Dron za analizu i tretiranje poljoprivrednih polja – jedinstveno rešenje doktoranta ETF-a

Časopis „Fortune“ je 2015. nazvao godinom uspona dronova u poljoprivredi. Izmene u jednom aktu američke administracije za vazduhoplovstvo omogućile su  legalno letenje dronova u komercijalne svrhe, otvorivši poljoprivrednicima mogućnost korišćenja letelica na gazdinstvima, a firmama priliku da testiraju biznis modele za pružanje usluga dronom, piše Startit.

Tako je kompanija „Jamaha motor“ prva je dobila dozvolu za komercijalno korišćenje drona u SAD i to za prskanje useva.

U oblasti poljoprivrede svoju ideju realizuje i Ivan Petruševski – polaznik „Startap Akademije 4“, student poslednje godine doktorskih studija ETF-a koji razvija dronove za analizu i tretiranje poljoprivrednih polja.

– Poslednje tri godine sakupljao sam hrabrost da napustim posao na kom sam bio devet godina i da se posvetim ovom projektu.

Pokušavao sam da razrađujem ideju dok sam bio zaposlen, ali nije išlo po planu, jer zahteva mnogo vremena. Kada je moje opšte stanje nezadovoljstva prevagnulo, rešio sam da dam otkaz i potpuno se posvetim razvoju ideje primene drona, koji je rezultat doktorskih studija na ETF-u – objašnjava Petruševski za Startit.

Prvi korak kod upotrebe mašine je određivanje plana letenja i izrada NDVI mape (normal difference vegetation index). Ovo znači da dron autonomnim letom, bez potrebe da njime neko upravlja sa zemlje, u tačno definisanim pozicijama uzima slike u vidljivom i infra-crvenom spektru i na osnovu analiza i izračunatog NDV indeksa određuje se nivo fotosinteze biljke.

Kada se ustanove kritična polja, tamo se ponovo šalje dron, koji sada leti mnogo niže i pravi kvalitetne fotografije biljke.

U narednom koraku radi se uzorkovanje i određivanje kvaliteta zemljišta, kao i merenje atmosferskih parametara ne bi li se ustanovili uslovi koji vode do problema. Pored ovoga moguće je prebrojavanje biljaka i stabala, što može da pomogne pri određivanju optimalne pokrivenosti polja, detekcija problema sa navodnjavanjem ili pojave štetočina, provera međa parcela, kao i nadzor u cilju obezbeđivanja od nedozvoljenog upada na posed.

– Ovi podaci se, potom, prezentuju tehničkom licu – agronomu, recimo, koje ukaže na nužne promene kako bi se poboljšala situacija na polju i na ovaj način detektuje probleme pre nego što su vidljivi golim okom – stres na biljci se primeti pre nego što ona klone.

Tako se detektuju lokalni problemi dok još ne stignu da se prošire. Na primer, ako je potrebno tretirati biljne bolesti, možete prskati lokalizovano, jedan deo, bez potrebe tretiranja čitavog polja. Ovako se štedi novac, ali još bitniji resurs koji se štedi je vreme. Problemi se detektuju dok su još u nastanku što smanjuje vreme reakcije – objašnjava Petruševski za Startit.

Navodi se da dron u jednom letu od 40 minuta pokriva 115ha, nakon čega je jednostavnom zamenom baterije spreman za naredni let. Proces punjenja baterije traje od jedog do tri sata – za to vreme koriste se rezervne.

Dron je, kao čvorište IoT sistema, responsivan korisnikovim ostalim uređajima – mobilnom telefonu, laptopu i tabletu. Tako se aktivacija drona vrši preko mobilnog telefona, a praćenje i sakupljeni podaci dostupni su na pregled tokom celog procesa.

Srpsko tržište

Ivan Petruševski objašnjava za Startit da su odgovori koje je dobio tokom dosadašnjeg ispitivanja tržišta bili mešani – dok su pojedine velike firme na domaćem tržištu već iskazale interesovanje za njegov proizvod, agronomi su često ideju dočekali kao pretnju.

– Stekao sam utisak da, pošto to nije njihovo gazdinstvo, pružaju otpor, jer veruju da ih mašina može zameniti.

Ovo nije istina – ona samo treba da im pomogne da znanje usredsrede na oblasti koje su pod problemom, a ne da gube vreme obilazeći cele površine. Još jedan izgovor im je da “na oko” vide problem, ali sa dronom mogu da vide i pre nego što oko vidi – navodi Petruševski.

Razvojem proizvoda Petruševski se intenzivno bavi nekoliko meseci, a on je do sada uključivao razradu tri iteracije, u koje je uložio svoju ušteđevinu. Proizvod planira da na tržištu ponudi velikim poljoprivrednim gazdinstvima u obliku kompleta usluga, a još uvek ne želi da spekuliše o ceni po kojoj će je pružati.

– Prva iteracija se sastojala od jeftinih i nekvalitetnih komponenti. Deo delova smo kupili u Mađarskoj, a deo preko interneta. Najveći problem je doći do baterija – retko ko hoće da ih pošalje avionom, jer su označene kao kritična roba za letenje.

Ulaganja sada postaju sve veća, jer proizvod mora da bude kvalitetan i da ne omane u letu i analizi – potrebne su specijalizovane kamere i sonde – objašnjava Petruševski.

Iako znamo da postoji nekoliko firmi koje se u Srbiji bave pružanjem usluga dronovima, ovde se radi o domaćem rešenju, koje će i sa hardverske strane moći da se takmiči sa stranim proizvodima. Konkurencija postoji i u Evropi i u Americi, ali postoji primarna razlika upotrebe dronova u poljoprivredi.

– Amerika je jedan korak ispred Evrope. Na našem kontinentu postoje specijalizovane firme koje se ozbiljno bave snimanjem i određivanjem NDV indeksa, sa jednom razlikom: uglavnom umesto kvadkoptera koriste dronove-avione.

Avion ima duže vreme letenja, ali se to kompenzuje time što mu treba više vremena da ostvari određenu visinu. Ne može da postigne optimalnu trajektoriju kao multikopter, za sletanje je potrebna veća ravna površina i nema mogućnost zadržavanja na jednom mestu. Ovo kvalitetno slikanje čini gotovo nemogućim – navodi Petruševski.

– U Americi su regulisane osnovne stvari i ubrzano rade na novim regulativama. Za sada je u Americi dozvoljen let do visine od 120m i ne sme da se ugrožava nečija privatnost. Postoje i zone gde je skroz zabranjena upotreba droniva, kao što su okoline aerodroma i državnih objekata.

U slučaju poljoprivrede su svi ti uslovi ispunjeni jer i nema potrebe da leti na većim visinama, a leti iznad privatnog poseda u nenaseljenim zonama, te stoga nije ni ugrožena ničija privatnost – objašnjava Ivan Petruševski.

Podsetimo, Direktorat civilnog vazduhoplovstva nedavno je usvojio Pravilnik o upotrebu dronova. O pokušaju regulisanja ove oblasti Tango Six je razgovarao sa jednim od najiskusnijih operatera dronova, Draganom Trifunovićem, vlasnikom firme Helivideo.