Kako Er Srbiji nije eksplodirao motor na avionu prilikom poletanja iz Tivta i zbog čega nije lepo a ni korisno kao putnik pretiti izlaskom u medije

Kada serija tekstova uznemiri javnost više nego „da se naježiš drama“ tehničkog otkaza od koje se iznedrilo samo jedno rutinsko vanredno sletanje bez žrtava ili druge materijalne štete, interesantno je postaviti stvari u kontekst. Ne zbog avio-kompanije i njene reputacije (volećete je ili mrzeti van jednog pojedinačnog slučaja) već zbog ilustracije koliko su domaći klasični mediji (čak i oni koji nisu deo državne propagande) neprofesionalni, needukovani i koliko zbog (ironije li) i onako nefunkcionalnog poslovnog modela zloupotravljaju stres, u ovom slučaju, putnika.

Ovaj tekst biće i prilika da Tango Six, kao i obično, predoči šta se i kako zaista dogodilo.

Dešavanje i netačne medijske interpretacije

Erbas A319 avio-kompanije Er Srbija obavljajući četvrti let tog dana, na liniji Tivat – Beograd, kao JU201, nakon poletanja je, kako Tango Six saznaje, na jednom motoru doživeo prekid rada praćen potpunim gašenjem. Posada je od kontrole letenja zatražila povratak na tivatski aerodrom, što se, nakon nekoliko „krugova“ zbog utvrđivanja kvara i daljih poteza posade i dogodilo. Avion je bezbedno sleteo bez bilo kakve drame ili druge štete.

Krivicu za uznemirenje javnosti i prilično neprofesionalno izveštavanje snosi svakako portal Nova.rs koji je nakon događaja objavio šest tekstova o ovom događaju u rasponu od par sati.

Portal je na osnovu subjektivnih impresija putnika, bez provere drugih informacija, uključivanja dela mozga koji se bavi elementarnom logikom i svakako bez najjednostavnijeg Guglovanja, napisao nekoliko segmenata događaja koji nisu tačni, nisu se dogodili i koji su na kraju prikazali izuzetno neprijatnu situaciju putem video snimka koja zapravo ilustruje na koliko pogrešan način ljudi shvataju ulogu medija.

Nova je emitovala snimak samog trenutka kvara motora, i prenela svedočenje osobe koje po sadržaju i logici spada u nešto što ni jedan medij koji ima urednika ne bi objavio. Tako smo dobili putnicu koja je videla da avion ispušta gorivo u more što ovaj tip aviona nikako ne može da radi, tvrdnju da je „sve urađeno po standardnoj proceduri i da je to putnike dodatno uplašilo“, da je pomenuta gospođa videla da nešto „varniči“ i da je iz letelice „kuljao“ dim. Skoro sve iz navedenog svedočenja koje se jedino ponavljalo kroz više tekstova se nije dogodilo ili se nije dogodilo na način na koji je opisano. Novinar je imao toliko hrabrosti i da tumači podatke sajta Flajt Radar o putanji i kruženju aviona konstatacijom da je „pokvareni avion kružio“ i da je to „da se naježiš“.

Šta se zaista dogodilo?

Letelica je, kako Tango Six saznaje, doživela takozvani „engine stall“ nakon kojeg je došlo do gašenja motora. „Engine stall“ kao uzrok incidenta je fenomen koji se neretko dešava putničkim avionima, odnosno njihovim motorima, u velikoj većini slučajeva ne prouzrokuje fatalne ishode i, ako se to uopšte može definisati na taj način, spada u češće otkaze tehnike. „Engine stall“ je termin koji obuhvata više uzroka i više ishoda ali generalno nastaje kada dođe do većeg poremećaja toka vazduha koji ulazi u mlazni motor u delu lopatica kompresora. Poremećaj toka vazduha potom uslovljava aerodinamičke efekte koji „stoliraju“ lopatice kompresora (poput sloma uzgona na krilu), što dovodi do povećanja pritiska unutar motora što se manifestuje naglim i zvučnim praskom odnosno oslobađanjem te energije ili kroz usisni ili izduvni deo motora. Fenomen se manifestuje plamenom i sa zemlje može izgledati da je u pitanju požar motora što često nije slučaj. Motor potom gubi snagu, nekad je povrati, odnosno tok vazduha se ponovo uspostavi, dok nekad dolazi do dodatnog mehaničkog kvara što uslovljava gašenje motora. Gašenje motora kao epilog se juče i dogodilo Er Srbijinom letu JU201.

