu znatno povećava žilavost na terenu.

Smatra se da se prva varijanta nije dovoljno pokazala u dejstvu protiv taktičkih balističkih raketa, krstarećih raketa, protivradarskih raketa i helikoptera u lebdenju. Već 1979. počelo je da se razmišlja o modernizaciji sistema, 1982. je započelo ispitivanje varijante Buk-M1 a već sledeće godine sistem je uveden u upotrebu. Sve komponente sistema su modernizovane a unapređenja su se odnosila pre svega na mogućnost raspoznavanja ciljeva npr. balističke rakete, aviona, helikoptera, potom povećanja dometa i efikasnosti sistema. Varijanta za izvoz dobila je oznaku ‘’Gang’’. Takođe, sistem Buk M1 je dobio i sistem za elektrooptičko praćenje 9Š38-3. Domet je povećan na 35 km po daljini.
 

Ispaljivanje rakete 9M38M
Ispaljivanje rakete 9M38M

Decembra 1992. naređeno je da se svi sistemi Buk modernizuju na standard Buk M1. Tako je nastao sistem Buk M1-2 koji ima i nekoliko poboljšanja; domet je povećan na 45 km po daljini, istovremeno može da gađa 22 cilja a tu je i mogućnost gađanja ciljeva na kopnu i vodi uz primenu laserskog daljinomera dometa 15 km. Završetak modernizacije trajao je do 1996. a zvanično sistem je uveden u upotrebu 1998. Novija varijanta 9K317 Buk-M2 (NATO oznaka SA-17 ‘’Grizly’’) predstavlja duboku modernizaciju sistema Buk a čiji je razvoj započet još 1988. gde je njegov razvoj zaustavljen i obustavljen nakon raspada SSSR pa je u naoružanje uveden tek 2008. godine. Razvijene su potpuno nove komponente sistema i to: samohodni komandni sistem 9S510, trodimenzionalni radar 9S-18M1-3, vozilo 9A316 za lansiranje i utovar raketa, i  vozilo 9A317 sa radarom 9S36 na kome se nalazi i lanser raketa. Dodatno je povećan domet na 20-50 km po daljini i 25 km po visini u zavisnosti od tipa cilja sa novi raketama DNPP 9M317E a omogućeno je istovremeno gađanje 24 cilja (odnosi se na bateriju).

Može se reći da je tokom ravoja sistema Buk rađeno na tome da se poboljšaju karakteristike sistema kada je reč o vremenu za promenu pozicije sistem, vremenu potrebnom za dejstvo nakon zauzimanja položaja kao i vremenu reakcije. Devedesetih godina 20. veka je za jedinice PVO razvijana varijanta Buk-M2E koja je smeštena na vozilima točkašima i poluprikolicama. Izvozna varijanta Buk-M2EK ’’Ural’’ ima nešto degradirane karakteristike.

2005. godine Belorusija je ponudila svoju mdoernizaciju sistema Buk sa oznakom 9K37MB Buk-MB gde su svi elementi sistema Buk-M1 modernizovani pretežno u beloruskoj režiji, radar 9S18 je zamenjen ukrajinskim 80K6M a rakete 9M38M1 novijim 9M317 sistema Buk-M2. U toku je razvoj sistema Buk-M3 koji će imati rakete 9M317M sa aktivnim radarskim samonavođenjem i dometom od 70 km po daljini i 35 km po visini. Uvođenje ovog sistema planira se 2016. godine.

Nakon raspada SSSR sisteme Buk su nasledile samo Rusija, Ukrajina i Belorusija. Ovaj sistem pre toga nije izvožen. Kasnije su u posed tog sistema došli Gruzija koja je Buk kupila od Ukrajine, zatim Azerbejdžan koji je kupio beloruski Buk-MB, zatim Finska sa sistemom Buk-M1, Sirija sa Buk-M1, Egipat Buk M1-2, Venecuela Buk-M2EK, Mornaričke varijante su izvezene u Indiju i Kinu. Borbeno je upotrebljen u gruzijskom ratu 2008. kada je PVO Gruzije oborila ruski izviđački avion Tu-22M3R.
 
 

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters="1" counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Komentari

De

"…radar 9S18 je zamenjen beloruskim 80K6M…"

Radar 80K6M je proizvod Iskre iz Ukrajine.
Link: https://iskra.zp.ua/index.php?option=com_content&…

Odgovori
Ж

Хвала на исправци. Видели смо у литератури да је украјински али нисмо били сигурни.

