Višedecenijsko prisustvo izraelskog Elbita na Balkanu: Srbija kasni ali postaje dominantan klijent

Nekoliko skorijih nabavki naoružanja, pre svega u domenu vazduhoplovnih sistema, stavilo je pod reflektor javnosti saradnju Izraela i Srbije.

Pored šire priče o (rekordnom) izvozu srpske municije u Izrael, premijere skupljeg naoružanja na prošlogodišnjoj vojnoj paradi u Beogradu stavile su izraelsku kompaniju „Elbit Systems“ u fokus.

Saradnja Elbita i Srbije traje duži niz godina i ne bi je trebalo posmatrati isključivo kroz nedavno nabavljene kompleksnije sisteme. Takođe, prisustvo Elbita u regionu je podjednako interesantno.

Novi talas vojno-tehničke saradnje Srbije i Izraela iz 2023. godine nastavlja se na početak ovog odnosa koji je započeo u drugoj polovini 2000-tih. Tada su nabavljeni sistemi veze kompanije Tadiran i besposadne letelice Orbiter proizvođača „Aeronautics Defence Systems“

Srbija 2023. i 2024. godine sa Elbitom potpisuje ugovore vredne preko dve milijarde dolara za nabavku širokog spektra proizvoda. Neki su već isporučeni, glavnina tek treba da bude, dok neke od njih još nismo uspeli da identifikujemo.

Pored nabavki, saradnja sa Elbitom će najverovatnije biti dodatno produbljena. Na proleće ove godine bi trebalo da bude otvorena prva velika inostrana fabrika dronova za koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao da se radi po „joint venture“ principu ‘‘sa jednom velikom stranom silom‘‘.

Zemlje Balkana dugogodišnji klijenti

I dok Srbija zvanično još nije objavila da se projekat pomenute fabrika dronova, možda, započet sa Elbitom, prošlog ponedeljka nešto slično je uradila Albanija.

Ministar odbrane Albanije Piro Vergu objavio je da je potpisan ugovor vredan 30 miliona evra za prodaju, proizvodnju i razvoj Elbitovih besposadnih letelica kao i sistema za borbu protiv dronova. Ministar je naveo da proizvodnja dronova kreće već ovog meseca, dok će proizvodnja anti-dron sistema započeti tokom ove godine.

Više izvora govori da je reč o kvadkopterima Magni-X i Thor, da će u prvoj fazi biti isporučeno 10 letelica, nakon čega će u albanskoj državnoj kompaniji KAIO započeti lokalna proizvodnja. Pored dronova, Izraelci planiraju da u Albaniji uspostave i proizvodnju artiljerijskih sistema.

Prethodno je novembra 2025. godine izraelski list „Haaretz“ preneo da Albanija od Elbita nabavlja samohodne haubice ATMOS kalibra 155mm, kao i samohodne minobacače „SPEAR“ kalibra 120 mm.

Kada je reč o Albaniji, Tango Six je početkom maja prošle godine preneo da je Elbit takođe sa kompanijom KAIO potpisao memorandum koji se odnosi na osnivanje Vazduhoplovne akademije čije bi sedište bilo u Valoni. Prema tom sporazumu, ova institucija bi osim vojnih, obučavala i civilne pilote, kako za potrebe Albanije, tako i za druge države koje bi bile zainteresovane.

Elbit je u regionu već realizovao slične projekte. U Severnoj Makedoniji je u periodu od 2011. do 2020. upravljao Centrom za obuku pilota, dok je u Grčkoj 2021. godine formiran Međunarodni centar za letačku obuku sa sedištem u vazduhoplovnoj bazi Kalamata, koja kao destinacija za obuku vojnih pilota može biti interesantna i srpskom RV i PVO.

Elbit u regionu najdužu (sada već višedecenijsku) saradnju ima sa Rumunijom. Još u prvoj polovini 90-tih godina izraelska kompanija dobila je posao modernizacije borbenih aviona MiG-21 rumunskog ratnog vazduhoplovstva.

Ubrzo su potpisana još dva ugovora, prvi 1995. godine za modernizaciju srednjih transportnih višenamenskih helikoptera IAR-330 Puma, a drugi 1996. za modernizaciju školsko-borbenih aviona IAR-99 „Soim“. Novi ugovori za novu modernizaciju oba navedena tipa vazduhoplova, potpisani su 2020. i 2023. godine.

Rumunija je u skorije vreme realizovala još dve značajne nabavke od Elbita. Decembra 2022. godine potpisan je okvirni ugovor za nabavku paketa sa sedam besposadnih sistema „Watchkeeper X“ (varijanta britanske letelice WK450 koja je derivat Hermesa 450) vrednog 410 miliona dolara. Početkom januara prošle godine potpisan je i ugovor vredan 60 miliona dolara za osam sistema „ReDrone“ za borbu protiv dronova.

Jedan od korisnika izviđačke besposadne letelice Hermes 450 bila je makedonska policija koja je od 2009. u svom inventaru imala četiri primerka. Pored toga, u periodu 2004-2007. Elbit je izvršio i modernizaciju helikoptera Mi-17 i Mi-24 makedonskog ratnog vazduhoplovsta, a nešto kasnije i letelice Mi-17 MUP-a Makedonije.

Svoje proizvode Elbit je prodavao i Bugarskoj. Decembra 2022. godine potpisan je ugovor za moderenizaciju tenkova T-72 bugarske armije. Glavni ugovarač je lokalna kompanija „TEREM Holding“, dok je Elbit podizvođač koji je zadužen za isporuku kompleta za nadogradnju i njihvou integraciju. Ugovor vredan 40,2 miliona evra obuhvata modernizaciju 44 tenka T-72M, kao i tri komandna vozila KŠM 9S743.

Pokušaj modernizacije sovjetskih helikoptera iz sastava bugarskog ratnog vazduhoplovstva bio je neuspešan. Ugovor vredan 57,3 miliona evra za modernizaciju 12 Mi-24 i 6 Mi-17 potpisan je 2005. godine, ali Elbit nije mogao da dobije saglasnost originalnog proizvođača, pa je ugovor raskinut. Bugarski helikopteri na kraju nikada nisu modernizovani.

Kao što je Tango Six izvestio, među Elbitovim sistemima koje je Srbija nabavila nalaze se i taktičke izviđačke besposadne letelice „Skylark 3“. Ove letelice u okruženju već koriste Hrvatska („Skylark I“) i Severna Makedonija, dok Mađarska ima devet sistema „Skylark I“ i tri sistema „Skylark 3“.

Mađarska je pored besposadnih letelica od Elbita nabavila i radio uređaje iz porodice „E-LynX“. Njima je, između ostalog, opremljen i najnoviji oklop mađarske vojske – tenkovi Leopard 2, borbena vozila pešadije KF41 „Lynx“, samohodne haubice PzH2000 i manja oklopna vozila.