Kao što je Tango Six juče preneo, Srbija bi u bliskoj budućnosti, pored helikoptera H125M, mogla započeti i proizvodnju besposadne letelice SiRTAP. Bio bi to nastavak saradnje sa kompanijom Erbas započete nabavkom helikoptera H145M, a koja u suštini i dalje traje, kako što se tiče nabavki, tako i kada je u pitanju industrijska saradnja. Takođe, Srbija bi se u razvoju besposadnih letelica oslonila i na Evropu, a ne kao do sada, samo na Kinu.
SiRTAP (Sistema RPAS Táctico de Altas Prestaciones – sistem taktičke besposadne letelice visokih performansi) je trenutno špansko-kolumbijski projekat. U razvoj je 2015. godine prvo krenula samo Španija, program je nosio naziv Atlante 2, a sama letelica se projektuje tako da pripada klasi besposadnih letelica MALE (Medium Altitude Long Endurance). Memorandum o razumevanju potpisan je sa Kolumbijom 2019. godine, a zvanični predlog španskom ministarstvu industrije Erbas je predao januara 2021. godine.
Osnovna namera učesnika u projektu je, kako su do sada obrazlagali, da se ovom letelicom smanji zavisnost Evrope od letelica iste klase koje u Evropi još uvek nabavljaju ili u Izraelu ili SAD. Svedoci smo međutim da se slične letelice kupuju i iz ostalih zemalja, poput Turske, ili u slučaju Srbije iz Kine. Zbog toga se ističe da će 90 posto komponenti biti proizvedeno u Španiji, i da „trenutno ne postoji evropska BPL sličnih taktičko-tehničkih karakteristika“.
Program se nalazi u preliminarnoj fazi, a špansko ministarstvo odbrane je u aprilu ove godine dobilo zeleno svetlo od ministarstva finansija koje je za razvoj i proizvodnju odobrilo 500 miliona evra, što će biti podeljeno na 8 rata koje će biti plaćene u periodu od 2023. do 2031. godine. Nastojaće se da prvi let bude izvršen 2025., a uvođenje u naoružanje već 2026. godine. Takođe, saopšteno je i da postoje i druge zemlje, poput Francuske, koje su zainteresovane za projekat.
Španija trenutno razmatra nabavku 27 letelica, odnosno 9 sistema od kojih svaki sadrži po tri letelice, zemaljsku komandnu stanicu i opremu za razmenu podataka. One bi u španskom ratnom vazduhoplovstvu zamenile izraelske letelice IAI Searcher MkII-J, dok bi Kolumbija sa 6 sistema, dakle ukupno 18 letelica, zamenila takođe izraelske BPL Elbit Hermes 450.
Erbas svoju novu letelicu SiRTAP reklamira kao višenamensku platformu za izvršavanje širokog spektra vojnih i civilnih zadataka. Od izviđanja, osmatranja, praćenja, patroliranja, kontrole granice, prikupljanja obaveštajnih podataka, protivelektronske borbe, traganja i spasavanja, podrške prilikom protivpožarne borbe, kontrola piraterije, borba protiv trgovine drogom, otkrivanje nelegalnog ribolova. U budućnosti bi letelica trebala biti i naoružana pa bi mogla da se koristi i za zaštitu konvoja iz vazduha, zaštite sopstvenih snaga, nadziranje područija.
Nos encanta ver nuestro #UAS táctico de altas prestaciones #SIRTAP en el stand del @EjercitoAire en @FEINDEF_. #Airbus y el gobierno de España 🇪🇸 potenciarán juntos la industria aeroespacial nacional y capacidad en los no tripulados, con un programa end-to-end Made in #Spain. pic.twitter.com/yYzuKJEgk3
— Airbus Defence (@AirbusDefence) May 17, 2023
Proizvođač takođe istiće da je ova BPL konstruisana tako da može leteti u najtežim atmosferskim i operativnim uslovima, kao i da će biti sertifikovana da leti u izdvojenom vazdušnom prostoru sa posebnim okruženjem, danju i noću, iznad kopna i mora. Planirano je da ima zaštitu od zaleđivanja, dakle da leti na spoljašnjim temperaturama do -40⁰C, ali i u uslovima visokih temperatura, do +50⁰C.
