Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva saopštio je u utorak da su u sklopu uređenja spoljne muzejske postavke obavljeni radovi na konzervaciji i restauraciji aviona Iljušin IL-14 kojeg je sovjetski lider Nikita Hruščov poklonio predsedniku Josipu Brozu Titu 1956. godine.
Kako Tango Six saznaje, projekat je izveden zajedničkim snagama kroz inicijativu Muzeja vazduhoplovstva i Lazara Lovrića i Tamare Josović, vazduhoplovnih entuzijasta i menadžera aerodroma Vojka.
Lazar Lovrić za Tango Six kaže da je ideja potekla iz Muzeja a da su on i Tamara angažovani pre svega kao vazduhoplovni entuzijasti, zatim entuzijasti koji su bili spremni da pokrenu dodatnu ekipu kvalifikovanih ljudi koja je bila spremna da donira svoj trud i rad na projektu i na posletku zbog toga što su u prethodne dve godine stekli značajno iskustvo na vazduhoplovnim materijalima i konstrukcijama zahvaljujući sastavljanju aviona „Sopwith Baby“ o čemu je Tango Six prvi izvestio.
Kao članovi verovatno najaktivnije i najproduktivnije srpske porodice kada je u pitanju privatna vazduhoplovna inicijativa, Lovrići su organizovali vazduhoplovne inženjere, limare, farbare i tehničare koji su deo stalne ekipe aerodroma Vojka.
– Na osnovu jednog od naših prethodnih projekata, pravljenja aviona „Sopwith Baby“, naš tim je ovladao ovom vrstom vazduhoplovnih radova. Princip restauracije bio je poprilično sličan onome što smo već radili – metalna konstrukcija koja je obložena aluminijumom i platnom.
Sa razvojem kompozitnih materijala, ovaj način oplate sve se sve ređe sreće u avijaciji, stoga se i ljudi koji se njime bave teže pronalaze. Referencu za poslove poput ovih omogućava nam već postojeći servis za održavanje vazduhoplova i znanje kojim raspolažemo iz prethodno realizovanih projekata. – počinje priču o projektu „Iljušin“ Lazar za Tango Six.
Zadatak ekipe sa Vojke bio je da srede eksterijer aviona i približe ga originalnom stanju iz 1956. godine kada je stigao u Jugoslaviju. Izložena salonska verzija ovog tipa aviona bila je deo čuvene Titove „bele flote“, a avion je deo stalne muzejske zbirke od 1973. godine.
– Najpre smo uradili demontažu primarnih i sekundarnih komandnih površina koje su ostale bez platna, na propisan način izvršili smo popravku, oplatnjivanje i farbanje komandnih površina.
Zatim smo pripremili ceo vazduhoplov za farbanje. Obavili smo uklanjanje nečistoća i stare boje hemijskim i mehaničkim putem.
Pre samog farbanja izvršena je popravka repnog konusa koji je nedostajao i repne sekcije koja je bila deformisana, kao i popravka svih nedostataka koji su bili uočljivi na strukturi vazduhoplova.
Nakon toga usledilo je farbanje aviona, izrađeni su identični šabloni koji se odnose na oznake, evidencijske brojeve, dekorativne linije i zastave po modelu na originalnoj šemi.
Po završetku farbanja opet smo montirali primarne i sekundarne komandne površine, te se usresredili na tretiranje detalja poput stajnog trapa, elisa, antikolizionog svetla, pitot-statičkih sistema, eksplotacionih otvora, prozora, astrodoma, antena, kao i nedostajućih zavrtnjeva i klinova. – ispričao je Lazar za naš portal.
Restauracija Iljušina drugi je veći poduhvat sređivanja letelica u spoljnoj postavci jugoslovenskog Muzeja.
Kako je Tango Six detaljnije izvestio 2018. godine, tadašnje farbanje Karavele i sređivanje njenog enterijera nisu prošli bez kontroverzi. Međutim, kako za naš portal kažu upućeni u restauraciju Iljušina, ona je izvedena mnogo detaljnije i temeljnije od Karavele na kojoj i dalje treba rada i truda kako bi bila adekvatno restaurirana za stalnu izložbenu postavku.
Kako je je objavljeno na Vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope prošlog aprila, Muzej jugoslovenskog vaduhoplovstva ponovo će biti otvoren za posetioce za dve godine.
Zoka
Ovaj muzej je naše blago, na super lokaciji i fenomenalnim eksponatima. Treba pratiti njegovu rekonstrukciju i vršiti pritisak da sve bude kako treba.
