Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je SMATSA-i zajam od 35 miliona evra za unapređenje usluga u vazdušnoj plovidbi u Srbiji i Crnoj Gori, prenosi Beta.
Kako navodi, zajam će biti iskorišćen za finansiranje nadgradnje hardvera i softvera sistema SMATSA za kontrolu letenja i sistema za obradu podataka, kao i za unapredjenje sistema vazduhoplovne fiksne telekomunikaicione mreže (AFTN) i sistema za razmenu poruka u vazduhoplovstvu (AMHS):
– To će biti ključno u programu modernizacije kompanije, koji uključuje proširenje postojeće zgrade kontrole letenja u cilju povećanja kapaciteta, nove tornjeve kontrole letenja na aerodromima u Beogradu i Nišu, kao i centar za potrebe održavanja kontinuiteta pružanja usluga u slučaju katastrofičnih situacija u Nišu. – kažu iz Evropske banke.
We help #Serbia & #Montenegro improve the provision of #air navigation services, supporting #SMATSA‘s modernisation programme. The project is part of the #SingleEuropeanSky programme run by @EU_Commission. https://t.co/jmoOs6LEkt #AviationStrategyEU pic.twitter.com/j71ZpucAdZ
— The EBRD (@EBRD) January 5, 2018
Projekat je deo šireg programa „Jedinstveno evropsko nebo“ koji za cilj ima unapređenje bezbednosti, povećanje kapaciteta i efikasnosti vazdušnog saobraćaja, piše Beta i dodaje:
– Program modernizacije SMATSA je u skladu s procesom harmonizacije Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, koji će usluge vazdušnog saobraćaja širom Evrope učiniti dostupnijim i efikasnijim, od čega bi na kraju korist trebalo da imaju putnici i drugi korisnici vazdušnog prostora. –
Prema navodima te agencije, EBRD i SMATSA sarađivali su 2005. godine kada je banka obezbedila zajam od 33,5 miliona evra za program modernizacije.
![[EKSKLUZIVNO] Goran Memon za Tango Six: EDePro razvija dva tipa letelice, cilj je da „mock-up“ dvomotorne bude izložen na sajmu u Dubaiju](https://media.tangosix.rs/2025/03/20250221_102948-262x130.jpg)
Yrraf
Meni neke stvari ovde nisu baš jasne. Kad se priča o SMATSA-i stalno se poteže priča da Srbija inkasira oko 400 miliona eura godišnje od preleta aviona. Kad se pita gde su te pare i zašto se ne ulože u nabavku aviona za Air policing, HEMS helikoptera ili PP avijacije, uvek stiže odgovor da po pravilima te pare mogu da se ulažu samo u unapređenje kontrole i bezbednosti letenja i nikako u druge svrhe. E sad, zašto bi neko ko godišnje inkasira 400 milki uzimao kredit od 35? Očigledno je ili taj podatak o prihodu obična laž (tj. tu prikazuju ko zna šta), ili SMATSA godišnje potroši 400 miliona na plate, opremu i tekuće troškove što mi zvuči apsolutno nemoguće (Pa to je skoro kompletan vojni budžet).
Golub
Da, isto pitanje imam i ja. Uopste mi nije jasno kako tu stvari idu. Pri tom, sa vise strana imam informacije kolike su plate tamo i da cistacice imaju vece plate od univerzitetskih profesora…
Tako da, ako neko zaista zna kako stvari tu stoje i kako je moguce da oni moraju da uzimaju kredit za bilo sta, da to podeli ovde.
Goran
Sve je veoma jednostavno. Kredit će se otplaćivati prihodom od pružanja usluga koji se ne ostvaruje jednokratno već na mesečnom nivou. Podaci o uzetom kreditu ulaze u finansijske planove za naredne godine i time utiču na iznos jedinične naknade koju korisnici vazdušnog prostora plaćaju prilikom preleta kroz naplatnu zonu SMATSA-e.
