BEG airport status
LYBE 2001:30 Z 100°08KT 9999 BKN040 02/00 Q1015 NOSIG=
[ISTRAŽUJEMO] Farbanje JAT-ove Karavele kroz improvizaciju Proces sređivanja i farbanja JAT-ove Karavele naišao je na različite komentare među vazduhoplovnim entuzijastima i ljudima koji su deo Muzeja vazduhoplovstva, a ekipa Tango Sixa je dala priliku svakom od njih da govori o toj temi / Foto: Slađana Nedeljković, Tango Six

[ISTRAŽUJEMO] Farbanje JAT-ove Karavele kroz improvizaciju

Poliranje prednjeg desnog trupa JAT-ove Karavele YU-AHB je u toku, a radovi na farbanju ovog aviona počeli su 9. novembra u spoljašnjem delu Muzeja vazduhoplovstva.

Kako je Tango Six izveštavao, predviđeni rok za završetak radova je tri meseca, a njihovo sprovođenje biće finansirano iz prihoda Muzeja. Prema rečima direktora Muzeja Čede Milivojevića, ponude izvođača bile su neadekvatne s obzirom na mali budžet Muzeja pa su zato zapošljeni radnici na određeno vreme.

Radnici poliraju deo prednjeg desnog trupa / Foto: Slađana Nedeljković, Tango Six

Na početku radova bilo je upošljeno tri radnika, a sada posao obavlja njih petoro, od kojih su tri radnika u penziji i dva radnika JAT Tehnike. Angažovani su tako da trojica rade pod Ugovorom na određeno dok radnici JAT Tehnike posluju pod Ugovorom o privremenim i povremenim poslovima.

Među penzionisanim radnicima je i Đorđe Ivanov, modelar koji je pravio čuvene „ratne“ makete MiG-a 29 tokom bombardovanja 1999. godine.

Avion je prvo opran i očišćen od lišaja / Foto: Igor Salinger, Aermedia.com

Pre početka farbanja, avion je opran, kiselinom očišćen od lišaja i sada je u procesu poliranja, a kako nam je direktor Muzeja rekao u procesu farbanja biće korišćene akrilne boje.

Tim povodom Milivojević ističe da je namera bila da se avion sredi pre posete francuskog predsednika Emanuela Makrona s obzirom na to da je Karavela proizvedena u Francuskoj:

– Karavela je francuske proizvodnje, najmarkantniji je avion u Muzeju. Ona je bila u vrlo lošem stanju, a dolazak Makrona ukazao mi je da ne bi valjalo da je vidi u ovom stanju.

Onda smo rekli da idemo u rad te Karavele jer nije lepo da je vide onako prljavu. Svesni smo da će zateći radove na njoj jer vremenski ne možemo stići da je sredimo kompletno. –

Prilikom farbanja koriste se akrilne boje / Foto: Slađana Nedeljković, Tango Six

Naš portal je izveštavao i o nameri direktora da se avion sredi i iznutra, kako bi se kasnije koristio za potrebe snimanja filmova i da bi posetioci mogli da vide i unutrašnjost ovog aviona, a enterijer će se sređivati uporedo sa eksterijerom.

Ipak, proces sređivanja i farbanja JAT-ove Karavele naišao je na različite kritike među vazduhoplovnim entuzijastima i ljudima koji su deo Muzeja vazduhoplovstva, a ekipa Tango Sixa je dala priliku svakom od njih da govori o toj temi.

Inicijativa farbanja Karavele

Kako Tango Six saznaje, ideja o farbanju Karavele je došla do Muzeja zahvaljujući pismu penzionisanog vazduhoplovnog inspektora Miroslava Isakovića. On je u tekstu pisma napisao plan za farbanje aviona i uputio ga predstavnicima vlasti i organizacijama vazdušnog saobraćaja.

Prema rečima osnivača Zbirke jeroplana i dugogodišnjeg prijatelja Muzeja Maria Hrelje, vlasti su ovo pismo prosledile Muzeju vazduhoplovstva i na taj način je Milivojević došao na ideju restauracije tog muzejskog eksponata:

– Predstavnici vlasti su svoj pozitivan, ali neobavezujući stav, uputili Muzeju vazduhoplovstva. Taj stav je V.D. Direktoru Muzeja vazduhoplovstva dao ideju da debakl sa restauracijom Fijata G-50bis, „popravi“ simulacijom restauracije Karavele. Kažem simulacijom jer o pravoj restauraciji tu nema govora. –

Hrelja ističe da vremenski period, meteorološki uslovi, angažovano ljudstvo, ali i opredeljena sredstva ne govore u prilog ovakvom načinu farbanja i sređivanja JAT-ovog aviona.

