Air France-KLM grupa ulaže 2 milijarde evra godišnje u nove avione kako bi smanjila emisiju CO2

8. dec 2022

Kroacija erlajns i Erbas potpisali ugovor o nabavci putničkih aviona A220

30. nov 2022

Vazduhoplovna akademija upisuje novu klasu studenata za pilotsku ATP obuku u Trening centru Vršac

23. nov 2022

Er Montenegro dobio IATA-in IOSA sertifikat

22. nov 2022

[POSLEDNJA VEST] Srbija u istom danu dobila dva Erbasa: Jednu Super Pumu i jednog Mihajla Pupina

22. nov 2022

Er Frans snižava cene avio-karata za 1000 destinacija širom sveta

14. nov 2022

[POSLEDNJA VEST] Prve fotografije: Er Srbija predstavila svoj novi A330 „Mihajlo Pupin“

29. okt 2022

SMATSA raspisala konkurs za prijem kandidata na obuku za kontrolore letenja koji će raditi u Kraljevu i Vršcu

27. okt 2022

Telegraf.rs: Država će Vazduhoplovnoj akademiji putem tendera izabrati najgoreg mogućeg proizvođača za A320 full flight level D simulator

20. okt 2022

[POSLEDNJA VEST] Avia Prime objavila detalje prvog projekta kargo konverzije aviona Boing 767 koji će se obaviti u Beogradu

19. okt 2022

Er Srbija za Tango Six povodom povlačenja Viz era iz Sarajeva: Uvodimo dodatni kapacitet, promena tipa aviona, povećavamo broj letova

6. okt 2022

[POSLEDNJA VEST] Hrvatska Kroacija erlajnz kupuje 6 novih Erbasovih A220, najbliži simulator za ovaj tip aviona nalaziće se u Beogradu

4. okt 2022

Kineski uskotrupni putnički avion C919 dobio sertifikat tipa, prve isporuke se očekuju krajem godine

4. okt 2022

[EKSKLUZIVNO] V.d. izvršne direktorke Er Montenegra Dragana Frantov Nikolić: Komplikovano ali uspešno resetovanje nacionalne avio-kompanije, nove destinacije i još aviona u planu

3. okt 2022

iziDžet nakon Er Srbije takođe bira Erbasov DPO softver za optimizaciju snižavanja na sletanje, uštedu goriva i smanjenje emisija štetnih gasova

26. sep 2022

Erbas prodaje delove ikone vazdušnog saobraćaja, Superdžamba A380: Objavljeni datumi aukcije

24. sep 2022

[POSLEDNJA VEST] MTU svečano otvara svoje postrojenje u Novoj Pazovi u petak 7. oktobra

23. sep 2022

[POSAO] MTU Srbija zapošljava Mašinske inženjere u svom budućem postrojenju u Novoj Pazovi

20. sep 2022

[NAJAVA] ISATECH 2022: Stručni simpozijum vazduhoplovne nauke na Mašinskom fakultetu od 14. do 16. septembra

13. sep 2022

Direktor Er Srbije za Tango Six o još jednoj brzoj reakciji na potencijalni bankrot susedne avio-kompanije

13. sep 2022
[INTERVJU] Mirjana Čizmarov, direktorka Direktorata civilnog vazduhoplovstva: Uspešna godina za nama
Poseta evropske komesarke za transport Violete Bulc Direktoratu u septembru prošle godine / Foto: DCV

[INTERVJU] Mirjana Čizmarov, direktorka Direktorata civilnog vazduhoplovstva: Uspešna godina za nama

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije završio je prošle godine pionirski posao kada je zajedno sa zemljama regiona formiran Regionalni komitet posvećen efikasnijoj saradnji u oblasti traganja i spasavanja. Zanimljiv primer inicijative regionalnih državnih činovnika kojima formiranje takvog tela nije bilo propisano zakonom ili pravilnicima predvodila je upravo Srbija. Od ispunjenja cilja da se za kadrovski i materijalno možda najskuplju aktivnost nekako nađu pare na evropskom i globalnom nivou do sređivanja pitanja prekogranične saradnje.

