BEG airport status
[ANALIZA] Kakva je perspektiva upotrebe lovačkog aviona MiG-29? (II deo) Nova verzija MiG-a 35 namenjena za izvoz prikazana je na MAKS-2019 / Foto: Živojin Banković. Tango Six

[ANALIZA] Kakva je perspektiva upotrebe lovačkog aviona MiG-29? (II deo)

Prvi deo analize pročitajte na ovom linku.

Lovački avion MiG-29 je za vreme relativno kratke proizvodnje u bivšem SSSR-u, imao solidan izvozni uspeh, uveden je u naoružanje 12 država koje su u periodu od 1986. do 1991. nabavile preko 300 aviona. Istovremeno, sovjetske vojne vazduhoplovne snage primile su u jedinice skoro 900 primeraka pa je MiG-29 bio tada najbrojniji lovac u inventaru sovjetske armije. Nakon raspada države usledila su teška vremena za rusku vazduhoplovnu industriju a u fabrikama je ostalo preko 100 nezavršenih MiG-ova 29.

Tokom 90-tih godina proizvedeno je malo aviona, prodavani su i oni koji su ostali na proizvodnim trakama a za koje ruska vojska nije imala novca ali su kupcima nuđeni i polovni primeci koje nije prodavala samo Rusija već i Belorusija, Ukrajina i Moldavija. Na tržištu su se pojavili lovci MiG-29SE (9.13SE) i MiG-29SD (primer su avioni sa oznakom MiG-29N za Maleziju), kao i višenamenski MiG-29SM (i 9.12 i 9.13). U tom periodu još 8 zemalja je nabavilo ili dobilo (na primer na osnovu duga SSSR – Mađarska 28 aviona ili razmenom vazduhoplovne tehnike – Kazahstan 42 aviona) preko 160 MiG-ova 29 a tokom 2000-tih dodatne tri zemlje postale su korisnici kupivši oko 40 aviona.

MiG-29SM nastao doradom verzije 9.12B / Foto: Aleksandar Milošević

Na taj način MiG je uspeo da preživi ali su izostale narudžbine ruske vojske, ne samo novih aviona već i modernizacije postojećih. Vojska je najavljivala i nastojala da se izvrši osavremenjavanje 180 do 300 MiG-ova 29 na nivo SMT i UBT ali se sa modernizacijom flote borbenih aviona, u kojoj je prioritet dobio Su-27, krenulo tek početkom 2000-tih. Takođe, RSK MiG nije imao te sreće da tokom 90-tih pronađe ozbiljnijeg kupca za svoje letelice, kao što se to dogodilo Suhoju koji je samostalno razvijao svoj višenamenski borbeni avion Su-30 koga je u velikim količinama kasnije naručila Indija koja ga je po licenci i sama sklapala. Tu treba dodati i da je MiG-29 kao usko specijalizovani frontovski laki lovački avion sa svojim taktičko-tehničkim karakteristikama imao mnogo manje potencijala za dalji razvoj od lovca Su-27 iz koga je izvedena čitava familija borbenih aviona.

Slabije modernizovane verzije MiG-29SE nabavili su Alžir (deo dorađenih aviona 9.13 koji su polovni nabavljeni iz Belorusije i Ukrajine), Mjanmar (6 aviona), Peru (tri aviona) i Sudan (10 aviona) a za modernizaciju na nivo MiG-29SM su se odlučili takođe Peru (6 jednoseda 9.13 na nivo označen kao MiG-29SM-P) kao i Sirija (prema različitim podacima 9-11 modernizovanih jednoseda 9.12B). Vrlo je moguće da će na nivo sličan MiG-29SM biti dovedeno i 11 jednoseda iz sastava RV i PVO Vojske Srbije.

Demonstrator MiG-35D nastao obimnom modernizacijom MiG-a 29M2 MRCA koji je stvoren na bazi četvrtog prototipa MiG-a 29M 9.15 / Foto: Aleksandar Milošević

Sasvim nova generacija MiG-a 29 koja obuhvata familiju aviona na istoj osnovi odnosno verzije MiG-29M, M2, K, KUB i MiG-35 (porodica Izdelije 9.41, 9.47, 9.61 i 9.67), vuče korene od projekta višenamenskog borbenog aviona MiG-29M Izdelije 9.15 čiji je razvoj započet još 1982. godine i čiji je prvi od 6 prototipova (evidencijski brojevi 151 do 156) poleteo 26. aprila 1986. a poslednji 1991. Skoro istovremeno je trajao razvoj i mornaričke verzije MiG-29K Izdelije 9.31 čiji je prvi od dva prototipa (evidencijski brojevi 311 i 312) poleteo 23. juna 1988. Usled raspada SSSR i ekonomskog kolapsa Rusije tokom 90-tih MiG-29M nije ušao u serijsku proizvodnju a umesto MiG-29K u upotrebu je ušao lovački avion Su-33 (Su-27K).

Deo tehnologije i naoružanja razvijen za avione 9.15 i 9.31 iskorišćen je za projekat modernizacije starijih verzija MiG-a 29, među kojima treba istaći MiG-29SMT koji je u svojoj prvoj varijanti Izdelije 9.17 poleteo 22. aprila 1998. Potom su nastale još dve varijacije na ovu temu koje su ponuđene na svetskom tržištu, avioni SMT Izdelije 9.18 i 9.19. Paralelno je rađeno i na novim verzijama dvoseda, Izdelije 9.51T odnosno 9.52 sa radarom u nosu i kasniji 9.53 koji odgovara jednosedima 9.18 i 9.19. Avione 9.18 i 9.53 nabavio je Jemen dok je verzije 9.19A i 9.53A kupio Alžir koji ih je zbog nezadovoljstva kvalitetom vratio Rusiji koja ih je uvela u operativnu upotrebu. Interesantno je da se u nezvaničnim izvorima mogao naći podatak da su Rusi prodavali te aviona kao sasvim nove tj. da su imali ceo propisani životni vek.

Iskustva iz projekta MiG-29SMT primenjena su na indijskim modernizovanim avionima sa oznakom MiG-29UPG (Izdelije 9.20) koji međutim imaju deo elektronske opreme francuske i izraelske proizvodnje. Ukupno je modernizovano 60 indijskih MiG-29B i UB (dvosedi nose oznaku MiG-29UB UPG i bliski su standardu Izdelije 9.53).

Kompanija RSK MiG 2001. godine započinje razvoj višenamenskog borbenog aviona sa komercijalnom oznakom MiG-29MRCA (Multi Role Combat Aircraft). Reč je o dvosedom avionu koji je tada predstavljen i kao MiG-29M2 a koji predstavlja jedan od dorađenih jednosedih prototipova MiG-29M Izdelije 9.15, konkretno četvrti prototip sa evidencijskim brojem 154. Prvi let osavremenjeni i dorađeni MiG-29M2 MRCA imao je 2002. godine a upravo će ovaj avion poslužiti kao obrazac za razvoj nove generacije Izdelije 9.41 i 9.47 (M, M2, K, KUB, MiG-35). Prvo je 9. januara 2007. prikazan tehnološki demonstrator sa oznakom MiG-35D (D – demonstrator) koji je ustvari ponovo modernizovan i modifikovan MiG-29M2 MRCA takođe ev. broja 154 ovoga puta sa savremenijom elektronskom opremom i AESA radarom Žuk-AE.

Indija je nabavila 45 aviona MiG-29K i KUB / Foto: Aleksandar Milošević

Osim što je Indija tokom 90-tih maltene spasavala rusku vazduhoplovnu industriju, odnosno OKB Suhoj i fabrike koje proizvode Suhojeve avione, Indija je tokom 2000-tih takođe pomogla i OKB odnosno RSK MiG. U okviru sporazuma potpisanog 2004. godine za kupovinu nosača aviona, dogovoren je i razvoj mornaričkog palubnog jednoseda MiG-29K (9.41) i dvoseda MiG-29KUB (9.47). Urađene su modifikacije kako bi se avion prilagodio uslovima na nosaču aviona koje su podrazumevale ojačani stajni trap i konstrukciju aviona, kuku za zaustavljanje, sklopiva krila, antikorozivnu zaštitu aviona, modifikacije napadno-navigacijskog sistema koji omogućuju operacije iznad morskih površina. Prvi let dvosed MiG-29KUB je imao 20. januara 2007. a Indija je u dva ugovora naručila ukupno 45 aviona MiG-29K i KUB. Rusija je potom 2012. godine naručila 24 aviona MiG-29KR i KUBR (20 jednoseda 9.41R i 4 dvoseda 9.47R).

Indiji je na tenderu za novi višenamenski borbeni avion (MRCA) 2008. godine ponuđen model sa oznakom MiG-35. U tu zemlju su na procenu sposobnsoti poslata dva posebno dorađena aviona sa oznakom Izdelije 9.61 i 9.67 od kojih je jedan imao AESA radar. U uži izbor su ipak ušli francuski Rafale i evropski EF-2000 a 31. januara 2012. objavljeno je da je izabran Rafale.

MiG je nastavio da radi na razvoju ‘’kopnenih’’ verzija mornaričkih K i KUB i te varijante su dobile oznaku MiG-29M (jednosed) i M2 (dvosed). Zanimljivo da je Sirija još 2007. godine naručila 24 aviona MiG-29M i M2 (prema nekim podacima svega 12), varijante koje tada još nisu ni postojale. Kako se vojno-politička i ekonomska situacija u Siriji pogoršala usled oružane pobune i izbijanja rata 2011. godine tako je Rusija odlučila da zamrzne skoro sve vojne ugovore za isporuke ofanzivnog oružja.

Dvosedi prototip verzije za Siriju, Izdelije 9.41S / Foto: Žarko Skoko, Tango Six

Iako Sirija do danas nije dobila naručene avione, napravljena su dva prototipa verzija koje se smatraju varijantama namenjenih ovoj državi. Prvi let dvoseda MiG-29M2 ev. broja 747 (Izdelije 9.47S) dogodio se 24. decembra 2011. a jednosed MiG-29M sa brojem 741 (Izdelije 9.41S) poleteo je 3. februara 2012. Kompanije RSK MiG je imala solidan marketinški pokušaj prodaje ovih aviona, dvosed MiG-29M2 747 prikazan je na aeromitinzima u Kazakhstanu, Slovačkoj i Srbiji a promovisan je Egiptu, Bugarskoj i Hrvatskoj.

Za M i M2 je 2012-2013. interes pokazala Srbija čija su dva pilota letela na dvosedom primerku a Rusi su dodatno uneli konfuziju oko označavanja ove verzije jer je avion dobio nalepnicu na kojoj je pisalo MiG-35. Tango Six je, ljubaznošću kompanije MiG, tada ekskluzivno imao priliku da vidi letelicu izbliza:

 
RSK MiG je dakle bio odlučio da se zbog unifikacije i pojednostavljena proizvodnje nova generacija bazira na palubnim MiG-29K i KUB. Spolja gledano ‘’kopneni’’ MiG-29M i M2 (varijanta za Siriju) su gotovo identični K i KUB ali za razliku od njih nemaju kuku za zaustavljanje, sklopiva krila i sistem za popunu gorivom u vazduhu što mogući kupac ipak može zatražiti kao što je to uradio Egipat.