JAT-ova Karavela YU-AHB / Foto: Igor Salinger, Aermedia.com

Medijsku pažnju privuklo je i pismo pod nazivom „Karavela za kraj“ upućeno direktoru Muzeja, koje je napisao dokumentalista Muzeja vazduhoplovtsva Aleksandar Kolo. U njemu Kolo kritikuje način farbanja aviona, ljude koji su odabrani za obavljanje ovog posla, ali i neadekvatan odnos direktora prema ovom eksponatu.

Prema njegovim rečima ponuđena suma novca za obavljanje radova bila je visoka da bi se avion farbao na adekvatan način, zbog čega je direktor u traganju za rešenjem došao na ideju da uposli radnike na određeno:

– Pošto je ta suma bila visoka za adekvatno farbanje aviona, direktor je našao tri čoveka sa Ugovorom o delu, koja sa njim rade pod Ugovorom na neodređeno i to pod najlošijim vremenskim uslovima.

Postoji osnovni tehnološki minimum pod kojim sme nešto da se radi na avionu, a on upravo radi suprotno i farbanje aviona želi da obavi na neki svoj način. –

Radnici pripremaju materijal za obnavljanje Karavele / Foto: Igor Saliger, Aermedia.com

Međutim, Kolove tvrdnje za Tango Six demantuje Direktor Muzeja Čedo Milivojević i napominje da se farbanje Karavele odvija po propisanim uslovima, kao i da će ovakav način sređivanja biti i bolji od predloženih:

– Prvo sam ispitao tržište, međutim shvatio sam da mi to nikako nije bilo povoljno, onda sam došao na ideju da uposlimo ljude koji su to nekada radili i koje ću platiti i nabaviti im svu potrebnu opremu za rad na Karaveli.

Znam ja po kojim se propisima farba avion, ali ja ću ga srediti još bolje sa manje novca i kavlitetnijom opremom. Sklopio sam mozaik i što se tiče novčanih sredstava i tehničkih i evo ide nam lepo. –

Tango Six je dobio na uvid dokument, koji je dobijen prema Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, gde je formulisano Mišljenje Stručnog saveta Muzeja vazduhoplovstva, koje je bilo nužno da bi se počelo sa radom.

Ipak, činjenica je da su radovi započeti još pre donošenja mišljenja i predloga Stručnog saveta. U ovom dokumentu piše da je Karavela kulturno dobro Muzeja, kao i da sa njome treba postupati u skladu sa zakonom, a vremenske prilike nisu povoljne za radove na njoj.

Mišljenje Stručnog saveta Muzeja vazduhoplovstva / Foto: Aleksandar Kolo, Muzej vazduhoplovstva

Prema mišljenju Stručnog saveta predviđen rok od tri meseca za radove nije dovljan, ali traži se i garancija na ovakve poslove i lica koja su dovoljno obučena za ovu vrstu posla.

Akrilne boje i vremenske prilike

Podsetićemo da su radovi na Karaveli započeti 9. novembra, kad su vremenski uslovi bili drugačiji nego sad.

Vedro vreme praćeno suncem i višim temperaturama nego što je predviđeno za to doba godine, išli su na ruku radnicima. Sada su vremenske prilike drugačije, a niske tempetrature otežavaju radove na Karaveli. Međutim, to ne sprečava radnike da i dalje sređuju ovaj avion.

Ova činjenica nas dovodi do prve stavke mišljenja Stručnog saveta u kojoj piše da su radovi na avionu potrebni, ali da nisu više adekavtni zbog nepovoljnih vremenskih uslova.

Niske temperature ne smetaju radnicima na Karaveli / Foto: Slađana Nedeljković, Tango Six

Isto mišljenje ima Kolo, koji u svom pismu upućenom direktoru Muzeja ističe da nije saglasan sa dobom godine u kojem se obavljaju radovi na avionu jer ni tehnički uslovi za početak radova nisu zadovoljeni:

– Pod pojmom vreme mislim na doba godine i meteorološke uslove u kojim se obavlja farbanje aviona na otvorenom prostoru. Temperature se uveliko približavaju nultom podeoku, a vlažnost ne zadovoljava ni jedan od propisanih tehničkih kriterijuma. U takvim uslovima plaćanje ljudstva i utrošak materijala će biti ravni bacanju teško stečenih sredstava u vetar. –

Nakon dobijenih informacija, direktora Muzeja smo pitali da li su vremenski uslovi u skladu sa uslovima predviđenim za farbanje aviona, a on je odgovorio da su uslovi pogodni za realizaciju rada na Karaveli:

– Nije tačno da su niske temperature, Rusi betoniraju i na -25 stepeni, a ne vidim zašto bi bio problem da se avioni farbaju. Jedini problem je što kad se bude farbalo mora da bude preko 8 stepeni. –

Kada je naša ekipa prošle subote posetila radove na Karaveli, primetili smo da je desna strana prednjeg dela trupa aviona ispolirana i da su oznake sa skinute. U toku razgovora sa jedim od radnika, saznali smo da je kiselinom skinut lišaj i prljavština koja je bila na avionu.

