Prošlu godinu IATA je definisala kao godinu kontrasta – 2014. obeležio je manji broj vazduhoplovnih nesreća, ali je bilo više žrtava.
Nema sumnje da će naredni izveštaj ove agencije za 2015. godinu u velikoj meri biti posvećen udesima i pitanju bezbednosti u vazduhoplovstvu, ali i jednoj nesreći koja je promenila bezbednosne navike u vazdušnom saobraćaju u Evropi, kao što je to ranije učinio 11. septembar u Americi.
Udes A320 kompanije Džermanving (Germanwings), prema zvaničnom izveštaju, prouzrokovao je kopilot Andreas Lubic. Nakon što je pilot otišao u toalet, Lubic je ostao sam u kokpitu, onemogućio svog kolegu da po povratku uđe u pilotsku kabinu i namerno srušio avion u Alpe u južnom delu Francuske. Poginulo je svih 150 putnika i članova posade.
Zbog niza procedura i bezbednosnih mera koje već postoje i mogu da se primene u sličnim situacijama, udes Džermanvingsa mesecima je bio glavna tema ne samo industriji nego i civilnim vazuhoplovnim vlastima Nemačke i Francuske.
Bili smo i svedoci debate oko istraživanja nesreća zbog sukoba pravosuđa i vazduhoplovnih istražitelja.
Mnoge kompanije su tek posle martovske nesreće uvele pravilo da u kokpitu uvek mora da ostane dvoje ljudi, dok je EASA predložila niz novih mera bezbednosti u vazdušnom saobraćaju.
Daleko manje dramatični ishod ima sukob koji je potresao američke prevoznike – Amerikan erlajns (American Airlines), Delta er lajns (Delta Air Lines) i Junajted erlajns (United Airlines) sa jedne strane i bliskoistočne kompanije Katar ervejz (Qatar Airways), Emirati (Emirates) i Etihad ervejz (Etihad Airways) sa druge strane.
Borba za profit odvela je ove rivale u neprestanu borbu rečima. Američkim optužbama za nefer konkurenciju zalivskih kompanija suprostavile su se optužbe bliskoistočnih prevoznika da Amerikan, Delta i Junajted ne žele da priznaju tržišni poraz u politici otvorenog neba.
Optužbe za terorizam i subvencije Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata kulminirale su zahtevom američkih kompanija okupljenih oko partnerstva „The Partnership for Open & Fair Skies“ da Vlada SAD-a ograniči otvaranje budućih linija Kataru, Emiratima i Etihadu. Podeljene, američke nadležne institucije još uvek nisu donele konačne odluke po pitanju ovih letova.
Odlučnija u tome bila je Nemačka. Naime, nemački sud odlučio je da zabrani kod-šer letove Etihada i Er Berlina (Air Berlin), što je prva, javnija, zabrana zalivskom prevozniku.
O budućim letovima, međutim, neće morati da razmišlja ni druga po veličini ruska avio-kompanija, te ćemo godinu za nama pamtiti i po gašenju Transaera.
Nakon kredita od preko 160 miliona dolara koji je država odobrila sredinom januara, kompanija je 26. oktobra prestala sa radom.
„Veštačko disanje“ od države nije pomoglo, te je vanredna inspekcijska kontrola od 6-20. oktobra konstatovala da manjak u kasi preti da ugrozi obuku Transaerovih pilota i održavanje aviona, pa je naložila da kompanija prestane sa radom. Ovo je pogodilo i Srbiju, potvrdio nam je u prošlonedeljnom intervjuu direktor Jat Tehnike.
„Le Bourget“ i „Dubai Air Show“
O najnovijim vestima u vazduhoplovnoj industriji, porudžbinama letelica, ugovorima budućih saradnji Tango Six je u dva navrata izveštavao – tokom juna iz Pariza i septembra iz Dubaija.
Paris Air Show 2015. je ponovo dominirao: u 130.000 kvadrata izložbenog prostora na zatvorenom i na 200.000 kvadrata statike izlagalo je 2.260 kompanija iz 47 zemalja. Bilo je prisutno 120 letelica od kojih je nekoliko učestvovalo u redovnom letačkom programu kojim su dominirali civilni vazduhoplovi.
Rezime Buržea izgleda ovako: Broj ukupnih narudžbina aviona (što čvrstih što opcija) svih kompanija iznosio je 1.107 (421 Airbus vs. 331 Boeing) – za 11 letelica više od prošlogodišnjeg Farnboroa. Dubai Air Show 2015. sa druge strane ostaće upamćen po razočaravajućem malom broju narudžbina – Vijetnamska kompanija Vijet džet (VietJet) najavila je kupovinu 30 letelica A321, od toga 9 A321ceo i 21 A321neo. Džet ervejz (Jet Airways) je potvrdio porudžbinu 75 letelica B737 MAX vrednu 8 milijardi dolara. Prve isporuke počeće 2018. godine i u planu je da svi avioni budu isporučeni u periodu od 5 godina.