Odgovori
VO

Cini mi se da neki vrlo bitni detalji koju su i vise nego ocigledni nisu istaknuti tokom svih ovih dana price o obaranju ovog vazduhoplova, slucajno ili namerno, pa bih hteo da skrenem paznju na njih pri tom ne zeleci ni jednog trenutka da okrivim nijednu stranu za ovakav strasan zlocin
Najglasnija teorija do sada je ta da su avion oborile proruske snage u Ukrajini sa sistemom BUK, greskom jer su mislili da je u pitanju vojni avion koji prevozi trupe isredstva na front. Kada pogledate parametre leta u trenutku obaranja a to je da vazduhoplov leti na visini od oko 10.000m i ide krstarecom brzinom od oko 800km/h sa stabilnim kursom, iz njih gotovo jasno mozete zakljuciti da ovaj vazduhoplov ima jasnu i nedvosmislenu nameru da i dalje nastavi sa trenutnim parametrima te da za vrlo kratko vreme napusti VaP Ukrajine i udje u VaP Ruske federacije. Da je u pitanju snabdevanje ili dotur trupa na bojiste, vazduhoplov bi bio na znatno manjoj visini u toj zoni i pripremao se ili za sletanje ili za izbacivanje putem padobrana i pri tom bi bio u nekom manevru. Onaj ko je sedeo za komandnim vozilom sistema BUK i gledao u radarski pokazivac ovo je morao da zakljuci bez obzira na stepen obuke koju poseduje, jer ako zna da ispali raketu, i ove cinjenice sigurno dobro poznaje. Takodje se govorilo da je postojala sumnja da je u pitanju vojni avion AN-26. Taj tip vazduhoplova ima elisne motore pa je njihov plafon leta do 8.000m a krstareca visina oko 6.000m zbog gustine vazduha. I ova cinjenica je jasno uocljiva sa radarskog pokazivaca. Ako je postojala sumnja da se radi o borbenom vazduhoplovu, na osnovu siroveradarske slike odnosno radarskog odraza, vrlo se lako zakljuci o veli;ini aviona pa je i ova dilema u startu otklonjena. Iz ovoga sigurno zakljucujem da je onaj ko je ispalio raketu tacno znao sta gadja.
U jednom dnevnom listu, pk Dani Zoltan je izneo svoj stav o ovom dogadjaju i u njemu pokudsao dosta nespretno da objasni da postoji razlika izmedju SSR koda vojnih i civilnih vazduhoplova. Ova cicnjenica je tacna, ali je i tacno da pilot sam u avionu ukucava svoj SSR kod te da uvek moze doci do zloupotrebe istog, a jos vaznije, radar na sistemu BUK ne moze da cita sekundarni odraz cilja pa je ovaj podatak bio nedostupan jedinicama na terenu osim ako im nije javljen sa nekog operativnog centra ili osmatrackog radara. Uzimajuci u obzir da pobunjenici jos uvek nisu stvorilli jedinstven sistem PVO te da ove podatke tesko mogu samostalno da prikupe, oni ga sigurno nisu imali trenutno. Inace SSR kod je kod koji transponder odasilje sa vazduhoplova, a sekundarni radar ga prima i na osnovu njega se vrsi indetifikacija svakog vazduhoplova. Taj kod piloti dobijaju pri poletanju a mogu ga promeniti tokom leta na zahtev nadlezne kontrole letenja. Za vojne vazduhoplove rezervisana je posebna serija brojeva i civil sigurno ne bi ukucao vojni broj cak ni da se od njega to trazi putem kontrole letenja jer bi znao da time dovodi u opasnost vazduhoplov. Vojni avion bi to mozda i uradio da bi se prikrio. Zato se taj podatak dobijen od sekundarnog radara nikad ne uzima za ozbiljno u ratnim sukobima.

Odgovori
Ж

Да у принципу зна се да су побуњеници наводно дошли до лансриних оруђа али не и радара Купол. Без осматрачког радара тешко је оборити нешто на висини од 10 км па макар то био и путнички авион. А и као што те рекли они немају систем ВОЈИН да би створили неку ширу слику ВаП те територије. Неко ће рећи да би им можда Руси помогли у томе али ја сумњам у то да они имају системе којима би остварили такву везу.