Ispoloirana desna strana prednjeg trupa / Foto: Slađana Nedeljković, Tango Six

Sa ovakvim načinom sređivanja nije saglasan Aleksandar Kolo, koji objašnjava da su kiseline opasne za eksterijer aviona ukoliko se koriste u velikim količinama:

– Postoje posebna sredstva za skidanje lišajeva, a ne kiseline koje prodiru u aluminijum. On je zahvalan i postojan materijal, ali ga kiseline mogu razoriti ako uđu dubinski u njega pogotovo u količinama u kojim ih oni koriste. To je veliki tehnološki zahvat, nije šala. –

Kolo napominje da su svi Jatovi avioni do 1970. godine sa donje strane trupa ofarbani svetlo sivom bojom, a da su radnici ovu boju oljuštili i nastavili da farbaju drugim bojama, kao i da nije napravljena defektacija i primenjen laborat oko tehnološke upotrebe.

Skidanje lišaja na ovakav način za direktora Muzeja ne predstavlja problem, on ističe da se donji deo aviona ne farba, da je on za poliranje, kao i da su radnici svesni koja su sredstva najbolja za sređivanje aviona:

– Donji deo aviona se polira, donji deo se ne farba, a gornji deo gde su krila skinuta je mahovina i lišaj.

Ja imam čoveka koji ima licencu za poliranje i imam čoveka koji ima licencu za farbanje, kako oni kažu tako se rade avioni sa najkvalitetnijim sredstvima. –

Skinute oznake

Oznake sa aviona su skinute tokom sređivanja, a pre toga su fotografisana mesta na kojima su se one nalazile kako bi znali koje će boje koristiti prilikom njihovog obnavljanja, rečeno nam je iz Muzeja.

Iako je ova delatnost podržana od strane direktora Muzeja, dokumentalista Muzeja vazduhoplovstva je ne podržava i smatra da je obnavljanje natpisa i oznaka moglo da se izvrši na drugačiji način:

– Skinuli su originalne šablone, a kad sam ih pitao kako planirate da stavite nove, Ivanov mi je rekao da su ih slikali. Odšlajfovali su sve natpise, sve ono što je decenijama stajalo na avionima.

U današnje vreme kad se svaka greška može izbeći, kad je tehnologija napredovala i kad možemo dati svoju potporu oni su skinuli natpise i oznake. Ovim gestom su nas vratili sto godina unazad. –

Skinute oznake sa aviona / Foto: Slađana Nedeljković, Tango Six

U vezi sa tim Milivojević potvrđuje da su oznake skinute, kao i da će njihova mesta biti obnovljena, ali ovoga puta ofarbana akrilnim bojama:

– Sve oznake su skinute, stavićemo sve isto kao pre dakle i one će biti ofarbane akrilnim bojama. –

On napominje da avion nije oštećen od čišćenja već od vremena, a pošto je ulegao zbog svoje težine u planu je i njegovo podizanje od strane Vatrogasne brigade.

Uskoro će i leva strana aviona biti ispolirana / Foto: Slađana Nedeljković

Ipak, Mario Hrelja ne podržava ovakav način farbanja i obnjavljanja oznaka. On ističe da je za ovaj posao nužna konsultacija sa stručnim ljudima iz kompanija predviđenih za ovu vrstu posla:

– Prilikom dokumentovanja oznaka do nivoa servisnih natpisa i pripreme šablona za natpise i oznake, potrebno je angažovati stručne ljude iz kompanija kao što su Jat tehnika, Jat poljoprivredna avijacija, Gas servis i slični. –

Ko farba Karavelu?

Na samom početku radova učestvovala su tri penzionisana radnika, među kojima je i Ivanov. Sada na avionu radi pet radnika, trojica istih i još dvoje iz JAT tehnike. Kako za Tango Six kaže direktor Muzeja radnici iz JAT Tehnike imaju funkciju nadzornika, jer su stručni za ovu oblast:

– Dvojica radnika nemaju iskustva, rade kako im ovi iz Tehnike kažu, ali rade ispravno sve kako treba i sve je po procedruri.

Planiramo da farbamo kroz improvizaciju, dakle imamo šator od 6 metara i skelu koju pomeramo dok radimo. Ostali su tražili nešto što ne možemo da ostvarimo i zato nam je ovako najviše odgovaralo i smatram da radimo ispravno. –

Radnici prilikom sređivanja koriste šator od 6 metara i skelu / Foto: Igor Salinger, Aermedia.com

U vezi sa ljudima koji učestvuju u farbanju JAT-ovog aviona, druga stavka Mišljenja Stručnog saveta Muzeja vazduhoplovstva govori da Đorđe Ivanov ne poseduje adekvatno iskustvo za vođenje radova ovakve vrste i obima.