O tome koji su konkretni sledeći koraci ove inicijative, šta je urađeno po pitanju SAR sistema u Srbiji u prethodnoj godini, da li je uspela inicijativa dovođenja studenata domaćih fakulteta na praksu u DCV, da li će biti pojednostavljivanja pravilnika o upotrebi i registraciji dronova i drugim temama važnim za industriju, razgovarali smo sa direktorkom Direktorata Mirjanom Čizmarov.

Poseta delegacije američkog FAA / Foto: DCV
Poseta delegacije američkog FAA / Foto: DCV

Kako bi ukratko, kroz statistiku i brojke predstavili prethodnu godinu i rad Direktorata? Ono što možda najviše interesuje industriju su brojevi novih dozvola i ovlašćenja u svim relevantnim kategorijama.

U 2016. izdali smo 1910 pilotskih dozvola za avione, helikoptere, paraglajdere, ULL, jedrilice i balone. 597 dozvola za kontrolu letenja, 282 dozvole za održavanje vazduhoplova, 31 dozvolu za vazduhoplovne dispečere, 199 autorizacije pilota učenika i ispitivača, 179 potvrde za upravljanje bespilotnim vauzduhoplovima. Obrađeno je i odgovoreno na 118 reklamacija upućenih domaćim i stranim avio-prevoznicima.

Od drugih zanimljivih podataka – u toku prošle godine smo obavili i 120 SAFA inspekcija čime smo ispunili godišnji plan za ovaj vid nadzora. Što se tiče vazdušne plovidbe i obezbeđivanja imali smo više od 200 inspekcijskih nadzora i 50 običnih i periodičnih provera.

Šta je sledeće, za 2017. godinu, iz Vaše pozicije?

Svake godine pre isteka operativne godine pravimo svoje tekuće planove i plan rada koji se, po usvajanju od strane Upravnog odbora, šalje Vladi Republike Srbije koja daje saglasnost. U njemu se preciziraju najvažnije stvari kada je reč o koordiniranosti – provere i inspekcijski nadzor nad subjektima u vazdušnom saobraćaju. Do sada smo ispunjavali 100% naših obaveza zacrtanih tim planovima, odnosno nije bilo podbačaja što se tiče inspekcijskog nadzora.

Jedna od najbitnijih aktivnosti institucije koju vodite u prethodnoj godini svakako je bilo iniciranje razgovora o formiranju regionalnog tela za traganje i spasavanje. Koji je epilog prošlogodišnjih aktivnosti ovog po svemu neuobičajenog udruživanja zemalja u SAR tematici?

Kada smo pokrenuli inicijativu za regionalnom saradnjom i organizovali veliku konferenciju o traganju i spasavanju ova oblast je bila loše regulisana po raznim aspektima: I bezbednosnim i regulatornim, o cemu svedoce i brojni ICAO nalazi u skoro svim zemljama. Saradnja u ovoj oblasti je bila prilično loše organizovana čak i unutar same Evropske unije.

Zato smo mi mislili da je resenje regionalna inicijativa za zemlje Balkana. Četrnaest zemalja je bilo zainteresovano da učestvuje na ovoj konferenciji, a trenutno imamo 7 potpisnica Memoranudma o osnivanju Regionalnog SAR Komiteta, s tim što će još Crna Gora i Rumunija sigurno potpisati. Za njih čekamo završetak administrativne procedure. Zainteresovane za potpisivanje su Albanija i Bugarska i ja se nadam da će se to u toku ove godine i desiti.