Među ostalim do sada procenjenim i planiranim taktičko-tehničkim karakteristika otkriveno je da bi vrhunac leta bio oko 6,4 km, maksimalna brzina veća od 200 km/h, u vazduhu bi letelica mogla da ostane više od 20 časova, radijus kretanja 2.000 km. Dužina letelice je 7,3 m, razmah krila 12 m, visina 2,2 m, masa korisnog tereta je više od 150 kg, maksimalna masa više od 750 kg, dužina poletno-sletne staze 800 m, predviđeno je da može koristiti sa neasfaltiranih pista.
Od opreme se nudi optoelektronika sa infracrvenim uređajem i laserskim obeleživačem, radar sa sintetičkim otvorom koji ima mogućnost praćenja pokretnih ciljeva, oprema za protivelektronsku borbu, sistemi za prikupljanje obaveštajnih podataka (SIGINT, ELINT, COMINT). Dolet letelice se može povećati primenom dodatnih zemaljskih stanica kao i korišćenjem satelitske komunikacije (SATCOM). Krila zmaja i rotor motora se mogu lako demontirati kako bi se omogućio lakši transport u kontejnerima, kako na kopnu tako i vazduhom, Erbas navodi da se u njihov avion C295 (koji je kupila i Srbija) mogu istovremeno prebaciti dve letelice SiRTAP.
Srbija je trenutno korisnik kineskih izviđačko-borbenih besposadnih letelica CH-92A (nabavljeno 6 letelica) i CH-95 (još uvek nije zvanično predstavljena, i ne znamo koliko je kupljeno). U okviru nabavke CH-92A ugovoren je i transfer tehnologije koja je primenjena na domaću, nešto manju letelicu Pegaz, čije prve serijske primerke od 12 zvanično najavljenih očekujemo tokom ove godine. Najave nabavke turskog Bajraktara na kraju se nisu obistinile uz nedavnu izjavu predsednika Srbije da će se odustati od ove nabavke usled Turske podrške albanskim snagama bezbednosti na Kosovu i Metohiji.
Srbofil
U koliko se realizuje, učešće firmi iz Srbije u ovom projektu bi bilo fenomenalno. Hvala Bogu da su se dozvali pameti i batalili Tursku. Na Španiju već možemo da računamo.
Profa Fini
U jednom trenutku je objavljeno od strane vrha države da će za Bajraktar biti date ne desetine, već stotine miliona evra – sreća te će taj novac ipak ostati u Srbiji, da se uloži u projekte koji će bar koliko-toliko biti domaći i koji će razvijati našu industriju i davati plate radnicima naše namenske industrije. Nadajmo se da će bar deo od tih stotina miliona biti uložen u sisteme odbrane od dronova, koja trenutno škripi svima (kao što je npr. rat u Ukrajini pokazao).
Coa
Super!
opet ja
Uz PAUK i ALAS rakete bi mogla da bude vrlo korisna. Hmm ovo bi bio treći projekat bespilotne (H-92/95 i Pegaz), a i da ne računamo projekte Mitrovićevog PRDCa. Ne znam da li mi imamo kapacitete za toliko različitih projekata, a po strani obuka pilota i posada za održavanje. A ono o Bajraktaru mi se činilo kao glupost neposredno po objavljivanju…
PSA
Ne mogu Pauk i Alas na nju, a za navodjenje istih Pegaz više nego dovoljan. Za ovo idu druge rakete.
Marko
Ako ne može Pauk i Alas, može Maljutka. :)
Ilija
Srbija jos uvek nije sposobna ni Pegaza da proizvede. Da jeste, proizvodnja bi vec pocela. Bas me zanima sta bi Srbija proizvodila za novu BPL kad trenutno ne moze nista da proizvrde za bilo koju drugu. Sve se plasim da ce to opet biti srafciger industrija. Splapanje letelica u stranoj fabrici od stranih delova.
