[ANALIZA] Crnogorska dilema: Treba li ukinuti policijsku helikoptersku jedinicu i šta kupiti – „mali“ ili „veliki“ Kanader?

Ovih dana aktuelna je izjava crnogorskog premijera Milojka Spajića koji se zauzeo za ideju da se za Crnu Goru nabavi bar jedan avion tipa Kanader.

Tango Six je prekjuče započeo seriju analitičkih osvrta na ovu potencijalnu nabavku.

Crnogorski premijer je, dajući odgovore na Tviteru, napomenuo i da crnogorski MUP radi sjajan posao, kao i da se Er Traktori popravljaju, ali da isti nisu dovoljni za ono što se svakog leta dešava u Crnoj Gori.

Istom prilikom stavku sa letačkim kadrom popratio je gifom podignutog palca.

Mnogima nije jasan značaj tog podignutog palca naročito ako se zna da je stanje sa letačkim kadrom u Crnoj Gori, kao i svuda na Balkanu, manje više očajno, jer stare generacije odlaze, a mlađe nisu nešto preterano impresionirane letačkim pozivom – naročito ne za novac koji nude balkanski državni vojni i civilni avijacijski operateri.

Da li je pod tim gestom Spajić smatrao da se slaže sa datim problemom te da priznaje da je to zaista aktuelno pitanje, te je samo palcem to i označio sa obzrom da za dato pitanje nema trenutno rešenje, ostaće, za sada, enigma.

Unutrašnja politika

Kad smo kod Crne Gore, očito je da ne manjka energija da se “udari po svome”, odnosno da se krene putem koji podrazumeva (samo)uništenje svega što je prethodno građeno decenijama. Tako je i penzionisani admiral Dragan Samardžić, komentarišući na temu, uspeo izrekne ne samo jednu jako pametnu, već i jednu jako diskutabilnu, kao i jednu jako lošu izjavu.

Dok moram da kažem – svaka čast za izjavu da „jedna letilica Kander ne rješava, već usložnjava problem, a dvije su preskupe za Crnu Goru“, konstatciju da je „kupovina Er Traktora bila velika greška“ moramo da svrstavamo u grupu ekspertskih mišljenja moreplovaca na teme iz oblasti vazduhoplovstva. Demokratija, hvala Bogu, dozvoljava luksuz da svi mi možemo ne samo da imamo svoje mišljenje, već i da ga javno iznosimo, bez posledica.

Svakako, zvuči katastrofalno da nekada prvi čovek crnogorske vojske vidi razvoj vojne avijacije na način da „prvo i najvažnije što treba uraditi jeste, da se ukine helikopterska jedinica u MUP-u i kapaciteti objedine u okviru Vazduhoplovstva Vojske Crne Gore“.

Mučno je čitati izjave takvog tipa u kojima se razvoj jedne vazduhoplovne jedinice temelji na bazi pretpostavke da treba da se uništi i nestane neka druga vazduhoplovna jedinica. Najtragičnije je što umesto da admiral zagovara da se Vazduhoplovstvo Vojske Crne Gore (VVCG) fokusira na svoju primarnu misiju, i da gradi borbene kapacitete kroz nabavku borbenih aviona (koliko puta Embraer treba da dođe u Podgoricu sa Tukanom?) i helikoptera, ovde se zagovara da se u pogledu svojih misija VVCG orijentiše primarno na protivpožarne misije.

Da problemi u MUP Crne Gore postoje, odavno nije tajna. Isti treba sistemski da se rešavaju, a da se pritom ne ulazi u proces uništenja vazduhoplovnih kapaciteta MUP-a, koji nesporno imaju svoju specifičnu namenu i važnost za državu Crnu Goru, njenu bezbednost i bezbednost njenih građana.

U svom tvitu od 6. avgusta, crnogorski premijer Milojko Spajić kaze: „Svako ko smatra da svojim znanjem i iskustvom može da doprinese, dobrodošao je da doda ruku i pomogne u pronalaženju trajnih i sistemskih rješenja.“ Tango Six je oduvek bio tu da bude provokativni činilac na teritoriji Balkana i da doprinese razvoju avijacije na pomenutom prostoru. U tom smislu, pokušaćemo da i danas damo pogled na aktuelno avijacijsko pitanje koje trenutno muči Crnu Goru.

