Glavni istražitelj: Do udesa ultralakog aviona na Zemun Polju prošlog meseca došlo zbog greške pilota

Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju i njegov Glavni istražitelj Nebojša Petrović objavili su preliminarnu informaciju (Obaveštenje o početku istrage udesa) o udesu ultralakog aviona CH-601 XL „Zenair“ na aerodromu Zemun Polje prilikom kojeg su 16. maja poginuli njegov vlasnik Goran Petrović i njegova saputnica Olivera Marić. Prvi zaključak istražitelja je da je po sredi greška u pilotiranju i proceni ali i pripremi za izvođenje specifičnog manevra.

Petrovićev let taj dan, kako se navodi u obaveštenju, planiran je kao let u formaciji sa još jednim ultralakim avionom u cilju probe manevara za predstojeći nastup na planiranoj tradicionalnoj manifestaciji dana aerodroma. Njemu se u nekom trenutku kao putnik pridružila Olivera Marić.

Nakon obavljenog leta u formaciji Petrović produžava školski krug ne bi li napravio mesta prvom avionu da sleti ali umesto da sam sleti nakon toga on najavljuje „niski razlaz“ iznad piste na visini manjoj od 10 metara. Ovaj manevar, koliko god da zvuči opasno, ne predstavlja ništa vanredno ili komplikovano. Međutim, Petrović zatim prevodi letelicu u vertikalno penjanje pod velikim uglom u odnosu na horizont (istražitelj koristi formulaciju „ka nebu) pri brzini, kako se navodi u obaveštenju, većoj od 200 kilometara na čas. Glavni istražitelj konstatuje (bazirano na izjavama očevidaca od kojih je većina bila kvalifikovana da pruži ovakvo zapaženje) da je letelica zatim potrošila svoju vertikalnu brzinu („zaustavlja se u vertikalnom položaju“) i svaljuje se na desno krilo nosem ka tlu. Opet, manevar koji nije ni ekstreman, ni komplikovan niti vanredan. Pod uslovom da se radi na dovoljno velikoj visini.

Petrović, međutim, manevar nije izveo na dovoljno velikoj visini.

– Dok je padao ka tlu, pilot je najverovatnije pokušao da ispravi avion jer se avion pre pada izravnao u odnosu na tlo. Međutim, usled nedostatka visine za kompletiranje manevra avion udara o tlo, u položaju koji je bio skoro ravan u odnosu na tlo, prvo sa desnim krilom, a deo sekunde kasnije i levim krilom. Nakon prethodno opisanog svaljivanja letelice na desno krilo i tokom pokušaja pilota da izvuče avion iz položaja u kojem se našao, motor je radio i tom prilikom je zaneo avion oko 100 metara desno od ose piste i praga 31. Prilikom udara o tlo, koje je bilo rastresito i zasađeno poljoprivrednom kulturom, avion se zaustavio u mestu. Kako je došlo do uticaja većih sila na avion i tela pilota i putnice, došlo je do kidanja dela sigurnosnih veza putnice na desnom sedištu. Pilot i putnica su pretrpeli povrede od kojih su preminuli na licu mesta. – navodi se u obaveštenju.

Glavni istražitelj zaključuje obaveštenje da je verovatni uzrok udesa namera pilota da izvede manevar na visini koja nije bila dovoljna za njegovo bezbedno izvođenje.

Prema zakonu i praksi kada su vazduhoplovne nesreće u pitanju Glavni istražitelj sada mora da izradi i kompletan izveštaj u kojem će doneti i konačni zaključak o udesu na osnovu raspoloživih materijalnih i drugih dokaza (izjava očevidaca). Praksa publikovanja Obaveštenja o početku istrage udesa ima za cilj da upozori vazduhoplovnu javnost što je pre moguće, obično par dana nakon udesa, na eventualne opasnosti koje mogu da utiču na tip letelice ili druge segmente operacija a primećene su kao uzrok predmetnog udesa. Glavni istražitelj je obaveštenje o ovom udesu objavio 28 dana kasnije.

Uprkos činjenici da zaključci u Obaveštenju o početku istrage ne mogu predstavljati konačne zaključke o uzroku udesa (oni su zvanični tek kada se nađu u završnom izveštaju) jasno je da je u ovom slučaju u pitanju greška pilota. Glavni istražitelj je većinu svojih zaključaka u obaveštenju bazirao na izjavama dela očevidaca koji su iskustveno i profesionalno kvalifikovani da procene i rekonstruišu položaje letelice i iz toga prenesu svoje zaključke. Budući da je ustanovljeno da je motor radio do samog udara o tlo tehnički kvar se u ovoj fazi može isključiti kao razumna pretpostavka.