Skyman
Ne znam odakle vam te informacije da čistačice imaju veću platu od profesora? U smatsi ne postoji ni jedna zaposlena čistačica, već je ugovorno angažovana firma koja se bavi tim poslovima. Koliko ta firma plaća zaposlene….pojma nemam, ali verovatno uobičajeno. Isti je slučaj i sa obezbeđenjem objekata. SMATSA ne inkasira 400 milki, ali ne znam tačnu cifru, u svakom slučaju je znatno manja. Možda država inkasira 400 milki za porez u dinarima. To već zvuči logičnije. Država je potpisala ugovor i po njemu sva kinta koja stigne MORA da se upotrebi za troškove obezbeđenja usluge kontrole letenja. Naravno da dosta od te kinte ode na druge stvari, nevezane za kontrolu letenja – mi smo stari muljatori oduvek bili! Na primer, kupljen je Gama nož za KBC Beograd pre nekoliko godina. Zatim, finansira se Vazduhoplovna akademija u Vršcu, što baš nema nikakve veze sa kontrolom letenja – a to su velike pare! Ima tu još mnogo drugih stvari, koje Eurocontrol nekako proguta. Goran je dao dobar opis kako sistem prihodovanja radi. Ono što mene lično interesuje, to je izgradnja novog kontrolnog tornja. Da ne ulazim u detalje, tu postoje sulude ideje “stručnjaka“! Mislim da bi trebalo angažovati stručne firme, koje se bave tim poslovima po svetu, pa tek onda odabrati lokaciju, visinu i ostalo. Ovako, bojim se da će napraviti problem sami sebi, jer je to prilično kompleksna stvar. Mnogo je široka ta priča i zahteva mnogo detalja, možda drugi put.
ivan1
Prije ove vesti bile su vesti kako SMATSA velikodusno donira pare za razne stvari a sada se zaduzuju da se nesto kao unapredjuju. Meni to bas nema logike. Pogotovo sto je to drzavna agencija
Medo s mora
„…u cilju povećanja kapaciteta, nove tornjeve kontrole letenja na aerodromima u Beogradu i Nišu…“
Aerodrom u Beogradu se daje u koncesiju, a državna firma hoće sagraditi novi kontrolni toranj, i to kreditom???
Vladimir
Veoma prost odgovor.
Novac od naplate preleta i usluga ne ostaje SMATSi na raspolaganju u celokupnom iznosu. Takođe cifre koje se pominju u medijima su proizvoljne.
SMATSA je kompanija u sistemu Eurocontrola. Radi po propisima i pravilima te organizacije. Plate su diktirane od strane Eurocontrola. Nezavisno od standarda u Srbiji.
Zbog čega je uzet kredit možda nikada nećemo saznati iz prostog razloga, što SMATSa nije na budžetu i nema zakonsku obavezu da iznosi razloge i način svog poslovanja.
Golub
Poštovanje Vladimire, hvala na pojašnjenju, ali mi i dalje nije jasno. SMATSA je nastala kao d.o.o. i nije na budžetu, mogu sami da određuju plate (ili da im Eurocontrol diktira), to mi je sve jasno. Međutim, Vlada Srbije i Vlada Crne Gore su osnivači i vlasnici agencije i kao takvi imaju kontrolu i uvid u poslovanje iste. Da li sam ja previše naivan ako očekujem da nešto što pripada Srbiji, tj. njenim građanima, ima i obavezu da polaže račune tim istim građanima?
Ne pokušavam da započnem prepucavanje, pogotovo ne političko, već stvarno pokušavam da shvatim situaciju. Imamo državnu agenciju koja ima ozbiljne prihode u oblasti u kojoj ima apsolutni monopol, 2016. je prijavila profit od oko (samo) 5 miliona eura, ako se ne varam i nije dužna da građanima polaže račune? Potencijal za zloupotrebu je ogroman ako je tako.
Pomenimo samo ovo što je iznad naveo Medo s mora – SMATSA uzima kredit da bi investirala u kontrolni toranj na aerodromu koji se daje u koncesiju?! OK, jasno mi je da to nije samo kontrolni toranj za aerodrom, ali ostaje činjenica da će se državnim parama zidati kontrolni toranj na aerodromu koji će u tom trenutku biti u koncesiji!