Izbor tipa letelice

Krenimo redom. Za gašenje šumskih požara iz vazduha širom sveta koriste se avioni i helikopteri. Avioni su obično usko specijalizovani za ovu svrhu, dok su helikopteri višenamenske platforme koje se mogu koristiti za različite misije, uključujući i gašenje požara. Postavlja se pitanje: kakve mogućnosti ima Crna Gora u pogledu budućeg razvoja vazduhoplovne vatrogasne flote?

Ovom prilikom ću fokus staviti na vatrogasne avione, među kojima su najpoznatiji i dokazani avioni Kanader (Canadair) i Er Traktor (Air Tractor) te ću se na njima i zadržati. Postoje tu i druge letelice koje ćemo zbog korektnosti da pomenemo, ali koje, iz raznih razloga, nisu realna opcija za Crnu Goru: C295 Water Bomber, C-27J Spartan, C-130 Hercules, DC-10 Air Tanker, ShinMaywa US-2, Grumman S-2T, Beriev Be-200, Antonov An-32PP.

Kanader je dvomotorna amfibijska letelica koja dolazi u dve verzije: stariji model (koji se serijski proizvodio u periodu 1969-1990 i proizveden je u 125 primerka) nosi oznaku CL-215 i pokreću ga dva klipna motora i nosivosti je 5.450 litara vode, dok je noviji i poslednji serijski proizveden model (proizvedena su 95 aviona u period 1993-2015) označen kao CL-415 ima dva turboelisna motora i kapacitet od 6.140 litara vode. Postoje avioni CL-215 koji su naknadno opremljeni turboelisnim motorima i oni se obično prepoznaju po modificiranoj oznaci CL-215T (gde „T“ u oznaci stoji kao indikacija za turbinski pogon). Posadu Kanadera tipično čine 2 pilota kao minimum, mada se u kokpit bez problema može smestiti i letač-tehaničar na takozvani „jump seat“ sa kojim nisu standardno opremljeni svi Kanaderi.

U našoj regiji, dugogodišnji operator aviona Kanader CL-415 je hrvatsko ratno vazduhoplovstvo koje, po mom mišljenju zasnovanom na višegodišnjem izveštavanju o ovoj temi, važi za primer ekstremne efikasnosti na ovom tipu. Kako u samostalnoj upotrebi tih fantastičnih aviona za gašenje požara, tako i u sadejstvu sa „malim Kanaderima“ kako hrvatski mediji vole zvati avione Er Traktor, koji isto tako opremaju, za Hrvate herojsku, zadarsku 855. vatrogasnu eskadrilu (855. protupožarna eskadrila Hrvatskog Ratnog Zrakoplovstva, baza Zadar-Zemunik) koja svako leto neumorno gasi požare duž obale Jadranskog mora.

Hrvatski avioni Kanader pored jadranske obale često odlaze da pomognu i ostalim državama: kao na primer Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Izraelu. A kad gori, niko ne pita za cenu. Pa ipak, dobro je znati da borba protiv požara zapravo i ima visoku cenu: „Samo jedan sat leta Kanadera košta sedam i pol hiljada eura,“ obelodanio je nedavno hrvatski brigadir (pukovnik) Krešimir Ražov. Autor ovih redova, ipak, pozivajući se na relevantne izvore iz vazduhoplovne industrije veruje da su realni direktni operativni troškovi (Direct Operating Cost, DOC) aviona Kanadera kreću u rangu između 4.000 i 5.000 eura za jedan sat ostvarenog naleta.

Serijska proizvodnja aviona Kanader CL-415 obustavljena je 2015. godine, te su danas jedino dostupni polovni avioni CL-215, CL-215(T) i CL-415, iako skoro i niko da ne prodaje ove skupocene i obično jako korišćene i ozbiljno amortizirane mašine. Tu su i izazovi u vezi sa njegovom logističkom podrškom, naročito nakon sto je kanadski „Bombardier“ tokom druge polovine prošle decenije prodao brend Kanader kompaniji „Viking Air“ koja je nastavila rad sa tim brendom preko svoje kompanije „De Havilland Aircraft of Canada Limited“.

Poboljšana verzija Kanadera, oznacena kao DHC-515 Firefighter (Vatrogasac), trenutno je u razvoju i imaće dva turbinska motora i veći kapacitet od 7.000 litara vode. Očekuje se da će prototip DHC-515, koji u ovom trenutku košta oko 52 miliona evra (bez logistike i obuke letačkog i tehničkog osoblja), poleteti najranije 2026. godine. Očekuje se da isporuka zemljama Evropske Unije (EU kofinansira kupovinu 12 aviona za upotrebu u sistemu rescEU) krene sa Portugalom za koji je planirano da dobije prvi DHC-515 tokom 2029, te drugi istog tipa 2030. godine.

