BEG airport status
Da li će Ukrajina rasformirati koncern “Antonov“? Ukrajina i Saudijska Arabija bi potencijalno samo za potrebe S. Arabije proizvesti oko 80 aviona An-132D / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Da li će Ukrajina rasformirati koncern “Antonov“?

Donošenjem dekreta broj 546 od 19. jula 2017. Kabinet ministara vlade Ukrajine doneo je odluku o likvidaciji Državnog avijacijskog proizvodnog koncerna “Antonov“.

Dokument daje instrukcije predsedavajućem Komisije za likvidaciju, zameniku ministra ekonomskog razvoja i trgovine Juriju Brovčenku, da obezbedi sprovođenje mera koje se tiču likvidacije koncerna, predstavljanja izveštaja o potraživanju kreditora u roku od dva meseca dok će se za tri meseca vladi Ukrajine morati predstaviti likvidacioni bilans koncerna.

Ovakva odluka izazvala je različite komentare i reakcije kako u samoj Ukrajini tako i u svetu a naročito u Rusiji gde se pomno prate dešavanja u ukrajinskoj privredi. Pojedini stručnjaci su očekivali ovakav potez vlasti s obzirom u kakvoj se situaciji nalazi “Antonov“, mnogi smatraju da je kraj vazduhoplovne industrije započeo raskidom veza sa Rusijom, neki misle da je to deo zapadnih planova za uništenje jednog od najpoznatijih proizvođača transportnih aviona na svetu,  dok ukrajinska vlada uverava da je samo reč o tome da “Antonov“ ulazi u sastav državnog koncerna vojne industrije “Ukroboronoprom“.

Da li je zaista reč o gašenju ove čuvene firme ili pokušaj restrukturiranja i sprovođenja reformi vazduhoplovne industrije? U kakvom je stanju i kakve su perspektive “Antonova“? Kakve su posledice prekida poslovnih veza sa Rusijom, koliki je potencijal u saradnji sa drugim državama, da li se gasi ne samo “Antonov“ već i čitava vazduhoplovna industrija Ukrajine?  Pitanja su na koje ćemo se osvrnuti u ovoj analizi.

Dosadašnji pokušaji transformacije koncerna “Antonov“ i problemi koji su pri tom nastajali

Proces likvidacije Državnog avijacijskog proizvodnog koncerna “Antonov“ zvanično je započeo još u januaru 2016. godine kada je ministarstvo ekonomskog razvoja saopštilo da je vlada donela rezoluciju o likvidaciji zbog toga što su tokom 2015. godine tri kompanije koje čine koncern  prešla u sastav “Ukroboronoproma“.  Državno preduzeće “Antonov“ je to izvršilo 31. marta 2015, a državna preduzeća “Zavod 410GA“ i HGAPP 15. juna 2015.

Početak značajnijih pokušaja transformacije “Antonova“ počinje jula 2005. godine kada je osnovana Državna avijacijska proizvodna korporacija “Nacionalno udruženje Antonov“ u čiji sastav je ušlo 10 subjekata i to državno preduzeće “Avijacijsko naučno-tehnički kompleks imena O.K. Antonova“, “Zavod 420 GA“, zavod “Aviant“, KP “Radioimeritelj“, “Harkovski mašinski proizvodni zavod FED“,  ukrajinski NII vazduhoplovne tehnologije, “Harkovski konstrukcioni biro za agregate“, NII “Buran“, GP “Novator“, ZMKB “Progres“.

Da li ćemo uskoro videti serijsku proizvodnju An-225 u Kini? / Foto: REUTERS/Robert Kolek

Nakon samo dve godine utvrđeno je da ovakav vid udruživanja nije dao željene rezultate.

Zbog toga je ponovo došlo do restrukturiranja i ukazom ukrajinske vlade broj 428 od 14. marta 2007. godine osnovan je Državni avijacijski proizvodni koncern “Avijacija Ukrajine“ sa deset vodećih kompanija i konstruktorskih biroa, a koji je već aprila iste godine postao korporacija.

Međutim nisu svi članovi nove korporacije bili zadovoljni pa su već 21. novembra 2007. iz nje izašli preduzeća “Ivčenko-progres“ i ‘Avijacijsko naučno-tehnički kompleks imena O.K. Antonova“. Kabinet ministara je potom  ukazom broj 1014 od 30. oktobra 2008. iz sastava koncerna isključio još pet preduzeća i preimenovao ga u Državni avijacijski proizvodni koncern “Antonov“.