Ivanov nije želeo da komentariše farbanja Karavele jer kako kaže ne želi da se izjašnjava dok radovi ne budu gotovi.

Upošljena i dva radnika JAT Tehnike / Foto: Slađana Nedeljković, Tango Six

U „Karaveli za kraj“, Kolo kritikuje i nestručnost lica koja farbaju ovaj avion i napominje da je nedopustivo da se jedan ovakav eksponat shvati kao „krečenje stana“. Ipak, Kolo kritikuje i ostale radnike Muzeja jer prema njegovim rečima, osoblje ove ustanove ćuti pred ovakvim načinom farbanja JAT-ove Karavele.

Za naš portal dokumentalista Muzeja takođe potvrđuje svoje mišljenje u pismu i naglašava nestručnost radnika koji obavljaju posao koji bi trebalo da bude u rukama stručnijih lica:

–  Ljudi su došli pa zašli uhlebljenje našli. Ja razumem da angažujete penzionere kad je neko od njih stručan i kad nemate nikog drugog. Dakle, ovde je strašno što on angažuje ljude koji se nikada nisu bavili tim poslom. –

Upravni odbor ćuti

Da bi počeli radovi na jednom Muzejskom eksponatu trebalo bi da bude obavešten Upravni odbror Muzeja, ali isto tako da se sazove Stručni savet koji bi trebalo da iskaže svoje mišljenje pre početka rada na određenom prmerku.

Prema rečima Kola, Upravni odbor nije konsultovan, što nam je kasnije i sam direktor Muzeja potvrdio. Milivojević je za naš portal rekao da Upravni odbor nije konsultovao pre početka radova jer je smatrao da je dužan samo da ih obavesti ukoliko se radi o nekom ugovoru:

– Nema potrebe da se obraćam Upravnom odboru jer kad pogledate Zakon o kulturi videćete u Članu 38,  direktor je nadležan za zakonitost, materijalno i finansijsko poslovanje. Kad su u pitanju neke druge veće stvari, na primer oko potpisivanja nekih ugovora i slično, dužan sam da obavestim predsednika Upravnog odbora. –

U Članu 38 Zakona o kulturi stoji da direktor ima određenu slobodu upravljanja, ali treba napomenuti da je ona ograničena Zakonom i Statutom kao i drugim pravnim aktima.

Kao što smo napomenuli, Kolo ne podržava ovakav postupak i smatra da je nužno bilo raspisivanje tendera pre početka radova:

– Upravni odbor nije konsultovan, vi biste za veća ulaganja morali da imate tender, ovde nije bilo tendera. Direktor se ne usuđuje da ih bilo šta pita, a ni Upravni odbor se ne usuđuje da bilo šta pita direktora. –

On takođe smatra smatra da nije problem u Upravnom odboru već u tome što nije donet Osnivački akt kojim bi se definisao rad Muzeja i njegovo funkcionisanje, a kaže da je glavni problem u prenosu vlasništva nad Muzejem:

– Sve ovo vuče korene od prenosa vlasništva nad Muzejem, dakle od tada je sve počelo dok se status vlasništva ne reši ne možemo očekivati poboljšanje. –

Podsećamo da je Muzej vazduhoplovstva od 2017. godine u državnom vlasništvu, a Ministarstvo odbrane preuzelo je upravljanje nad ovom institucijom kulture po odluci Vlade Republike Srbije 2015. godine. Prema rečima tadašnjeg ministra odbrane, Bratislava Gašića osnivačka prava su preneta na državu. Međutim, zahvaljujući dokumentaciji do koje je došla naša redakcija saznali smo da država nije bila vlasnik Muzeja vazduhoplovstva.

U prilog tome nam govori to da je Upravni akt trebalo da bude donet još pre dve godine, a prema rečima dokumentaliste Muzeja ovaj akt bi mogao da reši problem finansiranja ovog kulturnog objekta:

– Neshvatljivo je da smo i nakon dve godine na statusu samofinansiranja, ne može vojska da bude ta koja koči čitav proces jer je imala plan da Muzej vazduhoplovstva pretvori u vojnu jedinicu. –

Kako o radovima na JAT-ovoj Karaveli Upravni odbor nije obavešten, redakcija Tango Sixa je pokušala da stupi u kontakt sa članovima Upravnog odbora, ali se do objavljivanja ovog teksta kontaktirani članovi o temi farbanja Karavele i dalje nisu oglasili.

Napominjemo da ovo nije prva inicijativa za sređivanje JAT-ovog aviona. Kako je Tango Six izveštavao u aprilu 2015. godine ekipa entuzijazista je pokrenula akciju „Četke i metle“ i uspela da očisti spoljašnji izgled aviona. Ipak, nakon sređivanja letelica nije bila adekvatno zaštićena pa je vremenom njen spoljašnji izgled možda bio i gori pre te, prve, improvizacije.