PSA
Može Srbija da proizvede mnogo toga, čak i dosta naprednih stvari, ali i serijska proizvodnja čačkalica ima svoje zakonitosti a kamoli BPL. Niko od nas ne zna da li je započela proizvodnja Pegaza i u kojoj je možda fazi ili šta se čeka ako nije.
Gladius
Pitanje:
Koje bi kompanije domace ucestvovale.Predpostavljam EdePro i eventualno jos neka,mozda i VTI??
Nikola P.
Dragi svi, molim Vas da budemo objektivni i realno pišemo. ALAS ne možemo da uvedemo u serijsku proizvodnju već 10 godina, niti se planira u skorijoj budućnosti. Bumbar nismo uspeli da razvijemo 20 godina i od projekta se odustalo. Nora se razvijala od 80-tih godina prošlog veka. U Lazaru i Milošu nema ni 15% delova koji se proizvode u Srbiji, sve je uvoz. Nemamo čak ni pancirni čelik iz domaće proizvodnje (nikada ga nismo ni imali), već uvozimo uglavnom slovenački. Da ne pričamo o šasiji, motoru, menjaču, nezavisnom vešanju, navigaciji, termoviziji, komunikaciji, itd. Srbija može da proizvodi sredstva koja se koriste već 40-60 godina, a to su puške na principu AK-47, nevodjene rakete (osim Maljutke, koja jeste vođena, ali je tehnologija 60-tih godina), mine, granate, bombe, municiju, eksploziv, barut i neke vrste raketnog goriva…sve ostalo se sklapa od uvoznih delova. Nemam ništa protiv sklapanja kod nas, bolje da i sklapa kod nas, nego da se sklopljeno uvozi, ali čim naljutimo američki Allison ili Cummins neće više biti ni jednog Lazara, Miloša itd. pošto će teško ići bez menjača ili motora
goran
@NIkola P
-Cilj razvoja i istraživanja nije nužno proizvod ili forma koja se razvija ili samo ta forma. Cilj je dakle i znanje, ovo daje prednost nad svakim pukim korisnikom koji samo kupi sistem. Veliko znanje treba i za kafanu, a kamo li za kupovinu sistema.
– I SAD je trebalo za poslednje uvedene sisteme i više od 17 godina (recimo stvari tipa lasersko navodjenje krilatih bombi) razvoja da se dodje na nivo testiranja. A njihov broj inžinjerskih divizija je daleko veći od onoga što imamo u Srbiji (10 doktora nauka, 1.000 inžinjera, 10.000 različitih tehničkih lica (od programera do modelara, od laboranata do tehničara), čini jednu inžinjersku diviziju).
– Proizvodiš samo ono što ti je stvarno potrebno i što možeš da prodaš. Razvija se spremnost i mogućnost kao baza da se odgovori, ali je je i čuvaš, ne trošiš je, trošiti je da bi se nešto samo imalo, je isto što i nagomilan kapital.
-Preskočiti jaz, gde si bio sveden na to da se u domaćoj industriji meri pantljikama, da opet možeš nešto i da sklopiš je podvig sam po sebi. Nije lako doći do strateških stvari. I J.Koreja je komponetaš. Ne proizvode ni sve čelike, a ni sve tipove zupčanika (a imaju automobilsku industriju). I oni kupuju transmisije. SFRJ je za neke stvari trebalo 30 godina, a onda je umrla. Ali nema prava da staneš, jer je nešto teško, ili nečeg nema. Osnova je demokratije od njenog nastanka da osvojiš ono što ti nije dato.
Zma jok
previse halabuka
ovo je tek mozda izaslo iz studije izvodljivosti.
Ko da je na drugoj planeti trgovinski rat SAD Kina, a sa time i rat čipova.
Sva strateška proizvodnja tih se preusmerava ka SAD.