Egipat je jedini korisnik verzija MiG-29M i M2 / Foto: isečak iz video materijala Ministarstva odbrane Egipta

Ta država je aprila 2015. godine naručila avione u vrednosti od 2,2 milijarde dolara, još uvek nije poznat tačan broj ugovorenih aviona, spominje se 46 do 54 primeraka (Izdelije 9.41SM i 9.47SM) a isporuke bi trebale da budu završene do kraja ove godine.

Ruske Vojno vazduhoplovne snage (VKS) nikada nisu pokazivale neku posebnu zainteresovanost za novu generaciju MiG-a 29 već su dobijale isključivo Suhojeve borbene avione Su-27, Su-30, Su-34, Su-35 a uskoro će im biti isporučen i prvi serijski Su-57. Nabavka MiG-a 35 je već nekoliko puta odlagana, prvobitno je u planovima opremanja oružanih snaga u periodu od 2011. do 2020. bilo predviđena isporuka 37 aviona ali je potpisivanje ugovora prvo 2013. odloženo za 2016. godinu.

Potom je početkom 2017. zvanično saopšteno da će biti naručeno samo 24 aviona a na avio-salonu MAKS-2017. avgusta 2017. godine da će od tog broja 6 primeraka dobiti akro-grupa ‘’Striži’’. Tvrdnje da će prve isporuke krenuti krajem 2018. se nisu obistinile. Nerelane su bile i najave bivšeg glavnokomandujući VKS generala Viktora Bondareva koji je krajem 2017. izjavio da će VKS naručiti čak 170 MiG-35 koji će zameniti flotu lakih lovaca, da će oni biti nabavljani postepeno u odnosu na finansijske mogućnosti a da će prvi ugovor biti za 30 aviona.

Jedan od za sada samo dva serijska MiG-a 35 u VKS Rusije, dvosed MiG-35UB isporučen 2019. / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six

RSK MiG je na bazi verzija MiG.29M i M2 2014. započeo razvoj MiG-a 35 namenjenih VKS Rusije. Jednosed sa oznakom MiG-35S Izdelije 9.41SR evidencijskog broja 702 imao je svoj prvi let sa fabričkog aerodroma u Luhovicama 24. novembra 2016. dok je dvosed MiG-35UB Izdelije 9.47SR ev. broja 712 poleteo 1. decembra iste godine. Ti avioni se spominju kao prototipovi ali i kao predserijski primerci koji služe za fabrička i državna ispitivanja.

Na Međunarodnom vojno-tehničkom forumu ‘’Armija-2018’’ potpisan je ugovor sa Ministarstvom odbrane za isporuku 6 serijskih aviona (4 jednoseda i dva dvoseda) sa rokom isporuke između 2018. i 2023. godine. U 2019. godini isporučena su samo dva aviona, po jedan jednosed i dvosed koji su kao i dva predserijska prototipa podvrgnuti ispitivanjima. Prema poslednjim zvaničnim infomacijama RSK MiG iz avgusta 2019. ispitvanje MiG-a 35 biće gotovo tek sledeće godine. Takođe u MiG-u očekuju da će se uskoro potpisati još jedan ugovor za 14 primeraka sa rokom isporuke od tri godine.

Nije samo nezainteresovanost VKS Rusije uticalo na usporen razvoj MiG-a 35. Taj avion je, na primer, trebalo da ima AESA radar Žuk-A ili Žuk-AM koje firma ’’Fazotron’’ još nije završila. Spominjalo se novo veće krilo sa pet umesto četiri podvesne tačke, potom novi jači motor RD-33MKM potiska oko 100 kN sa vektorisanim potiskom. MiG-35 je mogao postati prvi operativni ruski borbeni avion sa AESA radarom i savremenim nišansko-navigacijskim kontejnerom. Međutim, za sada su 35-ce dosta skromnije opremljene, nema jačih motora, novog krila, nema AESA radara već imaju radar Žuk-M (moguće M2).

Moguće poslednja verzija MiG-a 29, novi izvozni MiG-35 / Foto: Živojin Banković. Tango Six

Nova generacija 29-ke je za sada izvezena i proizvedena je u relativno malom broju. Osim raznih prototipova i 24 MiG-29KR i KUBR za rusku Mornaričku avijaciju, avione su nabavili, kao što smo već naveli, samo Indija sa 45 MiG-29K i KUB i Egipat sa 46-54 MiG-29M i M2. U MiG-u su računali da će avion kupovati korisnici starih verzija MiG-a 29 ali su se nekadašnji i noviji tradicionalni kupci sovjetskog i ruskog naoružanja obično odlučivali za Suhojev Su-30 koji je izrađen u velikom broju primeraka i koji za približno istu cenu (sa određenim izuzecima) realno daje bolji odnos cene, kvaliteta i mogućnosti. Istovremeno, mnogi korisnici 29-ke nemaju dovoljno novca za nove borbene avione a dobar deo tržišta je usled velikih političkih promena u svetu, nepovratno izgubljen.

Na prošlogodišnjem avio-salonu MAKS-2019. MiG je prikazao, kako je tada navedeno, novu izvoznu verziju MiG-a 35. Tokom trajanja ovog događaja moglo se videti da avion ima AESA radar, u kabini na instrument tabli dominira jedan prikazivač velikih dimenzija, avion ima izmenjen zmaj, odnosno krilo veće površine i vertikalne stabilizatore drugačijeg oblika, takođe veće površine. Smatra se da je ovo poslednji pokušaj MiG-a da dođe do novih kupaca i tako i u narednoj deceniji obezbedi proizvodnju svojih borbenih aviona.

Što se konkretno Srbije tiče, ukoliko bi se za nekoliko godina opredelila za MiG-35 (ili neki njegov derivat) to bi bilo realno jedino ako bi se avion u tom trenutku nalazio u proizvodnji. Ukoliko to ne bude slučaj, rešenje koje bi ponovo, kao danas, bilo privremeno, kratkoročno ili srednjeročno, je da ponovo nabavljamo polovne avione.

Komentari

D

Živojine šta po vašem mišljenju nedostaje mig-,u 35 osim AESA radara da bi bio konkurentan avionima tipa Rafal ili Eurofajter (ako su mu to konkurenti)-i da li je možda prioritet RSK mig modernizacija mig 31 i najavljeni projekat mig 41-pa je zbog toga 35-ica gurnuta u zapećak. Hvala i pozdrav PS-ne zamenite ako su pitanja laička-ja sam samo ljubitelj avijacije.

Odgovori
Ž

Нема недостатака, у тексту смо навели који су проблеми МиГ-а 35 на тржишту. За извоз, за сиромашније државе може и М и М2. А Фазотрон још није завршио АЕСА радар.

Модернизација МиГ-а 31 иде по плану а ради се и на продужетку животног века, не омета то МиГ-35.

Такође ради се и на пројекту наследника, то је МиГ-41 али он такође не омета 35-цу.

D

Problem je sto su izvozne verzije cesto okljastene do neprepoznativosti. Npr. ogranicenja na radaru, nedostatak datalinka i slab/nikakav ECM. Zato i prolaze u sukobu sa zapadnom tehnologijom kako prolaze. Valjda ce i Rusima doci jednom iz guzice u glavu i vidjeti da im to koci prodaju. Recimo, bivse SFRJ 29-ke su mogle gadjat samo jedan cilj istovremeno, radar je bio smece, raketa R-27T nije imala pit-bull mode i, najgore od svega, nije bilo data linka. Znaci, pilot nema pregled situacije u zracnom prostoru, nego ovisi o tome sto mu operater zemaljskog radara govori. Isto takonsu i mogli poslat goluba. Ne znam da li je tehnicki moguce sa R-27T, ali imati datalink omogucava lansirati rakete (mnozina!) bez zahvata cilja, okrenuti avion natrag, mid course korekcija preko datalinka sa zemaljskog radara dok IC glava na raketi ne zahvati cilj i bog da te vidi! ;-)

A

Resurs zmaja od bar 8.000h, povecan resurs motora takodje. Motori novije gen. dodatno povecanog potiska, AESA radar sa duplo vecim MTBO i MTBF u odnosu na dosadasnje ruske radare, vecom rez. u pogotovo u SAR modu, povecan dolet, povecana nosivost, dupli nosaci za BVR rakete, GCAS, logovanje letnih svih parametara, pracenje stanja u „reanom vremenu“ i neka vrsta izvnoznog data-linka i IFF sistema da sve to uveze u RV kupca uz ovo sto vec sada ima(digitalni FBW, HOTAS, solidnu paletu naoruzanja itd.).

Kada to bude, onda mozemo reci da je tehnoloski „u rangu“ sa Superhornetom i Rafalom.

@Danilo
Vi ste pomesali 3 decenije razvoja VV raketa i kom. sistema, 3 politicka bloka i mislim dve razlicite vrste raketa.

A

Postovani Danilo, koliko je meni poznato SFRJ migovi 29 nisu nosili R27T kao ni jedan 9-12 model. Ispravite me ako gresim.

A

@Aleksandar

Ako se ne varam, R-27 se u našem RV pojavljuje tokom prvog remonta sa kraja prošle decenije. Ranije ih nije bilo.

Ž

Aleksa Radojičić

СФРЈ је набавила Р-27Р1 још 1987. године.

9.12, А и Б као ни 9.13 не могу да носе Р-27Т.

https://tangosix.rs/2017/29/09/vitez-naseg-neba-30-godina-mig-29-u-naoruzanju-rv-pvo/

A

@Živojin Banković

Hvala, onda sam pomešao.

Z

…sve u svemu muka i jad…mig ce na kraju morati u istoriju …koliko borbe i muke da se prezivi ali sada su drugacija vremena i ko nema tehnologiju dostojnu savremenih borbenih uslova nema sta traziti u tim vodama …

Odgovori
M

Neizvesnost oko mig35…Mislim da je vreme da se opredelimo za su30,

Odgovori
Т

Misliš Су30МКИ i noviji jer jedino oni imaju nove radare

B

@Miroslav

Pa za 10-15 godina biće valjda i Mig-41 gotov.
Ako bude nabavke, onda sigurno ne pre 10 godina.

Mozda je to opcija!?

Ž

Beli

МиГ-41 ће бити замена за МиГ-31, дакле тешки ловац-пресретач.

