Obaranje MH17: Zemlja iznad koje nije trebalo leteti i raketni sistem koji je više od pretnje

BEOGRAD – Juče se iznad istočne Ukrajine na letu MH17 srušio putnički avion Boeing 777-200ER malezijske avio-kompanije Malaysia Airlines koji je leteo na liniji Amsterdam-Kuala Lumpur. Poslednji podaci govore da je poginulo 283 putnika i 15 članova posade. Avion je nestao sa radara oko 17 časova i 15 minuta po lokalnom vremenu prethodno letevši na visini od 10.000 m. Pao je u selu Hrabove blizu mesta Torez, u Donjeckom regionu na svega 40 km od ukrajinsko-ruske granice.

U pitanju je oblast u kojoj se još uvek vode borbe ukrajinske vojske i proruskih pobunjenika. Za sada nema sa sigurnošću potvrđenih informacija šta je uzrok pada ovog aviona ali je ukrajinsko ministarstvo unutrašnjim poslova saopštilo da je avion oboren od strane pobunjenika i to raketnim sistemom Buk. Proruske snage sa druge strane optužuju Ukrajinu da je oborila avion. U komentarima većine ukrajinskih i zapadnih medija za navodno obaranje se ne optužuju samo proruske snage samoodbrane već se indirektno čak i direktno za ovu nesreću optužuje i Rusija. U moru različitih informacija za sada je teško oceniti šta je istina dok je svakako potrebno izvršiti opsežnu i detaljnu istragu o padu aviona kako bi se utvrdio pravi uzrok i kako ne bi došlo do daljeg pogoršanja odnosa Zapada i Rusije. Civilne vazduhoplovne vlasti Ukrajine zatvorile su 8. jula ovaj deo vazdušnog prostora Ukrajine ali su izuzetak avioni u tranzitu koji lete na visinama preko 7900 metara. Nakon jučerašnje nesreće mnoge svetske kompanije najavile su da neće leteti preko Ukrajine dok god tamo traju sukobi.
 

Zemlja iznad koje nije trebalo leteti

Oružani sukob u Ukrajini između vladinih snaga i proruskih milicija samoproglašene države Novorusije koja obuhvata Donjecki i Luganski region istočnog dela Ukrajine, ne jenjava a kako vreme prolazi postaje sve žešći i ozbiljniji. Napadi ukrajinskih vojnih formacija pre svega na naseljena mesta postaju sve obimniji uz upotrebu avijacije i artiljerije dok proruski pobunjenici prerastaju u sve bolje opremljenu i organizovanu vojsku koja pruža veoma jak otpor i nanosi velike gubitke vojsci Ukrajine. Nakon pada malezijskog aviona očekivano je da će intenzitet sukoba opasti dok bi se konkretno u reonu pada letelice sukobi mogli čak i prekinuti do okončanja istrage.

Opolčenici, kako zovu proruske milicije, su kao što smo već rekli sve bolje opremljeni pa ih tako danas na fotografijama i snimcima možemo videti u posedu tenkova, oklopnih transportera, samohodnih haubica, samohodnih višecevnih lansera raketa i PVO sistema. Oni danas predstavljaju ozbiljan faktor u ovom sukobu. Radi se uglavnom o zarobljenom naoružanju ukrajinske vojske mada ima informacija da je manji deo toga došao iz Rusije. Još pre početka većih sukoba pobunjenici su zaplenili i veću količinu lakih prenosivih sistema protivvazduhoplovne odbrane, pre svega sistema Igla. Ovim sistemima su za dva i po meseca rata naneli relativno velike gubitke ukrajinskoj armijskoj avijaciji ali i ratnom vazduhoplovstvu. Iako su opolčenici prijavili obaranje velikog broja aviona i helikoptera što je verovatno nerealno, smatra se da su Ukrajinci za sada izgubili desetak helikoptera od toga dva do tri Mi-8 i oko 7 Mi-24, a oboreno je ili oštećeno oko desetak aviona od čega najviše jurišnika Su-25, oko 5, tu su zatim jedan transporter An-26, jedan teški transporter Il-76 (tom prilikom poginulo je 49 vojnika), jedan osmatrački An-30 a ima i dosta oštećenih Su-25 i bar jedan taktički bombarder Su-24. Svi su uglavnom pogađani sa već pomenutim lakim prenosivim sistemima PVO Igla. Međutim, 14. jula je u reonu pograničnog punkta Izvarino oboren transportni avion An-26 koji je leteo na visini 6200-6500 metara što je izvan dometa sistema Igla. Ukrajinsko ministarstvo odbrane smatra da su pobunjenici oborili ovaj avion raketnim sistemom Buk u čiji posed su došli 29. juna zarobljavanjem sistema PVO Ukrajine. Međutim nije poznato da li pobunjenici vladaju ovim sistemom i da li imaju obučene posade. Mnogi sumnjaju da su možda prisutne i ruske posade dok drugi izvori tvrde da pobunjenički Bukovi nisu operativni.
 

