BEG airport status
Bezbednost ključna tema završene IATA konferencije Saradnja sa Vladama donosi manji rizik u vazdušnom saobraćaju

Bezbednost ključna tema završene IATA konferencije

Završen je najveći godišnji skup rukovodioca avio-kompanija. Trodnevni IATA kongres pokrenuo je diskusiju o vodećim problemima u vazdušnom saobraćaju i njihovim potencijalnim rešenjima.

U centru pažnje ovogodišnjeg IATA skupa očekivano se našlo pitanje bezbednosti avio-saobraćaja.

Kao jedan od panelista, generalni direktor kompanije Lufthansa, Karsten Spor, izneo je podatak da ovaj prevoznik svoje avione prati na svakih 5 minuta umesto na 15, kako je to ranije bila praksa. Naveo je da se time znatno povećavaju izdaci, ali da je to posledica pada aviona kompanije Germanwings koja je u vlasništvu Lufthanse.

Navedeno je i da evropske i američke vlasti trenutno diskutuju o tome kako bi trebalo proveravati mentalno zdravlje pilota, ali i kako ostvariti poverenje između pilota i lekara, prenosi Rojters (Reuters)

IATA je iznela i podatke o bezbednosti vazdušnog saobraćaja za 2015. godinu. Nesreće se do sada procenjuju na 0, 38% što odgovara jednoj nesreći na 2,6 miliona letova. Kako navode, ovo ne odskače od statistika ranijih godina (2010-2014.), ali se može smatrati izvesnim povećanjem u odnosu na ukupan broj udesa od prošle godine. Procenat nesreća od 0, 23 % tokom 2014. godine smatra se najnižim u istoriji.

Saradnja sa vlastima

IATA je predočila da bi saradnja sa Vladama mogla da otkloni rizike u oblastima kao što su bezbednost i regulisanje vazduhoplovnog saobraćaja.

–  Pitanje bezbednosti jednaka je odgovornost i Vlada i avio-industrije. Prostora za partnerstvo ima i u segmentima koji se odnose na regulisanje ove oblasti, zaštitu životne sredine, infrastrukturu. – rekao je Toni Tajler, generalni direktor IATA-e.

Kao dodatni razlog za čvršći odnos sa vlastima Tajler je naveo i podatke o ovogodišnjim tendencijama avio-prevozu na globalnom nivou. Prognozira se da će u 2015. godini avionski prevoz koristiti 3,5 milijardi putnika i da će biti prevezano 55 miliona tona robe.

CG_pC1GUIAApbmw
Ekonomski učinak avio-industrije prema IATA statistici

Takođe, podrška je, prema ovim navodima, potrebna i zbog činjenice da kompanije zapošljavaju oko 2,5 miliona ljudi, dok na indirektan način utiču na još 56 miliona radnih mesta unutar industrije. Procenjeno je i da, zahvaljujući avio-transportu, 6 biliona proizvoda na globalnom tržištu pronalazi svoj put do potrošača.

Cargo

IATA skup skrenuo je pažnju i na poteškoće sa kojima se suočava avio-transport. Primećeno je da u poslednje vreme proizvođači češće umesto aviona za prevoz robe biraju brodove. 

Kako prenosi Rojters, elektronski uređaji i drugi proizvodi su postali manji, pa je samim tim za njihov transport potrebno manje mesta. Na taj način kompanije se pre odlučuju da robu prevoze po nižoj ceni brodovima.

18579062486_a09ace66ce_z
Avionima se preveze 35% ukupno transportovane robe u svetu
[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters="1" counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Autor:

Dina Đorđević Novinarka, Zamenica glavnog i odgovornog urednika dina.djordjevic@tangosix.rs

Komentari

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

алекса na: Kako će teći budući razvoj Rafala: Varijante F4.2 i F5 za obezbeđivanje višedecenijske savremenosti tipa i podloga za projekat nove generacije evropskog borbenog aviona

ikim - "vojnog mehaničara, koji je umeo da odradi generalku na motoru TAM-150, ali je morao da zove svog kolegu da mu rešava mehaničke probleme na Zastavi 101 (pričam o 80-tim godinama prošlog veka). Jebeš takvog mehanničara" Са овим си рекао све о свом знању. Ништа не знаш, а волиш да се трпаш. Свака ти…

27. Nov 2024.Pogledaj

max na: Kako će teći budući razvoj Rafala: Varijante F4.2 i F5 za obezbeđivanje višedecenijske savremenosti tipa i podloga za projekat nove generacije evropskog borbenog aviona

Jako ovisno što smatrate pod "hipersonična rakete". Mnoge balističke rakete lete hipsersonično još od 1950tih, slično kao današnje ruske kojim se toliko hvale a zapravo ima samo brzinu. Ali još nitko nije uspio napraviti "pravu" hipersoničnu raketu, koja bi osim brzine >mach5 trebala biti potpuno upravljiva, postići visinu, koristiti hipsersonični motor (tipa scramjet), preciznost, stealth…

27. Nov 2024.Pogledaj

Petrovic Dusan na: Kako će teći budući razvoj Rafala: Varijante F4.2 i F5 za obezbeđivanje višedecenijske savremenosti tipa i podloga za projekat nove generacije evropskog borbenog aviona

@Miloš77 Nigde nisam video da se pominje MiG-29 i ne vidim koje veze ima taj sovjetski projekat sa avionima Dassault u 2024. Cak sam procitao da je prvi izvor jugoslovenskih pilota 1980-ih bio avion Dassault, a ne MiG-29, ali je to bilo preskupo. Valjda jedino uspesno primenjivanje MiG-29 u istoriji je kao bombarder RV Ukrajine…

27. Nov 2024.Pogledaj

Petrovic Dusan na: Kako će teći budući razvoj Rafala: Varijante F4.2 i F5 za obezbeđivanje višedecenijske savremenosti tipa i podloga za projekat nove generacije evropskog borbenog aviona

@Nikola "Hypersonic glide vehicle" (ne znam kako prevesti na srpski), nalazi se na vrhu balisticke rakete, odvaja se.Prednost je da se kasnije zapaza na radaru nego klasicne (takodje manevrisuce jos od 1960) bojeve glave. Treba razumeti da ne postoji PVO koji moze da zastiti ni od klasicnih bojevih glava + mamaca interkontinentalne rakete nivoa 1960.…

27. Nov 2024.Pogledaj

Nikola na: Kako će teći budući razvoj Rafala: Varijante F4.2 i F5 za obezbeđivanje višedecenijske savremenosti tipa i podloga za projekat nove generacije evropskog borbenog aviona

@Djuka Bojim se da vi ne znate sta su hipersonicni projektili. Nemojte samo potezati pricu oko ICBM kao dokaz bilo cega, jer nije za poredjenje. Nije za poredjenje ni cinjenica da hiperosnicni projektili nisu od juce, imaju ih od sredine 20 veka. U razvoju novih hipersonicnih sistema Rusi jesu otisli najdalje, nakon njih Kinezi, cak…

27. Nov 2024.Pogledaj