P

Zanimljiv tekst, i objektivno po povodu MiG-35, za koji nasi ljudi veruju da Srbija samo sto nije kupila.
jedino bih komentarisao po povodu“uskoro će im biti isporučen i prvi serijski Su-57 “
Prvi SU-57 koji Rusi nazivaju“serijski“ je vec napravljen 2019, ali se srusio tokom testova u decembru 2019, pre nego sto je isporucen VKS Rusije. https://www.vedomosti.ru/politics/articles/2019/12/24/819543-su-57
Postavlja se pitanje, ako je napravljen jedan avion 2019 i u 2020 ni jedan, da li je to“serijska produkcija“?
Rec „serijska produkcija“ potice iz engleskog jezika („mass production“) jer je industrijalizacija u 19 veku zapocela u Velikoj Britaniji.U bukvalnom prevodu znaci „produkcija u velikom broju“.
Na primer, Amerika pravi oko 140 F-35 godisnje,a ocekuje se da proizvode 180 godisnje, sto tacno opisuje serijsku produkciju.
https://www.flightglobal.com/fixed-wing/lockheed-martin-sees-f-35-production-rising-to-180-units-per-year-despite-high-flying-costs/136455.article

Da li proizvodnja SU-57 – jedan avion godisnje- potpada pod ovu definiciju?
Ocigledno je da ne, i da Rusija nije u stanju da serijski proizvodi Su-57.

Odgovori
Ž

Petrovic Dusan

Када се каже серијски, није то само масовна производња.

Конкретно што се тиче Су-57, авион је доведен до серијске производње, мисли се образац за серијску производњу.

Јесте један авион је требао бити предат крајем прошле године а један ове године. Али то иде успорено јер они желе јаче моторе, Изделије 30 потиска 180 килоњутна.

Знате ли да су Французи пре иностраних наруџбина производили само 11 Рафала годишње? Ако серијску производњу сматрамо масовном онда и то није серијска производња…..

D

Serijska i masovna proizvodnja nisu isto. One zajedno cine dva tipa industrijske proizvodnje. Ono sto ste vjerojatno htjeli reci je da je serija mala i tu ste u pravu.

d

Mene najviše zanima kako RSK MIG već duži niz godina nije u stanju da napravi kvalitetan avion koji bi bio šire prihvaćen.

Odgovori
Ž

Све пише у тексту, МиГ јесте у стању али нема тржишта а и нема очекиваних система који би МиГ-35 учинио привлачнијим. Конкретно АЕСА радар и векторисани потисак.

D

Objedinjavanje obe korporacije,MiG i Suhoj,koje se nedavno desilo,pokazuje da se itekako vodi racuna o mogucim troskovima,gubicima ili pak mogucnostima da se odgovori novim narudzbinama,bilo za MiG bilo za Suhoj.
To se u SAD-u vec desilo ranije,Lokid je preuzeo liniju proizvodnje F-16 od Dzeneral Dajnamiksa,Boing je preuzeo Mc Donel Daglas.
Mislim da ce MiG opstati,mnogo je korisnika njihovih aviona,MiG-35 ima dobru perspektivu,dobar avion,za manje zemlje po povrsini i za manja vazduhoplovstva pogotovo.
A tu je i politicka tezina kupovine ovakve tehnike,kojim se ostvaruje uticaj na zemlje koje ih kupe i koriste.
Za nase RV I PVO dobar izbor ako se odlucimo.
Pozdrav celokupnoj redakciji Tango-Six-a!

Odgovori
A

Nisam toliki poznavalac ove oblasti, ali gledajući u nazad svi veliki igrači se nikad nisu odrekli svojih proizvođača pa i u kritičnim trenucima. Rusi imaju u Suhoju dobru zaradu i mogućnost pošto je aparat da ne kažem savršen, igre straha. Mislim da MiG ide drugim istraživačkim putem i u dogledno vreme izvršiće se smena aparata.

Odgovori
A

Mislim da je buduća svera delovanja i upotrebe novih aparata MiG, velike visine – stratosfera i borba u tim uslovima. Jedan stepenik bliže svemiru i borbenim dejstvima u okviru istog. Vremena više nema pa ko bude prvi taj je dominator. Suhoj im služi da nervira i zadaje zadatke Amerima. MiG ide gore…. Pozdrav.

Odgovori
V

Vjerojatno glup komentar s moje strane, ali sve mi se više čini da je MiG-29 kao loš brak. Sve se nešto pokušava, ali kud god da se krene, ništa ne ide kako treba. Vuče tu neku lošu karmom za sobom.

Odgovori
A

Meni je MiG-29 vrlo drag kao mašina ali i meni se posle svih ovih godina čini kao neki problematični mlađi brat koji nikako da ispuni svoj potencijal, za razliku od starijeg uspešnog i stabilnog brata (Su-27 familija). I to što su Rusi digli ruke od njega i fokusirali se na derivate Su-27 je vrlo indikativno.

U

Nakon ovog teksta za za nase vazduhoplovsto jedino je moguce resenje da guramo nase 29 dokle god mogu i da u buducnosti se orijentisemo na Su-30 porodicu ako je informacija gore u tekstu tacna da razlika u ceni Su 30(verovatno siromasnija varijanta) i miga 35 biti mala. To se vidi i kod rusa glupo bi bilo da finansiraju mig 35 kad imaju mnogo perspektivniju platformu Su -30 i dalje verzije. Nazalost ipak jedan od najlepsih aviona ide polako u istoriju.

Odgovori
A

Slažem se sa vama, vreme je za SU30. Pozdrav.

S

Pa nije sve samo do cene,ima nešto i do infrastrukture. Svi ovde zaboravljaju da je SU 30 dva puta veći od 29ke,sa dužinom preko 20 metara,širinom 15 i visinom preko 6 metara. To je ogroman avion i traži dosta prostora u hangaru,na prostoru koje zauzmu dva SU 30 može stati pet 29ki. Osim toga SU 30 je dvosed,znači poslužuju ga dva pilota,a mi nismo nešto preterano brojni sa pilotskim kadrom. Tu se može tražiti tržište za MiG 35,manje zemlje koje nemaju potrebe za teškim lovcima familije SU 27/30/35, pod uslovom da se 35ica sa kvalitetom,pa i naoružanjem izjednači sa Suhojem.

M

Živojine… sve ste rekli. Ima jedna rečenica veoma zanimljiva,a to je da je cena SU30 blizu cene MIG29. I bukvalno ceo tekst može da se svede na tu rečenicu. Jednostavno SU30 je bolji i nudi više. Po mom laičkom mišljenju, ako Srbija misli da ima i dalje LA, treba da razmišlja o kupovini aviona SU30. Naravno uvek će tu politika da se pita više od svega, pa i od ekonomije ali mislim da nam taj avion završava apsolutno sve potrebe. Što se tiče samog MIG29, moje skromno mišljenje je da tu nema budućnosti. Ali dobro, videćemo.

Odgovori
D

Velika greska Mig-a sto nisu razvili jedno motorca u rangu Gripen, F16, J10, i da je jeftin sat naleta i odrzavanje.
Tako da sigurno bi nasao kupce u inostranstvo mozda cak i ruska vojska bi se odlucila da sa njim masovno zameni Su 24 i Mig 29.

Odgovori
M

Ocigledno je da nemaju motor koji moze da „gura“ avion, tj, sa 2 motora su malo bolji od jednomotornih konkurenata. Sa jednim motorom ne bi imali sta da traze protiv konkurencije.

@Milos Vojnovic
Nemaju Rusi motor ?
Pa JF-17 je pristojan avion sa jednim motorom od MiG-29.
Kineski J-10 je vise nego pristojan avion sa jednim motorom od Su-27/30…

A

Odlican i drugi deo teksta, sve pohvale kao i uvek.

Zivojin se trudio da problem „sroci“ u kompaktnijoj formi, inace bi tekst umesto 2, imao 6 delova, a ima problema i nesrecnih okolnosti da zaista ima materijala za toliko.

Npr. Mig-29 je konstruisan kao cistokrvni „frontovski lovac“. Tako prototip 29ke ima drugacije rasporedjen strajni trap koji omogucava vise unustrasnjeg goriva(sami tim i dolet), medjutim u testovima su ustanovili da prilikom sletanja/poletanja sa travnatnih povrsina, prednji tocak bi „bacao“ blato u usnisnike, pa su ga pomerili nazad(na ustrb rezervoara) i dodali pomerive „stitnike“. Stitnike su uklonili na M/K verziji, ali je stajni trap ostao tu gde jeste. Zmaj je bio malog resursa jer se ne ocekuje da tehnika na frontu dugo „pozivi“, FBW su zaobisli da bi smanjili cenu.

Sve to je zadalo dosta tezi zadatak i razne probleme prilikom modernizacije koje konstruktori Suhoja prosto nisu imali. Tako da je za relativno kratko vreme SU-30K bio gotov, spreman i izvezen u Indiju, a Mig-29M je trazio svoj „kocept“, viziju, kupce, TTK itd.

Tehnicki 29K je u vreme kada se poceo prodavati(2009) bio tehnoloski u rangu najnovijih F-16Block-52. Digitalni FBW, FADEC, HOTAS, Glass cockpit, multimodni digitalni impulsno-doplerski radar dometa 120km, medjutim Mig-29 je dvomotorna platforma, po ceni se priblizilo SU-30MK koji je ipak imao PESA radar, mnogo veci dolet, nosivost….zasto bi se iko odlucio za 29M osim u specificnim situacijama(Egiptu je trebao buddy-air-refueling kapacitet i niska cena, Indiji tada 29K je bio jedino resenje zbog konf. nosaca aviona). Jos dodatno, tada je 29K/M bio velika „kocka“ dok su svi konkurenti bili zavrseni i u proizvodnji.

Rafal, SuperHornet, F-16, SU-30 su sve „okosnice“ njihovih RV, te je perspektiva za modernizaciju velika i kupci nemaju brige. Dok sa Migom to nije slucaj. Mi ne znamo ni da ce ta platforma biti „ziva“ za 10 godina, kamoli da li ce za 20 biti „modernizovana“ na tada potreban tehnoloski nivo. Ako je suditi po 29ki iz proslosti, nece.

Odgovori
A

Iz srpske perspektive je jasno da se naše 29ke nakon što im istekne resurs moraju menjati nekom drugačijom platformom.

Polovne 29ke oko 2030.-35. (period zamene trenutnih 29ki), za ponavljanje ove trenutne ,,akcije“, će jednostavno biti previše matore za bilo šta. To bi bilo kao kada bi danas tražili neke 21ice za modernizaciju…nema smisla.

Nešto novo na bazi te platforme verovatno neće biti u serijskoj proizvodnji. Čak i da bude u ponudi, ne moramo baš mi da budemo test serija za neke polupečene prototipove…pa čak i da nisu polupečeni, da dođemo u situaciju da smo jedini kupac (ili jedan od 2) pa da imamo kasnije problem sa rezervnim delovima itd.