Za sada je potvrđena kupovina ili ozbiljni interes za DHC-515 od strane Portugala (potpisan je ugovor za 2 aviona vredan 100 miliona evra), Grčke (potpisan je ugovor za 7 aviona vredan 361 milion evra), Hrvatske (potpisan je ugovor za 2 aviona vredan 105 miliona evra), Francuske (planirana je nabavka 16 aviona), Španije (planirana je nabavka 7 aviona), Indonezije (planirana je nabavka 6 aviona), Maroka (planirana je nabavka 3 aviona), a interes i narudžbe se očekuju i od više drugih zemalja, uključujući: Italiju, Kanadu, SAD i Maleziju.

Imajući u obzir navedenu listu čekanja i očekivani spori tempo serijske proizvodnje od oko pet aviona DHC-515 godišnje, realno je reći da ne postoji slobodni proizvodni slot za eventualni crnogorski DHC-515 pre 2035. godine.

Povrh svega, a to je već potpuno jasno, Kanader je letelica koja ni finansijski ni operativno nije pogodna za potrebe Crne Gore. Osim toga, ako bi se ovaj avion i stvarno kupio, a logika kaže da Podgorica treba kupiti tri da bi konstantno imala dva operativna Kanadera, isporuka prvog aviona bi bila tek za nekih 10 godina od danas. Do tada, u smislu logične alternative, ostaje jedino američki vatrogasni avion Er Traktor AT-802.

„Mali Kanader“

Er Traktor AT-802 je namenski razvijen jednomotorni i turbinski amfibijski avion za gašenje požara kojim upravlja jedan pilot i koji ima nosivost od 3.104 litara vode. Veoma jednostavan za korišćenje i održavanje. U izvedbi sa točkovima (tricikl) ili u amfibijskoj izvedbi „Fire Boss“ (koja je opremljena plovcima sa uvlačećim stajnim trapom) može da se puni vodom na zemlji na međunarodnim i sportskim aerodromima u Crnoj Gori. Amfibija „Fire Boss“ je još korisnija jer može operirati sa Skadarskog, Plavskog, Pivskog, Krupačkog i Bilećkog jezera, kao i Jadranskog mora.

Er Traktor ima mogućnost da koristi retardant i sa njim da napadne i „uguši“ vatru (smanjenjem njenog intenziteta i napredovanja), ali i da pomoću kompjuterizovanih vrata izbaci teret tako što „povuče“ dugačke (obično jarko crvene boje) retardantske odbrambene linije, koje služe da ograniče perimetar požara i spreče njegovo dalje napredovanje, pri čemu se letelica može koristiti za odbranu ugroženih gradova, sela i drugih objekata od posebnog značaja: crkvi, manastira, vojnih skladišta, visokonaponske instalacije, gasne instalacije i slično. Avion Er Traktor nije osetljiv na spoljašnje temperature kao helikopteri i može da radi na velikim nadmorskim visinama i pri atmosferskim temperaturama do 49°C.

Er Traktir predstavlja prvi izbor gotovo svih evropskih zemalja kada je u pitanju gašenje požara iz vazduha. Pored Crne Gore, danas Er Traktor AT-802 imaju ili aktivno koriste: Grčka, Turska, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Kipar, Italija, Španija, Portugal, Švedska, Nemačka, Francuska, Izrael, SAD, Kanada i Brazil. Avion se serijski proizvodi u Teksasu, a do sada je proizvedeno više od 1.100 AT-802.

Tango Six je nedavno izvestio da je u Hrvatskoj nedavno i privatna kompanija nabavila svoj Er Traktor.

Iskustva iz ovogodišnjih katastrofalnih požara u Makedoniji (najnoviji podaci ukazuju da je samo ove godine izgorelo oko 5% ukupne površine ove države) mogu da se preslikaju na Crnu Goru. Naime, pokazalo se u Makedoniji da je idealno kada više aviona Er Traktora zajedno deluje na određeni požar. Ovo je posebno došlo do izražaja kada su u julu tri makedonska aviona-amfibije „Fire Boss“ radili zajedno sa dva „Fire Bossa“ iz Turske, i sve to u operacijama u kojima je bio uključen i jedan hrvatski CL-415. Bila je to neverovatna koncentracija vazduhoplovne vatrogasne snage koja je u jednom jedinom naletu „bombardovala“ selektirane požare sa 21.660 litara vode.