Primer učešća ruskih firmi u proizvodnji jednog od tipa aviona Antonova, putničkom An-148.

Prilikom ove integracije u koncernu su ostali konstruktorski biro i remontni zavodi. Početkom 2010. u sastav koncerna se vratio Državni avijacijski proizvodni koncern “Antonov“ a prisajedinjen je zavod odnosno Državno preduzeće “Kijevski avijacijski zavod Aviant“.

Nijedan od pokušaja izmene strukture udruženja i prestrojavanja nije dao zadovoljavajuće rezultate kada je u pitanju povećanje produktivnosti i uspešnosti koncerna, proizvodnja je ostala relativno mala a u međuvremenu je došlo i do primetnog odliva kadra, naročito nakon sukoba sa Rusijom a većina tog kadra je upravo prešla da radi za kompanije ruske vazduhoplovne industrije.

U daljim lutanjima za rešenjima ‘’Ukronoboroprom’’ je tokom prošle i ove godine formirao ‘’Ukrajinsku avijacijsku proizvodnu korporaciju’’ u čiji sastav su osim ‘’Antonova’’ ušli PAO ‘’UkrNII AT’’, GP ‘’Novator’’, GP ‘’Harkovski mašinski proizvodni zavod FED’’, GP ‘’ “Harkovski konstrukcioni biro za agregate“ i PAO Zavod ’’Majak’’.

Stanje koncerna, perspektive, raskid veza sa Rusijom i potencijal saradnje sa drugim državama

Ukrajinska i ruska vazduhoplovna industrija su do izbijanja krize u Ukrajini 2014. godine a koja traje i danas, bile gotovo neraskidivo vezane, upućene jedna na drugu tesno sarađujući na gotovo svim poljima. U pojedinim segmentima zavisnost je bila izuzetno velika pa je tako Rusija iz Ukrajine uvozila turboventilatorske motore za školsko-borbene avione i turbovratilne motore za helikoptere, dok je na primer udeo ruskih delova u nekim ukrajinskim transportnim avionima dostizao i do 70 procenata.

Pojedine kompanije ukrajinske namenske industrije su gotovo celu svoju proizvodnju plasirale na tržište Rusije koje je sada ograničeno ili uopšte više nije dostupno. Na gubitku su obe države ali pre svega Ukrajina jer sada Rusija intenzivno radi na osvajanju proizvodnje ili remonta onoga što je uvozila od svog nekada vrlo bliskog zapadnog suseda. Prekid saradnje neminovno će dovesti do gašenja velikog broja ukrajinskih i u manjoj meri pojedinih ruskih firmi.

Isporuka dela trupa i kesona krila aviona An-148 iz Kijeva za Rusiju jula ove godine.

Jedan od takvih primera u Rusiji je zavod ‘’Aviakor’’ iz Samare koji je proizvodio avione An-140 i koji zbog prekida odnosa sa ukrajinskim HGAPP iz Harkova ruskoj vojsci nije mogao da isporuči svih 14 ugovorenih An-140 već je uspeo da proizvede samo 9. Maja ove godine iz ovog zavoda je saopšteno da se proizvodnja tog modela prekida a krajem jula ‘’Aviakor’’ je podneo tužbu regionalnom sudu za priznavanje bankrota zajedničkog rusko-ukrajinskog projekta ‘’Međunarodni avijacijski projekat-140’’.

Saradnja dve industrije od 2014. je svedena na minimum ali ipak nije potpuno prekidana. Iako su ukrajinski zvaničnici izjavljivali da će se ta saradnja potpuno prekinuti tokom ove godine imamo primer iz sredine jula gde je iz Kijeva u rusku fabriku VASO iz Voronježa isporučena sekcija trupa F-2 i kesoni krila za poslednji 15-ti putnički avion An-148 koje je naručilo Ministarstvo odbrane Rusije.

VASO nastoji da samostalno nastavi proizvodnju An-148 a saopšteno je da se vode pregovori o isporuci aviona Angoli, Indiji i Kazahstanu, kao i o daljoj isporuci ruskoj vojsci koja ima veliku potrebu za zamenom aviona Tu-134.

Proizvodnja aviona u koncernu ‘’Antonov’’ bila je veoma mala, od 2005. do 2010. proizvedeno je samo 14 aviona An-32, An-74 i An-140. Od 2010. do 2015. proizvedena su 23 aviona od toga 7 An-32, 5 An-74, 4 An-148, 6 An-158 i jedan opitni An-178. Bilo je međutim godina kada nijedan gotov avion nije izašao sa proizvodnih traka.