Inače setimo se da je i u SFRJ MiG-29 bio zamišljen kao privremeni prelazni tip lovca koji će dopuniti MiG-21 dok ne stigne zamena u vidu Novog Aviona / YU supersonika, pa samim tim ograničen broj sati eksploatacije nije viđen kao neki preveliki problem. A onda imamo činjenicu da je RV i PVO odlučilo da kao dodatno prelazno rešenje zatraži i modernizaciju MiGova-21…

U

Lepo ste napisali sve , Srbiji u ovom trenutku (odnosu izmedju istoka i zapada) namece se resenje da usvom gnezdu vidimo ptice Su-30 familije,eventualno neku kinesku soluciju ako je bude bilo za 10-ak god.

A

@Andrija
To su i u RV uvideli, a mozda konacno i penzionisemo G-4 i J-22.

@Uros
Pitanje je da li ce Srbija za 10 godina biti „izmedju istoka i zapada“. Ja se ne bi kladio na to. Sto se SU-30 tice, ako mene pitate, mi nemamo, niti cemo najverovatnije uskoro imati RV koje moze kvalitetno eksploatisati SU-30. Ogromni hangari, ogromni motorix2, ogromni borbeni kompleti za koje vam treba puno mehanicara, oruzara, skladisnih kapaciteta, remonti su obimniji….

Ako cemo zamisljati neku promenu doktrine uz plafotmu, ne moze npr. sleteti na vecinu glavnih saobracajnica jer je prevelik, ne mozemo ga „obrnuti“ na pola vojnih aerodroma bez velikih ulaganja i prilagodjavanja….. Odlican je to avion, ali ne uklapa nam se.

M

Ja bih voleo da imamo Gripen baš zbog toga što je napravljen za lako odrzavanje, sletanj-poletanje sa svakog putića, a uz to je najmanji i najjeftiniji zaoadni višenamenski avion koji pakuje svo najmoćnije naoruzanje iz evrope i amerike..
Ima istoriju razvoja i usavrsavanja preko 25 godina, a tek ce i da je bude od kad ga je Brazil izabrao. Biće tu super modernizacija..
Za razliku od kupovine od amerikanaca sa Gripenom bi imali bi vecu fleksibilnost sto se pazara paketa naoruzanja tiče, i to za manje pare.
Najgore bi bilo odluciti se da okrenemo list i kupilo zapadni avion sa ograničenjem na Aim-9 jer smo to sto jesmo. Ameri nam nikad nece prodati nista sto leti dalje od te rakete.

Jedino mi se ne svidja ta zavisnost od americkog motora, ali nije to toliko čudno. Bilo bi im pametno da rese taj problem i da ne moraju da ga kupuju od amera, ali znam…lako je reći..

A

@MIlos77
Ako mislite Gripenom da zaobidjete Amerikance i osigurate neku „politicku nezavisnost“ opremanja RV(da se tako izrazim) onda ste na totalno pogresnom putu. EU(odredjene rakete i razni podsistemi) bas i nije sigurnosni oslonac za Srbiju jer glavnu rec vodi Nemacka(a svi znamo koliko oni nas vole). Zapravo nama treba obrnuto, trebala bi nam Americka pomoc, da nas EU(citaj Nemci) ne bi mogli uslovljavati kao sto je to Poljska ucinila i na to, drasticno poboljsani odnosi sa Francuzima. Gripen-E je tehnoloski odlican avion, pod uslovom da Svedjani ne postave neke njihove nerealne kvazi-liberalne standarde i ocekvianja sto je zapravo ubedljivo najveca „mana“ ovog aviona. Sabotiraju ga oni koji bi trebali da ga promovisu. To na stranu, striktno tehnicki govoreci to je za nase malo RV zapravo mozda i najbolja platforma zbog specificnosti svog dizajna. Nije ni malo jeftin u nabavci, no trebali bi imati u vidu i odlicne „offset“ programe koji se mogu dobiti uz ovaj avion tako da „realna cena“ zapravo jeste niska, ako imate inicijalni kapital(sto mi nemamo)

Cena eksploatacije zavisi od logistickog paketa i ne mora nuzno biti „niska“. Na tenderu Slovacima je Gripen C-D bio zapravo skuplji za odrzavanje od F-16, kao i Hrvatima, ali ne mora tako da bude, narocito za E-F varijantu ispred koje su decenije eksploatacije.

No, gledajuci vec sada evedentne posledice ove krize, ocekivani deficit od 4 miljarde u budzetu(na budzet od 14 milijardi!) i mizernu pomoc EU(3 milijarde,naspram 21 za Hrvatsku recimo)….sve mi ovo izgleda nerealno. Jedino ako u nekom dilu sa SAD resimo dugorocno problem juzne pokrajine uz njihovu „finanijsku injekciju“ i neki paket asistencije, a to cemo videti i zavisi od toga sta i ako oni ponude. Jos ako ne daj boze pobedi Bajden(mislim da nece), ovaj „pritisak“ pod kojim mislimo da smo sada ce izgledati kao blagostanje.

Od Rusije ne mozemo nista ocekivati jer im je ekonomija sahranjena i imaju ozbiljne unutrasnje reforme koje moraju sprovesti. Kinu bi trebali zaobici ako politika SAD nastavi ovom putanjom, za Francuze i Rafala nemamo novca….

Zbog skorasnjih velikih nabavki mozda se Katar bude resavao svojih Mirazeva 2000-5 uskoro(koji su proizvedeni krajem 90ih i pocetkom 2000h), ili se UAE budu resavali svojih 2000-9(2003+ godiste) pa ako pukom srecom Francuzi odluce da nam asistiraju pri usvajanju dobili bi moderan avion.

Sve mi je to „na dalekom stapu“ sto bi se reklo za sada. Uopste nije izvesna buducnost RV iako neki misle da je sve „definitivno“.

M

@AL-41F1
Daleko od toga da je EU siguran oslonac ili da mozemo ikad osigurati neku politicku nezavisnost, ali ipak tu smo gde smo i ako zelimo saradnju sa zapadom i pazar novog zapadnog aviona sto ne bi bilo lose iz vise razloga birao bi Evropu radije nego Ameriku izmedju te dve vojne sile. Po tome nam ni korejski FA-50 ne valja. Vracamo se onda na od ove godine novog nam snabdevaca – Kinu i JF-17C, ali po vama zbog politike to ne dolazi u obzir. Ja nisam bas ubedjen.Odnosi ce se po meni popraviti. Ovo sad sto se desava je samo bump. Videcemo.
Gripen je „naj“ sto sam rekao u poredjenju ostalim eurokanardima, F-16, F-18, FA-50 koji bi teoretski bili zamena za MiG-29. naravno da nije toliko jeftin ali jeste jeftiniji od F-16, F-18, Rafal, EF2000.. i bolji izbor kao avion za nas – tu dileme nema. Ne verujem u te hrvatske proracune koji nisu isli u korist Grpena. Takodje ne verujem ad cemo bacati pare na 30 godina stare avione opet. Novo ce se pazariti, ili nista od LA.

A

@Milos77
Koliko ja znam nisu hrvatski proracuni nego su u sklopu ponude dobili tacno uracunatu cenu odrzavanja u evro za F-16 Barak i Gripen C/D za njihovo RV(mozda nisam u pravu, proverite). Mada to je opet ponavljam za C/D verziju koja je prestala sa proizvodnjom i za jako malo seriju(8-12 aviona), tako da bi zasigurno za recimo 16 E/F bila znatno manja cena eksploatacije, verovatno i do 50%, uz dosta veci ofset.

FA-50(kao zamena za J-22 i G-4) koristi isti motor kao Gripen C i sta te strane oba(pa i Gripen E/F) svakako zavise od dozvole kongresa, s tim da FA-50 ima izraelski Elta el/m-2052 radar ciji je SUV u potpunosti kompatibilan sa I-Derby i Derby-ER raketama, a uvek je opcija i AESA 2052(istih dimenzija, modularna plung-and-play varijanta), tako da je to mozda zapravo i najveca „nezavisnost“ sto se VV naoruzanja tice. Bombe i NRZ mozemo sami da napravimo(do duse trebala bi u pocetku pomoc pri integraciji, narocito softverska).

Odnosi sa Kinom def. nisu „bump“ bice samo gori i gori, a u to se ukljucila i VB, Australija, Japan, Koreja, Francuska, uskoro i ostali NATO saveznici. Sto je najgore od svega, Tramp je dobrim delom zapravo i u pravu i ne treba praviti FNRJ/SFRJ 2.0 politiku. Jednom smo se previse zamerili SAD, ne treba to ponavljati.

Za LIFT kategoriju aviona nije samo do „borbenih sposobnosti“ i TTK nego do obuke u celosti. Jer vama pilot pored letacke obuke, savlada upotrebi radara i svih sistema naoruzanja za BFM/ACM kako WVR tako i BVR sto posledicno drasticno pojeftinjuje „skolovanje“ borbenih pilota jer oni onda te stvari ne moraju „od nule“ uciti na mnogo skupljoj „visenamenskoj“ platformi poput F-16, Mig-29 i sta vec ne i te sate mogu trositi efektivije…..Zato je to za nas ta klasa aviona jako bitna i drago mi je da RV razmislja u tom pravcu.

Y

@AL-41F1

Jedino što može zadovoljiti naše potrebe u pogledu buduće avijacije su – domaći aparati.
Imamo praktično gotov projekat jednomotornog Rafala dovedenog do faze prototipa i vreme od gotovo čitave decenije da ga ostvarimo.
Ne radi se tu o tome da li možemo ili ne – prosto nemamo izbora – imamo praktično čitavu deceniju da to obavimo…
Alternative su skuplji strani aparati sa realnim mogućnostima raznih ograničenja koja samu nabavku čine upitnom u samom startu sve i da nabavimo potreban broj „ptica“ – a ne možemo.
Domaća proizvodnja je jedini način da buduće avione imamo dovoljno i u standardu koji nam je neophodan.
Što se tiče ruskih aviona – pa tenkove sada ne mogu da nam isporuče, a zapadni su i bez ikakvih ograničenja (kojih bi svakako bilo) – preskupi.
Nama je više vrata otvoreno ako ne pristupamo vojnim savezima, ali to znači da vojna industrija mora biti jedan od prioriteta.
Rusija je nakon decenija kooperativnosti – pobesnela nakon prevrata u Kijevu koji je imao brojne neonaci simbolike – i neće stati da šiba po cevanicama NATO dok ga maximalno ne ukloni sa svojih granica ili ga pacifikuje. Zato Tramp i pokušava da Rusiju na mala vrata vrati u G7 i sl. ne bi li relaksirao situaciju.
Gde smo mi u svemu tome? Tim pre što našim predstavnicima poodavno niko ništa ne veruje i nemaju ni minimum kredibiliteta.
Mi bi trebali da maximalno izbegavamo situacije u kojima bi bilo koja od strana mogla da nas doživljava exponentom protivničke, a to se postiže samo kroz „u se i u svoje kljuse“ i partnerstva na konkretnim projektima. To je dugoročno i jedina prava politika koja donosi suštinski napredak jer će nas u suprotnom „gravitacija“ oko velikih raspolutiti…