Miki
Ja i dalje trubim (možda neko i čuje), muzej avijacije bi trebalo što veći deo postavke nekako da pokrije u neki zatvoren prostor. One šator/hangar/hale su najpovoljnije po kvm gledano.
Ona staklena pečurka možda deluje spektakularno, ali je vrlo skupa i komplikovana za održavanje i rekonstrukciju, a nudi relativno malo korisnog prostora. Bilo je takvih kritika, sećam se, još kada je građena. Za taj budžet su mogli napraviti 4x više prostora pokrivenog nekim normalnim hala konstrukcijama.
Al’ sada, što se pečurke tiče, šta je tu je, ali za budućnost, ovaj dragoceni otpad napolju je greota da tako propada na kiša/grad/sunce/sneg uslovima. Rekonstrukcije eksponata upropaštenih vremenskim prilikama koštaju mnogo, i kod nas će uvek biti problematične. A zaštićene bar osnovnom zaštitom od vremenskih prilika, biće u dobrom stanju decenijama.
Svi ti spoljni eksponati, koliko god da su dobri i sređeni prilikom postavljanja, jako jadno izgledaju posle samo 2-3 godine na otvorenom.
ij
Bas to. Napravljena ta jeziva glupost nemoguca za odrzavanje a bolje da su napravili par km hala samo da sve to bude pokriveno a ne da truli na livadi.
Vladimir
Muzej pratim 50 godina unazad. .
njegovo propadanje,jer Aerodrom,ili država ili pak grad Beograd nije hteo da stane kao finansijer I čuvar ovog prelepog zdanja,velikog potencijala. sam sam davao predloge kako da se raznim propratnim sadrzajima muzej oživi I finansira,da se Caravella premesti I postavi na ulazu u Aerodrom kao što su Francuci stavili svoj ponos Concorde… Da se prodaju suveniri delova spelt oborenog aviona,makete,skola modelovanja,restoran unutar aviona it’d. nažalost muzej je postavio reklamu preko prozora,zatvorio rampama prilaz…smatram da su spoljašnji eksponati divni I da ih ne treba dirati. treba trajno rešenje I sposoban direktor kojeg nema nažalost na mnogim mestima…dovolno je da vidimo na šta liči Beg. .“kasaba“.
Gale
Мислим да сам негде прочитао да се тражи страни консултант за реконструкцију музеја. Зар ни то не можемо самостално да урадимо. Друго, оволико дуго да је затворен то је више од неодговорности одговорних. Било је много могућности да се прекрију модели напољу, на пример кровови на привременој старој долазној аутобуској станици и слично. Огромна бирократија и незаинтересованост показује какви смо људи према нечему што треба сачувати. Треба питање музела подићи на много виши ниво а не само наћи банку спонзор и поставити рекламу у стакленој печурци. У музеј треба да дођу и Ан 26 и Јак 40, па и МиГ 29 ако буде Рафала…А могли би и Б727, ДЦ 90-30
Jordan
Mislim da ne treba biti prestrog sa kritikama. U vreme kada je napravljen, muzej nije bio zamišljen kao posebno velik prostor. Ona atraktivna pečurka je bila dovoljna, a izgledom je privlačila posetioce. Eksponati na otvorenom, koji su vidljivi, takođe mogu da privuku posetioce. Međutim, klimatski uslovi su takvi da eksponati ne mogu da izdrže duže vreme na otvorenom, posebno kada su ostavljeni na travi koja zadržava vlagu. Bilo bi poželjno da se pokrije neki prostor za eksponate, a da se oni postave na podlogu koja ne zadržava vlagu. To mogu da budu montažni objekti, poput velikih šatora, verovatno ne bi bilo preskupo. Sa druge strane, za dugotrajno čuvanje najvrednijih eksponata, potreban je klimatizovan prostor.
Možda bi se nešto moglo uraditi pred EXPO izložbu. Avionskim kompanijama bi se moglo ponuditi da finansiraju pojedine šatore, a da se na šatorima nalaze njihova grafička rešenja (logo ili nešto slično).
Što se tiče Titovog Iljušina, ja bih voleo da vidim kako je taj avion orginalno izgledao unutra. Predsednički avioni su uvek atraktivni za posetioce. Nažalost, nemamo mogućnost da postavimo avione sa kojima je Tito puno duže leteo i koji su verovatno bili luksuzniji. Ako su njegovi avioni bili slični njegovom vozu, bili bi interesantni za posetioce.
Big Dan
Muzeju vazduhoplovstva, Lazaru Lovriću i Tamari Josović – samo jedno ogromno hvala.