Motor svakako nije eksplodirao iako se, kako se to čuje na snimku koji je objavila Nova, čuo glasni prasak.

Procedura za nastavak leta nakon gubitka snage ili gašenja jednog motora je nedramatična. Avion može bez problema leteti i sa jednim motorom do adekvatne alternacije ili radi povratka na aerodrom poletanja što se ovde dogodilo. Budući da uskotrupni avioni nemaju sisteme za izbacivanje goriva, nekada se za te potrebe radi kruženje u vazduhu pre sletanja zato što je sletanje sa punom težinom goriva (nakon poletanja) rizičnije. Svakako je i to moguće ukoliko je situacija hitnija, jednostavno se pazi na brzinu poniranja a svakako, u ovom slučaju, težina goriva nije bila velika zbog kratke destinacije do Beograda. Zbog toga i nije bilo predugog kruženja iznad mora koje je opet dokazalo da avion nije bio „pokvaren“. Verovatno je, u ovom slučaju, kruženje bilo samo zbog potrebe da se ustanovi priroda kvara a ne zbog potrebe da se sagori što više goriva. Jednostavno, jedan motor mu je otkazao, drugi koji je radio ga je rutinski doveo do bezbednog sletanja – baš kao što je projektovano.

Kako Tango Six saznaje, motor će na avionu biti zamenjen, novi će biti poslat kopnenim putem u Tivat danas a zamena motora se planira sutra što u hangaru obično traje tri dana (u Tivtu nema hangara).

Zloupotreba medija

Nova.rs je u seriji tekstova o događaju objavila i snimak jednog od putnika na kojem se vidi predstavnik Er Srbije koji pokušava da razgovara sa razumljivo uznemirenim putnicima leta JU201. Predstavnik tu pokušava da objasni trenutne okolnosti, putnici očekivano nemaju razumevanja za to što čuju ali potom se dešava ilustracija štetnog uticaja neprofesionalnih medija. Na pitanje predstavnika Er Srbije zbog čega ga putnik snima, putnik odgovara sa: „Zato što morate da idete u medije“. Pretnja slanjem „u medije“ očekivano frustrira predstavnika kompanije koja je zapravo (a to se nije videlo na snimku niti je Nova o tome izvestila) rešavala problem putnika.

Iza scene se dešavalo rutinsko zbrinjavanje putnika koje je, kako to u realnom životu i operacijama avio-kompanija biva, bilo, u najmanju ruku, komplikovano. Kako Tango Six saznaje, prvi sledeći slobodan avion kompanije koji bi došao po putnike bila je opcija čarter leta koji je nakon sletanja u Beograd mogao doći po putnike u Crnu Goru najranije u 21 čas. Aerodrom Tivat, u ovo doba godine, radi do 20:20 časova. Sledeća logična alternativa bila je da isti taj avion po putnike sleti u Podgoricu. Međutim, zbog protesta koji su blokirali podgorički aerodrom, ta opcija je otpala. Treća alternativa bilo je sletanje aviona u Dubrovnik ali zbog činjenice da određen broj putnika nije imao pasoše i ta opcija je odbačena. Kompanija je na kraju poslala autobuse kojim se deo putnika prevezao u Beograd. Svi putnici na letu dobili su vaučer za jedan besplatan let. Uprkos avionu manje i najopterećenijem mesecu u godini za operacije Er Srbija dan posle incidenta nije otkazala ni jedan let i nije imala veća kašnjenja.

Sve navedeno se svakako nije dogodilo zbog pisanja Nove i dogodilo se uprkos utisku koji je stvoren emitovanjem video snimka ograničenog trajanja koji ni na koji način ne ilustruje ono šta se zaista događalo. Baš kao što putnici Viz era nisu dobili avion tu noć ili čak sledeći dan jer su „slali u medije“, baš kao što onomad ni lekari nisu ništa uradili Lufthanzi „izlaskom u srpske medije“. U realnom životu namernog pojačavanja dramaturgije samo i jedino zbog klikova svaka avio-kompanija na planeti uradiće sve što operativno može da se „zarobljenim putnicima“ krajnja destinacija što pre dogodi. Ne obavezno zbog toga što im je stalo do putnika već zato što će ih sve drugo mnogo više koštati.