Koje je vaše mišljenje?

Komentari

М

Посебно је интересантан начин изражавања директора.
Као да је музеј од деде добио па је све у првом лицу : „ја сам мислио“ “ јефтиније ми је“ “ нисам тако хтео“ и слично.

Иначе, мислим да ћу због оваквог уништавања мизејских експоната и посебно због повреде закона да иницирам одређене инспексијске поступке, па ко зна можда госн. директор буде имао више времена да размишља кад све добије судски епилог.

Odgovori
D

Ja sam glavni krivac.. Ovi što „najbolje“ znaju su decenijama posmatrali kako avion propada.. Prednjači diplomirani mašinski tehničar Kolo, koji ne može složiti tehničku dokumentaciju koja trune po depoima, a ovamo se razume u sve živo. Oni koji neznaju zameniti sijalicu kritikuju ove vredne i radne ljude koji su se prihvatili ovog projekta. Videćemo za mesec-dva. Srećni praznici svima.

Odgovori
S

Gospodo, sve je to lepo, ali to je bacanje novca u vetar. Svi eksponati treba da budu untur zgrade a ne da trule napolju ispred muzeja. Moje misljenje je da je muzej premali i da je na losem mestu. Ko od posetilaca stranih ili domacih treaba da doju na aerodrom da bi isli u muzej. Turisti dolaze u grad, znaci da bi bilo dovoljno poesetilaca, muzej bi trebao da bude negde u gradu gde moze lako da se dodje do njega. Vise gostiju, vise ulaznica, vise para, bolja nega za muzej i avione.

Odgovori
d

tako je sve naopako.Drzavu Srbiju nije briga ni za aerodrome,zgrade sudova,policije,sportske objekte,domove zdravlja,kasarne.Smederevska Palamnka kada sam je video nakon 20 godina nisam mogao ocima da poverujem tamo je skoro sve pred urusavanjem.Fasade glavnog grada su sve propale a kamo li da spominjem tamo neku varos u Srbiji.Pa i ovaj avion je tipican primer.Da priznamo da od dolaska Milosevica na vlast i njegovih ljudi mi smo propali i i dalje propadamo.

Z

1. pozdravljam pocetak poslova, koliko god da su zakasneli.
2. Razocaran sam zbog razloga sto je neko odlucio da farba taj avion. Koliko samo godina mi svi prolazimo pored tog aviona, i drzavu nije sramota od svojih stanovnika da deo istorije tako ostane zapusten i propada. Da su bar izbetonirali postolja. Na slici moze da se vidi koliko su tockovi potonuli… Takodje, drzavi nije vazno da li je to lepo za nas, Srbe. Ali kad treba da dodje neki vazan stranac, onda pobogu, ne moze to tako da izgleda…
3. To je jako lep avion po mom iskrenom misljenju, i napravljeno ih je samo 210. Mi smo sacuvali taj 1, od 4 koliko smo imali.
U svakom slucaju, NE MOZE AVION DA SE TRETIRA KAO MAKETA, CAK I AKO VISE NE LETI.
Cilj ovog posla je popravka spoljasnjeg izgleda, a na kraju, vaznije, zastita.
Nisam video u tekstu, da je konsultovan neki inzenjer, koji ce propisati gde i sta ce da se radi, kojim alatima, kojim materijalima…
zapossleni su u funkciji nadzora. Pa mene bi bilo sramota da ja ovo kazem, a ne da sprovodim…
E moja srbijo medju sljivama.
Nisam verovao da cak i ovo moze da se ispolitizuje :)

Odgovori
G

Velika bahatost, totalna nekompetentnost, donošenje odluka brže-bolje da bi se sprovele direktive odozgo. Nadam se da sneg neće zakloniti pogled Makronu, pošto je to očigledno najbOtnije. Nadam se da pola metra snega i minus ne utiču previše na radove.

U teškim situacijama, improvizacija je pozitivna stvar. Improvizacija kao redovan način rada je loša stvar. Ovo nije bila kritična situacija. Ovo je nestručnost, bahatost i uništavanje kulturnih dobara od strane ljudi istog mentaliteta kao oni koji su prefarbali spomenik na Crvenom krstu u crveno, a zatim sve ispeskirali dok ga nisu nepovratno uništili. Ovo je tek malo manje loše od sečenja onih starih lokomotiva u staro gvožđe.

Međutim, najveći je problem što ima mnogo onih kojima je ovo normalno, u redu, čak pozitivno.

Za sve one koji će me nazvati „hejterom“ ili reći „uradi ti bolje“, mogu unapred da odgovorim – nije moj posao da vodim Muzej vazduhoplovstva. Ja svoj posao radim profesionalno i da ga radim kao što ga radi gospodin iz muzeja, dobio bih otkaz u roku od sat vremena. Ono što jeste moja dužnost, je da kritikujem kad neko uništava nacionalno blago.