Svojevrsna industrijska depresija tumačila se kao kombinaciju više faktora: niske cene goriva, umora od istorijskog rekorda u 2013. godini, proizvodnog limita Erbasa i Boinga, ali i opreza u nekim segmentima tržišta kada su pojedine nove letelice u pitanju.
Iako će ostati upamen kao najdosadniji šou, Dubai je potencijalno otvorio važno pitanje za Srpsku vazduhoplovnu industriju. Naime, Mubadala (investiciono-razvojni fond iz Abu Dabija) i Etihad potpisali su Memorandum o razumevanju što bi moglo da rezultira otvaranjem MRO-a za uskotrupne putničke avione u Srbiji.
Region
Kriza u poslovanju crnogorskog nacionalnog prevoznika Montenegro Airlines obeležila je 2015. godinu kada je reč o regionu. Croatia Airlines i Adria takođe su nastavili borbu za svoju budućnost, manje dramatično nego prošlih godina.
Sa druge strane, Montenegro i Etihad ervejz su u novembru potpisali Memorandum o razumevanju o strateškoj komercijalnoj saradnji koji predstavlja “prvi korak u implementaciji strateške saradnje između crnogorskog nacionalnog avio-prevoznika i nacionalne avio-kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata”. Ovo je pokrenulo i pitanje hoće li Etihad ervejz ući i u ovu kompaniju.
Sve dileme ovog tipa otklonjene su u slučaju slovenačkog MRO-a. Isplatom prodajne cene i prenosom 100% deonica, Adria Tehnici prodata je kompaniji Linetech Holding iz Poljske.
Srbija
Domaći civilni vazdušni saobraćaj pamtićemo po nizu najava i obećanja za narednu godinu.
Prema rečima premijera Srbije Aleksandra Vučića, letovi za Njujork iz Beograda počeće do juna 2016. godine.
Direktor Er Srbije (Air Serbia), Dane Kondić najavio je da će se pet letova nedeljno odvijati avionom srpskog nacionalnog avio-prevoznika dok će se preostala dva dana u nedelji za ovu rutu koristiti kod-šer letovi kompanije Er Berlin (Air Berlin) iz Dizeldorfa i Berlina.
Iz Indije će se za te potrebe nabaviti jedan širokotrupni A330, a premijer Vučić najavio je i nabavku druge takve, rezervne, letelice tokom 2016. godine.
Beogradski aerodrom otvorio je službeni prolaz „D“ dok je Terminal 1 renoviran sa četiri granična prelaza.
Plairana rekonstrukcija „Nikole Tesle“ predstavljena je na Međunarodnom sajmu građevine u aprilu i podrazumeva ivesticiju vrednu 20 miliona evra koju će u celosti finansirati ANT iz sopstvenih sredstava.
Rekonstrukcija obuhvata i dogradnju hodnika “C”, novu de-icing platformu, stvaranje mogućnosti za opsluživanje širokotrupnih aviona – B747 i A380, rekonstrukciju i dogradnju toplovoda, izgradnju nove baze Vatrogasno-spasilačke službe.
Poput beogradskog, i niški aerodrom bio je poprište građevinskih radova. Zbog uvođenje 2 nove redovne linije Viz era (Wizz Air) za Malme i Bazel „Konstantin Veliki“ je proširio postojeći parking.
Prema rečima direktor ovog aerodroma Vladice Đurđanovića, nišku vazdušnu luku je tokom jula i avgusta koristilo više od 13.000 putnika. On je za agenciju Beta tada rekao i da je u pripremi je tender za nabavku ILS uređaja i tender za izradu prilaznih svetala:
– Procedura nabavke i postavljanja tih uređaja trebalo bi da bude završena 2017. godine – izjavio je Đurđanović.
Osim toga, beogradski aerodrom je „Konstantinu Velikom“ poklonio rendgen za pregled ručnog prtljaga što je samo jedna od donacija beogradske vazdušne luke. U proteklih pet godina vrednost donacija Aerodroma Nikola Tesla niškom aerodromu iznosi oko 165 000 evra.
Poslednje procene pokazuju da je kroz niški aerodrom u ovoj godini prošlo oko 35 000 putnika.
Beogradski aerodrom je do 19. decembra zabeležio 4.648.792 putnika što predstavlja rast od 3% u odnosu na 2014. godinu.
Budući planovi i festival obećanja nije zaobišao ni Lađevce.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović obećala je u julu prve redovne letove sa ovog aerodroma početkom 2016. godine.