Komitet je formiran na sastanku u novembru, na kojem su usvojeni osnivački dokumenti i plan rada za 2017. godinu, koji će se sprovoditi u periodu u kojem Srbija predsedava pomenutim telom. O svemu navedenom upoznata je i Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA), aktivno nas podrzava ICAO, kao i EUROCONTROL, gde sam, na Upravnom odboru, 41 zemlji članici predstavila ovu inicijativu. Sigurna sam da će u toku ove godine i druge zemlje biti zainteresovane za pristupanje inicijativi. Drago mi je što je Direktorat civilnog vazduhoplovstva, samim tim i država Srbija, bio inicijator stvaranja Komiteta.

Ni jedna od okupljenih zemalja nije bila obavezna da učestvuje u formiranju ovog tela. Interesantno je da je na delu bila neuobičajena proaktivnost, nešto što ne viđamo često kada su državne administracije u pitanju.

Da, i vi ste bili na konferenciji, mogli ste da se uverite. Nikada nisam videla stopostotnu prisutnost ljudi na nekoj konferenciji i aktivno učešće u svakoj tački dnevnog reda. To je, po meni, znak da smo kao organizatori uradili odličan posao, da je pogođena tema i da je to nešto što ljude stvarno zanima.

Jedna Austrija kao zemlja centralne Evrope je rekla da oni ne mogu da ostvare prekograničnu SAR saradnju  jer druge zemlje za to nisu spremne, a Evropska unija nema mehanizme da ih natera da se potpišu bilateralni sporazumi ove vrste, iako je to ICAO standard i obaveza.

Zato je sjajno što smo imali podršku EUROCONTROL-a i što je Direktorat pokrenuo inicijativu za saradnjom koja će, nadamo se uskoro, unaprediti evropski region u ovoj oblasti. IATA je, takodje, prepoznala koliko je za avio-prevoznike važan SAR kada su prihvatili da ti sistemi u državama budu 100% finansirani iz rutnih naknada. Pored ATM-a, to je jedina oblast u kojoj je IATA dozvolila finansiranje iz rutne naknade.

Hrvatska nije članica Komiteta?

Ona je zemlja posmatrač, kao i Madjarska. Zanimljivo je i da je i Slovačka zemlja potpisnica iako je članica Evropske unije, a da u poslednje vreme i iz Grčke stižu signali zainteresovanosti za saradnju sa Komitetom.

Razvoj postojećih kadrova i primanje mlađih jedan od prioriteta / Foto: DCV
Razvoj postojećih kadrova i primanje mlađih jedan od prioriteta / Foto: Tango Six

Šta je Direktorat civilnog vazduhoplovstva do sada konkretno uradio na međunarodnom planu u ovoj oblasti?

Potpisali smo prvi u Evropi Memorandum o razumevanju sa italijanskim kontrolnim centrom iz Barija, koji je regionalni centar za prijem i razmenu signala za uzbunu u slučaju udesa vazduhoplova. Taj memorandum nam omogućava da možemo da koristimo njihovu satelitsku sliku i podatke tokom operacija traganja i spasavanja.

ICAO je na mnogim konferencijama istakao da je taj sporazum primer dobre saradnje za celu Evropu.

Traganje i spasavanje konkretno u Srbiji?

Želim da istaknem da smo mnogo toga uradili u prošloj godini, pre svega osposobljavajući kadar koji radi u spasilačko-koordinacionom centru. Prošle godine su naši ljudi išli na specijalisticke obuke na Kipar, a organizovali smo i kvalitetne interne obuke i vežbu punog opsega. Obuke su trajale između 7 i 10 dana, a cilj je da unapređenje kadrova u SAR-u bude kontinuiran proces.

Jedan od zadataka Komiteta biće i kako da se na teritoriji Evrope organizuje centar u kome će eksperti iz oblasti traganja i spasavanja moći da se obučavaju u skladu sa ICAO standardima. Takav centar trenutno ne postoji, najbliži je u Singapuru a potreba je velika.

Što se tiče sistema traganja i spasavanja u Republici Srbiji, od 2017. godine, pored helikopterskih jedinica na Surčinu i u Nišu, uključili smo i helikoptersku eskadrilu lociranu na aerodromu Morava, pored Kraljeva. Sistemu su dodati i kapaciteti Vojnomedicinske akademije uz mogućnost korišćenja helidroma na Banjici.