Goran
Mala ispravka. Eurocontrol nije regulatorna organizacija i ne diktira ništa, pa ni iznos plata u nacionalnim pružaocima usluga. To je isključivo odluka pružaoca, u ovom slučaju SMATSA-e. Na osnovu plata i ostalih troškova formira se baza troškova za narednu godinu na osnovu koje se (kao i na osnovu prognoze saobraćajne potražnje) formira jedinična naknada koju prevozioci plaćaju. Prihodom od naplate naknada pokrivaju se troškovi pružanja usluga, tako da su pružaoci usluga, po pravilu, neprofitne organizacije. To objašnjava uzimanje kredita koji se kasnije otplaćuje određeni broj godina. I za kraj, vlasnička struktura aerodroma nema nikakve veze sa pružanjem usluga u vazdušnoj plovidbi u datom prostoru nadležnosti.
Drago
Mozda i nije regulatorna organizacija ali preko svojih ekspertiza i preporuka ima jak uticaj preko EASA na regulaciju svega u domenu vazdusne kontrole kod nas . Inace ako se ne slusa EASA leti se iz observer ekipe u istoj ,sto povlaci velike posledice u nas .
Goran kako moze biti neprofitna organizacija ? Mozda sam malo zardjao sa nasim pravnim sistemom ali u moje vreme a nije bilo tako davno neprofitne organizacije ne mogu da naplacuju pruzanje usluga ili prodaju svojih proizvoda vec se finansiraju iskljucivo od donacija , clanirana , fonda koje je ostavio osnivac ili grupa njih .
Dakle gde je zavrsilo ovih 5 mil prihoda koje pominje Golub u budzetu RS ?
I isto me zanima kazete – “vlasnička struktura aerodroma nema nikakve veze sa pružanjem usluga u vazdušnoj plovidbi u datom prostoru nadležnosti.“ Da li to znaci da toranj nije vlasnistvo Tesle ?
Goran
Spomenutih 5 mil profita je moglo da nastane zbog vece saobracajne potraznje od prognozirane ili manjih troskova od planiranih. Takodje, u slucaju SMATSA-e to moze biti prihod od sporednih aktivnosti kao sto je akademija u Vrscu. U prvom slucaju, navedeni iznos se odbija od baze ATM/CNS troskova za narednu godinu, tako da ga firma ne zadrzava. Sto se tornja na LYBE tice, nisam siguran ko je vlasnik jer je izgradjen pre osnivanja SMATSA-e, ali nacelno su tornjevi uvek u vlasnistvu pruzalaca usluga.
Vladimir
Gorane,
Da li ste upoznati da u Eurocontrolu postoji procentualna skala zasnovana na lokalnim parametrima na osnovu koje se određuju plate u svim ATC iz sastava Eurocontrola?
Goran
Nisam zaista i prilično sam siguran da Vam je informacija pogrešna. Druga stvar, jedini „ATC“ koji je „u sastavu“ Eurocontrola je Maastricht UAC.
Vladimir
Gorane,
Prilično sam siguran da mi je informacija tačna. Evo i copy/paste sa Eurocontrol web sajta.
„….EUROCONTROL is an intergovernmental organisation with 41 Member and 2 Comprehensive Agreement States. We are committed to building, together with our partners, a Single European Sky that will deliver the air traffic management (ATM) performance required for the twenty-first century and beyond.
Over 1,900 highly qualified professionals spread over four European countries work at EUROCONTROL, deploying their expertise to address ATM challenges.“
Goran
Dobro, i šta ste tačno zaključili iz navedenog teksta, a vezano za „procentualnu skalu“?
Vladimir
Gorane,
Zaključio sam da ne znate ustrojstvo Eurocontrola.
Napisali ste:
„… Jedini ATC koji je u „sastavu“ Eurocontrola je Maastricht UAC“
Velika razlika između broja 1 i broja 41. Takođe, da ste upoznati sa uslovima članstva u Eurocontrolu onda bi morali znati koliki procenat ostvarenih prihoda se mora odvojiti za primanja zaposlenih. Pošto ne znate osnovno, tj. ustrojstvo Eurocontrola, počeo sam od početka da navodim greške u vašem uverenju.
Na sajtu Eurocontrola imate sve potrebne podatke i dokumenta koji su Vam neophodni i dovoljni da steknete ispravno uverenje.
Goran
Vladimire, takođe je velika razlika između „nalaziti se u sastavu“ i biti „država-članica“ (Member State) neke organizacije. Ovo što vam objašnjavam nisu moja uverenja, već činjenice. I verujte mi, poznajem ustrojstvo Eurocontrol-a mnogo bolje od Vas.
