[POSLEDNJA VEST] Er Srbijina direktna linija za Kinu u poslednjoj fazi planiranja, uzima se još jedan Erbas A330, linija za Njujork nakon 5 godina profitabilna

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upravo je potvrdio, u izjavi za RTS, ono što je vazduhoplovna javnost u Srbiji (sa izuzetkom šizofrenih egomanijaka koji se lažno predstavljaju) znala nekoliko meseci: Er Srbija radi na proceni poslovne izvodljivosti direktnih letova za Kinu. U tom kontekstu razamtra se nabavka još jednog širokotrupnog aviona A330, prvi put je javno otkrio tehničke načine kako bi letovi za Kinu bili podnošljivi za nacionalnog avio-prevoznika i, kako je izjavio, direktan let Beograd – Njujork je posle 5 godina profitabilan.

Vučić je za RTS, govoreći na kraju svoje posete Pekingu povodom otvaranja 24. Zimskih Olimpijskih Igara i posle sastanka sa predsednikom Kine Si Đinpingom, kazao da je Srbija Kini predložila sporazum o slobodnoj trgovini, najavila formiranje bescarinske zone za modnu industriju i finaliziranje ideje o direktnim letovima za Kinu u vezi čega, kako je rekao RTS-u, kontakti dve zemlje traju oko godinu dana.

– Kineski predsednik će dati nalog svojim vlastima i u potpunosti ceni našu ideju. –

Vučić je prvom rečenicom potvrdio višemesečni plan Er Srbije da početne troškove formiranja nove linije (troškovi koji su značajni kada se otvara bilo koja nova linija, posebno ona prema tako dalekoj destinaciji) eliminiše političkom odlukom Kine, kako bi isključivo za avione Er Srbije iz Beograda bile suspendovane (najverovatnije tokom prvih nekoliko godina aranžmana) hendling i lending takse. Treći segment oko kojeg se dogovara, kako Tango Six saznaje, su i takse preleta kineske, ali i ruske, teritorije, što Vučić konkretno nije pomenuo.

Kako je dalje rekao, mada ne direktno povezujući novu potencijalnu priču sa Kinom, Er Srbija će nabaviti jedan „novi“ avion A330 i pokrenuće ne samo direktne letove za Šangaj i Peking, nego i za Čikago ili Toronto.

Radi se zapravo o network planning aritmetici koja bi trebalo da funkcioniše na, otprilike, sledeći način. Ukoliko bi Kinezi ukinuli svaku moguću taksu za komercijalno izvođene linija prema Kini, Er Srbija bi imala poslovne logike da iznajmi još jedan A330. Kompanija će verovatno iskoristiti nikad povoljnije cene za iznajmljivanje većine tipova aviona usled nezabeležnog globalnog kolapsa potražnje za putovanje vazduhom. Dodatni Erbasov metal će potom koristiti i za svoju Zlatnu Koku broj 3 – još jednu liniju za Severnu Ameriku.

Leteti za Njujork, Kinu i Toronto ili Čikago je operativno nemoguće izvesti sa jednom letelicom ali u potpunosti moguće sa dve. Država Srbija je smanjila uticaj Etihada na poslovna dešavanja u Er Srbiji (ne samo formalnom preraspodelom vlasničkih udela na 82:18), rešila se prethodnog ugovora, za YU-ARA, za cenu čijeg bi iznajmljivanja (i bez Korona-pojeftinjenja) mogla iznajmljivati još jedan avion istog tipa. Trebalo je samo nači način kako da se eliminišu operativni troškovi. Taj način je očigledno pronađen i zvaće se „izvršna odluka Si Đinpinga“ koja posebno u trenutku srpske predizborne kampanje može biti izuzetan kapital.

Međutim, i pored logične potrebe da se u predizbornoj kampanji odjednom javno objave pozitivne vesti i za Er Srbiju, takozvani „business case“ za Kinu je gotovo pa savršen.

Prva činjenična potvrda da komercijala, network planning i operativa nacionalnog avio-prevoznika planiraju let za Kinu nalazi se u Vučićevom citatu da se rade „due dilligance“ i „business case“. Prvi termin se ne koristi ali se drugi, „business case“, zaista koristi unutar, ne samo srpske avio-kompanije, kao termin kada se radi procena operativne izvodljivosti i poslovne isplativosti bilo koje, kratke ili interkontinentalne, linije.

Pozitivni aspekti leta za Kinu su višestruki. Tu je prvo dominacija Kineza u broju ukupnog udela turističkih dolazaka što je posebno bilo izraženo 2019. godine. Činjenica da kineskim državljanima nije potrebna viza za ulazak u našu zemlju nije poslednji pozitivan argument. Tu je i rastući broj Kineskih kompanija koje posluju da li kao privatizacioni pobednici, greenfield investitori ili građevinski izvođači. Biznis klasa A330 biće puna. Poslovna putovanja će biti uobičajena i, malim delom, jer smo u poslednje vreme od Kine počeli da kupujemo i mnogo ozbiljnije proizvode nego ranije.

Kineski turisti naravno neće ići u sopstvenim aranžmanima i to samo u Beograd. Sales tim Er Srbije, će, pretpostavljam, zapošljavati svršene ekonomiste i sales hastlere sa znanjem kineskog šakom i kapom. Prodavaće se aranžmani kineskim tur-operaterima ali ne samo nezanimljiv  Beograd već i posete hrvatskom primorju i drugim državama bivše Jugoslavije – povezanost koju je Er Srbija gradila godinama pre Kovida.

Ako se ideja o sporazumu o slobodnoj trgovini realizuje, često zaboravljani aspekt Er Srbije, koji je Tango Six ekskluzivno obradio više puta, kargo prevoz, može pomoći da linije prema Kini postanu profitabilne u rekordnom roku.

Kineska administracija (posledično i vazduhoplovna administracija) poznata je po inerciji koju je Er Srbija, možemo konstatovati, vanredno profesionalno, savladala. Kako je Tango Six detaljnije izveštavao tokom prve godine Korone, srpska nacionalna avio-kompanija postala je regionalni ekspert za operacije na dalekom Istoku.

Linija za Njujork inicijalno je uvedena kao rezultat najlogičnije strateške odluke, sve kontra i brojnim Četnicima u Čikagu. Er Srbija je od početka strpljivo gradila svoju razgranatu mrežu sekundarnih letova i Njujork je, kao prva interkontinentalna destinacija bio logičan izbor zbog činjenice da u tom megapolisu živi najveći broj Balkanskih naroda u Severnoj Americi. Ideja Njujorka nikada nije bila da samo Srbi lete do Velike Jabuke nego da se, dobrom povezanošću, na primer, privuku Albanci koji lete do Tirane.

Kako Tango Six saznaje, linija za Njujork postala je profitabilna već krajem 2019. godine (dakle, otprilike, prema Vučićevim ranijima najavama)  ali je, naravno, logično iskoristiti tu informaciju sa povodom u izbornoj kampanji. Vučić je u izjavi za RTS pomenuo i mogućnost uvođenja i dodatna dva dnevna nedeljna poslaska za JFK.

Ukoliko se zaista proceni da postoji „business case“ za Kinu i Severnu Ameriku, treba samo izabrati Toronto ili Čikago. Operativno, iz  vankompanijskog ugla posmatranja, ne može biti jasno da li je moguće da se lete i oba grada sa drugim avionom ali je nesporna činjenica da se YU-ARA pokvario možda dva puta za 6 godina svoje službe, kao i YU-ARB – jednom do sada.