Raketni sistem Buk

Raketni sistem PVO 9K37 Buk (NATO oznaka SA-11 ’’Gadfly’’) spada u samohodni srednji raketni sistem namenjen pre svega za PVO zaštitu jedinica kopnene vojske ali po potrebi može biti i osnovni sistem za PVO neke države tj. njene teritorije.

Razvoj ovog sistema započinje januara 1972. godine radi zamene poznatog raketnog sistema 2K12 Kub, razvjenog šezdesetih godina 20. veka, iz koga je sistem Buk i nastao. Istovremeno radilo se i na razvoju mornaričkog ekvivalenta M-22 Uragan (NATO oznaka SA-N-7 ’’Gadfly’’). Glavni zahtevi postavljeni pred novi sistem bile su mogućnosti gađanja većeg broja ciljeva, sa lakšim održavanjem sistema, sa unaprđenim kinetičkim performansama, unapređenom otpornošću na ometanje i mogućnošću dejstva na ciljeve sa većim eksploatacionim G opterećenjem. Prvobitno je planirano da sistem bude uveden u naoružanje 1975. a razvoj sistema je poveren Naučnoistraživačkom institutu pod imenom V.V Tihomirova.
 

Plan razvoja je bio da se sistem razvija u dve etape gde su delovi novog sistema ispitivani na sistemu 2K12 Kub M3 da bi 1978. u naoružanje ušao sistem Kub M4, sistem koji predstavlja preteču i prvu verziju sistema Buk. Sistem Kub M4 koristio je nova vozila 9A38 sa lanserom raketa i radarom 9S35 ali i radarsku stanicu za osmatranje i navođenje 1S91 raketnog sistema Kub. Ovime je otklonjena slabost sistema Kub koje se ogledala u tome da je svaki lanser raketa zavisio od radarske stanice za osmatranje i navođenje. Takođe, ovom modernizacijom omogućena je i modifikacija ranijih verzija sistema Kub. Druga faza razvoja rezultirala je potpuno novim komponentama: samohodnim komandnim sistemom 9S470, trodimenzionalnim radarom 9S-18 ’’Kupol’’, vozilom 9A39 za lansiranje i utovar raketa, i sa vozilom 9A310 sa radarom i za lansiranje raketa. Svi elementi sistema su postavljeni na gusenična vozila. Ispitivanja su trajala od 1977 do 1979. nakon čega je sistem uveden u naoružanje.
Domet radara 9S18 je 170 km za ciljeve na velikoj visini sa mogućnošću pozicioniranja cilja u tri ravni, cilj na visini ispod 100 m može otkriti na 35 dok cilj koji leti tik iznad zemlje na 25 km. Sistem Buk može otkrivati ciljeve u vazduhu i radarom koji se nalazi na lansirnom oruđu, dometa 3-32 km po daljini i na visinama 15 m do 22 km. Radar je monoimpulsni doplerski. Domet raketa Novator 9M38 sa monopulsnim poluaktivno radarskim tragačem je od 20-30 po daljini i 25 km po visini. Interesantno je da je osnovna vatrena jedinica sistema Buk baterija (po zapadnom standardu divizion) koji se sastoji od jednog radara 9A18 (sa faziranom antenskom resetkom), komandnog vozila 9S470, i 6 samohodnih vatrenih orudja 9A310 sa po 4 rakete 9M38 kao i 3 vozila 9A39 za pretovar i lansiranje raketa. Sistem je jednokanalan po cilju i dvokanalan po raketi. Unapređen je sistem zahvata u vazduhu sto omogucava lansiranje bez prethodnog zahvata nisanskim radarom. Buk može da dejstvuje u uslovima jakog opto-elektronskog ometanja sto mu znatno povećava žilavost na terenu.