a

@Yoda

Stalno ta prica o tome kako treba sami da napravimo VBA jer Boze moj NA je bio „skoro pa gotov“… Jedan osvrt samo: U masi komentara ovde se provlaci kako nam Gripen i FA-50 ne odgovaraju, izmedju ostalog, jer treba amin Ujka Sem-a zbog motora jeli? A sta mislite cije bi motore koristio taj potencijalni NA i da ga „zavrsimo“ ikada? IMR-ove? Pa veilka SFRJ je uspela da zavrsi G4 i J22 sa slabasnim Viperima jer nam Britanci nisu hteli dati jace a Francuzi i Rusi nisu hteli dati nikakve…
O integraciji avionike, silne hidraulike da ne govorim. To bez angazovana gomile stranih kooperanata – citaj proizvodjaca (Francuza, Britanaca, Izraelaca, Amera i ostalih) nije nikako izvodljivo i eto nam opet zavisnosti od drugih i potencijalnih problema u opremanju i odrzavanju tih „domacih“ ptica. To bi fakticki bili avioni sklapani kod nas a ciji su svi vitalni sistemi strane proizvodnje – radar, motor, avionika, hidraulika, sediste, (manite me imamo Prvu petoletku i Teleoptik)…
Realnost je da Srbija nije u stanju da zavrsi sama BPL Kobac, Lasta se 20 godina uvodi u sistem obuke – skolski klipni avion ej!
Da me neko ne razume pogresno, ja bih bio prezadovoljan da u buducnosti napravimo neki G5, neki NA, Skolsko borbeni avion od mah i po da moze da zameni sve postojece borbene avione i da posluzi za obuku i Air policing ali to je u rangu naucne fantastike…

Y

@alexanto

Čuveno „ne možemo“ se uglavnom svodi na – nećemo.
Ako su kadrovi u pitanju – ne mogu projekte da vode oni koji decenijama tapkaju u mestu – ma koliko bili podobni.
Ako su mašine u pitanju -moramo da se „otvorimo“ svakako.
Pri pristupu problemu moramo imati u vidu da bi elita državotvornog naroda i državu bez institucija i uglavnom je u tome razlog svakog našeg „ne mogu“.
Nije to neka svemirska tehnologija, ima primera iz 2. sv. rata da su proizvođači automobila uspevali da naprave za ono vreme vrlo dobre avione.
Ako ne pokušamo – izvesno je da nećemo ni uspeti, a ako se pokrenemo i uspemo – pozitivni efekti nadaleko prevazilaze samo opremanje avijacije kvalitetnim aparatima i svega ostalog što to prati.
Objektivno – zaista smo jedan od najtalentovanijih naroda na planeti, samo što izvozimo talente umesto proizvode njihovog rada…
To „ne mogu“ i „neću“ znači da na konkretnim problemima valja dovesti one koji su im i dorasli – a ima ih sigurno…

A

@Yoda
Manite se tih Lazanski gluposti i laziI! To nije istina, nemamo nista sto se moze uopste nazvati gotovim „idejnim projektom“ ni dizajn studiju, a kamoli „skoro gotov projekat“ u celosti. To je notorna laz i glupost!
To sto ste vi zamislili „mi imamo projekat“ pa se to sad samo „pusti u proizvodnju“ bi mozda moglo da pricao o biciklima ili aparatima za kafu, ne o avionima. Trebalo bi nam 15 godina minimum samo da licenciramo dovoljan broj ljudi i milione dolara.

Razvoj Gripena(ne racunajuci E/F) je kostao 13 milijardi, i na to dodajte cenu svakog aviona. Jel imamo mi te pare?

Sto je najgore, uzeli bi pare od industrija koje jesu konkurentne kao nrp. artiljerija, streljivo i ucinili bi ih nekonkurentnim kroz godine jer ne bi imali novca za razvoj, da bi razvili nesto sto ce biti apsolutno djubre u vazduhoplovstvu.

a

@Yoda

Sve se slazem sto si zadnje napisao ali ja dajem akcenat na to da i u slucaju uspeha projekta „domaci avion“ on ce svakako biti zavisan od stranih partnera i to za najvitalnije sisteme: Motor, radar, avionika, hidraulika sto nas automatski izbacuje iz ekipe nezavisnih proizvodjaca. Ocigledno je da van USA, Rusije i Kine (ai oni nisu jos 100% nezavisni), jedino jos Francuzi mogu samostalno razviti i proizvesti VBA. Ostali (Svedjani, Zabari, Brazilci, Pakistanci, Koreanci pa i jedna Indija) su debelo zavisni od pomoci velikih igraca a sad pogledajte gde su te zemlje u odnosu na nas.

Drugi okvir te price samostalnog razvoja VBA je faktor da bi se tu utuklo novaca da se opremi Vojska komplet sa sve avijacijom i da budemo popunjeni na svim nivoima a niko ne moze da ti garantuje izvozni uspeh. Pogledajte Albartose 39NG i ALCA 159. Odlicni avioni, dzabaka a ne trebaju nikom. Gripen, malo bolja situacija ali izvozna tuga… Prosto, veliki se pitaju sta gde moze da ide a sta ne.
Da razvijamo domaci VBA za nase potrebe je suludo i ekonomski neisplativo a opet ste zavisni od stranog faktora kao i kod kupovine. Gde je onda benefit?

M

@AL-41F1

FA-50 nije samo zamena za Super Galeba i Orla, nego i za MiG-29 sto se nasih potreba tice! On je Koreanski ekvivalent kineskog JF-17C samo sto JF-17C imabrzi razvoj jer je dizajniran kao borbeni avion a ne derivat iz trenaznog kao Korejanac. Ako se budemo grali zapadnu kartu u toj klasi on je super. Cena super. MEni se i jedan i drugi sve vise svidjaju, ali ne koliko Gripen-E!
Sto se poredjenja cene odrzavanja i kupovne cene F-16 i Gripena tice, govrim iskljucivo F-16Blok70 vs GripenE, ili jeftiniju varijantu F-16Blok50 vs Gripen C.
Sta ce nam uloga lovca ako necemo imati sposobnosti odbrane neba bolje od MiG-29S?

Troskovi eksploatacije F-16 mogu da budu sta god ameri budu zeleli. To ide i za NATO clanice a kamoli za nas jer je to cist biznis. Mogu i da nas blokiraju ako ne kupimo jos drugih stvari, tojest hoce ako ne budemo trosili dovoljno novca po njihovom ukusu. To me nervira. Niko nije tako agresivan kao amerika u tom pogledu. Ponarucito ako Tramp pobedi opet ili nastave sa sadasnjim trendom. Hoces nase, a onda mora ovoliko plus ovo i ono , a malo kasnije i ono, ili nikako! OoYEAH, zaboravi Aim-120!

@Yoda
Upravu ste da imamo sposobne ljude, ali to nije dovoljno. Nemamo sve ostalo sto jedna drzava danas mora da ima da bi napravila isplativ (pa i ikakakv) visenamenski moderan. Zaista jeduga lista stvari. Nemamo nikakvog modernog iskustva sa tim ustvari. Ne mozemo ni Pegaza da napravimo bez kineske tehnologije.
NA kao dizajnje prevazidjen, potreban je kompletno poceti ispocetka. I pazi sta se desilo, neko je vec napravio jednomotornog rafala i nazvao ga Gripen. sad mi da pravimo isto i bacimo 15 godina za nesto sto to ce 2030-35 godine postojati i biti u upotrebi preko 40 godina?
Da li znate koliko je novaca Svedka potrosila u razvoj tog malog Eurokanarda pod nazivom Gripen sa svom istorijom vrhunskih lovackih aviona pre toga? Da li znate koliko su odlaganja i problema imali dvedesetih pa i kasnije? Mi jednostavno nismo tome dorasli i smesno je ziveti u zabludi da Mi sve moemo samo treba izdvojiti para i krenuti.


Ja sam za nastavak razvoja nase avio industrije u pravcu bespilotnih letelica. To moramo osvojiti i utemeljiti po svaku cenu! Zato sam za saradnju sa Kinom u svakom pogledu. Takodje bih voleo kad bi se to prosirilo i na razvoj naseg novog lakog mlaznog školskog avion kao nekad. I to bi bilo jako tesko ali uz njihovu pomoc… Mislim da jeftinijih (prostih)mlaznih skolskih aviona klase G-4 nema bas danas u svetu. Verujem da postoji trziste izmedju Laste i L-39NG ponarucito od kada su Dronovi poceli uspesno da nose precizne rakete i bombe.
Mislim da za trenazera ne mora svako da ima T-50, T7, itd. Recimo G-5 ali mnogo moderniji manji (10%) zmaj, sa samo 2+1 podvesne tacke. Mini T-7.

Y

Eh, ponadao sam se kada sam video da komunalna tera Lendrovere…
Uzgred, hvala alexanto i AL-41F1 na mnoštvu meni novih informacija.

A

@Milos77
Cena je bila za takav logisticki paket, u slucaju HR F-16 Barak i „novi“ Gripen-C/D. Ne znam koliko je za nas uopste relevantno, samo sam hteo reci da Gripen ne mora nuzno biti „jako jeftinog“ odrzavanja, ali „logistical footprint“ u borbenim uslovima def. jeste najmanji, tako je i projektovan(tu bi se jako pomucili sa SU-30/35). Brazil vidimo je zadovoljan sa cenom Gripena, a bogami i RV Bugarske ga je izabralo kao „najbolje“ resenje, pa je posle politika izabrala F-16

Svakako Gripen-E bi tehnicki bio fenomenalan umesto 29ke(na stranu politika), a FA-50 bi po meni najbolje i najbrze zamenio G-4 i J-22 u tandemu…a i 29ke ako bas mora u koliko bi integrisali Derby-ER(a ne vidim sta bi nas sprecavalo)

E sad AIM-120….da raketa jeste jako skupa, zaista, ali cesto zaboravljamo da ta raketa ima „rok skladistenja“ od min. 20 godina(poslednje varijante). Znaci vi nju 2 decenije ne morate pipnuti, dok bi ruski ekvivalenti prosli verovatno bar jedan, ni malo jeftin remont za to vreme, tako da im je u konacnici cena ista, ne racunajuci potroseno vreme i „prazan“ hod kada ostajete bez rakete zbog remonta.

Ako uopste ikada i dodje do tih nabavki, odluce li se za T-7 ili T-50 u oba slucaja ce biti fenomenalno resenje! Jos i Gripen, auuu….to je „kao na filmu“ u odnosu na stanje pretnodnih 40+ godina.
Onda bi od danasnjih, da budemo zesce velikodusni, 40ak „borbenih i skolsko-borbenih aviona“ svi bili zapravo borbeno upotrebljivi, a ne samo 11 kao sada…..mali puteve da popravimo za sletanje…..joj ne smem dalje, zanecu se u ovim snovima!

