Partner 2015: Premijera novog SDPR aviona „Sova“

Preradjena UTVA 75…

Koliko vidim na fotografijama, ima/nema „napredni“ sistem bravljenja vrata kabine za razliku od onog starog s gurtnom i kopčom :) ha ha ha

I jel mozemo nekako dobiti performanse aviona ?

Komentatori, imali ozbiljnosti u Vašim pisanijama ? Po ovome što ste napisali delujete potpuno amaterski, sa nešto vazduhoplovnog znanja. Dali ste ikada ulazili u suštinu projektovanja i izrade, makar i ULV. letelice ? Gde su Vam ozbiljna i stručna pitanja ili komentari o našoj SOVI ? Ismevate nečiji trud i rad a sami ste svemirsku godinu daleko od SOVINE osovine na levom točku.
Izvinite, neozbiljno je.

Sova = UTVA 75A41 iz 1987 sa digitalizovanom avionikom. Reciklaža je majka znanja.

Pa dobro nije baš maketa, ne znam jel ovo funkcionalni prototip za statička ispitivanja ili letni. Uglavnom čaršija priča, da su sudanci prilikom kupovine tih 7 komada SAFAT-3 starih repariranih i projektne dokumentacije tražili da ista bude u digitalnoj formi, kako gospodin konstruktor gosp DImić nije u to doba radio CAD i CATIA design onda su neki mračni tipovi to odradili na „mašincu“ usput se rodila ideja da se projekt „doradi“ i „apgrejduje“ nekim novim rješenjima. Mislim da je ovo rezultat i tog rada, vide se kablovi instalacije, nazire se novi ispušni i usisni sistem sistem, za taj avion je prošlo vrijeme kad je mogao biti „TO !“ sve je na njemu rađeno od raketa i tip tankova samo što nisu i plug stavili kad su već kuku za vuču. I pokušano je u amerike YU-XAC ali mala brzina, slaba pogonska grupa i neka rješenja koja mogu proći samo kod nas „lako ćemo“ i „nema problema“ od tog aviona su uz vrijedne ruke neimara u radionicama napravili jedan od najdugoletećijih aviona napravljenih više od 130 komada… Naravno ono za što je taj avion bio osmišljen, osnovna obuka i održavanje trenaže kako u VVA tako i u VSJ i po aeroklubovima za mlade buduće pitomce i ŠROovce.. se nikada više neće ponoviti kao okolnost. Mene iznenađuje ta žilavost firme UTVE iz Pančeva da je zadržala neku formu kao tvornica i nakon raspada juge i kroz sankcije i kroz 1999 distrakšn kad je kao takva najviše postradala da danas uopće može nešto reciklirati kamo li proizvesti novo. Zanimljiva je i ona sudanska „hezoda SAFAT“ od aviona koja je čak po meni ružnija od svog uzora stare dobre Utve75 koja kaže da taj projekt i ideja ipak ima negdje budućnost..

Utva 66 je kao klipni avion u bivšoj JNA služio za kurirske poslove. Jedino u toj nameni vidim perspektivu Sove i za našu vojsku koja bi mogla da se opremi sa nultom serijom nakon svih ipitivanja prototipa.Inače, pajper avion koji je razvijen 30-ih godina 20. veka i danas se proizvodi. A, i cesna gura sličan model konstrukcije već više decenija. Naravno, elektronika je čudo 21. veka, odnosno standard koji se svuda ugrađuje, kako u avionima tako u automobilima, vozovima, tramvajima i brodovima. To je taj trend. Ako se nevaram na Partneru je prikazana kabina od kompozita. Taj materijal polako se usvaja i u Srbiji a fabrika Utva i Zastava oružje neće imati perspektivu u ovom stoleću bez te tehnologije. Još jedno da dodam, nevidim logiku da se Sova ne ponudi i civilnom tržištu.

Tačan je podatak da ispitivanja aviona Utva 75 i naročito Utve 75A 41 nisu završena. Avion Utva nije posedovao Typ certifikat po zapadnim standardima. Razlog je naravno – cena koštanja (i obim posla) ali i nemogućnost da avion zadovolji KONKRETNE standarde koji mu omogućavaju da izađe na tržište čak i zemlji (pridružene članice EASE!) a kamoli tamo gde je FAR 23 na snazi. Ti standardi su za nas i dalje preozbiljni, ne razumemo ih baš najbolje i ne želimo (i dalje!) da se po njima ponašamo!?Zašto? Pa zbog onog „lako ćemo“ i „videćemo to kasnije, nemoj sad to“
Sertifikacija aviona je skup posao i za ovakav avion iznosi oko miljon dolara! Prevučeni let ne može da prođe zahteve standarda FAR bez značajnih izmena krila (i još nekih drugih stvari) a po tom pitanju ništa nije urađeno do sada ni na staroj, ni na sudanskoj a ni na ovoj… U našoj zemlji je jako teško napraviti precizne alate za krilo sa, recimo, neophodnim vitoperenjem ili promenom profila duž krila… ili krilo kakvo ima Cirrus SR-22 na kome trenutno intenzivno letim. Neozbiljni su pokušaji ukoliko se u startu pokušavaju zaobići zahtevi FAR 23 i CS 23 standarda.