Milutin Milunov novi upravnik Pilotske akademije u Vršcu

Koliko se može shvatiti izmedju redova general je promašio temu pa je verovatno odstranjen za šta je nekima trebalo da shvate skoro šest godina. Velika strast u napisanom i latentno nipodaštavanje “vojnog letenja” šta god to značilo. Razlike su bitne vojni pilot mora dok tera letelicu da krivuda bezrazložno ponire leti opasno nisko leti suviše blizu drugih u grupi često na ne bas dobro opremljenim letelicama sto i nije ruku na srce normalno i bezbedno. Neki put cinjenica u izuzetno retkim trenutcima njegovi sefovi ga šalju na letenje iako znaju da su izgledi za opstanak mali (tada oni drugi piloti ne lete ni po koju cenu). Bilo kako bilo i normalno je da znacajna razlika postoji u krajnjoj instanci izražena nešto u novcu a nesto i u valuti. I da u Srbiji je bitno da oba tipa pilota rade za državu. Vojni piloti pravolinijsko letenje po mars ruti zovu peglanje. Civilni pilot svoja znanja i veštine može da skupo proda svuda u svetu a vojni posto vestine i znanja na tom nivou očigledno nema i mora da bude srećan ako mu država da da leti na npr. zastarelom nadzvučnom avionu. O Vranicu bi bilo korektno reci da je opitni pilot sto bas i nije svako a svakako se ne može reci da je bio zadrta vojnicina kako se stice utisak već suprotno za vojne pojmove cak suviše liberalan.

Pilot

Da neka globalna filozofija korišćenja vazduhoplova i vazdušnog prostora se drastično razlikuju. Ne samo kod nas već u čitavom svetu. Radim uporedo sa vojnim (svi F-ovi) i civilnim pilotima (svi Airbusovi i Boinzi) pa mogu da vidim šta i koliko kome fali.
Zapravo nikome na fali ništa! Svi avijaciju i letenje sagledavaju iz svog ugla i rade onako kako im je određeno (naređeno, definisano, propisano), Šta tu ima posebno da se diskutuje i ne razumem Vaše više ili manje (zlo)namertne komentare.
Prema mom (skromnom) iskustvu sa pilotima sa velikih aviona imam probleme na poletanju i sletanju i kod donošenja brzih i konkretnih odluka šta treba, ne treba, ne sme ili mora. To je posledica njihovog proceduralnog letenja i propisanog odnosa prema onome šta se vidljivo dešava ili fazi letenja koja je u toku. Ništa strano ili neprihvatljivo. Nakon desetak letova na duploj oni sve faze i zadatke izvršavaju dobro i bezbedno. Radi se samo o navikama.

Stvari o kojima pišete i diskutujete može se prići na drugi način. Svako letenje (sem izgleda u našoj zemlji) mora da se vrši prema propisanim procedurama i na strogo definisan način. Otuda ne vidim da bi trebao da bude poseban problem ako je neko vojni ili civilni pilot! pridržavanje procedura i propisanih postupaka je uslov i nešto što ne sme i ne može da se preskoći ili zaobiđe. Još manje improvizira. Naravno da je lakše izmeniti putanju vojnog aviona težine 10 do 20 tona jer je pokretljiviji od nekog Boinga 737 Max ili sličnog. Šta je tu čudno za vas i zašto tako diskutujete? Akrobatsko letenje je špansko selo za civilne pilote, a kovit (spin) nešto sa čime se civilni piloti noći budu u panici i okupani znojem. Oni i ne razumeju šta se dešava u tim uslovima sa avionom jer im to i nije bitno u karijeri niti ih se to tiče. procedure zabranjuju ulazak u kovit i to je dovoljno za njihov opstanak u karijeri i napredovanje u službi. Ako se tako nešto desi izlaska iz takvog stanja ionako nema i rešenje sem kovčega i ne postoji.

Dakle postoje razlike u nivou obučenosti i načinu korišćenja vazdušnog prostora i nivou upotrebe aviona kao aerodinamičke celine. Nova generacija ruskih aviona nema limita po pitanju upotrebe uzgonskih površina (stvaranja uzgona) pa su granični uslovi leta izgubili smisao i nisu više odrednica neupravljivog leta kojeg se (SVI) piloti plaše.

Gospodin Vranić Mirko, moj kolega iz VOC-a svakako ne ulazu u tu priću ni sa jedne strane. Njegova uloga kao ni uloga njegovog naslednika nije da „poboljša“ nivo obuke u Akademiji ili da je „vrati u civilne tokove“. Ovde se radi o tome da mi naše obuke u Srbiji treba da dovedemo do tog nivoa da ih „vidi“ Europa (EASA) i prizna kao kompatibilne sa njihovim, Rumunskim, Mađarskim… zato da nam piloti Srpskog porekla ili nacionalnosti ne beže u druge sisteme i tamo ostvaruju svoja prava radi nastavka svojiih karijera. To svakako prethodnik nije radio na način koji će radi njegov naslednik i nadam se da će se sve to i ostvariti.. Ja još uvek nisam promenio svoj originalni izvor dozvola i rejtinga jer smatram da će se to uskoro desiti. Naše škole i obuke su dobre i ne zaostaju za stranim, pogotovo ne za Američkim ili Knadskim. Takođe ne za Rumunskim ili Bugarskim, Slovenačkim ili Belgijskim… Mora se dakle ozbiljnije ući u priću priznavanja naše Akademije u Europskim okvirima, a za to treba više energije, volje, želje i vremena koje treba odvajati od svih ostalih životnih obaveza. Nadam se da će novi rukovodioc snaći dovoljno snage da Akademiju sa dugogodišnjom tradicijom konačno uvede u Europske tokove. Gospodin Vranić će sigurno naći neko uhlebljenje u nekom upravnom odboru, nekom sankalištu ili na sličnom zgodnom mestu te mu i tamo želim puno uspeha u radu ali i u životu.