Opremanje helikopterskih jedinica MUP-a i Ministarstva odbrane, u čemu je Direktorat direktno učestvovao, drastično povećava performanse sistema traganja i spasavanja u Republici Srbiji. Cilj nam je da stvorimo kapacitete za prekogranične operacije ali i da doprinesemo opštoj bezbednosti gradjana u slučajevima vanrednih situacija u našoj zemlji.

Kadrovi u Direktoratu su nezaobilazna tema. Koji su izazovi u ovoj, možda i najbitnijoj, oblasti?

Tokom 2016. smo potpisali ugovore sa nekoliko fakulteta, da vidimo da li možemo da ostvarimo takvu vrstu saradnje. Da uzmemo mlade ljude da volontiraju i kroz praksu steknu znanja i iskustva, a da onda i odaberemo najbolje među njima i obučimo ih za posao u Direktoratu.

Potrebni su nam mladi i kvalitetni kadrovi jer sigurno ćemo imati dosta onih koji ispunjavaju uslove za odlazak u starosnu penziju. Starosna struktura u Direktoratu je iznad 45 godina, što je izuzetno visoko i treba da razmišljamo o podmlađivanju kadra. Naš kapital su ljudi. Svake godine to radimo, ali smo se ove godine posebno bavili planom obuke. Najveći deo novca koji dobijamo iz naših redovnih izvora finansiranja i drugih naknada ide za te potrebe. Najviše naših ljudi se obučava u centrima koje organizuju EASA i EUROCONTROL. Na zavidnom smo nivou ispunjavanja uslova koje je zadala EU kada je reč o usaglašavanju sa njihovim propisima. U nekim segmentima mi smo 100% usaglašeni sa standardima i regulativama. Regulative se stalno menjaju, zato obučenost zaposlenih mora da bude u stalnom kontinuitetu i zbog toga priča uvek počinje i završava se sa kvalitetnim kadrovima.

Što se programa za studentske prakse tiče prošle godine nije bilo nekog velikog interesovanja od strane fakulteta i zato ću ove godine sa svojim saradnicima pokušati da na jedan drugačiji način priđemo tim mladim ljudima. Da prisustvujemo njihovim radionicama na fakultetima, nastavi, da im ilustrujemo šta radi Direktorat i generalno približimo poslove kojima se mi bavimo. Jer bojim se da je u tom smislu mišljenje o mogućnosti zapošljavanja u Direktoratu shvaćeno na kriv način – da smo zatvorena institucija i da je jako teško doći u poziciju da se neko od mladih ljudi zaposli. To nije istina i to ćemo dokazati.

Moja ideja je da se zaposle mladi ljudi koje ćemo mi oblikovati i pripremati za obuku jer nema mnogo mogućnosti da se nađe kvalitetan kadar, osim ljudi koji su ranije radili u kompanijama unutar naše industrije. Ja želim da, na primer, sa Elektrotehničkog fakulteta uzmem dva inženjera, tek svršena studenta, koje ću dovesti u Direktorat i postaviti u odeljenje za aerodrome i koji će se obučavati tako da jednog dana, na primer, mogu da idu u sertifikaciju aerodroma. Mnogo očekujemo od saradnje sa fakultetima i mladima će sigurno biti data šansa.

Ispiti, registracija dronova, odnosi sa EU, bezbednost letenja / Foto: DCV
Ispiti, registracija dronova, odnosi sa EU, bezbednost letenja / Foto: Tango Six

Prilikom Vašeg govora na SEAS-u pomenuli ste podršku DCV-a „peglanju“ statusa Er Srbije pred Evropskom komisijom. Malo detalja o tome postoji u javnosti.

Ceo spor pred EU smo izneli upravo zahvaljujući ovome o čemu sam govorila – dobrim kadrovima. Ceo postupak je bio taj – da se Evropskoj komisiji pokaže i dokaže da je sistem odlučivanja u Er Srbiji pod kontrolom Republike Srbije.