Ukrajinci sada nastoje da delove ruske proizvodnje zamene drugim komponentama, pretežno zapadne i domaće proizvodnje. To za sada ide jako teško i sporo i mnogi stručnjaci sumnjaju da će se taj proces uspešno završiti.

Novi transporter An-132D ima veliki broj inostranih odnosno zapadnih komponenti.

Treba reći i da prodaja aviona danas čini svega 8 procenata prihoda ‘’Antonova’’ a da se ostalo zarađuje putem iznajmljivanja teških transportera An-124 i An-225 a tu su i naknade za autorski nadzor. Najave o proizvodnji velikih serija se do sada nisu obistinile, do sada se govorilo da bi koncern godišnje mogao da proizvodi od 12 do 24 aviona. To bi možda moglo da se promeni u predstojećim godinama a zanimljivo da se trenutno u fabrikama u procesu proizvodnje nalazi 25 aviona različitih tipova i namena.

‘’Antonov’’ polaže velike nade u svoj novi transporter An-178 ali i u saradnju sa Saudijskom Arabijom uz čiju podršku je napravljen višenamenski transporter An-132D. Za sada je An-178 naručila azerbejdžanska kompanija Silk Way Airlines i to 10 primeraka dok je iračka vojska zainteresovana za dva aviona. Pismo o namerama za nabavku An-178 potpisala je kompanija Maximus Air i RV Saudijske Arabije za 30 aviona.

Finansijska saradnja za ovaj avion ostvarena je sa kineskom kompanijom Airspace Industry Corporation of China koja je zainteresovana i za najveći transporter na svetu – An-225. Kinezi bi ne samo pomogli završetak kompletiranja drugog aviona koji je ostao u pogonima već bi se izvršio i transfer tehnologije za serijsku proizvodnju u Kini. Iako su mediji preneli da je “Antnovov“ maltene prodao prava na proizvodnju An-225 Kinezima, rukovodstvo koncerna je to kasnije demantovalo.

Veliki transfer tehnologije biće izvršen i u ukrajinsko-saudijskom programu An-132 čiji je razvoj započeo aprila 2015. godine. Tada je potpisan ugovor o saradnji između Antonova i saudijske organizacije King Abdulaziz City for Science and Technology. U razvoj je uključena i saudijska kompanija Taqnia Aeronautics Company sa kojom je 21. februara 2016. potpisan ugovor o formiranju fabričkog kompleksa u Saudijskoj Arabiji gde će se proizvoditi An-132.

Čvrsti ugovor za 10 An-178 za sada je potpisala samo azerbejdžanska kompanija Silk Way Airlines.

Prvi serijski avion trebao bi biti isporučen S. Arabiji 2018. godine a proizvodnja aviona će se obavljati u obe države. Saudijci su navodno zainteresovani za oko 80 aviona od kojih bi za sada 6 završilo u Ratnom vazduhoplovstvu od čega bi 4 bila za traganje i spasavanje a dva za elektronsko ratovanje. Na osnovu toga se može zaključiti da ‘’Antonov’’ planira razvoj i drugih varijanti svog novog transportera, spominje se i moranrički patrolni avion.

Da li će Ukrajina bez Rusije i sa podrškom iz inostranstva uspeti da svoju vazduhoplovnu industriju izvuče iz teške situacije pokazaće se u narednih nekoliko godina. Sa jedne strane tu su različite prognoze koje stižu pre svega od ruskih stručnjaka koji smatraju da Ukrajina, čak i da nađe ozbiljne partnere u stranim kompanijama, nije sposobna za takav jedan poduhvat i predviđaju gašenje proizvodnje vazduhoplovne tehnike u narednih desetak godina.

Ukrajinski političari kao i svugde u svetu obećavaju mnogo dok rukovodioci vodećih firmi vojne industrije koji su postavljeni uglavnom po političkoj liniji, izjavljuju da se u narednom vremenu očekuje boljitak, da postoji na desetine potpisanih čvrstih ugovora koji će doneti dovoljno poslova kako bi se obezbedio opstanak i dalji razvoj proizvodnje vazduhoplova.

Na kraju treba dodati i da će započeti projekti aviona An-132 i An-178, iako su za njih već pronađeni prvi naručioci, imati vrlo ograničeno tržište s obzirom na njegovu zasićenost i pre svega konkurenciju koja ili već ima gotove proizvode, poput španskog C295 ili brazilskog KC-390 čiji razvoj ide u dobrom pravcu i za koji se već nazire solidan uspeh kada je reč o njegovoj prodaji.