Odgovori
E

Lepa inicijativa,samo iz teksta ne saznajemo koliko novca se ulaže u projekat. Verujem,
da ti ljudi rade iz čistog entuzijazama. Postavlja se pitanje,koliko to gospodo košta? Možda bi bilo neophodno, da se pod
hitno ispita takav entuzijazam bez tendera i dozvole Upravnog odbora. Meni ovo liči na pranje love po članu 38 zakona o kulturi.

Odgovori
e

Šta kaže drug Direktor? Ako Rusi mogu da betoniraju na -25, možemo i mi da farbamo avione na +8. Ne betoniraju samo Rusi na -25, i mnogi drugi betoniraju na -25. Mnogo decenija je proteklo, eksperimenata, propali pokušaja da bi se razvili materijali i tehnologija da bi neko danas mogao da betonira na -25. Mogu da potpišem da niko od njih koji betoniraju na -25, ne farbaju muzejske eksponate na način na koji se sada farba ova Karavela. Ne bi im ni u ludilo tako nešto palo na pamet. Čitam ovaj članak, kao i onaj o sređvanju Karavele iznutra, snimanju filmova, spotova, . . . Samo u jednom trenutku sam pomislio, da izvine drug Direktor, kako je njemu dooooobro. Ovo što se radi sa Karavelom je kriminal. A i komentari tipa „bolje i ovako pa za 10 godina ponovo“ su mi baš onako. Zato se i nalazimo gde se nalazimo jer nam je sve u fazonu bolje uraditi i kako ne treba da se uradi nego da se uopšte ništa ne uradi. Mislim, onda idite kod zubara pa neka vam umesto plombom zub zatvori plastelinom. Em je jeftinije, em je bolje ikako nego nikako. Obični populističko botovski komentari. Ovakve stvari se rade u zatvorenom prostoru, u idealnim uslovima, a rad na Karaveli bez minimalno pola godine do godinu nema šanse da bi neki normalan muzej u svetu radio. Kao, neće Karavela ponovo leteti pa može da se radi kako se hoće, samo da se uradi. To kada se radi onda se radi da traje najmanje 50 godina da ništa više ne treba da se pipne sem prašina da se obriše. Ovo kada završe, ima Karavela da za godinu propadne više nego što je propadala u zadnjih 30 godina. Ovi ima da je uniše samo tako.

Odgovori
l

bolje da ga farbaju i da lepo izgleda u muzeju nego napolju da propada

Odgovori
S

Mislim da je plato ispred muzeja, na kome posetioci lome noge, daleko veći problem.
Što se Karavele tiče, samo je trebalo da sačekaju april i onda bi bilo ok da je farbaju ovako.

Odgovori
D

Prava restauracija se radi kada planirate da tim avionom opet letite. Ova Karavela više neće leteti zato farbanje ne mora da ispunjava uslove po kojima se farbaju avioni koji bi trebalo da lete. Ovaj avion je godinama propadao. Kako god da ga urade gori ne može biti. A uradiće ga da će bar izgledati kao u najboljim godinama, da nas neće biti sramota kad je pogledamo. Verovatno vreme nije baš odgovarajuće za farbanje i verovatno je moglo, posle svih godina, da se sačeka i proleće. Sigurno da ljudi koji se ne smrzavaju bolje urade posao.

Odgovori
L

@denis

ima jedan muzej u blizini, kraj Minhena

Ni tamo avioni neće nikad leteti, ali su svi ofarbani kao da su iz fabrike upravo izašli. Od najstariji do najnovijih

v

Nije ovde sporno da li ce avion leteti ili ne, sporno je sto se nigde ne pominje ko je propisao tehnologiju farbanja i da li je ista propisana uopste. Sporan je tajming izvodjenja radova, licno me boli uvo za napirlitanog francuskog petlica kome se u cast dolaska farba karavela. Sporan je tender kojega nema. U javnost se izaslo sa informacijom da se eto radi na karaveli sa zeljom da se prikaze da se stvari pomeraju nabolje. Ali u moru poluinformacija, mnogo je nelogicnosti sto ljude navode da pomisle na mesetarenja i marifetluke jer smo kao narod skloni tome. Radovi DA, ali transparentno i strucno.

Z

Avion propada godinama i kad se nadje neko da da nesto ucini da ga spase, po nasem „dobrom“ obicaju odmah se nadju dusebriznici da to iskritikuju.
U zemlji Srbiji je najbolje da nista ne radis i svi ce biti srecni.