A da bi SR jos u tome ucestvovala….zavrsice ko Pegaz +-15g do uvoda u vs, sto nije loše, al za 15g će i bpla dobiti trostruki skok, od ovog.
Zaključno ne nije pogrešan projekat, al se malo razmišlja o tome da ta letelica dobije izgled onog što nas fekalne za te godine, a ne obratno.
Nikola Vuki
Proizvodnja Airbas heikoptera H-125 koja uključuje iintegraciju našeg seta novoosvojenog naoružanja svakako raduje i ima racio jer je svima verna Gazela (SA-341 ~ SA-342 ) na izdisaju snaga i pitanje je opravdaosti modernizacije iste na nivo Pauk . Uz svo poštovanje Gazela spada u TT istoriju dugu više od 4 + decenija. H-125 je je logićan nastavak saradnje posle H-145 M kao i H-215 Super Pume moderne avionike , integisanog X FORCE u svim tipobima letelica, znatno pouzdanije propulzije i novih primenjenih legura 21 veka. Pitam se gde je proizvodnji SIRTAP u Srbiji racio kada gde de fakto Španija navodi da će 90 % komponenata biti proizveeno u Španiji . U dimenu dolaska do novih HI TEC sfera avionike , radara, ECM kontra mera …razumem . Svaka saradnja je dobro došla ali ova parcijalna proizvodnja u segmentama SIRTAPA u Srbiji dođe ( može se tumačiti i kao USLOV da bi licencno proizvodili H-125 ) ; Potom ; Zašto inositati već uveliko dokazanu našu pamet pogotovo u sferi sijaset modernih dronovova. Uveliko smo osvojili vrhunske legure ( BG ciomposite , CCT ~ Composite Technology Team … ) , više oblasti pouzdane propulzije pa već i osvojenih primenjenih znanja moderme termovizije, laserskog obeležavanja cilja, namenskih senzora . Setimo se još prvih koraka IBL-1000 … 2000 , UAV Gavrana itd . Posle ratnih zbivanja i razaranja krenuli smo skromno od malegog Vrabca , PEGAZA 1 već modernog aerodizajna . Iz Izraela kupili skromni Orbiter. Ali kasnije sledi veliki TT iskorak ! Apsolutno nema opravdanosti da podremimo pamet recimo NT-155, 161, Alexa 2 , Pegaza 2 , Scyryder, Obada (VTI ) koga bi svakako redizajnirao . EDEPRO , VTI , Mihajlo Pupin, svakako teeba pomenuti pa i pohvaliti PRDC . U sijaset domena dizajna, konstrukcije, propulzije, novih legura itd … da kažem „veliki svet“ i te kako ima šta da nauči od Srbije . Zvuči arogantno ali je de fakto istina. Mudra saradnja sa Kinom u sferi domaćeg razvoja primarno moderne elektronike sa CH-92 A a pogotovo CH-95 ( mislim da Srbija najverovatnije nije ušla u kupovinu jednog CH 95 … naprotiv ) ; Praktično Srbija je sa CH-95 sa integrisanim radarom, niskom senzora , modernom optoelektronikom ušla svet „jeftinih“ AEWCS koji kružeći oko države a opciono i šire imaju realana uvid o realnim zbivanjima , duboko u protivničku teritotoriju , dubinskog skeninaranja eventualnih uljeza kako u vazduhu tako i zemlji malog radarskog odraza . Zbir dobijenih podataka se data linkom automatski prosleđuje svim bitnim segmentima PVO i omogućava blovremeno dejstvo. Pogledajte dizajn kiler drona Gavrana 145 ( siguran sam da većim dimenzijama, redizajnom , integracijom moderne avionike može da nudi sve što i SIRTAP ) ; Pogledajte dizajn nove UAV RAŽE , kiler drona RW-24 koji je de fakto aerodizajnom pamet VTI , nove OSICE . ~ Zar neko misli da su hvale IKA-20, 50 , IKA-82 , IKA Killer drona – bombardera , nova ređenja sa TJE propulzijom , Mixed Wings itd tek puke fraze !?? Svakao saradnju sa Kinom treba nastaviti i verujem da će isto dugo trajati gde je temelj i POVERENJE ne samo interes. Takođe od saradnje sa LEONARDOM ( Italija ) očekujem više novih HI TEC tenologija koje ne tretitaju samo modernizaciju Orla , već i ulazak u primenjenu avioniku, modularne radare …sijaset sfera. LEONARDO već ima naučno osvojen UAV FALCO gde mi je saradnja realnija nego vezano za Španiju i SiRTAP. Takođe oslonac na samo jednu pogonsku grupu nije budućnost i ne donosi bezbednost željene misije . Nama je IMPERATIV osvajanje primenjene avionike , senzora, radara …za čiji razvoj nemamo vremena za bacanje jer pogotovo danas vreme je novac ! POŠTUJEM svaki vid saradnje koji Srbiji donosi nove tehnologije , gde i te kako imamo znanja da uđemo sami u dalji razvoj. Saradnja DA ali domaća pamet i naučno tehnološki razvoj pod JEDAN ! ~ VUKI ~
Realni
Ja se izvinjavam ako sam nešto propustio na času,ali mi je zaparalo uvo prva rečenica o setu našeg novoosvojenog naoružanja.Kog?
goran
Ne bi oni ponudili da nemaju šta da dobiju od nas. Ali Španac nije slab igrač. Videćemo.
Bulatovic Nebojsa
Saradnja sa Erbasom, znaci pristup najnovijoj tehnologiji, sto bi nas postavilo na pravo mesto, gde i pripadamo. Oni su i u dosadasnjoj saradnji shvatili potencijal nase pre svega pameti u primeni na dosadasnjom projektima.
BSD
Bez francuskog satelita mogu samo da se zanimaju, tako da ce Francuzi ubrzo da se uključe u to, ako i mi prihvatimo ponudu, požuriće. Pitanje je kakav je naš ugovor sa Kinezima, imamo već dron jako sličnih karakteristika. Opet bih pitao ove što su jedva čekali da ih više ne ugnjetavamo, kako njih niko nigde ne zove u ozbiljnim vazduhoplovnim projektima? Osamdeset godina se vuklo to na našim ledjima. Puče balon od sapunice i nestade kao da ga nije ni bilo.
Gladius
Pricao sam prosle godine sa ocem snaje od burazera,koji je radio u sluzbi beznednosti do 91e.Kaze da su u RV i PVO u SFRJ najvise bili slovenci i hrvati,jer oni se nikada nisu time bavili i bilo im je zanimljivo.Ikarus IK3 je projektovan od Slobodana Zrnica Koste Sivceva i jos jednkg naseg inzenjera.Hrvatska i Slovenija iako su bili u Austrougarskoj,mnogo posle nas su dopili pristup vazduhoplovnom inzenjerstvu
Sunny Boy
Ne razumem koji je interes Spanije da iz svojih ruku nekome preda proizvodnju ovih letelica. Razvijali za nekog drugog?
Razumeo bih da ucestvujemo u razvoju i finansiranju, pa i proizvodnji delova, ali da proizvodnja letelica bude prebacena kod nas, ne bas, osim da mozda sklapamo za nas od spanskih delova. Nece potrebe za ovim letelicama biti tolike da Spanija ne moze da ih podmiri, niti je cena radne snage bitan element u ukupnoj ceni.
Ilija
Jednostavno, ako zelis da nesto kupim od tebe, onda daj i meni deo kolaca da mogu da zaradim kako bi ti platio. Ne bi bio prvi put da Airbus nekome otvori fabriku za uzvrat. Otvarali su fabrike u Kini, Madjarskoj, Rumuniji, jos negde bese.
Sunny Boy
Kupuju i drugi, i to mnogo vece kolicine, pa retko ko ugovori i izgradnju lokalnog pogona.
Milutin
Kao stvoreno za nas. Za sad maketa, a kad ce i da li ce, ne zna se.