VO

Jedna od bitnih cinjenica je i ta da li je raketa pogodila avion ili je eksplodirala u njegovoj blizini. kao sto je napomenuto u ovom clanku, rakete sistema BUK, kao i sve ostale rakete koje se navode radarski nikada ne pogadaju direktno cilj vec u sebi imaju ugradjen blizinski upaplac koji aktivira raketu u momentu kada je ona najbliza cilj i tako nanosi stetu vazduhoplovu. Sa druge strane IC navodjene rakete uvek pogadjaju cilj, odnosno izvor toplote na koji se navode. Na youtube postoji nezvanican i dosta los snimak pogodjenog aviona dok je jos u vazduhu gde se vidi da mu gori desni motor sto moze biti samo posledicia pogotka IC raketom, nikako radarskom, jer bi ista nanela daleko vece stete vazduhoplovu. Na ovoj visini IC raketu moze da ispali jedino neki drugi vojni avion jer je za lake prenosne sisteme i suvise visoko. Takve rakete ne nose mnogo eksploziva pa i steta ne moze biti preterano velika, ali je dovoqna da se vazduhoplov obori. Sa druge strane, rakete sistema BUK nose daleko vecu kolicinu eksploziva i pored toga sto ne pogadjaju cilj, nanose veliku stetu.
Civilni avion sa stabilnim kursom je skolski cilj za bilo koju jedinicu na svetu. Ima stabilno radarsko pracenje, ne manevrise, veliki je. To se jednostavno ne promasuje i nije neophodno neko preterano umece za pogadjanje istog, ali je za samo upravljanje sistemom BUK potrebno dosta znanja i ekipa ne bas malog broja ljudi da bi ga uopste ukqucila u prevela u borbeni polozaj.
Ono sto je jos bitno je sama raketa. Sigurno ste svi videli da nakon nekog gadjanja cilja, gotovo uvek se kao eksponat nadje repni deo rakete, stabilizator. To je tako jer je punjenje eksploziva predvidjeno da deluje usmereno ispred rakete pa se na repni deo najmanje vrsi direktne stete. Naravno, i on se osteti i prilikom eksplozije i prilikom kasnijeg pada na zemlju ali daleko manje nego ostali delovi rakete. Misljenja sam da je u sirem rejonu obaranja aviona vrlo moguce doci do nekog dela ispaljene rakete, verovatno zadnjeg, a na osnovu kojeg bi se moglo zakljuciti ne samo o tipu rakete vec i o seriji,godini i mestu proizvodje i td…
Ozbiljna i temeljna istraga bi mogla dota toga da utvrdi, ako za nju bude bilo zelje. Izvesna sumnja u ozbilju istragu se vec na pocetku javila jer su pobunjenici par dana sami vrsljali po mestu pada aviona i sve dokaze prvi videli, mozda i uklonili pa i postavili neke svoje.
Bitno je istaci i to da bi se iz crnih kutija, na osnovu parametara leta mozda moglo zakljuciti odakle je dosao udarni talas, odozdo ili odpozadi, sto bi opet dosta znacilo u zakljucivanju ko je i odakle pogodio avion.
Ima jos dosta toga sto bi se moglo izneti ali se nadam da ce se i drugi ukljuciti u raspravu pa da vidimo jos neka saznanja .

Odgovori
Vl

VOJIN,

Izvanredno napisana dva komentara.

Ovo obaranje aviona je toliko nejasno, sumnjivo i skoro pa tragikomicno. Naravno, ne sa gledista izgubljenih zivota, vec celokupne price i propagande, obeju strana.

Za mene, kao profesionalnog pilota, najvaznija je izjava Amera, gde iznose da nemaju dokaze o umesanosti Rusa u obaranje aviona. Kada to nadovezem na tvoje komentare, ubedjen sam da je to pravac koji treba slediti ka otkrivanju koje krivac za obaranje civilnog aviona.

U medjunarodnom jeziku diplomatije i obavestajaca, izraz nemanje dokaza je ustvari posredno priznavanje nevinosti te strane, na koju se izjava odnosi.

Odgovori
Pr

slike nekad govore vise od reci. pogledajte ovaj komentar i fotografije u visokoj rezoluciji koje ukazuju nesto sasvim drugacije…
http://www.globalresearch.ca/german-pilot-speaks-

Odgovori
VO

Ovo sigurno nije od topa 30mm. Prvo, to su granate koje imaju upaljac na sebi i pri prvom kontaktu sa cvrstom podlogom eksplodiraju, snage kao 3-4 rucne bombe. Drugo, zamislite sebe u avionu koji ide brzinom oko 900km/h i puca iz topa na avion koji ide oko 800km/h. Sigurno ne bi mogli svojim topom da "sarate" po avionu vec bi taj niz imao neku pravu liniju, ili barem priblizno. Na ovoj slici se vidi da su rupe haoticne i moje je misljenje da je ovo ili nastalo na zemlji ili je posledica parcadnog dejstva neke rakete koja je eksplodirala u blizini aviona.

Pr
VO

I dalje sam misljenja da na ovoj slivi sto je okacena nisu rupe od topa 30mm, a sad mozda postoje jos neke fotografije koje jos nisam video. U svakom slucaju, u mojim prethodnim komentarima sam detaljno obrazlozio tvrdnju koja se ovim potvrdjuje, a to je da je avion oboren iz vaduha.

Ж

Деманти руског пилота.