Vladimir
Gorane,
Naravno da nije isto.
Kome SMATSA na kraju godine uplaćuje novac ukoliko ima višak prihoda?
Goran
Vladimire, na to pitanje sam već dao odgovor iznad. Da ponovim, ukoliko dođe do toga da je prihod od naplate rutnih naknada na kraju godine veći od troškova pružanja ATM/CNS usluga (odnosno ostvaren je profit), navedeni iznos se odbija od planirane baze ATM/CNS troškova za naredne godine. Dakle ne uplaćuje se u državni budžet. SMATSA i dalje primenjuje tzv.“Full cost recovery method“, za razliku od država-članica EU, kod kojih se primenjuje tzv. „Determined costs method“. Pokušao sam ukratko da Vam objasnim, a za više informacija predlažem Vam da potražite dokument „PRINCIPLES FOR ESTABLISHING THE COST-BASE FOR
EN ROUTE CHARGES AND THE CALCULATION OF
THE UNIT RATES“.
Vladimir
Hvala Gorane,
Znam da ste to ranije naveli. Samo sam hteo još jednom to da naglasite.
Pratim Pazljivo PINK
„Zbog čega je uzet kredit možda nikada nećemo saznati iz prostog razloga, što SMATSa nije na budžetu i nema zakonsku obavezu da iznosi razloge i način svog poslovanja.“ A ko je garant kredita koji je SMATSA podigla? Vlada Montenegra ili..
Vladimir
Ode nam Roki iz SMATSE.
KL
Pruzalac usluga kontrole letenja jeste neprofitna firma. Po pravilima Evropske komsije je nezavisna kompanija koju je duzna da takvu osnuje drzava nad cijem se prostoru nadleznosti usluge pruzaju. „Neprofitnost“ se ogleda u tome da Eurocontrol odredjuje cenu po milji preleta nad teritorijom drzave (unit rate) na osnovu izvestaja koji dobija od kompanije, koji je ispunjen bazom troskova kai i projektima unapredjenja i razvoja sistema. Ne treba naglasavati da je sistem KL jako skup (sami uredjaji, neprekidno napajanje, vise lanaca protoka podtaka, telefonske linije, pa onda ljudstvo, obuke, doobuka, sistemi komunikacije, struja….. ) Visinu plate zaposlenih odredjuju rukovodstvo lkompanije u saradnji sa Eurocontrolom, tacnije CRCO (kancelarija za naplatu preleta EU). Nasa KL vec nekoliko godina unatrag ostvaruje vecu realizaciju pruzenih usluga od prognozirane. Razlozi za to su mnogostruki- nesigurni prostor nad juznom ukrajinim, Sirijska kriza, itd… pa se deo saobracaja „preliva“ i preko nas. Takodje, vec 6 godina unit rate u SMATSA pada svake godine jer su projekti kompanije nedovoljni za opravdanje rasta istog. No, kako je rast saobracaja iznad prognoze, i pored manje cene naplate, SMATSA je u mogucnosti da inkasira vise novca nego sto je odobrila CRCO. Taj novac se prema pravilu moze raspodeliti zaposlenima i ne moze se drugacije potrositi. U suprotnom, ostaje u „budzetu“ SMATSA za sledecu godinu a UNIT RATE se smanjuje jer su ostvarena nepotrosena sredstva. Kompanija kao sto je SMATSA u svoj fin.plan za svaku godinu unosi i sredstva za humanitarne svrhe (gama noz islicno). Kontrolni tornjevi na aerdromima ne moraju biti u vlasnistvu pruzaoca usluga. Ali je svaki aerodrom u obavezi da obezbedi prostorije za rad sluzbe KL, ako bi da se bavi vazdusnim saobracajem.
Na obraz ljudi iz Vlade drzava osnivaca (u slucaju SMATSA Srbije i Crne Gore) je uspesnost poslovanja jdne ovakve kompanije koja u svim zemljama, i manje razvijenim od nase, posluje uvek iznad proseka stanovnistva.
Vladimir
KL,
Hvala puno na pojašnjenju. Nadam se da je sada većini jasno kako i zašto SMATSA radi i u kakvom je odnosu sa Eurocontrol.