Komentari

B

„tranzicija“ na djelu. Zapadni moćnici uništavaju konkurenciju na svaki način. Od ove situacije se mogu „omrsiti“ jedino kinezi putem kupovine tehnologije i pomalo rusi prelaskom stručnog osoblja. Zapad će dobiti da ima manje konkurencije. A jedini koji će izgubiti u čitavoj priči su: …
Pogodite ko, imamo sličan primjer…

Odgovori
D

Doslovno se slazem sa Vama, tako su uradili i kod nas na balkanu. Uce nas „demokratijom“ ( tako se na engleski pise nacionalizam) i evo dokle smo dogurali. Ali da ne bjezim od teme. Steta za ovako divnu fabriku koja je trabal biti ponos ukrainaca, ali… A i Arapi (citaj amerikanci) i kinezi dolaze samo da dobiju informaciju plus o tehnologiji i karakteristikama aviona i toliko… sve ce zavrsiti lijepo i tiho bez niko da zna…. Antonov jedino ce dobiti kljuc na vrata, radnici ostati na ulici… i tu se prica zavrsava. Zao mi je… stvarno mi je zao Antonova…

s

Pohvala za clanak, ali mozda je trebalo pomenuti i An-70, avion koji mozda najslikovitije opisuje kraj SSSR, period tranzicija i promena Istok-Zapad u okviru Ukrajine… A od kojeg Antonov jos nije odustao!

Odgovori

Тако је, Антонов је нудио Америкацима сарадњу у даљем развоју Ан-70 али тешко да има заинтересованих за такав један пројекат. Украјинци су прототип чак увели у наоружање свог РВ-а. У међувремену су Руси развили нову верзију Ил-76 тј. Ил-76МД-90А.

K

Ulazak Saudijske Arabije u projekte Antonova je vjerojatno rezultat lobiranja SAD-a. Inače ne vidim potrebu SA za takvim projektima

S

Antonov će ući u sastav korporacije Motor Sich. Savetnik i veza sa Vašingtonom u toj raboti reorganizacije i poboljšanja prodaje je Richard Douglas i njegova firma Ocean Safari Strategies.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Beduin na: [ANALIZA] Da li donirani avioni iz Rusije zaista pripadaju 4+ ili 4++ generaciji?

A daj mi kazi zasto ljudi uzimaju nove aute nakon nekog vremena? Pa ti mozes i s ficom ili stojadnim funkcionirat bez problema pa to sigurno ne cinis vise.

18. Oct 2017.Pogledaj

Živojin Banković na: [VIDEO REPORTAŽA] Bili smo na probi „Slobode 2017“

У једном тренутку заиста није летела нити једна српска 29-ка. Није пракса да се код МиГ-29УБ фарба нос, радом код једноседа је од другачијег радиопрозрачног композитног материјала и он обично има другу боју. Реалан период довођења рускиха виона нна наш стандард је неколико месеци.

18. Oct 2017.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Ugrožava li Zagreb beogradski aerodrom?

Naravno da sezonski letovi nisu isto što i letovi koji se obavljaju tijekom cijele godine? No, jednako tako je totalni diletantizam reči da sezonski letovi nisu long-haul. Eurocontrol definira long-haul kao letove koji su preko 4.000 km. Zagreb-Dubai to jest, Beograd-Dubai to nije. No, molio bih da istovremeno ne mješate širokotrupce (wide-body) i long-haul. Širkotrupci…

18. Oct 2017.Pogledaj

Dragan NS na: [VIDEO REPORTAŽA] Bili smo na probi „Slobode 2017“

"Cenjene kolege" mnogo gledaju N1 televiziju i njihove strucnjake kad iznose defetisticke tvrdnje. Jedna 29-ka je letela. Docekala i spratila avion sa Grckim predsednikom. Dve su imale "problem" sa motorima koji su "reseni" kad su Ruski migovi dosli :) Posto prvo "nase" 29-ke idu na remont, verovatno ce biti ofarbane kao i ove novopridosle.

18. Oct 2017.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Ugrožava li Zagreb beogradski aerodrom?

Ma nitko to ne spori da se vrše investicije i da se vide ogromni pomaci. Konačno i brojke su jasne. Hrvatski turizam rapidno raste, kao i brojka zrakoplovnih putnika povezanih sa time. I to jest činjenica. Što god netko mislio o samoj Hrvatskoj, njenom turizmu i potencijalima.

18. Oct 2017.Pogledaj