Odgovori
e

pa zar se farba po ovakvom vremenu i zbog makrona, e jbg

Odgovori
D

Trend avio muzeja po svetu je da prave replike ili parcijalne replike aviona osim kad su u pitanju istorijski jedinstveni eksponati kao sto je prvi A300, prvi Konkord itd. U ostalim slučajevima bitno je da izgleda kao original i da je dobro zaštićen i održavan da bi posetioci placali karte da ga vide a ne da stoji na livadi i trune za džabe. Muzej treba da ubedi državu i grad da je Muzej turisticka atrakcija i da moraju da investiraju u dodatne hale i sadržaje za Muzej a restauracija i farbanje će posle biti lakši deo posla.

Odgovori
i

Na nekima od kanala, NG ili Discovery sam gledao kako farbaju avione i tamo su definitivno koristili kiseline na Al delovima (na kompozitnim ne) i takodje smirglanje za skidanje farbe. E sada koje kiseline i koja je tu kiselina nisu ulazili u detalje. A opet negde sam gledao kada su restaurirali Harriera koristili su nesto kao peskarenje ali kao abraziv koristena je sodabikarbona. Rastvor sodabikarbone je pozeljan i kod pranja delova posle upotrebe kiselina.
Kad sve saberem i oduzmem, s obzirom da ova Karavela vise nece nikada leteti ovo farbanje joj nece naneti neku vecu stetu. Jedino se nadam da su sve postojece oznake dobro dokumentovane , fotografisane, izmerene tako da ako se ikada bude radilo profesionalno da ce se moci uraditi kvalitetno.
Takodje treba uzeti u obzir i materijalno stanje muzeja, mozda bolje ovo nego nista.
Bilo bi jako lepo da smognu snage i srede one nesrecne stepenice na ulazu i ovaj put nadju neko dugorocnije resenje.

Odgovori
К

Одлуку о „фарбању“ Каравеле доректор је донео на пречац, тек када је „стигла директива одозго“. Претходно није направљена никаква дефектација стања авиона. Није направљен ни елабора предлога радова, нити постоји неки динамички план радова. Нема никаквог писаног финансијског плана.
Ознаке и сервисни натписи, само су фотографисани. Уместо да су детаљно документовани, измерени, прецртани (на паус). Са оваквим приступом неповратно је уништено толико тога.
„Тако да ако се икада буде радило професионално“ никада неће моћи да се уради кавлитетно.

j

Postovani clavnovi i citaoci,

Da budem iskren nisam do detalja procitao tekst vec vise prosao kroz sustinu. Licni utisak je da se ovde neko setio da neciju inicijativu da resi jedan problem i poboljsa situaciju omalovazi. Iskreno nisam siguran koliko kriticari imaju uticaja na sam proces ove akcije (farbanje aviona) ali ako imaju a nisu nista preduzeli po tom pitanju da istu poboljsaju unaprede korektni delima onda je dalja rasprava bezpotrebna.
Neko je uzeo na sebe da jedan eksponat koji tolike godine truli resi i to bez da se sredstva uzimaju od poreskih obveznika tako da licno ne vidim problem.
Samo napred za sve koji imaju inicijativu i zelju da stvari menjaju na bolje.

Odgovori
v

Postovani Joe, znate kako se kaze: “I put do pakla je poplocan najboljim namerama.“ Nije sporna inicijativa da se ofarba karavela, cak stavise, ona je za pohvalu. Sporan je nacin na koji se stvari izvode. Svedoci smo u milion slucajeva da jeftina resenja, nepropisno odradjeni poslovi, na kraju kostaju vise nego da se od samog starta radilo onako kako treba. A primera je mali milion: potporno zid na brdu u Grdelickoj klisuri, tuneli na AP prema Cacku, stari hrast na trasi auto puta kod Preljine. Sve se to moglo izbeci da stvari nisu radjene ofrlje i preko kolena. A sa karavelom se upravo tako postupa.

D

Zao mi je mnogo ovakav profesionalizam nisam video ni u jednom muzeju avijacije.Karavela je poprično zahtevniji avion u vidu restauracije,zbog svoje starosti i načina sklapanja,kao prvo avion se morao kompletno fotografisati,onda obraditi sve
od izgleda kolor šeme do oznaka i itd…pa do udubljenja pukutina i delova oštećenih korozijom,onda naći najpovoljije vrrmenske uslove pa betonirati ili pomeriti karavelu na čistu površinu ili siguran prostor gde bi se izvodili radovi onda polako sa konzervatorima ljudima koji su ranije farbali i odrzavali karavelu prikupiti informacije,nazvati karavelin muzej za njihovo misljene kako treba i sta treba onda to sve lepo obučiti ili dovesti ljude u struci,onda polako početi sa laganim skidanjem slojeva farbe,onda to lepo očistiti i pregledati i onda početi završni procez zastitnog sloja pa onda boje koje su predhodno bile videti ralove i koju boju stavljati i onda zavrsna obrada i oznake pa onda sve lepo pregledati i sagledati kako je ucinjeno pa tek onda pare u džep.