Smatra se da se prva varijanta nije dovoljno pokazala u dejstvu protiv taktičkih balističkih raketa, krstarećih raketa, protivradarskih raketa i helikoptera u lebdenju. Već 1979. počelo je da se razmišlja o modernizaciji sistema, 1982. je započelo ispitivanje varijante Buk-M1 a već sledeće godine sistem je uveden u upotrebu. Sve komponente sistema su modernizovane a unapređenja su se odnosila pre svega na mogućnost raspoznavanja ciljeva npr. balističke rakete, aviona, helikoptera, potom povećanja dometa i efikasnosti sistema. Varijanta za izvoz dobila je oznaku ‘’Gang’’. Takođe, sistem Buk M1 je dobio i sistem za elektrooptičko praćenje 9Š38-3. Domet je povećan na 35 km po daljini.
 

Decembra 1992. naređeno je da se svi sistemi Buk modernizuju na standard Buk M1. Tako je nastao sistem Buk M1-2 koji ima i nekoliko poboljšanja; domet je povećan na 45 km po daljini, istovremeno može da gađa 22 cilja a tu je i mogućnost gađanja ciljeva na kopnu i vodi uz primenu laserskog daljinomera dometa 15 km. Završetak modernizacije trajao je do 1996. a zvanično sistem je uveden u upotrebu 1998. Novija varijanta 9K317 Buk-M2 (NATO oznaka SA-17 ‘’Grizly’’) predstavlja duboku modernizaciju sistema Buk a čiji je razvoj započet još 1988. gde je njegov razvoj zaustavljen i obustavljen nakon raspada SSSR pa je u naoružanje uveden tek 2008. godine. Razvijene su potpuno nove komponente sistema i to: samohodni komandni sistem 9S510, trodimenzionalni radar 9S-18M1-3, vozilo 9A316 za lansiranje i utovar raketa, i  vozilo 9A317 sa radarom 9S36 na kome se nalazi i lanser raketa. Dodatno je povećan domet na 20-50 km po daljini i 25 km po visini u zavisnosti od tipa cilja sa novi raketama DNPP 9M317E a omogućeno je istovremeno gađanje 24 cilja (odnosi se na bateriju).

Može se reći da je tokom ravoja sistema Buk rađeno na tome da se poboljšaju karakteristike sistema kada je reč o vremenu za promenu pozicije sistem, vremenu potrebnom za dejstvo nakon zauzimanja položaja kao i vremenu reakcije. Devedesetih godina 20. veka je za jedinice PVO razvijana varijanta Buk-M2E koja je smeštena na vozilima točkašima i poluprikolicama. Izvozna varijanta Buk-M2EK ’’Ural’’ ima nešto degradirane karakteristike.

2005. godine Belorusija je ponudila svoju mdoernizaciju sistema Buk sa oznakom 9K37MB Buk-MB gde su svi elementi sistema Buk-M1 modernizovani pretežno u beloruskoj režiji, radar 9S18 je zamenjen ukrajinskim 80K6M a rakete 9M38M1 novijim 9M317 sistema Buk-M2. U toku je razvoj sistema Buk-M3 koji će imati rakete 9M317M sa aktivnim radarskim samonavođenjem i dometom od 70 km po daljini i 35 km po visini. Uvođenje ovog sistema planira se 2016. godine.

Nakon raspada SSSR sisteme Buk su nasledile samo Rusija, Ukrajina i Belorusija. Ovaj sistem pre toga nije izvožen. Kasnije su u posed tog sistema došli Gruzija koja je Buk kupila od Ukrajine, zatim Azerbejdžan koji je kupio beloruski Buk-MB, zatim Finska sa sistemom Buk-M1, Sirija sa Buk-M1, Egipat Buk M1-2, Venecuela Buk-M2EK, Mornaričke varijante su izvezene u Indiju i Kinu. Borbeno je upotrebljen u gruzijskom ratu 2008. kada je PVO Gruzije oborila ruski izviđački avion Tu-22M3R.