Proteklih dana su tri makedonska Er Traktor AT-802A „Fire Boss“ operirala zajedno sa dva amfibijska Er Traktora iz Švedske i dva Er Traktor točkaša koje je Makedoniji poslala Nemačka (realno jedan argentinski i jedan čileanski AT-802). Kada su švedski „Fire Boss“ avioni napustili Makedoniju ranije ove nedelje, zamenjeni su sa dva australijska Er Traktor točkaša koja su u Makedoniji doletela iz Kipra 7. avgusta rutom Pafos-Rodos-Skoplje.

Sumirano, Makedonci uz pomoć aviona AT-802 koji obezbeđuje „rescEU“ sistem Evropske Unije konstantno već nedeljama „udaraju“ na požare sa 5-6 aviona ovog tipa, ali i sa dva helikoptera makedonske policije i nekoliko helikoptera ex-Yu prijateljskih država koje su pritekle u pomoć. Rezultati tako koncentrirane flote jesu vidljivi, mada su požari toliko intezivni i svuda gori, pa je jako teško pričati o bilo kakvom uspehu kada ti izgori 5% drzave.

Kako god, u prošlosti su makedonski, ali i crnogorski avioni Er Traktor isto tako leteli zajedno i sa avionima-točkašima AT-802 u vlasništvu države Izrael. I tada, kao i sada u Makedoniji, pokazalo se da 3 aviona Er Traktor, sa koliko danas raspolažu i Makedonija i Crna Gora, nisu dovoljna da odgovore pozivu da savladaju veliki požar koji izmakne kontroli ili da obuzdaju više požara istovremeno.

Rešenje?

Uzimajući u obzir stečeno iskustvo, Crna Gora bi trebalo da neodložno pristupi procesu povećanja flote Er Traktora na minimum pet ili optimalno šest aviona, ali što je još važnije i da se opet vrati na amfibijsku konfiguraciju „Fire Boss“ koja nudi mogućnost da avioni daleko efikasnije i brže napadaju požare, puneći vodu sa Skadarskog, Plavskog, Pivskog, Krupačkog i Bilećkog jezera, kao i Jadranakog mora. Opcija da pune vodu na kopnu sa crnogorskih aerodroma je svakako takođe moguća kod amfibijske verzije.

Drugim rečima, Crna Gora ima potrebu za nabavkom namanje tri nova amfibijska aviona AT-802 „Fire Boss“ kao i dva seta plovaka za tri postojeća aviona (jedan set plovaka za avion 4O-EAB postoji i čuva se od strane AHJ MUP CG u hangar jedinice u Golubovcima). Cena novog amfibijskog AT-802 „Fire Boss“ je oko 5 miliona evra i u tu cenu je uključena obuka za dva pilota.

Procena je da bi za oko 18 miliona evra Crna Gora mogla da izgradi flotu od šest amfibijskih aviona AT-802 „Fire Boss“ i imala bi obučenu i spremnu solidnu grupu pilota (najmanje šest). Flota bi imala ukupni kapacitet nosivosti od 18.624 litara vode.

Ovakvom investicijom država bi stekla ozbiljne kapacitete za gašenje požara iz vazduha za jako karatak period imajući u obzir da je trenutni rok za isporuku novih aviona Er Traktor je najviše 1,5 godina od trenutka potpisivanja kupoprodajnog ugovora.

Opremljena sa šest aviona „Fire Boss“, Crna Gora bi mogla da gasi veći broj požara istovremeno. Kupovina samo jednog jedinog novog Kanadera, kapaciteta 7.000 litara, bila bi ne samo tri puta skuplja, već dati Kanader ne bi mogao ni da bude isporučen tokom ove decenije, što bi takođe značilo i da bi tokom tog perioda Crna Gora nastavila da bude suočena sa problemom devastirajućih požara.

Odgovor na crnogorske probleme i očigledno postojeću dilemu „da li kupiti mali ili veliki Kanader?“ je jako jednostavan: Država treba fokusirati svoje vreme i pare na „mali Kanader“. Na brzu konsolidaciju postojeće flote aviona Er Traktor, njihovu neodložnu (do leta 2025.) konverziju u amfibijske letelice „Fire Boss“, i na kupovinu dodatnih nekoliko aviona „Fire Boss“ koji će paralelno omogućiti obuku novih pilota u periodu 2025-2026. Ovakav pravac rešavanja problema dao bi prve rezultate već iduće godine, a puni efekat takvog dejstvovanja pokazao bi se tokom 2026. i 2027. godine, kada bi Crna Gora već posedovala respektabilni vazduhoplovni kapacitet koji bi trebalo svakako nadopuniti ne tako velikom investicijom potrebnom za opremanje policijskih i vojnih helikoptera familje Bel 212/412 sa vedrima tipa „Bamby Bucket“ ili podtrupnim sistemima „Fire Attack“ kapaciteta 1.420 litara, od kojih je jedan već u posedu AHJ MUP CG.