Odgovori
К

Ово је потпуно исправно размишљање и тачан приступ како се овакви пројекти раде. За жаљење је да по свему судећи имамо квалитетније људе ван Музеја, него у њему. Чиста логика говори да би прво требало да се одреди трајна позиција за овај авион, израде постаменти, и тек онда када је авион постављен на чврсту основу започну некакви радови.
Овде имамо потпуно накарадну организацију. Прво фарбање, па ће тек потом да зову Ватрогасну бригаду.

G

Karavela ima da „sija“ za Makrona i odusevice se njome, a posebno ce se „oduseviti“ kada pogleda oko karavele sta se desava, tj. oko muzeja… Koja sprdnja… :)))

Odgovori
S

Da li je najadekvatniji nacin – verovatno ne. Da li je bolje nego ostaviti je u uzasnom stanju – verovatno da. Makar je farbali opet za 10-ak godina.

Odgovori
A

Potpisujem!

К

Блажено незнање.

M

Tacno.
Sramna je ona depesa iyvestaj Strtru;nog saveta….samo da blokiraju, uniste , nameste….a godinama trunu avioni…
..
Svaka cast ovim vrednim ljudima…

D

Neznalice, a „vredni“! Najopasnija sorta.

N

U Srbiji kao i uvek jedan radi, petoro gledaju a stotinu njih komentariše. Ta Karavela je zapravo spomenik vazduhoplovnoj industriji Srbije – nekada je bila nešto, onda je propala na ledini i svaki pokušaj da se očisti ili vrati makar neki sjaj je dočekan na nož. Naravno, čast izuzecima.

Odgovori
N

„Ta Karavela je zapravo spomenik vazduhoplovnoj industriji Srbije“

Nisam znao da je u Srbiji radjena Karavela ???

V

Ovi,, majstori,, su pravi stručnjaci, ali za proslo vreme, i oni su iz prošlosti! Pregazilo ih vreme a i mi bi trebali! Unistavaju deo istorije, lepo i studiozno. Kako ih nije sramota, jos se i slikaju kao slavodobitnici pored mrtvačkog sanduka! Jos Ivanov da opeva i opelo, verovatno je i za to stručnjak! Nek mu miki maus oprosti za sve ucinjene gtehe ka karaveli! O boze ima li te?

Odgovori
v

Koliko pametnih i stručnih likova sad kritikuje ovaj poduhvat…čudo jedno. Ova ekipa radi korisnu stvar i neće nauditi avionu , postupak je sasvim korektan i odgovarajuć jer treba samo da zaštiti od propadanja i štetnog delovanja „zuba vremena“ , tj.neće leteti pa da se mora farbati „kako bog kaže“.
Dakle , ako neće pomoći ( a očigledno neće ) , neka umuknu i prestanu sa pljuvanjem.
Ljudi rade najbolje što se može pod datim uslovima , dakle umuknite i ne ometajte.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

nikola na: [BEZBEDNOST LETENJA] Fondacija „Dejan Pandurović“: Bili smo jedna od vazduhoplovnih sila sa visokim nivoom bezbednosne kulture

video sam tenk VIHOR 1996 na VTI tada su ga rasklapali mada su Irak Francuska i mislim Indija hteli da ga kupe jer vojska nije imala para da ga pusti u serijsku proizvodnju . Tenk malog odraza tj kupole sa motorom od 1200 KS i mislim 38000kubika isao na tenkodromu betonskom oko 100km na cas

19. Jan 2019.Pogledaj
19. Jan 2019.Pogledaj

Drazen na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Je li kupovina SSJ posljednji čavao u Adrijin lijes?

Ne slažem se Alene s tvrdnjom a će putnici apriori bježati od SSJ. Ja na primjer (radim u zrakoplovstvu) ću čim ih Adria dobije pokušati bookirati upravo njihov let. Mene taj avion privlači. Naravno ako ne bude čestih otkaza.

19. Jan 2019.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Je li kupovina SSJ posljednji čavao u Adrijin lijes?

Opala. Sada Montreal proizvodi 33 aviona godišnje, planiraju to povećati na 120 godišnje do 2020. Znači li to da kane još više povećati prozvodnju ili je to to? Alabama će imati početni kapacitet od 22 aviona godšnje, što kane povećati na 50 do 2023. To bi značilo 170 aviona godišnje u planu za idućih 5…

19. Jan 2019.Pogledaj

JU240 na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Je li kupovina SSJ posljednji čavao u Adrijin lijes?

Alene, Tačno sve. Jedino, nije mi baš najjasniji produžetak interesovanja LH za SSJ, posle preuzimanja C serije od Airbusa. Da li, eventualno, žele da imaju otvorenu mogućnost nabavke jeftinijeg aviona za siromašnija tržišta? Ako se, prosto, ne želi totalna zavisnost od Airbusa, pa, tu su i dalje Boeing i Embraer.

19. Jan 2019.Pogledaj

Send this to a friend