Pozdrav

B

Samo da se nadovezem na to „mi imamo sposobne ljude“. Mi nemamo sposobne ljude i prestanite vec jednom da zavaravate i sebe i druge. Mudri ljudi kazu: „ne boj se armije lavova koje vodi ovca“.
Mi imamo dobre inzenjere , jer nam je drustvo tako napravljeno da nam najpametniji klinci idu u inzinjere. A u pravnike i ekonomiste nam ide „trulez“. Zato se uvek odusevljavamo nasoj „inovativnosti“, a zato nam svaki posao koji treba ozbiljno organizovati bude truba. Kako kaze onaj iz Otpisanih: „doba improvizacija je davno proslo“. Iliti, da skarabudzimo nesto da moze da se koristi kao partizanska avijacija, to bi mozda i mogli. Da napravimo nesto ozbiljno, okacite macku o rep.

Y

Perspektiva mu je – u perspektivi – već predugo…
Šteta što Rusija zapostavlja projekte za koje, onako ogromna, nije više zainteresovana – 1-omotorni lovac, laki, frontovski lovac (Migonja) – pa nude ono što već štancaju shodno svojim potrebama ogromne države.
MiG 35 se cenovno približava SU 30 – pa približava se i po karakteristikama, ali valjda uz jednu bitnu prednost – Mig i bez piste može funkcionisati…
Laički, naslov članka je izgleda mogao biti i „čardak ni na nebu ni na zemlji“.
Možda se to i promeni u narednih par godina…

Odgovori
G

Izgleda da zbog svega navedenog Mig se i spojio sa Suhojem.Moje misljenje je da ce 35-ca zazivjeti i da ce biti dio naseg RV.Ako taj avion propadne,tu je Su-30,jos bolja masina od 35-ce.

B

Rusima Mig-29/35 ne treba. U usporedbi sa Su-30 dobijete nekih 60% mogucnosti, za 80% para. Kad na to dodate cenu obuke, odrzavanja i na kraju zivota pilota koje su skoro 1-1. Na veliku drzavu, sa puno stanovnika se nadje i po neki pametan ekonomista u vojsci koji uzme i sabere 2 i 2.
A tu je i glavni Mihojanov problem … ko ce da kupi avion koji domaci kupac nije istestirao i nema u inventaru?
Irak je isfinansirao zavrsetak Laste tek nakon sto je Srbija OPROSTILA milijarde dugova koje joj je Irak dugovao od vremena Sadama. (zamislite oprastamo dugove zemlji koja ima naftu) Tako da je nas kao drzavu razvoj Laste kostao kao Svetog Petra kajgana.

С

Живојине, захвалан сам Вам на још једном професионалном чланку о избору борбених авиона за РВ Србије. Изложили сте чињенице у вези модела Миг 29-35 и опреме која се нуди (и која се не нуди а требало би). Да би се стекла целовита слика о летилици, недостају подаци о ресурсима, тј сатима налета пре ремонта змаја и мотора. Да будем јаснији фале нам подаци о оперативним трошковима, затим трошковима летног и ремонтног одржавања. Т6 је објавио вест о набавци Ф-16 за РВ Бугарске и цени која се креће око 200 милиона долара по примерку, што је у коментарима изазвало оцене о превисокој цени. Треба објавити и шта за тај новац купац добија да би се дошло до податка тј односа: цена – употребљивост тј квалитет. Живојине мислим да поред посебног чланка о ресурсима, потребан нам је и чланак о информатичкој способности авиона тј могуности да се авиони употребе у реалном времену на информационо умреженом бојишту (ВС је ту доста одмакла у артиљеријским системима, Х145М је платформа која се у ту мрежу добро уклапа). По мени ресурси авиона (и змајева и мотора) које имамо су скромни и бојим се да имају (нуде) премали број сати за квалитетуну обученост пилота и за било какву употребу дужу од 8-10 година. Колико су међуремонтни ресурси змаја авиона, колики мотора на авионима које Миг сада нуди? Шта Србија сада има од ремонтних (кадровских) капацитета за такве авионе и моторе? Или ће се опет чекати пар година да се авион са истеклим ресурсима растави и пошаље у Русију, где ће бити још годину ипо на ремонту?!? О изјавама политичара и помињању „бомбардера“ као и о ремонту (од ко зна колико година) двоседа, Мига-21 не вреди трошити речи, брука и срамота, да служимо за вицеве и спрдњу.

Odgovori
M

Ili ja lose citam tekst koji je Zivojin napisao ili vise od pola komentatora nema razumevanja kako funkcionise posao sa prodajom vojnih aviona.

Po svemu sudeci nekome je “ad akta“ sto avion nema jos veliki broj kupaca pa ocigledno po tome

– Svedjani su trebali odmah zatvoriti SAAB po nastanku Gripena
– Francuzi Dassault po nastanku Rafala
– Amerikanci ugasiti Lockheed Martin posle odlaganja i testiranja F-35

Takodje vise od pola komentatora ne obracunava troskove nabavke SU-30SME i ocigledno ne zna koje su sposobnosti SU-30M2 pa se ovde uporedjuje sve i svasta.A tek izjave kako SU-30MKI postaje standard sa Izraelskom avionikom bez kljucnog Izraelskog naouruzanja na istom je “glavni zacin“ na ovoj “papazjaniji“

Strahinja

Mozda Zivojin stvarno izbaci neke podatke o informatickim sposobnostima aviona, ali za takvo nesto u nasem slucaju bez ikakvih nagadjanja takav iskorak dize cenu odrzavanja astronomski gore.U takvom scenariju strucnjak tog kvaliteta kao “zemaljska posada“ moze imati vecu platu od pilota, a oformljavanje jedinice (odrzavanje IT sistema na avionima) te namene moze ekonomski sniziti cenu.Samo mi se tu nismo jos poceli “igrati u pesku“.To cemo nadovezati na sposobnost mehanicara za remont, bez obzira sto postoje virtuelene ucionice koje se mogu povezati direktno sa proizvodjacem.Ali sto uopste pricamo o tome kad ocigledno svi ovde su ubedjeni “kako to raste“ jedino na zapadu.Pa smelo daju izjave kako nesto cak treba skupo platiti jer ima kvalitet !? Ko to garantuje !? Mi koristimo nesto n.p.r. a nismo svesni kako funkcionise, tacnije za vise od 30% funkcija nismo sigurni cemu sluzi !? Isto necemo spominjati kako cas naleta na avionu koji simulira avioniku vrhunskog lovca snizava cenu obuke u prilicno realnim taktickim uslovima, ma ustvari sta ja baljezgam YAK-130 ili M346 su smece od aviona – gde je ta pounuda za F-16V to je prava stvar ?!

Ne znam sta mi zamisljamo, poredimo se izgleda ekonomski sa n.p.r. sa Azerbejedzanom i na osnovu toga hocemo nabavljati SU-30SME !?

Sta je kvalitetna obucenost pilota u 2020 !? Treba vise od 8h casova leta mesecno kako se moze koristiti BVR naoruzanje !? Ko to kaze i garantuje !?

Da svi su culi nesto data link 16, samo ima problem radi se uveliko na “data link 22“ i “OSNOD“ cemu li oni sluze !?

Naoruzanje neccemo pominjati Izraelski “spice 250“ upravo nesto demonstrira, ali nema veze sto tu AI obradjuje analogni i digitalni signal sa ugradjenih senzora.Bitan je ocigledno sljasteci displej na F-16V i nasem H145M.

Ovo je mogu reci prilicno solidno napisana analiza, ali koliko vidim sa dobro odredjenom ciljnom grupom, koja ocigleno vrlo dobro zna kako kupiti nesto, dok na tehnoloski iskorak nije voljna trositi reci.

С

Миг-29
Развој наоружања и војне опреме већ више од 40 година иде уз увођење дигитализације уређаја на различитим борбеним платформама. Ово се чини ради неколико битних чињеница које су крајње упрошћено говорећи, информационо умрежавање и аутоматизација извиђачких и командно информационих система на бојишту (неки зову аутоматизацијом бојишта). Друго, део аутоматизације је и преглед стања на бојишту (situational awareness) што је данас више него икада битно за савремене војске, како на нивоу борбених платформи на бојишту (летелице, возила, најмање оперативне тактичке јединице…) тако и командних састава. У условима када се стање бојишта чак и на тактичком нивоу муњевито мења (велике брзине платформи, драстично краће време за ватрено дејство, промену положаја, изненадна промена броја претњи, брза садејства јединица, родова и видова…) аутоматизација бојишта, квалитетни, поуздани, довољно брзи процеси прикупљања, обраде и употребе података, те анализа и схватање тј преглед стања бојишта су кључни за квалитетно доношење одлука било за командне било за оперативне јединице (пилоти, посаде борбених возила, борбене јединице, групе…). Следствено, ВС већ има пројекте где је дигитализација присутна у већем или мањем обиму (Нора 155мм, Орао 2.0, Х145М, АЛАС, ДУБС за возила, модернизација ВОЈиН-а и КУБ-ова, беспилотни хеликоптер Стршљен, кинески дронови…) И Србија и ВС има довољно образованог кадра за обуку и руковање са дигиталним системима, само је питање колико се улаже у такве пројекте. Размишљати о набавци нових вишенаменских авиона без озбиљне дигиталне авионике, и система прикупљања обраде и трансфера података ове 2020-е била би трагедија, много већа трагедија од борбе наших Мигова 29 са НАТО авијацијом 1999. Шта значи имати премале ресурсе (за Миг29 је 800 сати или 9 година), са слабом исправношћу и огромном технолошком инфериорношћу, може се читати у чланку Т6 „Vitez našeg neba: 30 godina MiG-a 29 u naoružanju RV i PVO“ из 2017-е, а како то изгледа из угла људи који треба да се боре користећи такву технику и заосталу технологију види се из чланка НИН-а „Идем да се бијем па шта буде!“ пилота Миг-29, Слободана Перића из 2002-е.
Данас ићи у набавке вишенаменских борбених авиона без дигиталних информатичких подсистема, где су ти авиони део умреженог дигиталног ратишта, је просто крајње неодговорно и неозбиљно.

P

Pošto je situacija takva onda bi naš širi auditorijum trebalo umesto Mig 35 da počne da želi (i da vrši pritisak ) Da se kupi SU 57. Ili da sami napravimo nas avion… pre će to da se realizuje nego da se nešto tog tipa nabavi (i iz Rusije, a i iz drugih zemalja ) pošto Rusi nemaju drugi avion koji nama odgovara (a traži se jeftin, sa jeftinim održavanjem, visokim performansama,jakom logistikom… ) ,Kinezi imaju ali su to sumljive letilice (barem još uvek) ,zapad ima puno toga ali ništa od toga nije jeftino i uslovljeno je svim i svačim … A tendencija u svetu je da svako pravi svoje …Tako Indija ,tako Pakistan, Italija, čak se i Rumuni vraćaju…. Valjda se svi vode logikom „kako god ga ga napraviš čak i da je najgore tvoje je“ . Bolje i to nego da se čeka celu večnost na nešto u šta i sami Rusi sumljaju.