Gomila papira je razmenjena sa Evropskom komisijom, iza nas je bezbroj sastanaka, telefonskih poziva i poslatih mejlova. Jednom prilikom sam na sastanku EUROCONTROL-a u Briselu upoznala direktora Direktorata za sve vidove transporta pri EK (DG MOVE), Henrika Hololeja. Podrška direktora DG MOVE da se spor što pre okonča je zaista i dala rezultate. Nakon razmene dokumentacije, pojašnjenja svih stavki, stavova, Direktorat je jula meseca primio pismo da je spor okončan i da je Republika Srbija dokazala da vrši stvarnu kontrolu nad avioprevoziocem. Posebno sam ponosna što je u pismu koje je uputio Vladi Republike Srbije naglasio da posebna zahvalnost ide Direktoratu civilnog vazduhoplovstva.

U tom pismu nam je još sugerisano da jačamo kapacitete koji se tiču utvrđivanja i praćenja stvarne kontrole nad avio-prevoziocem, kod davanja operativne dozvole. Rečeno je da će oni i dalje vršiti monitoring. Drugim rečima, nemojte da se opuštate.

Bespilotne letelice, popularni dronovi, su ušli u „sistem“. Kakva su iskustva do sada i koja je Vaša reakcija na povremene žalbe ozbiljnijih operatera i običnih građana?

Svesni smo da je potrebno poboljšati neke odredbe pravilnika. Na primer, suviše je dugačak period od podnošenja zahteva do dobijanja dozvola – to ćemo rešavati zajedno sa Ministarstvom odbrane i Ministarstvom unutrašnjih poslova, jer zaista zavisi i od njih.

Mi smo i kad smo doneli pravilnik i rekli da čim budemo došli u situaciju da kroz praksu vidimo šta ne valja, da ćemo pokrenuti inicijativu da se to na neki način pojednostavi i da ćemo menjati pravila. Takođe čekamo i regulativu EASA-e koja je već gotova i sada je puštena u debatu. Videćamo kada će to biti operativno. Onda ćemo naš pravilnik prilagoditi tom, što će biti još jedan izazov.

Moje pitanje se više odnosi na razmišljanja u „dron zajednici“ da smo u ovoj oblasti na istom tehnološkom nivou kao i ceo svet. Da li bi ipak mogli da, uz pomoć zainteresovanih, krojite pravilnik po potrebama ove zajednice? 

EASA će dati regulativu koja će sadržati minimalne bezbednosne uslove. Ostalo će dati državama članicama da uredi shodno svom nacionalnom zakonodavstvu.

Dakle, ukoliko naša „dron zajednica“, da ne kažem industrija, nešto predloži vi ih nećete sprečavati u tome?

Naravno da ne. Jedino što Direktorat mora da ima kao imperativ je očuvanje bezbednosti u vazdušnom saobaćaju po bilo kom osnovu – bio to dron ili Erbas A330. DCV nikada neće ometati razvoj ni jednog segmenta industrije, naprotiv.

Jednom prilikom je primećena bespilotna letelica u vazduhu, blizu našeg sedišta. Naša zgrada se nalazi u R8 zoni, a to je zabranjena zona letenja. Letenje je dakle u njoj moguće samo pod posebno propisanim uslovima. Inspektor koji je izašao na teren ustanovio je da korisnici drona uopšte nisu znali da moraju da imaju dozvolu, niti da letelica mora da bude upisana, da onaj koji upravlja njom mora da položi ispit i dobije sertifikat za to u Direktoratu.  Zato ćemo u ovoj godini gledati da što više približimo regulativu običnim korisnicima.

Organizovaćemo radionice po celoj Srbiji. Jer ljudi ne znaju kada kupe takvu letelicu da za njeno korišćenje moraju da imaju položen ispit, kao i da letelica mora biti uknjižena u evidenciju.