Летчик-испытатель опроверг версию об уничтожении «Боинга» украинским Су-25
http://www.snob.ru/selected/entry/79067

Odgovori
Pr

I jedan i drugi pilot mogu samo da spekulisu informacijama – kao i mi. Ako je slika dela oplate kokpita autenticna, onda je jasno da su takva ostecenja moguca jedino granatama. Da li su nastala u vazduhu ili na zemlji, onaj ko ima taj materijalni dokaz moze da sazna. A zna i onaj koji je pucao. Oce li nam reci!? Pa naravno da nece. Ili bar jos neko vreme.
Ruski pilot, sa druge strane iznosi cinjenice da to nije mogao napraviti Su-25. Okej, nije 25 nego 27, ili 29, koja je razlika za nekog ko je bio u avionu? Ajde da vidimo sta ce reci crna kutija, mada, licno sumnjam da ce nam britanci otkriti bilo sta sto nije u najboljem interesu njihovih dresera.
Pa sve i da kazu da je bila raketa, ja im necu verovati, pogotovo nakon slike koju smo svi videli, a Vi – kako hocete

Ж

У принципу која је вероватноћа да би Украјинци имали уопште план да јуришним авионом Су-25 оборе путнички авион? Није баш једноставно наводити јуришни авион који нема радар плус Су-25 на висини од 10 км не може дуго да лети. Да ли имају обученог пилота за такву мисију? Не верујем. Чему онда украјинска ловачка авијација?

Odgovori
Pe

A kako mi znamo da je to Su-25 a ne Su-27? Moze li neki radarista ovde da nam kaze kako je moguce na nekoliko stotina km prepoznati tip aviona, slicne velicine, ako se ne koristi transponder. Ukrajinci su mogli da na Su-27 ili MiG-29 stave transponder sa Su-25, ako njihovi avioni uopste imaju transponder. I da onda izvrse obaranje u marketinske svrhe.

VO

Ma sam transponder nista ne znaci, na osnovu njega se ne moze utvrditi tip aviona. Transponder emituje ono sto pilot podesi. Radarskom slikom je tesko utvrditi tip aviona osim ako nije drasticna razlika ( transportni ili lovac) gde je odrazna povrsina evidentno razlicita. Ni ja nisam o ovome razmisljao, samo znam da se pojavila vest da se sumnja u SU 25, racunao sam da je neko vizuelno uocio taj avion i tako izneo informaciju.

Vl

Prodje onoliko vremena od obaranja aviona iznad Ukrajine.

Odjedanputa zavladala tisina. Sta bi? Nikom nista? Pojela maca?

Izginuse ljudi, pocela galama, zamalo svetski rat, a sada ni abera.

Sta se zaista desilo na nebu Ukrajine taj dan?

Odgovori
Pe

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

omniameamecumporto na: Na četvrtom rođendanu PR-DC-a: Predstavljen IKA-Rocket, dron naoružan Zoljama

Naravno da svaka akcija mora imati reakciju. Uzmimo malo fizike pa lekciju o količini gibanja. Ili probajte uskočiti iz čamca u čamac. Tu igra masa, brzina, smjer, kut kretanja obadva čamca i čovjeka koji obavlja radnju. Komplicirano rješenje, vektori i tako to. A ovdje predavanje drži čovjek koji možda nije niti ispalio točku.

07. Dec 2024.Pogledaj

Petrovic Dusan na: Na četvrtom rođendanu PR-DC-a: Predstavljen IKA-Rocket, dron naoružan Zoljama

@somi Ko malo razume aeronautiku, zna da je objekat koji leti uvek nestabilan (gravitacija, vetar i td) U vazduhu vladaju drugaciji zakoni fizike, nego kad vojnik sa ramena i stojeci na zemlji nisani. Opet, Amerikanci su uspeli da nakace na C-130 pravi top, i leti i puca. Dakle resenje je moguce, i jos od 2000-ih…

07. Dec 2024.Pogledaj

Sima Kosmos iz dalekog svemira na: Kraj karijere poslednjih MiG-ova 21 u Evropi: Hrvatski vazdušni prostor privremeno će čuvati Italijani i Mađari

Pa to uopšte nije loše. Koj' će mi onda vazduhoplovstvo? Zašto bih trošio silne novce za skupe letelice, obuku ljudstva, rezervne delove i potrošni materijal, održavanje aerodroma, i ostale skupe igračke? Dogovorim se lepo sa nekom susednom zemljom ili vojnom organizacijom, iznajmim ih da mi čuvaju vazdušni prostor, potpišem par ugovora, i miran sam. Ako…

06. Dec 2024.Pogledaj

dogma na: Na četvrtom rođendanu PR-DC-a: Predstavljen IKA-Rocket, dron naoružan Zoljama

Koja prica za praznjenje budzeta, show, pitanje je da javnost zna koliko para je drzava ulupala u ova polu resenja

06. Dec 2024.Pogledaj