Odgovori
D

Svaka cast, odlicna analiza kao i prvi deo.

Odgovori
Y

SU 57 i MiG 35 Rusi praktično nisu ni planirali u kol. preko 100 kom. do termina kada našim Migovima ističe resurs nakon aktuelne modernizacije, pa je njihova nabavka exportne verzije pomalo i kockanje.
SU 57 se, u međuvremenu, još uvek intenzivno modernizuje i ispituje pa možda postane i prvi avion 6. generacije (već leti bez pilota i sa Ohotnikom) i tek tada naruči u značajnijim količinama, a dotad su im drugi Suhoji sasvim zadovoljavajući.
Izgleda da nas nužda opet uči da „u se i u svoje kljuse“ nema alternativu, ali bi to širem auditorijumu valjalo da objasni neko sa više stručnog kredibiliteta od Miloradovića, Vulina, a bogami i Vučića…

Odgovori
L

Rusi se drže Staljinove maksime da i kvantiteta ima svoju kvalitetu. Njihova filozofija da rade proizvode koji ne trebaju dugo trajati jer i tako neće preživjet u pravom ratu je neprihvatljiva za zemlje koje imaju broj stanovnika manje od Moskve.
Da bi RV Srbije bio nekakva sila odvraćanja potencijalnih napadača na nju sve ispod 300 lovaca-presretača je beznačajno.
Ove Miguše koje su nabavljene su dovoljne za air-policing i održavanje u životu lovačke avijacije. Budućnost je jednomotorac, jeftin sat naleta i maksimalno 16 kom.

Odgovori
P

MiG 35 je sigurno pravi izbor.

A

@Lugar

To je bila maksima nekad, danas je napuštena. Rusi planiraju da vode današnje ratove na neke druge načine.
300 lovaca-presretača je teško preterivanje. Realnost je da za Balkan flota od 80 lakih lovaca više nego zadovoljavajuća i respektabilna.

M

Srbija je bečkim ugovorom o regionalnoj kontroli naoružanja ograničena na 155 borbenih aviona. Tako da 300 ne moze da ima ni teoretski a ni praktično! 😁

m

Lugar
slazem se, po staroj sovjetskoj doktrini pretpostavka je da ce sssr u prvom udaru na stajankama izgubiti 50% borbene avijacije to je njihova logika a nasoj naravno ne odgovara, ali vazda koliko para toliko i muzike.

S

Može le neko od boljih poznavalaca da napiše koliki je rast borbene moći tokom evolucije od verzije 9.12 do aktuelnog MiG-35, u smislu dometa radara, mogućnosti zahvata cilja ili procenatkoliko je uvećana borbena efikasnost.

Odgovori
1

За МИГ-35 постоји још једна опција, другачија од класичне продаје. Арапске земље желе да диверзификују своје економије, у ово спада и војна индустрија. Тренутно УАЕ грабе и шаком и капом да се докопају потребних вештина (пример је и скорашње слање сонде на Марс). МИГ-35 би могао да живи кроз лиценцу дату УАЕ и још некој партнерској земљи (рецимо Србији) да га производе заједно у неком степену, а остатак прода сам рус.

Odgovori
A

Pa dobar deo tih prepravkih je odrađen tako da Su 30 komotno može u sastav RV. Prepravke su odrađene i za helikopter tako da želim toplu dobrodošlicu ostatku eskadrila M35 i Mi17…… Samo da ne kupimo američko đubre.

Odgovori
z

Bilo je prilike ali nikada nismo mogli dobiti od rusa odgovor – šta je problem sa MiG-29 ili MiG-35 da ga ruska vojska ne vidi kao budući oslonac u avijaciji..tačno je da je težak za održavanje, treba veliki stok r/d da bi se obezbedila raspoloživost, česte su neispravnosti, nema potrebnu avioniku koja je postala standard na zapadnim avionima, radar odavno prevaziđen i nepouzdan, prostora za modernizaciju baš i nema mnogo kako zbog kontruktivnih problema tako i zbog sprezanja sa ostalom opremom – to je ono što znamo. Opredeljivati se unapred za neki MiG-35 nije baš celishodno, ni sami rusi nisu načisto s njim..mi nikako da se oslobodimo i počnemo razmišljati samo u našem interesu..apriori, većina odbacuje zapadne avione iz drugih razloga – kao, dobri su zapadni avioni ali ipak ćemo uzeti ruske, bratske avione..treba malo sagledati kakva su iskustva onih koji su bili sa rusima u čvršćim odnosima, kako su uspeli da se prebace na zapadne avione, da li su piloti zadovoljni, da li se sposobnosti uvećavaju, da li je efikasnost veća..onda, nakon svega donositi odluku.

Odgovori
A

Zato sto je glavni perspektivni kupac, RM Rusije ostala bez nosaca aviona, a dok je bio „operativan“ vise je bio pokvaren nego u funkciji, te su narucili samo 24 Miga-29K(sto je bukvalno isti avion kao 29M, samo u mornarickoj konf.). VKS vise odgovara SU-30/35 zbog velicine VAP.

Ako je za utehu, izgleda da grade „suvi dok“ za Kuznjecova i to u 3 smene, pa ce ga mozda i osavremeniti pored remonta, a tada bi red bilo da dobije kontigent novih aviona, logicno 29K ili „35K“ i da SU-33 odu u penziju jer je prevelik za onako kompaktan prostor(veliki deo nosaca su silosi raketa ispod palube gde bi inace bili hangari za avione). 29ka je manja = stane vise aviona sto je bolje.

S

2006. na jednoj konferenciji u Moskvi jedan od ucesnika pita jednog pukovnika koja je perspektiva Mig29 i Su27.
Ustaje jedan cikica sa naočarima, predstavlja se kao ekonomista i 15tak minuta iznosi „kratki elaborat“ koji se svodi na :
– do 2020 svi Mig29 idu van upotrebe i menjaju se sa Su27/30 familijom;
– Su27/30 daje više sposobnosti i mogućnost uz iste ili nesto više troškove nabavke sa nižim troškovima održavanja ;
– resursi Su27/30 su duzi, sa unapred planiranim modernizacijama ;
– na bazi Su27/30 planiraju se i Su34 i Su35 sa kojima trebaju da dele sto vise komponenti ;
– Sukhoi ima razvijeniju domicilnu industriju od Mikojana;
….
I tu dolazi do srzi zasto je on doveden – da u vremenu manjih resursa omoguci da se izvuče maksimum – ideja im je bila da glavni tip LBA moze da sleti u bilo kom trenutku na 90% vojnih aerodroma i da moze da bude opsluzen, servisiran i slicno.
I dao je primer: ukoliko bi neprijatelj krenuo ka Zapadnoj Rusiji, aerodromi u datoj oblasti bi trebali da mogu da prime i ljudstvo i tehniku u roku od 48h, obzirom da RF nema sredstava da u istom trenutku drzi citave flote aviona ka svim frontovima (politika odbrane je bila 1 glavni front i 2 manja).
Znaci, Su27/30 je cista ekonomska i operativna odluka. Vidimo skoro 15 godina kasnije kako se situacija razvila…

Sto se Srbije tice, Su30/35 bi bila jedina logicna odluka, uz to i ispravna. Mig35 ce deliti sudbinu mnogih aviona koji su dosli kasno, pri cemu ni sam Mikojan ne garantuje podršku nakon 2035.godine ukoliko VKS RF ne kupi vise od 100 primeraka…

M

Slavke

Jel moguce napisati tekst neozbiljne sadrzine i biti ozbijan u komentaru !?

Svaka stavka napisana sa pregrst poluinformacija.

Koja verzija SU-30 je za nas realna !? Verovatno niste upoznati kako ima vise modela sa uradjenim modernizacijama u poslednjih par dekada.SU-35 ne mozemo dobiti preskup je za nas, sto bi zbog nas Rusi pravili “dumping cena“ svog elitnog proizvoda, unistavali svoj profit i prodaju !? Jel shvatate kako mi do sad nismo kupili nesto kompletno i bez kukumavcenja. Mi za to “smece“ od MiG-35 nemamo para (45-55 mil $), ali zato avioniku na njemu smelo uporedjujemo sa SU-30SME – krajnje smesno !

Zoran

Vidite 1000 puta je napomenuto samo niko ne cita napisano, nastavlja se “poznati san“ kako mi imamo mogucnost odabira, mozemo izvoljevati bez para.(Mi za nove avione nemamo para !).Jedino “politicki kredit“ dolazi kao solucija za kupovinu.

Da uvecava se efikasnost jedino u slucaju kad avion i naoruzanje platite 120 mil $ po komadu.Vrlo jednostavno, mada neke softverske nadogradnje i naoruzanje nikad nece biti opcija vaseg paketa, razlog je iskljucivo politicke i taticke prirode bez obzira na odabrani savez.

Vrhunac je reci kako Gripen C/D, F-16 do block52, Rafal A/B imaju sposobnost za upotrebu “novijeg“ tipa naoruzanja.

FA-50, JF-17 block 3, J-10A/S/B *(FC-10) uporedjivati sa avionikom MiG-35 suluda prica – napomenucu trenutno “MiG-35“ je eksportna verzija bez modernih OVT motora, “naprednog AESA radara“.Softver i naoruzanje imaju predvidjenih vecih nadogradnji/modernizacija u sledecih 5 godina.Da li neki ovde shvataju kako Mikoyan biro sprovodi modernizaciju MiG-31, pravi nov avion za novi tip naoruzanja.

A ovoliko nerealnih komentara odavno nisam iscitavao, samo napred gospodo ! Masta koliko je kreativna isto moze biti destruktivna.

S

@Mig-29
Preneo sam informacije kako ih se secam a secanje me za sada dobro sluzi…

Svojevremeno sam bio u jednoj od zvanicnih grupa koje su definisale razvoj RViPVO, bio „plavac“ i dan-danas radim u industriji, posto sam svojevremeno de facto proteran iz vojske od strane partijskih „strucnjaka“ i kursadzija…

Ko razume temu, shvatio je o cemu sam pisao. Nekada je to bilo na 3. godini akademije…

A sami piloti VKS RF kada ih pitate za savet i iskustvo bez izuzetka izjave – bilo koji Sukhoi.

Ps- Izaberite sta vam odgovara od Su30 po realnim potrebama drzave… Svojevremeno je trebala zamena za Mig 21 i 29, dok bi drugi tip (npr Jak130) menjao J22 i G4…
Tada se razmatrala kupovina isplatom na 10-15 godina i sa offsetom.

Pps- Srbija godisnje da 350-400 miliona Eur za odrzavanje zeleznickog saobraćaja, bez infrastrukture (sve je napisano u budžetu), tako da placanje 12-14 novih aviona u iznosu od 50-60 miliona Eur godisnje na period od 10-15 godina nece ni osetiti

A

@Slavke
To danas kosta mnogo vise od 50-60 miliona godisnje, a Rusi ne daju nikakav offset.