Rekla je da “Morava” neće dobiti ni dinara lokalnih subvencija, da će biti civilni aerodrom i da će poslovati profitabilno. Ona je naglasila da ne zna ni ko ni gde će redovno leteti sa i do “Morave” ali je ubeđena da su za razvoj turizma u ovoj regiji potrebni direktni letovi.
Da je ovaj ambiciozni cilj i dalje u planu, potvrdio je premijer Vučić pre nekoliko dana. On je najavio da će o tome razgovarati i sa turskim premijerom, Ahmetom Davutogluom, koji je ove nedelje bio u poseti Beogradu.
Sve aktivnosti na aerodromima tokom 2015. godine mogle bi da bude priprema za prodaju niške i kraljevačke vazdušne luke zajedno sa „Nikolom Teslom“.
Još u martu 2015. je najavljeno formiranje radne grupe za određivanje sudbine Aerodroma Nikola Tesla, a premijer Aleksandar Vučić je u julu izjavio da će, kada se budu radile koncesija ili PPP za beogradski aerodrom, gledati da to urade i za aerodrom “Konstantin Veliki” i kraljevački aerodrom jer će oni, kako je istakao, uglavnom, biti ne veliki gubitaši, ali svakako gubitaši u odnosu na veoma profitabilni beogradski aerodrom.
Vazduhoplovni zakoni
Uprkos negodovanju Samostalnog sindikata pilota, Skupština Srbije usvojila je u maju izmenjeni Zakon o vazdušnom saobraćaju.
Ova regulativa, između ostalog, predviđa formiranje Nacionalnog komiteta za bezbednost kao povremenog radnog tela Vlade Srbije, sa zadatkom da usklađuje delovanje organa, organizacija i vazduhoplovnih subjekata koji su odgovorni za bezbednost u vazduhoplovstvu i davanje preporuka kako bi se ona poboljšala.
DCV ovim zakonom postaje u potpunosti nezavisno regulatorno telo, a samo jedan podzakonski akt će urediti Ministarstvo. On će se odnositi na Nacionlni komitet za bezbednost.
Upravni odbor Direktorata više neće činiti ministri, a zakonom se uvodi jasna procedura za odobravanje čarter letova.
Skupština je u 2015. godini usvojila i Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, o čijem se predlogu raspravljalo tokom jula.
Ova regulativa predviđa osnivanje novog Centara za istraživanje nesreća koji će biti zadužen za sve tri vrste saobraćaja (osim drumskog).
Predviđena je i mešovita civilno-vojna komisija koja istražuje udese ili ozbiljne nezgode u kojima su učestvovali civilni vazduhoplov i domaći ili strani vojni vazduhoplov. Polovinu članova u toj komisiji imenovaće Centar, a ostatak ministar odbrane.
Skupština je raspravlja i o izmenama Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju koje preciznije definišu prava putnika u slučaju da im je uskraćena usluga, odnosno u slučaju otkazivanja i kašnjenja leta.
Internet penetracija i u vazduhoplovstvu
Godinu ćemo pamtiti i po prvom tvitu iz Erbasovog (Airbus) aviona Er Srbije prilikom probe Interneta na letu JU112.
This is the first tweet ever sent from our flight! :) Stay tuned for more info! #WiFly
— Air Serbia (@airserbia) September 15, 2015
Osim prvog tvita, nacionalni avio-prevoznik je testirao i live stream prenos sa leta.
LIVE on #Periscope: Live from the flight – #WiFlyhttps://t.co/684lYg72c8
— Air Serbia (@airserbia) September 15, 2015
Svi detalji u vezi sa ovom uslugom detaljno su objašnjeni prilikom promotivnog leta do Brisela na kome su se našli predstavnike IT zajednice. Uslugu Wi-Fi Interneta u 2015. godini uveo je i Aerodrom Nikola Tesla.
Muzej vazduhoplovstva
Negovanje vazduhoplovne kulture u Muzeju vazduhoplovstva-Beograd i ove godine bilo je na samoj margini događaja vezanih za ovu instituciju.
Akcija čišćenja Karavele sa entuzijastima, Vladino imenovanje dvojice direktora u svega nekoliko meseci i to bez saglasnosti Upravnog odbora Muzeja, a potom i svačani defile ministra odbrane Bratislava Gašića povodom još uvek nelegalnog vojnog preuzimanja rukovodstva nad Muzejom, obeležili su 2015. u ovoj ustanovi kulture.
Kao kruna teške godine za Muzej došao je i tromesečni izostanak plata zbog nerešenih pravnih odnosa sa prethodnim rukovodstvom koji je na kraju ipak rešen, ali kao i do sad – samo privremeno i bez konkretnih planova za opstanak „hrama vazduhoplovstva“.
Mali Radojica
Da se prisetimo jos i tragedije ruskog A321 iznad Sinaja, trebalo je i to da se ubaci u tekst.