Paralelno, treba da se značajno poveća budžet AHJ MUP CG koji sada iznosi 3,04 miliona evra (od toga 1,1 milion evra alociranih za tekuće održavanje opreme), a poštujući zakonske propise, sa proizvođačima ili ovlašćenim organizacijama za održavanje koje su u stanju da servisiraju i logistički podrže različite vazduhoplove koji su trenutno u upotrebi u Crnoj Gori, treba potpisati višegodišnje ugovore za integralnu logističku podršku. Ovo bi trebalo da omogući uspostavljanje efikasnog logističkog sistema koji bi zamenio sadašnje veoma neefikasne, dugotrajne i skupe procese javnih nabavki za obezbeđivanje usluga održavanja, potom rezervnih delova, potrošnog materijala, alata i posebne opreme za AHJ MUP CG.

Kupovina novih aviona treba da bude prioritet. Potom bi onda sledio i proces modernizacije helikopterske flote AHJ MUP CG te nabavka novih helikoptera. U zavisnosti od klase, cena helikoptera se kreće od 12 do 15 miliona evra za srednje dvomotorne helikoptere (primer: Erbas H145, Subaru-Bell 412EPX, Leonardo AW169) koji imaju kapacitet da ponesu 1.000-1.500 litara vode. Veći dvomotorni helikopteri zapadne proizvodnje, u zavisnosti od toga da li koriste „Bambi Bucket“ ili podtrupne rezervoare, mogu da ponesu od 2.500 do 4.500 litara vode, ali je cena jednog takvog helikoptera paprena i u rasponu od 30-40 miliona evra. Nabavka ruskih helikoptera Mi-17 ili Ka-32 nije opcija za Crnu Goru iz dobro poznatih razloga.

Nabavka novih helikoptera za MUP doprineće povećanju kapaciteta za gašenje požara, ali, što je još važnije, predstavljaće dodatni kapacitet za prevoz ljudi (uključujući i vatrogasaca), opreme, hrane i vode, zatim kapacitete za vertikalni manevar i spašavanje ugroženih civila, kako u uslovima požara, tako i u poplavama ili drugim elementarnim nepogodama ili na otvorenom moru. Helikopteri su takođe idealni za obavljanje različitih policijskih i bezbednosnih misija koje su na listi zadataka koje obavlja helikopterska jedinica crnogorskog MUP-a.

Kao zaključak ove analize nije loše pomenuti mišljenje koje je crnogorski vazduhoplovni inspektor Predrag Boljević izneo 7. avgusta u izjavi za lokalne medije:

– Novi model aviona DHC-515 „Firefighter“, kanadske kompanije „De Havilland“, nosivosti 6.000 litara, košta oko 50 miliona evra. Avion Er Traktor, nosivosti 3.000 litara, košta četiri miliona eura. Za jedan Kanader mogu se kupiti deset Er Traktora, koji će nositi 30 tona. – rekao je Boljević gostujući i u emisiji 24 sata Televizije E.

– Er Traktori su vazduhoplovi sa kojima mi imamo iskustvo, imamo pilote, instruktore. Za Kanadere nemamo ništa od toga. Za sve vrste požara u Crnoj Gori, Er Traktor je dovoljan. Zapravo, kada bi koordinisano djelovala serija od četiri do osam takvih vazduhoplova, nema tog požara u Crnoj Gori koji ne bi za dan ugasili. Konfiguracija zemljišta u Crnoj Gori je takva da je više pogodna za Er Traktor nego Kanader.

Zamolio bih premijera Spajića da ne baca pare na Kanader, već ga preusmjeri na Er Traktore, koje možemo dobiti za godinu, dvije, a Kanader, i sve da imamo te novce prije 2030. godine ne možemo dobiti. – elaborirao je Boljević.

Operativnost dva Er Traktora duplo je veća od operativnosti jednog DHC-515 Kanader, jer prekid funkcionisanja (isticanje plovidbenosti, kvar, incident ili ozbiljan udes/nesreća) jednog Er Traktora momentalno smanjuje operativni kapacitet za 50%, dok prekid rada jednog jedinog DHC-515 u potpunosti (100%) suspenduje operacije, pojasnio je Boljević.