Cela stvar zavisi od politicke klime i nekoliko predstojecih momenata. Ako mene pitate, Rusi trenutno uopste ne proizvode avion koji bi nama odgovarao. Sto ne znaci da ti avioni nisu sjajni, ali za neke druge klijente.

M

Slavke

Kao sto vidite ovo je apsolutno otvoren “blog“ za “zaludjenike“ u avijaciju, podrazumevano sa cenzurom.

Trudim se u svojim postovima ostati objektivan, nikada ne pocinjem pricu sa svojim istorijatom na t.z.v. papiru,trudim se da tezina napisanih reci ne ide u smeru neke vece “krize indetita“.Prevedno ne zanima me ko ste i sta ste, vec me jedino zanima sta govorite.

Slobodno pozdravite osobu/e koji na 3 godini akademije predaju u tom maniru (prosto sam zaprepasten, mislim kako tako nesto nije moguce), saopstite doticnom/im kako se avion u 2020 testira na :

– osnovu opsega data linka
– mogucnosti BVR VV i VZ naouruzanja
– osnovu BVR mogucnosti i otpornosti avionike na elektromagnetne talase
– osnovu mogucnosti “softvera“ aviona (funkcija u letu, funkcija prilikom provere ispravnosti sistema t.z.v. samodijagnostike, opcija za dalju nadogradnju istog ili konfigurisanja po zelji operatera)
– TT karakteristika, koje su daleko napredovale u BVR mogucnostima, posto improvizovani aerodromi se danas lociraju vrlo lako ako ne postoji adekvatan odgovor na prvi talas.Cak suprotno od vaseg recenog, izgleda su Rusi bili upravu za laki lovac koji domnira prilikom prvog talasa, samo avionika ima sad glavnu rec i povecava prednost u situacijama 4/1, dok upotreba UAV platformi taj odnos povecava na 6/1.Siguran pogodak na vecim daljinama postaje diskutabilan ako je prisutan adekvatan sistem elektronskog ometanja.

Cekajte malo, ko ozbiljno prica o troskovima zeleznice Srbije (bez obracunatih prihoda) i kupovini vojnih aviona sa pogresnom cifrom za SU-30SME (75 mil$ do 85 mil $) sa vrlo spornom avionikom bez “neophodnog naoruzanja“ za teski lovac !? Izvinite, to je tipicno razmisljanje “kursadzija“ ili “strucnjaka“, posto su ovo nazalost osnovi ekonomije i TT karakteristika aviona .

Vidite situacija je na nasu zalost vrlo dramaticna ako se kupuje “teski lovac“ posto je to platforma koja je namenjena podrsci ili penetraciji u neprijateljski VaP.Sigurno neko ko je u “dometu“ nece dozvoliti toliki luksuz Srbiji, bez obzira sto je mozda u pitanju 14 aviona sa zastarelom avionikom (SU-30SME ili n.p.r SU-30MKI)

Ako gledamo nas VaP nikakvu takticku prednost ne dobijamo, cak n.p.r. potencijalna mogucnost trenutnog NATO naoruzanja ce vrlo lako pobarati iste u roku od 3-5 dana (vecinu na malim visinama).Mi nemamo VaP koji moze obezbediti vecoj grupi aviona efikasan let do vecih visina koja je inace TT prednost ovog tipa aviona.Dakle treba nam efikasno “naoruzanje“ sa uzlaznim trajektorijama ili avioni koji mogu brzo izmanevrisati do vecih visina sa vrlo dobrom opremom namenjenom t.z.v. elektronskom ratovanju.Tesko avion velikog RCS mozete sakriti ili napraviti kao laznu metu u okviru naseg VaP.Jedino idealno je veca formacija UAV nosecih platformi sa par ljudski kontrolisanih platformi (aviona) koje mogu indirektno na bezbednom ostojanju praviti pretnju prioritetnim metama.

Sto se tice kvaliteta obuke Jak-130 najidealnija platforma koja moze obezbediti jeftini cas naleta i pruziti pozeljan tehnicki razvoj za UAV naoruzanja.M346 moze obezbediti naprednu TT obuku bez upotrebe aviona “vise“ klase, dok Ruse treba priupitati o nadogradnji avionike, posebno mogucnosti nadogradnje postojeceg softvera.Takodje vrlo bitna stavka mogucnost upotrebe data linka ili opcija nadogradnje istog.

Nisam neki “fan“ OLS, ali umrezeno slanje i AI obrada video signala ovom sistemu daje veliku takticku prednost.Dakle nas “novi“ visenamenski avion pozeljno pored AESA radara, mora imati AI kontrolisani OLS i data link “velikog“ opsega sa VV i VZ naouruzanjem efikasnog dometa 60 do 90 km

PS

Iskreno pre bih ulozio u “brze vozove do 250km“ do svih vecih mesta u Srbiji, nego sto bih ulupao za 14 novih aviona sa skromnim mogucnostima u narednoj dekadi.Garantovano se dobija profit u odnosu na izreceni potencijalni gubitak

z

Zaboravih da se zahvali na tekstu..korektan i dobar.

Odgovori
D

Bućnost pripada istoku i tamo treba tražiti sreću u svakom pogledu. Taman za nas Su30 ,a bogme i yak130. Za naše dobro od zapada možemo da kupujemo neke lake više civilne nego vojne sisteme.

Odgovori
V

tako je

p

Nije direktno vezano za MiG-29, ali pošto se u komentatima često spominje alternativa u vidu varijanti Su-30, ipak ću postaviti pitanje:
– zašto Su-30 ima dva člana posade, a svi ostali lovci samo po jednog?

Inače, kod izbora lovca treba, između mnogih drugih pitanja rešimo i ovo: da li nam treba lovac za air policing (onda može i neki stari/polovni) ili neki da se stvarno bori sa najboljim lovačkim avionima u nekom ratu?

Odgovori
M

Cisto par pitanja za vas, siguran sam dobicete odgovor na vase pitanje

1. “Najbolji lovci“ sa jednim clanom posade mogu deliti informacije sa AWACS sistemom, dele informacije kao lovci sa dva clana posade koji poseduju radar veceg dometa i dimenzija !?

2. Lovac sa dva clana posade ima vecu maneverbilnost od “lovca“ sa jednim clanom posade koji ubicajeno ima manje gabarite !?
* Brzina penjanja ima neke veze s obzirom na VaP Srbije

3. Koliki procenat efikasnosti dajete “lovcu sa dva clana“ posade koji po obicaju deli isto naouruzanje sa “lovcem sa jednim clanom posade“ – razlika je u 2 rakete vise, slobodno dajte barem skromni presek efikasnosti 2 ispaljene rakete (podrazumeva se na odredjenoj daljini) !?

4. Culi ste sta znaci digitalizacija sistema i cemu sluze algoritmi za navodjenje raketa !? AI u napomenutim sistemima poseduje odredjeni nivo !? Postoji opcija ometanja i pogresne analize podataka sa kljucnih sistema u kalkulaciji !?

5.Postoje sistemi ometanja sa AI ili vas drugi operater u kabini ima vise nezavisnih sistema ometanja i navodjenja !?

Z

Kao sto sam mislio. Francuzi ce ujediniti HR i SR kroz rafale ili m2000.

Odgovori
N

MIG-29 je zamisljen kao frontovski lovac i zamena za 21-cu i 23-u, avion je zavisio od oficira za navodjenje pa je sam avion dosta siromasno projektovan sa manom zvanom turbina RD-33 KB Klimov, radar slab naoruzanje po NATO kodifikaciji AA-10 alamo i AA-11 archer i imao samo ogranicene mogucnosti v-z

po zahtevu jedne partnerske armije razvijena je verzija 9.15 29 SM, SMT i ona ima odredjene sposobnosti koje imaju visenamenski avioni

verzija koju smo videli 2012 na Batajnici ili M, M2 kao i naslednik 35-ca, jesu pokusaj KB MIG da iskoriste nisu na rrzistu i prezive

da bi procenili upotrebljivost uocimo probleme:

1. pretezak avion klase 14 t prazan, prema 7 t miraza 2000 ili f-16 pri manjoj korisnoj nosivosti, rafal je klase 10 t,

2. turbina rd-33 je veliki problem, mozda da ugrade NPO Saturn izdelije 117

3. treci problem je AESA radar Zuk je najavljen pre mnogo godina Gripen ima svoj Ericson Blue Vixen AESA radar

4. naoruzanje pre svega rakete velikog dometa te sta rusi nude od satelitski vodjenih projektila, te stand off oruzija

5. koliko je moguce smanjiti radarski odraz jer 29 bas i nije kompozitni avion,

6. protiv koga bi se ovaj avion koristio

kada se racionalno odhovori na ova pitanja onda cemo znati kakva je buducnost 29-ke i njenih derivata

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Milers na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kako se leti u regiji tijekom Korona krize?

@Frane Kako god desilo se to što govorim, prvi put ikada za 7 mjeseci ima manje putnika. I prošle godine je beogradski bio uz Niški "top dva" pa je imao mnogo manje putnika od top 3 hrvatska. Ove godine vam nisu pomogli silni aerodromi i to je fakt, posebno je zagrebački kiksao, uprkos tome što…

12. Aug 2020.Pogledaj

DuksBL na: Slovačka nabavlja 17 radara za 155 miliona evra

S 600 Marconi, ako vec nisu izbaceni iz upotrebe...

12. Aug 2020.Pogledaj

frane na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kako se leti u regiji tijekom Korona krize?

Čini mi se da je Beogradski aerodrom profitirao na naglom povratku kućama svojih državljana kada su granice počele da se zatvaraju u odnosu na ''top tri'' Hrvatska aerodroma kako kažete. Jedan od razloga je i što je Beogradski aerodrom uz Niški ''top dva'' jedina aerodroma u Srbiji za razliku 6 međunarodnih u Hrvatskoj..

12. Aug 2020.Pogledaj

Milers na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kako se leti u regiji tijekom Korona krize?

@ Alen "jer ste zanemarili drugu premisu, a ona kaže „u tri mjeseca nije bilo prometa kod svih“." Nije istina da tri mjeseca nije bilo kod svih i vi to dobro znate tako da nisam ja zaboravio nikakvu premisu jer takve ni bilo nije. Izgleda da vam ovo teško pada ne znam iz kojeg razloga…

12. Aug 2020.Pogledaj

Milers na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kako se leti u regiji tijekom Korona krize?

@ Alen, podaci o broju putnika koji su prošli kroz aerodrome su činjenica i činjenica je da su hrvatski aerodromi najviše stradali i izgubili sviđalo se to vama ili ne to je jednostavno fakt. E sad mi objasnite kako to oni nisu stradali više od Beograda kada Beograd ima više putnika od njih svih zajedno…

12. Aug 2020.Pogledaj

Send this to a friend