Takođe, namera nam je da u ovoj godini kupimo jednu bespilotnu letelicu i za potrebe Direktorata. Koristila bi se na svim lokacijama gde može da pomogne u svrhe inspekcijskog nadzora.

U svojoj poslednjoj poseti Srbiji direktor EASE pohvalio je Srbiju kao lidera u regionu po ispunjenosti standarda koje propisuju EASA i EUROCONTROL. Šta je konkretno rekao?

O nama neka pričaju drugi i rezultati koje postižemo. Najvažniji rezultat i zadatak svakog subjekta u civilnom vazduhoplovstvu Republike Srbije treba da bude očuvanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja.

Koji su praktični primeri te „kao da smo u EU“ tvrdnje?

Evo, na primer, realizacija projekta „one stop security“.

Nadam se da ćemo ove godine uspešno okončati projekat sa ECAC-om koji se odvijao u toku prošle godine. Ukoliko ispunimo standarde koji se odnose na mere obezbeđivanja Aerodrom „Nikola Tesla“ će pred Evropskom komisijom imati status kao da je aerodrom bilo koje države članice Evropske unije.

To bi umnogome skratilo vreme operacija na aerodromu, pogotovu kada je reč o Er Srbiji, a ujedno bi i značajno podiglo efikasnost svih korisnika.

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters=1 counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Komentari

Go

„Što se programa za studentske prakse tiče prošle godine nije bilo nekog velikog interesovanja od strane fakulteta i zato ću ove godine sa svojim saradnicima pokušati da na jedan drugačiji način priđemo tim mladim ljudima.“ – no comment.

„Moja ideja je da se zaposle mladi ljudi koje ćemo mi oblikovati i pripremati za obuku jer nema mnogo mogućnosti da se nađe kvalitetan kadar, osim ljudi koji su ranije radili u kompanijama unutar naše industrije.“

Nema mnogo mogucnosti da se nadje kvalitetan kadar? Da li je direktorki poznato koliko je nasih mladih diplomiranih inzenjera zavrsilo prakse/usavrsavanja ili se trenutno nalazi u organizacijama kao sto je EUROCONTROL, najvise kao posledica toga sto nisu dobili slicnu priliku „u kompanijama unutar nase industrije“?

Odgovori
Ni

Pa evo konkretno komentar jednog etf-ovca. Mi uskoro inzenjeri elektrotehnike, a pogotovo inzenjeri softvera koji su najtrazeniji, i koje verpvatno traze i u direktoratu, generalno izbegavamo drzavne firme. Zasto? Pa iz prostog razloga sto smo svesni da cemo daleko bolje uslove imati u privatnom sektoru, uslove koji ne mogu da se porede cak ni sa direktoratom koji ima verovatno najbolje uslove u drzavnom sektoru. Da bi neko od nas prihvatio da radi tu, on mora da mnogo voli aviaciju.
A sa druge strane, kakva je saradnja sa fakultetom bila prosle godine ne znam, ali lada je bio sajam zaposljavanja pre neka 3 meseca, direktorata nigde nije bilo, dok je npr SR Technics imao svoj stand i trazio ljude. Na zalost, situacija je takva da drzava ne moze da ponudi uslove kakve moze gorepomenuta ili neka druga privatna firma.

Pe

A inače ste te kvalitetne kadrove zaposlili preko konkursa?

Odgovori
Vu

Koliki je procenat profesionalnih pilota koji su u 2016. godini izvršili konverziju srpske dozvole prebacivši ih tako na EU zemlje? Zašto se ne pohvalite sa tim podatkom? Nema potrebe da se dičite svojim „rezultatima“ u prethodnoj godini i da nas sve smatrate potpunim neznalicama. O stanju na sportskim aerodromima , broju letelica i novih letača teško da može nešto pohvalno da se kaže. A ovu priču o novom zapošljavanje i nemogućnosti pronalaska kvalitetnih kadrova neću ni da komentarišem. Potpuno vređanje inteligencije.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs